Tatjana Maric | University of Banja Luka (original) (raw)
Papers by Tatjana Maric
Društvene devijacije, Oct 10, 2023
Rad ukazuje na izazove odrastanja djece u digitalnom vremenu koje nudi brojne pozitivne mogućnost... more Rad ukazuje na izazove odrastanja djece u digitalnom vremenu koje nudi brojne pozitivne mogućnosti, ali i opasnosti vezane za njihov zdrav razvoj. Cilj rada je ukazati kako savremeni mediji utiču na vaspitanje i oblikuju razliĉite dimenzije ţivota djece i adolescenata, njihov identitet i odnose s roditeljima i vršnjacima. U radu se kroz teorijsku analizu i rezultate istraţivanja daje odgovor na tri grupe pitanja: Koji su izazovi odrastanja djece u digitalnom vremenu? Kakav je uticaj digitalnih tehnologija na porodicu? Kakav je odnos roditeljstva i digitalnog učenja? Polazeći od toga da su ključni zadaci odrastanja razvoj identiteta, autonomije i intimnosti, odnosno stvaranje prijateljstava i odnosa, sugeriše se potreba analiza uticaja moderne tehnologije na sve navedene aspekte. U radu su saţete spoznaje o tome kako moderni mediji oblikuju razliĉite dimenzije ţivota djece i adolescenata, pritom uvažavajući njihove mogućnosti i prednosti. Digitalni život može podržavati ili ometati razvoj identiteta. Na osnovu teorijske analize i rezultata istraživanja su razmatrani uticaji medija na kvalitet odnosa s vršnjacima, te ukazano i na negativne pojave (internet zavisnost, cyberbullying). Uz odnose su analizirani i drugi konstrakti kako koristiti prednosti koje nude mediji i smanjiti loše vaspitne uticaje, te kako roditelji mogu pomoći djeci da se uspješnije nose sa izazovima digitalnog vremena. Rezultati istraživanja impliciraju važnost obezbjeđivanja podrške roditeljima dok poduzimaju korake prema ostvarenju vizija za svoju djecu u digitalnom vremenu.
Nauka i stvarnost, 2021
Родитељи су постали важна карика у образовању дје-тета и општеприхваћено је да обезбјеђују важан ... more Родитељи су постали важна карика у образовању дје-тета и општеприхваћено је да обезбјеђују важан допринос при дјететовом учењу. Многи изазови су стављени пред ро-дитеље при „учењу на даљину“ и односе се на степен помоћи и подршке. Иако не постоје увјерљиве потврде о директној повезаности ставова и мишљења родитеља о подршци „учења на даљину“ са временом подршке и информатичком писменошћу родитеља, они предвиђају пожељне манифестације попут задовољстава родитеља учењем на даљину. Циљ рада је био да се утврди у којој су мјери вријеме подршке, информатичка писменост и задовољство „учењем на даљину“ повезани са инструкцијом и помоћи родитеља при изради домаћих задатака ученика нижих разреда основне школе током пандемије COVID 19. За испитивање мишљења и ставова родитеља конструисан је и примијењен ПРУНД упитник.
Узорак је обухватио 989 родитеља ученика нижих разреда (од I до V разреда) основних школа у Републици Српској у периоду „закључавања“ од марта до маја 2020. Поступком експлоративне факторске анализе добијена су два ПРУНД фактора (42% варијансе): (1) емотивна реактивност родитеља и (2) мотивисање ученика при изради задатака. Добијени резултати показују статистички значајне разлике у подршци родитеља у односу на информатичку писменост родитеља, вријеме пружања подршке при изради домаћих задатака, као и ниво задовољства родитеља учењем на даљину. Разлике су евидентне и у употреби мобилних апликација приликом учења. Истовремено, резултати имплицирају да је неопходна подршка родитељима у погледу ефикасности и примјене савремених информационо-комуникационих технологија у учењу, као и да се поставе ефикасније стратегије наставе које ће укључити ефикаснију сарадњу родитеља, наставника и ученика.
Banjalučki novembarski susreti, 2022
Узимајући у обзир чињеницу да студенти свакодневно носе мобилне те-лефоне на наставу и да их кори... more Узимајући у обзир чињеницу да студенти свакодневно носе мобилне те-лефоне на наставу и да их користе и у ваннаставном времену, сматрали смо да би било оправдано идентификовати неке релације примјене мобилних телефона у универзитетској настави и изван ње у односу на социоакадемска обиљежја сту-дената. Циљ нашег истраживања је био идентификовати значајности разлика учесталости примјене мобилних телефона студената наставничких усмјерења у односу на њихова социоакадемска обиљежја. Током академске 2020/2021. проведено је „онлајн“ анкетирање на узорку од 342 студента наставничких факултета Уни-верзитета у Бањој Луци. Анализом главних компоненти на подацима утврђеним скалом „СПМТ“ која мјери процјене учесталости студената о начинима примјене мобилних телефона издвојена су два фактора (49,95% варијансе) који указују на двије димензије примјене мобилних телефона: избјегавање студентских обавеза и дјелотворна примјена мобилних телефона. Провјерене су и интерпретиране разли-ке у процјенама учесталости начина кориштења мобилних телефона с обзиром на пол, просјечну оцјену, годину студија и студијски програм/факултет. Импликације ових резултата су од двоструког значаја. С једне стране, указују у ком правцу се може унапређивати универзитетска настава за наставничка усмјерења, а с друге стране, налази указују на потребу и могућност оспособљавања студената – бу-дућих наставника за примјену мобилних телефона у функцији унапређивања учења и подучавања својих потенцијалних ученика.
