Ко је Пата – српска Марта Стјуарт (original) (raw)

Данашње генерације домаћица не само у Америци, већ у целом свету пажљиво прате савете о кућним пословима и модерном начину живота које им, сада већ путем своје медијске империје, спретно упаковане уз по који кулинарски савет нуди царица гурманских рецепата Марта Стјуарт. И овдашње савремене домаћице упиру очи у ову жену од које је на америчком тлу досада једино чувена водитељка Опра Винфри била утицајнија у медијском шоу бизнису, не знајући, уствари, да је Србија пре око једног века имала своју Марту. Њени чланци објављивани су свакодневно пре осам деценија у „Политици”, а потом су и сажети у чувени „Патин кувару”. Реч је о подебелој књизи Спасеније Марковић, зване Пата, с више од 4.000 рецепата, која се и данас чува у готово свакој домаћинској кухињи. А поред препоруке добрих јела, традиционални српски кувар je у понеком ретку проткан бунтом и обогаћен Патиним саветима о бољем животу, који је донела из напреднијег света...

Упућени кажу да је у прошлом веку био чест и пожељан поклон који се носио младим брачним паровима, па и не чуди онда што је забраном покушано спречавање утицаја напредне, образоване и оштроумне Српкиње на комунистичку омладину. Тако је дело препуно цењених рецепата старих домаћица сем по квалитету постало познато и по томе што је прво забрањено штиво те врсте на овдашњим просторима.

Једна од десет учених и модерних жена у Србији тога доба Спасенија Пата Марковић је своју прву збирку рецепата издала још 1907. године под називом „Кувар и саветник”, док је после објављивања у „Политици”, 1939. године изашла нова кулинарска књига, названа „Мој кувар”, а народ га је временом прозвао „Патин кувар”. Време и забране му нису могле ништа. „Патин кувар” се и даље штампа, користи и преноси с колена на колено.

За Нушића је била оличење даме

Спасенији Марковић је од рођења у децембру 1881. године било суђено да израсте у угледну даму. Забележено је да јој је отац био Димитрије Ђурић, генерал, војни министар и члан Српске академије наука, док је Патин деда Димитрије Матић био доктор филозофије и министар правде и просвете. Не чуди онда што је израсла у напредну девојку која је школована у тадашњим чувеним бечким школама.
Удала се за пешадијског мајора Ђорђа Ристића и с њим имала двоје деце, кћер Љубицу и сина Душана, иначе коњичког мајора кога су Немци убили на Бањици 1943. године. Касније је постала супруга доктора Зорана Марковића. Умрла је 1974. у 94. години. Медији бележе да је Пату познавао, веома ценио и похвално о њој као оличењу београдске даме говорио Бранислав Нушић, који је деценијама пре ње такође писао за наш лист.

У време његовог објављивања, Спасенија је била управитељица Женске занатске школе у београдској Бранковој улици, у којој је ширила своје ставове и идеје донете из Беча, где је завршила чувену школу за домаћице и постала врсна куварица. Живот у аустријској метрополи, навео ју је да пропагира европски начин живота у земљи и начело да Српкиње треба да завршавају школе и ослободе се ропства које око њих стварају кухињски зидови. Пата је такође била велики поборник модерне медицине. Популарност стиче делећи своје куварске савете у нашем листу, где је 1937. године уређивала популарну рубрику, названу „Добра кујна добрих домаћица”.

Поред Патиног предлога јеловника за тај дан, „Политика” је у ондашње домове свакодневно доносила и рецепте домаћица из разних делова Краљевине Југославије. Госпођа Дада Јовановић из Банатског Двора препоручивала је „Кечигу посуту пармезаном”, док је, на пример, читатељка Лукреција Политес, са Старог града, више готивила „Овчији бут са сарделама”. Пата је тога августа нудила рецепт за „Крем од лешника”, а на крају је, вероватно по угледу на западни свет, саветовала домаћицама да уз крем изнесу „један тањир ситних колача и служе госте уз вино”. Вредан рад Спасеније Пате Марковић остао је забележен у „Политикиној” архиви где се, на сада већ раритетним негативима који су рађени на стакленим плочама, између осталог, чува и њена фотографија на којој са својим помагачима бира писма читатељки с најбољим рецептима.

У јавности је забележено да је ова хумана и модерна жена у току Другог светског рата у својој кући скривала јеврејску децу, као и да су напредне идеје и буржоаско порекло довели су до њеног хапшења по завршетку рата и одузимања имовине. Све што је имало везе с Патом забрањено је и прикривано, тако да се и њен кувар скривао на полицама, а сва наредна издања објављена од 1945. године потписана су само са „СМ”. Међутим, издавачко предузеће „Народна књига”, како је било наведено „због великог интересовања” 1978. године издаје тврдоукоричени, тамно црвени „Велики народни кувар”, на чијим рецептима су одгајане новије генерације „Политикиних” новинара. У њему пише: „Ова књига рађена је према познатој књизи ’Мој кувар’, који је пре рата издала „Политика”, а средила Спасенија Пата Марковић. Велики народни кувар садржи све рецепте предратног издања поменуте књиге, уз још неке савете.