Kajsijevača je jaka, pijem je polako (original) (raw)

Kajsijevača je jaka, pijem je polako

6. jun 2009. 05:00

Provodim se najbolje u životu i garantujem da ću sigurno ponovo doći u Srbiju, kaže na početku intervjua za „Blic” kanadski glumac Rob Stjuart, poznatiji kao legendarni Nik Sloter iz serije „Tropska vrelina”. Stjuart, koji će večeras svirati u Novom Sadu sa bendom „Atheist Rap”, ne može da se načudi šta ga je snašlo, ljudi ga presreću na ulici i traže autogram, i on iskreno priznaje da nije očekivao ovakvu dobrodošlicu.

- Toliko se dobro provodim da to ne mogu rečima da opišem. Od trenutka od kada smo sleteli, ludo se zabavljamo. Preksinoć sam bio na probi sa momcima iz grupe „Atheist Rap” i osećao sam se kao sedamnaestogodišnjak koji je ostvario svoju fantaziju. Svirao sam sa bendom, a zatim smo otišli na mirno piće pre spavanja, a to se pretvorilo u neverovatnu ludnicu, u pravi fudbalski meč... Samo što smo ušli u kafić, svi su počeli da viču: „Pa, to je Nik Sloter!”. Svi osim jedne devojke koja nije znala zbog čega se podigla tolika galama. Prišla je Marku (Stjuartov agent i prijatelj, prim. nov.) i rekla mu: „Čula sam vaš naglasak, da li ste vi iz Kanade? Šta se dešava, ko je ovaj čovek?”. A što je najsmešnije, ona je iz istog malog grada u Kanadi kao i mi, odrasla je dva minuta od moje kuće, a nije imala blagu predstavu ko sam ja.

Da li ste očekivali ovakvu dobrodošlicu?

- Očekivao sam neku vrstu dočeka, ali nisam imao predstavu da će to biti ovako. To je za nas bilo ogromno iznenađenje. Svi nas pozdravljaju, časte nas pićem... Iskreno, provodim se najbolje u životu. Probao sam kajsijevaču, veoma je dobra, ali mislim da treba da je pijuckam, a ne da pijem naiskap kako su mi pokazali (smeh). Garantujem vam, sigurno ću ponovo doći u Srbiju. Iskreno, čak i da nisam doživeo ovakav doček, ili da me niko ne prepoznaje na ulici, što je normalno u većini mesta u koje idem, opet bih se vratio ovde. Novi Sad i Beograd su prelepi, živi, provod nikada ne prestaje...

Imate li tremu pred nastup sa grupom „Atheist Rap”?

- Nervozan sam pred koncert. Na probi sam napravio nekoliko grešaka, Radule (gitarista benda, prim. nov.) mi je pomogao, i mislim da ću biti u stanju da odsviram svoj deo i ostvarim jedan od svojih snova.

U sredu dolazi i vaš brat Džon...

- On je veoma uzbuđen zbog dolaska, mada sumnjam da mu je najjasnije šta se sve dešavalo prethodnih meseci. Doskora nije ni znao da planiram dolazak u Srbiju. Kada je „Blic” objavio intervjuu sa mnom sa naslovom u kojem se pominje moj brat Srbin, pokazao sam mu tekst na internetu i rekao: „Džone, ti si drugi najpopularniji Kanađanin u Srbiji”.

Ono što sve zanima jeste kada će Silvi (u seriji ju je igrala Kerolin Dan) doći u Srbiju...

- Kerolin živi na istočnoj obali Kanade, nazvao sam je usred noći, probudio je i rekao: „Znaš li da smo slavni u Srbiji”, a ona mi je odgovorila: „Ponovi, zašto smo slavni u Sibiru?!”. Nažalost, iako sam želeo da i ona dođe sa mnom, nismo mogli sve na brzinu da organizujemo, ali nadam se da će sledeći put i ona doći u Srbiju.

Recite nam nešto o filmu koji ćete snimati u Srbiji i Crnoj Gori...

- Iz kanadske perspektive ovo je čudna priča. Normalan čovek iz predgrađa jednog dana saznaje da je svojevremeno bio heroj u dalekoj zemlji. Želimo da gledaocima pokažemo zbog čega je Srbima tokom devedesetih bio potreban heroj. Želimo da od ljudi čujemo pravu istinu o devedesetima, protestima... Ne onu stranu priče koju su prenosili CNN ili CBS. Razgovaraćemo sa prolaznicima na ulici, političarima... Pustićemo da oni umesto nas ispričaju priču.

Kada se vratite kući, šta ćete prvo reći kada vas budu pitali kako ste se proveli ovde?

- Verovatno da je to bio najveće osećanje radosti koje sam ikada osetio. Da su ljudi neverovatni, druželjubivi, brižni... Da Srbi znaju kako da žive, da se zabavljaju i da ni u najtežim trenucima vi niste izgubili vedar duh. A kod nas u Kanadi... kao da su svi odavno zaspali.