Društvene devijacije, 2023
Rad ukazuje na izazove odrastanja djece u digitalnom vremenu koje nudi brojne pozitivne mogućnost... more Rad ukazuje na izazove odrastanja djece u digitalnom vremenu koje nudi brojne pozitivne mogućnosti, ali i opasnosti vezane za njihov zdrav razvoj. Cilj rada je ukazati kako savremeni mediji utiču na vaspitanje i oblikuju razliĉite dimenzije ţivota djece i adolescenata, njihov identitet i odnose s roditeljima i vršnjacima. U radu se kroz teorijsku analizu i rezultate istraţivanja daje odgovor na tri grupe pitanja: Koji su izazovi odrastanja djece u digitalnom vremenu? Kakav je uticaj digitalnih tehnologija na porodicu? Kakav je odnos roditeljstva i digitalnog učenja? Polazeći od toga da su ključni zadaci odrastanja razvoj identiteta, autonomije i intimnosti, odnosno stvaranje prijateljstava i odnosa, sugeriše se potreba analiza uticaja moderne tehnologije na sve navedene aspekte. U radu su saţete spoznaje o tome kako moderni mediji oblikuju razliĉite dimenzije ţivota djece i adolescenata, pritom uvažavajući njihove mogućnosti i prednosti. Digitalni život može podržavati ili ometati razvoj identiteta. Na osnovu teorijske analize i rezultata istraživanja su razmatrani uticaji medija na kvalitet odnosa s vršnjacima, te ukazano i na negativne pojave (internet zavisnost, cyberbullying). Uz odnose su analizirani i drugi konstrakti kako koristiti prednosti koje nude mediji i smanjiti loše vaspitne uticaje, te kako roditelji mogu pomoći djeci da se uspješnije nose sa izazovima digitalnog vremena. Rezultati istraživanja impliciraju važnost obezbjeđivanja podrške roditeljima dok poduzimaju korake prema ostvarenju vizija za svoju djecu u digitalnom vremenu.
PEDAGOGIJA - JUČE, DANAS, SUTRA, 2023
The paper points to the importance of the intervision as a process of providing support and findi... more The paper points to the importance of the intervision as a process of providing support and finding ideas for solving problems by pedagogues and teachers. We conducted the research on the sample of 100 respondents of pedagogues and teachers of primary and secondary schools in the Republic of Srpska in December 2022. The study aimed to identify and examine the advantages and challenges in the development and application of intervision in school as a group method in solving problems, as well as the satisfaction with it in the work of professionals. The results show that the respondents are moderately satisfied with the application of intervision in solving problems at school (M=3.85, SD=0.78), i.e., significantly above the theoretical mean of 3 (d=0.840, p<.001). Compared to usual cooperation, no particular concern emerged, with an overall dissatisfaction rate of 15% for pedagogues and 9% for teachers. The research results imply the importance of pedagogues in helping teachers develop the ability to see problems from different angles, encouraging good interpersonal relations and cohesiveness, and acquiring emotional and social skills through intervision.
Sociološki pregled, 2022
Књига аутора проф. др Борислава Ђукановића, проф. др Наташе Кривокапић, проф. др Небојше Мацанови... more Књига аутора проф. др Борислава Ђукановића, проф. др Наташе Кривокапић, проф. др Небојше Мацановића и мр. сц Арсена Драгојевића, под називом "Ризичне породице и адолесценција" (Risky Families and Adolescence) првобитно је објављена у САД у издању Xlibris-a средином 2022. године. Међутим, због своје актуелности и свеобухватног истраживања које је приказано у овој књизи, аутори су одлучили да се ова књига објави и на српском језику у оквиру издавачке књижарнице Зорана Стојановића. Када су у питању аутори ове научне публикације, морамо истаћи да се ради о професорима са богатим истраживачким искуством и дугогодишњим научним радом који је препознат не само у региону, него и шире. Аутори ове научне књиге у фокус своје теме стављају период адолесценције младих. Они наглашавају да је адолесценција веома турбулентан период у развоју личности. Готово компулзивна потреба адолесцената да што пре остваре већу аутономију и самопоштовање, често их доводи у неспоразуме, па и отворене сукобе са ужом социјалном средином, а првенствено са родитељима (Laursen & Collins 2004). Управо ти сукоби адолесцената и родитеља различито се испољавају у зависности да ли се ради о раној, средњој или касној адолесценцији. Најчешћи су у раној фази, а затим се та учесталост смањује. Међутим, сукоби јачају у интезитету у средњој фази адолесценције. Тај интезитет постепено опада, а расту преговарање и егалитарни односи у рјешавању сукоба између адолесцената и родитеља (De Goede et al., 2009; Jensen-Campbell & Graziano, 2000).
DRUŠTVENE DEVIJACIJE, 2020
Ljudi nisu rođeni roditelji, roditeljstvo se uči. Rad ukazuje na važnost roditeljske uloge u adol... more Ljudi nisu rođeni roditelji, roditeljstvo se uči. Rad ukazuje na važnost roditeljske uloge u adolescenciji kao važnom prelaznom period odrastanja. Cilj istraživanja je bio ispitati koji vaspitni stilovi su zastupljeni kod roditelja u današnjoj porodici, te kako se odražavaju na kvalitet odnosa dijete-roditelj. Istraživanje je vršeno na uzorku od 269 roditelja četrnaestogodišnjih učenika banjalučkih osnovnih škola. U radu su prikazane dominantne forme roditeljskih stilova u vaspitanju adolescenta, kao i koji stilovi preferišu kod roditelja s obzirom na pol, spremu, dob roditelja, kao i na red rođenja djeteta. Korelirajći neutralne varijable i roditeljske stilove otkrili smo da majke više preferišu poželjni t (268)=1,93, p,05 i promjenjivi roditeljski stil vaspitanja t (268)=2,06, p,05 u odnosu na očeve. Također što su roditelji obrazovaniji razviće pozitivniji pristup u vaspitanju (F=2,78, p=,04). Dobijeni rezultati ukazuju na dominantnost poželjnih stilova vaspitanja demokratskog (M...
Filozofski fakultet Banja Luka - Izdavačka djelatnost, Feb 12, 2021
DRUŠTVENE DEVIJACIJE, 2021
Savjetovanje u školi je jedan od važnih procesa koji se odvijaju u vaspitno-obrazovnim ustanovama... more Savjetovanje u školi je jedan od važnih procesa koji se odvijaju u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Ovaj rad je rezultat istraživanja provedenog na uzorku 203 stručnih saradnika u osnovnim i srednjim školama, na teritoriji Republike Srpske u periodu aprila do juna 2021 godine. Ukazuje na važnost savjetovanja djece i mladih u školi kao procesa pružanja pomoći od strane stručnih saradnika (pedagoga, psihologa, socijalnih radnika, defektologa). Provedena je studija kvalitativno-kvantitativnog tipa, te je za potrebe studije kreiran upitnik s ciljem da se ispitaju mišljenja stručnih saradnika o izazovima i problemima sa kojima se susreću u savjetodavnom radu sa djecom i mladima, kao i njihova samoprocjena iskustva, vještina i kompetencija u području savjetovanja. Utvrđeno je da ispitanici prepoznaju važnost savjetovanja kao područja rada stručnih saradnika. Dobili smo rezultate koji ukazuju na dvije grupe problema vezanih za: kontekst (predmet savjetovanja, vrijeme, komunikaciju) i identi...
Empirical studies in psychology, 2022
During the 1st wave of the COVID-19 pandemic schools across the world were closed and classes wen... more During the 1st wave of the COVID-19 pandemic schools across the world were closed and classes went online. Experiences from the subsequent pandemic stages are less understood, partially due to countries adopting different strategies of transitioning back from online classes. In the Republic of Srpska (RS) specifically, in the second semester of 2020/21, students returned to schools for face-to-face lessons with a shortened duration of 20-30 instead of the standard 45 minutes. It is unknown how students perceived the education process during this period. Thus, to better understand the students' experiences and fears, in February 2021 we conducted an online survey of 673 RS high school students (65.8% girls) of all four grades. We focused on the students' fears about being able to get good grades & their satisfaction with the knowledge received during the shortened classes, and their perceived chances of being competitive in job markets or universities with that knowledge. Results show that RS high school students were only mildly dissatisfied with the shortened classes that took place in the transitional period following the online teaching phase of the pandemic. No specific worry emerged to any notable extend, with the overall dissatisfaction rate of 39%.
Croatian Journal of Education - Hrvatski časopis za odgoj i obrazovanje, 2021
The aim of the study (n1 = 269 parents, n2 = 269 students) was to determine the influence of pare... more The aim of the study (n1 = 269 parents, n2 = 269 students) was to determine the influence of parenting styles on students’ involvement in teaching. Although parents use different parenting styles in their child's upbringing, the results showed that there is a statistically significant difference between parents in applying a particular upbringing style. By regression analysis, we came to the understanding that the form of a congruent upbringing style has the most favourable influence on the development of cognitive and emotional involvement in teaching. The form of neglecting upbringing style stood out as the strongest negative predictor of students' cognitive and social involvement in teaching, while the abusive upbringing style stood out as the strongest negative predictor of emotional involvement. When we consider changeable styles as the strongest determinants of (cognitive, emotional and social) involvement in teaching, the form of overprotective upbringing style has st...
Croatian Journal of Education, 2021
The aim of the study was to examine the characteristics and predictive role of parenting styles i... more The aim of the study was to examine the characteristics and predictive role of parenting styles in students' involvement in the educational process, primarily cognitive, emotional and social. Parenting styles were classified into three main groups: desirable, undesirable, and divergent. The study involved students in the final grades of primary school (N=269 students), with an average age, of 13.08 years and their parents (N=269). Data were collected by the Parent Response Questionnaire and the Students' Emotional, Social and Cognitive Involvement Questionnaire. Parenting styles have been shown to be significant predictors of students' involvement in the educational process, with most of the variance explaining forms of desirable parenting style, with an emphasis on the form of congruent style. On the other hand, forms of undesirable and divergent style have the potential to provoke low levels of student involvement, in the cognitive, social and emotional dimensions. The results indicate the importance of parenting styles in predicting students' involvement in the educational process, which would be the initial step to develop and improve children's competencies.
Nauka i stvarnost, 2019
Савремена настава намеће тражење нових и бољих рјешења поучавања и учења која воде већој ефикасно... more Савремена настава намеће тражење нових и бољих рјешења поучавања и учења која воде већој ефикасности наставе. Да би се мобилна технологија могла интегрисати у наставу, неопходно је прије свега испитати преференције наставника, те проучити могућности примјене тих технологијa. Истраживање је проведено на узорку 123 наставника, од чега је 63 наставника из основне школе и 60 наставника из средње школе. Доказано је да би већина наставника вољела да се користе мобилни уређаји у настави. Разлози које су наставници наводили јесу: занимљивије, брже и боље учење; корисније; већа мотивисаност и заинтересованост ученика; динамичнија атмосфера; креативност, брзина и доступност информација; све на једном мјесту; модернизација наставе и друго. Није пронађена разлика с обзиром на године старости, што значи да су сви наставници, без обзира на године старости, отворени за примјену мобилне технологије у настави. Најфреквентније апликације које наставници користе јесу: Viber (40%), Youtube (26%), Facebook (20%) и Google (14%). Наставници користе мобилне уређаје око три сата дневно. Најфреквентнија група садржаја учења коjе преферирају наставници јесу апликације за учење страних језика. Женски испитаници и наставници средњих школа више би вољели да користе мобилне уређаје у настави.
Већина наставника препознала је корисном наставу подржану мобилним уређајима. Са појединцима који мотивишу употребу мобилних уређаја и огромним растом функционалности, настава подржана мобилним уређајима све ће више добијати на значају у ближој и даљој будућности.
Кључне ријечи: мобилно учење, наставни процес, мобилни уређаји, наставник
////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////
Contemporary teaching imposes the search for new and better teaching and learning solutions that lead to more effective teaching. In order to integrate mobile technology into teaching, examining the preferences of teachers and exploring the possibilities of applying these technologies is a necessary first step. The survey was conducted on a sample of 123 teachers, of whom 63 were primary school teachers and 60 were high school teachers. It has been proven that most teachers would prefer to use mobile devices in class. The reasons given by the teachers were: more interesting, faster, and better learning; more useful; increased student motivation and interest; a more dynamic atmosphere; creativity, speed, and availability of information; all in one place; modernization of teaching, and more. No difference was found regarding age, which means that all teachers, regardless of age, are open to the use of mobile technology. The most common applications used by teachers are Viber (40%), YouTube (26%), Facebook (20%), and Google (14%). Teachers use mobile devices for about three hours a day. Foreign language learning applications are the most common group of learning content preferred by teachers. Female respondents and high school teachers would prefer to use mobile devices in class.
Most teachers found teaching supported by mobile devices useful. With individuals motivated to use the mobile devices and tremendous growth in functionality, the teaching supported by mobile devices will become increasingly important in the near and far future.
Keywords: mobile learning, teaching process, mobile devices, teacher
The Banjaluka November Encounters 2019 - Бањалучки новембарски сусрети 2019, 2019
The increasing progress of information and digital technologies means that education, globally, i... more The increasing progress of information and digital technologies means that education, globally, in all its forms, and at all levels takes on a new dimension that is constantly changing and adapting to modern trends. Mobile learning, ie education supported by mobile technologies, is just one of such trends that presents new challenges for primary and secondary school teachers. The research was conducted in two time periods, in March and April 2019. The aim of the research was to identify the main challenges in the work of primary and secondary school teachers regarding the already present formal and informal education supported by mobile multimedia devices. The survey research method was applied, and the techniques of interview, survey, and evaluation. The research sample consisted of 123 teachers from three primary schools (63) and two secondary schools (60). Among other things, we identified several important challenges for this population of teachers: negative attitudes of teachers towards the current use of mobile phones in teaching, additional education, cooperative use of mobile phones with students, searching for electronic textbooks available on mobile phones, raising control levels and introducing clear rules to reduce the misuse of mobile phones in the classroom; the use of video animations, television channels and video games in teaching via mobile phones, and similar challenges.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sve prisutnije napredovanje informacionih i digitalnih tehnologija utiče da obrazovanje, globalno gledano, u svim svojim oblicima i na svim nivoima poprima jednu novu dimenziju koja se stalno mijenja i prilagođava savremenim trendovima. Mobilno učenje, odnosno obrazovanje podržano mobilnim tehnologijama, upravo je jedan od takvih trendova koji predstavlja nove izazove za nastavnike osnovnih i srednjih škola. Istraživanje je obavljeno u dva vremenska perioda, i to u martu i aprilu 2019. godine. Cilj istraživanja je bio da se identifikuju glavni izazovi u radu nastavnika osnovnih i srednjih škola povodom već prisutnog formalnog i informalnog obrazovanja podržanog mobilnim multimedijalnim uređajima. Primijenjen je servej (survey) istraživački metod, a od tehnika intervju, anketiranje i procjenjivanje. Uzorak istraživanja su činila 123 nastavnika iz tri osnovne (63) i dvije srednje škole (60). Između ostalog, identifikovali smo nekoliko bitnih izazova za ovu populaciju nastavnika: negativni stavovi nastavnika prema aktuelnom korišćenju mobilnih telefona u nastavi, dodatno obrazovanje, kooperativno korišćenje mobilnih telefona sa učenicima, traganje za elektronskim udžbenicima dostupnim i na mobilnim telefonima, podizanje nivoa kontrole i uvođenje jasnih pravila u funkciji smanjenja zloupotrebe mobilnih telefona u učionici; korišćenje video-animacija, televizijskih kanala i video-igrica u nastavi putem mobilnih telefona, i slični izazovi. Кljučne riječi: mobilno učenje, mobilno obrazovanje, mobilni telefoni, percepcije nastavnika, izazovi nastavnika.
Cross-Curricular Integration: The Path to the Realization of Educational Goals, 2020
A new approach to education, with a focus on student competencies, over the traditional (teacher-... more A new approach to education, with a focus on student competencies, over the traditional (teacher-centered) approach, requires a shift towards a new student-centered teaching approach. The paper shows how to achieve an integrated curricular approach in the field of natural sciences and informatics. Teaching courses within the STEM (Science, Technology, Engineering, and Mathematics) area in Bosnia and Herzegovina (BiH) are Engineering and Information Technology, Mathematics, Physics, Chemistry, Biology, and Geography. The integrated curriculum includes a combination of subjects, other sources besides textbooks, more flexible scheduling, focus on projects, relationships between concepts to achieve a single goal. Cross-curricular integration is based on a competency-based approach using STEM disciplines. This competency-based approach to learning outcomes influences the process of improving the education system in BiH which should lead to better student achievement.
Keywords: competencies, STEM disciplines, integrated curriculum, model of cross-curricular instructions
Family and modern Society - Challenges and Perspectives / Porodica i savremeno društvo - izazovi i perspektive , 2020
People are not born as parents, parenting is taught. The work points to the importance of the par... more People are not born as parents, parenting is taught. The work points to the importance of the parental role in adolescence which is an important transitional period of adulthood. The aim of the study was to examine which upbringing styles are represented by parents in today’s family, and how they reflect on the quality of the child-parent relationship. The study was conducted on a sample of 269 parents of fourteen-year-old students from elementary schools in Banja Luka. The dominant forms of parenting styles in adolescent upbringing are presented in the paper, as well as which styles are preferred by parents with regard to gender, age, parental age, and the order of birth of the child. Based on correlation of neutral variables and parenting styles, it was found that mothers preferred more desirable t (268)=1.93, p <.05 and variable parenting style of upbringing t (268)=2.06, p <.05 compared to fathers. The more educated parents will develop a more positive approach to education (F=2.78, p =.04). The obtained results indicate the predominance of desirable upbringing styles such as democratic (M = 20.65, SD = 5.70) and balanced parenting style (M = 21.76, SD = 5.64), but also the presence of undesirable styles such as neglecting (M = 2.08, SD = 3.78) and abusive upbringing style (M = 3.85, SD = 4.03). The results of the study provide a better insight into the dynamics of these variables and show how and which variables indirectly affect quality parenting.
Key words: adolescence; parenting styles of upbringing; school achievements; upbringing.
Ljudi nisu rođeni roditelji, roditeljstvo se uči. Rad ukazuje na važnost roditeljske uloge u adolescenciji kao važnom prelaznom period odrastanja. Cilj istraživanja je bio ispitati koji vaspitni stilovi su zastupljeni kod roditelja u današnjoj porodici, te kako se odražavaju na kvalitet odnosa dijete-roditelj. Istraživanje je vršeno na uzorku od 269 roditelja četrnaestogodišnjih učenika banjalučkih osnovnih škola. U radu su prikazane dominantne forme roditeljskih stilova u vaspitanju adolescenta, kao i koji stilovi preferišu kod roditelja s obzirom na pol, spremu, dob roditelja, kao i na red rođenja djeteta. Korelirajći neutralne varijable i roditeljske stilove otkrili smo da majke više preferišu poželjni t (268)=1,93, p<,05 i promjenjivi roditeljski stil vaspitanja t (268)=2,06, p<,05 u odnosu na očeve. Također što su roditelji obrazovaniji razviće pozitivniji pristup u vaspitanju (F=2,78, p=,04). Dobijeni rezultati ukazuju na dominantnost poželjnih stilova vaspitanja demokratskog (M=20,65, SD=5,70) i uravnoteženog roditeljskog stila (M=21,76, SD=5,64), ali i prisustvo nepoželjnih kao što su zanemarujući (M=2,08, SD=3,78) i zlostavljajući stil vaspitanja (M=3,85, SD=4,03). Rezultati istraživanja omogućuju bolji uvid u dinamiku varijabli i pokazuju kako i koje varijable posredno djeluju na kvalitetno roditeljstvo.
Ključne riječi: adolescencija; roditeljski stilovi vaspitanja; školska postignuća; vaspitanje.
The Banjaluka November Encounters 2018 - Бањалучки новембарски сусрети 2018, 2018
Co-author’s work presents possible implications of unity of contemporary theoretical views and re... more Co-author’s work presents possible implications of unity of contemporary theoretical views and results of empirical research on mobile learning, that is, on mobile education. Theoretical views and results of empirical research both authors want to highlight the current trend over the last ten years, and this is a more ubiquitous mobile learning, or mobile education. The aim of the research was to identify the levels of knowledge and attitudes of primary and secondary school pupils about the usefulness of mobile devices and mobile applications in the teaching process and their connection with the age, sex and school success of pupils . For the research needs, a questionnaire was used to collect the necessary data on the level of knowledge and pupils attitudes about the usefulness of mobile devices and mobile applications in the teaching process. The sample consisted of 234 pupils from three primary (140 pupils) and two secondary schools (94 pupils). The results indicate that there is a certain connection, but that it is the most important among the attitudes of primary and secondary school pupils about the usefulness of mobile devices and mobile applications in the teaching process and their school success. With the implications of theoretical point of view and the results of empirical research, the authors want to emphasize the new positions and roles of pupils and teachers in mobile education.
---------------------------------------------------------------------------------------------
Коауторски рад представља могуће импликације јединства савремених теоријских погледа и резултата емпиријског истраживања o мобилном учењу, односно о мобилном образовању. Теоријским гледиштима и резултатима емпиријског истраживања оба аутора желе расвијетлити актуелни тренд задњих десет година, а ријеч је о свеприсутнијем мобилном учењу, односно мобилном образовању. Циљ истраживања био је идентификовати нивое познавања и ставове ученика основних и средњих школа о корисности мобилних уређаја и мобилних апликација у наставном процесу и њихову повезаност са узрастом, полом и школским успјехом ученика. За потребе истраживања кориштен је упитник којим су прикупљени неопходни подаци о нивоу познавања и ставова ученика о корисности мобилних уређаја и мобилних апликација у наставном процесу. Узорак су чинили 234 ученика из три основне (140 ученика) и двије средње школе (94 ученика). Резултати указују да постоји одређена повезаност, али да је најзначајнија између ставова ученика основних и средњих школа о корисности мобилних уређаја и мобилних апликација у наставном процесу и њиховог школског успјеха. Импликацијама теоријског гледишта и резултатима емпиријског истраживања, аутори желе нагласити какве могу бити нове позиције и улоге ученика и наставника у мобилном образовању.
Our school. Association of Pedagogues of the Republic of Srpska, Banja Luka. Наша школа. Друштво педагога Републике Српске, Бања Лука, 2011
Contemporary pedagogical and psychological breakthroughs in the spheres of upbringing and communi... more Contemporary pedagogical and psychological breakthroughs in the spheres of upbringing and communication stress the importance of non-violence in day-to-day communication. It is a widely held belief that mastering the skills of non-violent communication prevents violence and conflicts at schools, in families and everyday real-life situations.
The question arises as to what schools need to do to tackle and resolve conflict-prone situations. It is never too early to teach children how deal with problems with the absence of violence and to do it early on, in the present, we help create a generation of young people who will resort to non-violent means of disagreement resolution. Teaching children to care for others and to treat them with respect is to promote generations who will evince empathy and attachment to their peers. Decision-making and acquisition of skills in non-violent communication is an important step towards the prevention and suppression of negative peer-pressure. Children competent to use non-violent responses and equipped to confront problems in a non-violent fashion are at a lesser risk of drug abuse proclivities and to develop alcohol addiction in attempting to mitigate their problems.
Non-violent communication techniques attained through education on conflict resolution be it at school, family community and beyond impede violence or conflicts among pupils. By learning to restrain aggressive impulse and to articulate their problems, needs and feelings as well as to be active listeners, this new advanced generation of adults will contribute significantly to their families, communities and society in general.
The findings indicate the influence and .effects of pedagogical communication in conflict resolution among final-grade elementary school pupils and figures prominently in conflict resolution at elementary school-level.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Савремена педагошко и психолошка открића на пољу васпитања и комуникације истичу значај ненасиља у свакодневној комуникацији. Данас је познато да овладавајући вјештинама ненасилне комуникације спречавамо насиље и конфликте у школи, породици и свакодневним животним ситуацијама.
Поставља се питање зашто у школама трена учити о рјешавању конфликата? Никада није прерано учити дјецу како да ненасилно рјешавају прблеме, јер помажући им да их рјешавају у садашњости, створићемо нову генерацију младих људи који ће у будућности на ненасилан начин рјешавати несугласице. Учећи дјецу да маре за друге и да се према њим опходе са поштовањем, развићемо генерације које ће разумјети туђе осјећаје и повезаност са другима. Доношење одлука и стицање вјештина ненасилне комуникације је вађно као превенција конфликата и сузбијање негативног притиска вршњака. Дјеца која су способна да користе одговорне и ненасилне начине да се суоче са проблемима у мањој су опасности да почну да користе дрогу или алкохол како и ријешила своје проблеме.
Технике ненасилне комуникације, које се уче кроз едукацију о рјешавању конфликата, било да се примјењују на нивоу школе, породице, заједнице и шире, спречавају насиље или конфликте ученика. Тиме што уче да обуздају агресивне нагоне, да разговарају о својим проблемима, потребама и осјећањима и да активно слушају гледишта других, наредна генерација одраслих можена продуктивнији начин допринијети својим породицама, заједници и друштву уопште.
Резултати нашег истраживања показују утицај, то јест ефекте модела ненасилне педагошке комуникације на рјешавање конфликата међу ученицима завршних разреда основне школе. Ова промјена представља значајну основу превенције конфликта у школи.
Arctic , 2018
This study's experimental design is focused on the effectiveness of a nonviolent communication tr... more This study's experimental design is focused on the effectiveness of a nonviolent communication training program implemented among elementary school children. The entire training program was consisted of nine workshops, with each session lasting for two 45-minute lessons. The workshops were designed to address the defined 9 (nine) components of nonviolent communication: (1) perception, (2) feelings, (3) needs, (4) demands, (5) types of verbal abuse, (6) student response to aggression, (7) how to recognize emotions, (8) conflict resolution skills, and (9) types of conflict resolution. Data were collected for each workshop separately by means of self-report instruments (tests), which were designed to enable students’ report on the degree of acquisition of specific components of nonviolent communication. The results indicated that the training program contributed to an increased competence in nonviolent communication among 13- and 14-year old pupils. Furthermore, the results revealed that student response to aggression is the component of the most importance for the program. With teachers often employing a violent communication mode, the authors conclude that further researches, with school teachers in their focus, are particularly needed.
Наша школа. Друштво педагога Републике Српске, Бања Лука, 2015
Humans are social beings, and they accomplish most of their needs and activities through interact... more Humans are social beings, and they accomplish most of their needs and activities through interaction with other people. Shyness is thereby universal experience for every individual. The term shyness is widely used in everyday speech, but it is not fully understood and explained. We examined students involvement in teaching through the competencies (emotional, social, cognitive) of students and their attitudes about shyness. A key question in this research was whether different levels of shyness determine (cognitive, emotional and social) students' involvement in teaching.
Људи су социјална бића те већину својих пoтpeбa и активности остварују путем интеракције са другим људима. Стидљивост је тиме универзално искуство сваког појединца. Појам стидљивости је у широкој употреби у свакодневном говору, али није у потпуности схваћен и објашњен. Укљученост ученика у наставу испитали смо кроз компетенције (емоционалне, социјалне, когнитивне) ученика и њихове ставове о стидљивости. Кључно питање у овом истраживању било је да ли различит ниво стидљивости детерминише (когнитивну, емоционалну и социјалну) укљученост ученика у наставу.
Društvene devijacije, Oct 10, 2023
Rad ukazuje na izazove odrastanja djece u digitalnom vremenu koje nudi brojne pozitivne mogućnost... more Rad ukazuje na izazove odrastanja djece u digitalnom vremenu koje nudi brojne pozitivne mogućnosti, ali i opasnosti vezane za njihov zdrav razvoj. Cilj rada je ukazati kako savremeni mediji utiču na vaspitanje i oblikuju razliĉite dimenzije ţivota djece i adolescenata, njihov identitet i odnose s roditeljima i vršnjacima. U radu se kroz teorijsku analizu i rezultate istraţivanja daje odgovor na tri grupe pitanja: Koji su izazovi odrastanja djece u digitalnom vremenu? Kakav je uticaj digitalnih tehnologija na porodicu? Kakav je odnos roditeljstva i digitalnog učenja? Polazeći od toga da su ključni zadaci odrastanja razvoj identiteta, autonomije i intimnosti, odnosno stvaranje prijateljstava i odnosa, sugeriše se potreba analiza uticaja moderne tehnologije na sve navedene aspekte. U radu su saţete spoznaje o tome kako moderni mediji oblikuju razliĉite dimenzije ţivota djece i adolescenata, pritom uvažavajući njihove mogućnosti i prednosti. Digitalni život može podržavati ili ometati razvoj identiteta. Na osnovu teorijske analize i rezultata istraživanja su razmatrani uticaji medija na kvalitet odnosa s vršnjacima, te ukazano i na negativne pojave (internet zavisnost, cyberbullying). Uz odnose su analizirani i drugi konstrakti kako koristiti prednosti koje nude mediji i smanjiti loše vaspitne uticaje, te kako roditelji mogu pomoći djeci da se uspješnije nose sa izazovima digitalnog vremena. Rezultati istraživanja impliciraju važnost obezbjeđivanja podrške roditeljima dok poduzimaju korake prema ostvarenju vizija za svoju djecu u digitalnom vremenu.
Nauka i stvarnost, 2021
Родитељи су постали важна карика у образовању дје-тета и општеприхваћено је да обезбјеђују важан ... more Родитељи су постали важна карика у образовању дје-тета и општеприхваћено је да обезбјеђују важан допринос при дјететовом учењу. Многи изазови су стављени пред ро-дитеље при „учењу на даљину“ и односе се на степен помоћи и подршке. Иако не постоје увјерљиве потврде о директној повезаности ставова и мишљења родитеља о подршци „учења на даљину“ са временом подршке и информатичком писменошћу родитеља, они предвиђају пожељне манифестације попут задовољстава родитеља учењем на даљину. Циљ рада је био да се утврди у којој су мјери вријеме подршке, информатичка писменост и задовољство „учењем на даљину“ повезани са инструкцијом и помоћи родитеља при изради домаћих задатака ученика нижих разреда основне школе током пандемије COVID 19. За испитивање мишљења и ставова родитеља конструисан је и примијењен ПРУНД упитник.
Узорак је обухватио 989 родитеља ученика нижих разреда (од I до V разреда) основних школа у Републици Српској у периоду „закључавања“ од марта до маја 2020. Поступком експлоративне факторске анализе добијена су два ПРУНД фактора (42% варијансе): (1) емотивна реактивност родитеља и (2) мотивисање ученика при изради задатака. Добијени резултати показују статистички значајне разлике у подршци родитеља у односу на информатичку писменост родитеља, вријеме пружања подршке при изради домаћих задатака, као и ниво задовољства родитеља учењем на даљину. Разлике су евидентне и у употреби мобилних апликација приликом учења. Истовремено, резултати имплицирају да је неопходна подршка родитељима у погледу ефикасности и примјене савремених информационо-комуникационих технологија у учењу, као и да се поставе ефикасније стратегије наставе које ће укључити ефикаснију сарадњу родитеља, наставника и ученика.
Banjalučki novembarski susreti, 2022
Узимајући у обзир чињеницу да студенти свакодневно носе мобилне те-лефоне на наставу и да их кори... more Узимајући у обзир чињеницу да студенти свакодневно носе мобилне те-лефоне на наставу и да их користе и у ваннаставном времену, сматрали смо да би било оправдано идентификовати неке релације примјене мобилних телефона у универзитетској настави и изван ње у односу на социоакадемска обиљежја сту-дената. Циљ нашег истраживања је био идентификовати значајности разлика учесталости примјене мобилних телефона студената наставничких усмјерења у односу на њихова социоакадемска обиљежја. Током академске 2020/2021. проведено је „онлајн“ анкетирање на узорку од 342 студента наставничких факултета Уни-верзитета у Бањој Луци. Анализом главних компоненти на подацима утврђеним скалом „СПМТ“ која мјери процјене учесталости студената о начинима примјене мобилних телефона издвојена су два фактора (49,95% варијансе) који указују на двије димензије примјене мобилних телефона: избјегавање студентских обавеза и дјелотворна примјена мобилних телефона. Провјерене су и интерпретиране разли-ке у процјенама учесталости начина кориштења мобилних телефона с обзиром на пол, просјечну оцјену, годину студија и студијски програм/факултет. Импликације ових резултата су од двоструког значаја. С једне стране, указују у ком правцу се може унапређивати универзитетска настава за наставничка усмјерења, а с друге стране, налази указују на потребу и могућност оспособљавања студената – бу-дућих наставника за примјену мобилних телефона у функцији унапређивања учења и подучавања својих потенцијалних ученика.
Društvene devijacije, 2023
Rad ukazuje na izazove odrastanja djece u digitalnom vremenu koje nudi brojne pozitivne mogućnost... more Rad ukazuje na izazove odrastanja djece u digitalnom vremenu koje nudi brojne pozitivne mogućnosti, ali i opasnosti vezane za njihov zdrav razvoj. Cilj rada je ukazati kako savremeni mediji utiču na vaspitanje i oblikuju razliĉite dimenzije ţivota djece i adolescenata, njihov identitet i odnose s roditeljima i vršnjacima. U radu se kroz teorijsku analizu i rezultate istraţivanja daje odgovor na tri grupe pitanja: Koji su izazovi odrastanja djece u digitalnom vremenu? Kakav je uticaj digitalnih tehnologija na porodicu? Kakav je odnos roditeljstva i digitalnog učenja? Polazeći od toga da su ključni zadaci odrastanja razvoj identiteta, autonomije i intimnosti, odnosno stvaranje prijateljstava i odnosa, sugeriše se potreba analiza uticaja moderne tehnologije na sve navedene aspekte. U radu su saţete spoznaje o tome kako moderni mediji oblikuju razliĉite dimenzije ţivota djece i adolescenata, pritom uvažavajući njihove mogućnosti i prednosti. Digitalni život može podržavati ili ometati razvoj identiteta. Na osnovu teorijske analize i rezultata istraživanja su razmatrani uticaji medija na kvalitet odnosa s vršnjacima, te ukazano i na negativne pojave (internet zavisnost, cyberbullying). Uz odnose su analizirani i drugi konstrakti kako koristiti prednosti koje nude mediji i smanjiti loše vaspitne uticaje, te kako roditelji mogu pomoći djeci da se uspješnije nose sa izazovima digitalnog vremena. Rezultati istraživanja impliciraju važnost obezbjeđivanja podrške roditeljima dok poduzimaju korake prema ostvarenju vizija za svoju djecu u digitalnom vremenu.
PEDAGOGIJA - JUČE, DANAS, SUTRA, 2023
The paper points to the importance of the intervision as a process of providing support and findi... more The paper points to the importance of the intervision as a process of providing support and finding ideas for solving problems by pedagogues and teachers. We conducted the research on the sample of 100 respondents of pedagogues and teachers of primary and secondary schools in the Republic of Srpska in December 2022. The study aimed to identify and examine the advantages and challenges in the development and application of intervision in school as a group method in solving problems, as well as the satisfaction with it in the work of professionals. The results show that the respondents are moderately satisfied with the application of intervision in solving problems at school (M=3.85, SD=0.78), i.e., significantly above the theoretical mean of 3 (d=0.840, p<.001). Compared to usual cooperation, no particular concern emerged, with an overall dissatisfaction rate of 15% for pedagogues and 9% for teachers. The research results imply the importance of pedagogues in helping teachers develop the ability to see problems from different angles, encouraging good interpersonal relations and cohesiveness, and acquiring emotional and social skills through intervision.
Sociološki pregled, 2022
Књига аутора проф. др Борислава Ђукановића, проф. др Наташе Кривокапић, проф. др Небојше Мацанови... more Књига аутора проф. др Борислава Ђукановића, проф. др Наташе Кривокапић, проф. др Небојше Мацановића и мр. сц Арсена Драгојевића, под називом "Ризичне породице и адолесценција" (Risky Families and Adolescence) првобитно је објављена у САД у издању Xlibris-a средином 2022. године. Међутим, због своје актуелности и свеобухватног истраживања које је приказано у овој књизи, аутори су одлучили да се ова књига објави и на српском језику у оквиру издавачке књижарнице Зорана Стојановића. Када су у питању аутори ове научне публикације, морамо истаћи да се ради о професорима са богатим истраживачким искуством и дугогодишњим научним радом који је препознат не само у региону, него и шире. Аутори ове научне књиге у фокус своје теме стављају период адолесценције младих. Они наглашавају да је адолесценција веома турбулентан период у развоју личности. Готово компулзивна потреба адолесцената да што пре остваре већу аутономију и самопоштовање, често их доводи у неспоразуме, па и отворене сукобе са ужом социјалном средином, а првенствено са родитељима (Laursen & Collins 2004). Управо ти сукоби адолесцената и родитеља различито се испољавају у зависности да ли се ради о раној, средњој или касној адолесценцији. Најчешћи су у раној фази, а затим се та учесталост смањује. Међутим, сукоби јачају у интезитету у средњој фази адолесценције. Тај интезитет постепено опада, а расту преговарање и егалитарни односи у рјешавању сукоба између адолесцената и родитеља (De Goede et al., 2009; Jensen-Campbell & Graziano, 2000).
DRUŠTVENE DEVIJACIJE, 2020
Ljudi nisu rođeni roditelji, roditeljstvo se uči. Rad ukazuje na važnost roditeljske uloge u adol... more Ljudi nisu rođeni roditelji, roditeljstvo se uči. Rad ukazuje na važnost roditeljske uloge u adolescenciji kao važnom prelaznom period odrastanja. Cilj istraživanja je bio ispitati koji vaspitni stilovi su zastupljeni kod roditelja u današnjoj porodici, te kako se odražavaju na kvalitet odnosa dijete-roditelj. Istraživanje je vršeno na uzorku od 269 roditelja četrnaestogodišnjih učenika banjalučkih osnovnih škola. U radu su prikazane dominantne forme roditeljskih stilova u vaspitanju adolescenta, kao i koji stilovi preferišu kod roditelja s obzirom na pol, spremu, dob roditelja, kao i na red rođenja djeteta. Korelirajći neutralne varijable i roditeljske stilove otkrili smo da majke više preferišu poželjni t (268)=1,93, p,05 i promjenjivi roditeljski stil vaspitanja t (268)=2,06, p,05 u odnosu na očeve. Također što su roditelji obrazovaniji razviće pozitivniji pristup u vaspitanju (F=2,78, p=,04). Dobijeni rezultati ukazuju na dominantnost poželjnih stilova vaspitanja demokratskog (M...
Filozofski fakultet Banja Luka - Izdavačka djelatnost, Feb 12, 2021
DRUŠTVENE DEVIJACIJE, 2021
Savjetovanje u školi je jedan od važnih procesa koji se odvijaju u vaspitno-obrazovnim ustanovama... more Savjetovanje u školi je jedan od važnih procesa koji se odvijaju u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Ovaj rad je rezultat istraživanja provedenog na uzorku 203 stručnih saradnika u osnovnim i srednjim školama, na teritoriji Republike Srpske u periodu aprila do juna 2021 godine. Ukazuje na važnost savjetovanja djece i mladih u školi kao procesa pružanja pomoći od strane stručnih saradnika (pedagoga, psihologa, socijalnih radnika, defektologa). Provedena je studija kvalitativno-kvantitativnog tipa, te je za potrebe studije kreiran upitnik s ciljem da se ispitaju mišljenja stručnih saradnika o izazovima i problemima sa kojima se susreću u savjetodavnom radu sa djecom i mladima, kao i njihova samoprocjena iskustva, vještina i kompetencija u području savjetovanja. Utvrđeno je da ispitanici prepoznaju važnost savjetovanja kao područja rada stručnih saradnika. Dobili smo rezultate koji ukazuju na dvije grupe problema vezanih za: kontekst (predmet savjetovanja, vrijeme, komunikaciju) i identi...
Empirical studies in psychology, 2022
During the 1st wave of the COVID-19 pandemic schools across the world were closed and classes wen... more During the 1st wave of the COVID-19 pandemic schools across the world were closed and classes went online. Experiences from the subsequent pandemic stages are less understood, partially due to countries adopting different strategies of transitioning back from online classes. In the Republic of Srpska (RS) specifically, in the second semester of 2020/21, students returned to schools for face-to-face lessons with a shortened duration of 20-30 instead of the standard 45 minutes. It is unknown how students perceived the education process during this period. Thus, to better understand the students' experiences and fears, in February 2021 we conducted an online survey of 673 RS high school students (65.8% girls) of all four grades. We focused on the students' fears about being able to get good grades & their satisfaction with the knowledge received during the shortened classes, and their perceived chances of being competitive in job markets or universities with that knowledge. Results show that RS high school students were only mildly dissatisfied with the shortened classes that took place in the transitional period following the online teaching phase of the pandemic. No specific worry emerged to any notable extend, with the overall dissatisfaction rate of 39%.
Croatian Journal of Education - Hrvatski časopis za odgoj i obrazovanje, 2021
The aim of the study (n1 = 269 parents, n2 = 269 students) was to determine the influence of pare... more The aim of the study (n1 = 269 parents, n2 = 269 students) was to determine the influence of parenting styles on students’ involvement in teaching. Although parents use different parenting styles in their child's upbringing, the results showed that there is a statistically significant difference between parents in applying a particular upbringing style. By regression analysis, we came to the understanding that the form of a congruent upbringing style has the most favourable influence on the development of cognitive and emotional involvement in teaching. The form of neglecting upbringing style stood out as the strongest negative predictor of students' cognitive and social involvement in teaching, while the abusive upbringing style stood out as the strongest negative predictor of emotional involvement. When we consider changeable styles as the strongest determinants of (cognitive, emotional and social) involvement in teaching, the form of overprotective upbringing style has st...
Croatian Journal of Education, 2021
The aim of the study was to examine the characteristics and predictive role of parenting styles i... more The aim of the study was to examine the characteristics and predictive role of parenting styles in students' involvement in the educational process, primarily cognitive, emotional and social. Parenting styles were classified into three main groups: desirable, undesirable, and divergent. The study involved students in the final grades of primary school (N=269 students), with an average age, of 13.08 years and their parents (N=269). Data were collected by the Parent Response Questionnaire and the Students' Emotional, Social and Cognitive Involvement Questionnaire. Parenting styles have been shown to be significant predictors of students' involvement in the educational process, with most of the variance explaining forms of desirable parenting style, with an emphasis on the form of congruent style. On the other hand, forms of undesirable and divergent style have the potential to provoke low levels of student involvement, in the cognitive, social and emotional dimensions. The results indicate the importance of parenting styles in predicting students' involvement in the educational process, which would be the initial step to develop and improve children's competencies.
Nauka i stvarnost, 2019
Савремена настава намеће тражење нових и бољих рјешења поучавања и учења која воде већој ефикасно... more Савремена настава намеће тражење нових и бољих рјешења поучавања и учења која воде већој ефикасности наставе. Да би се мобилна технологија могла интегрисати у наставу, неопходно је прије свега испитати преференције наставника, те проучити могућности примјене тих технологијa. Истраживање је проведено на узорку 123 наставника, од чега је 63 наставника из основне школе и 60 наставника из средње школе. Доказано је да би већина наставника вољела да се користе мобилни уређаји у настави. Разлози које су наставници наводили јесу: занимљивије, брже и боље учење; корисније; већа мотивисаност и заинтересованост ученика; динамичнија атмосфера; креативност, брзина и доступност информација; све на једном мјесту; модернизација наставе и друго. Није пронађена разлика с обзиром на године старости, што значи да су сви наставници, без обзира на године старости, отворени за примјену мобилне технологије у настави. Најфреквентније апликације које наставници користе јесу: Viber (40%), Youtube (26%), Facebook (20%) и Google (14%). Наставници користе мобилне уређаје око три сата дневно. Најфреквентнија група садржаја учења коjе преферирају наставници јесу апликације за учење страних језика. Женски испитаници и наставници средњих школа више би вољели да користе мобилне уређаје у настави.
Већина наставника препознала је корисном наставу подржану мобилним уређајима. Са појединцима који мотивишу употребу мобилних уређаја и огромним растом функционалности, настава подржана мобилним уређајима све ће више добијати на значају у ближој и даљој будућности.
Кључне ријечи: мобилно учење, наставни процес, мобилни уређаји, наставник
////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////
Contemporary teaching imposes the search for new and better teaching and learning solutions that lead to more effective teaching. In order to integrate mobile technology into teaching, examining the preferences of teachers and exploring the possibilities of applying these technologies is a necessary first step. The survey was conducted on a sample of 123 teachers, of whom 63 were primary school teachers and 60 were high school teachers. It has been proven that most teachers would prefer to use mobile devices in class. The reasons given by the teachers were: more interesting, faster, and better learning; more useful; increased student motivation and interest; a more dynamic atmosphere; creativity, speed, and availability of information; all in one place; modernization of teaching, and more. No difference was found regarding age, which means that all teachers, regardless of age, are open to the use of mobile technology. The most common applications used by teachers are Viber (40%), YouTube (26%), Facebook (20%), and Google (14%). Teachers use mobile devices for about three hours a day. Foreign language learning applications are the most common group of learning content preferred by teachers. Female respondents and high school teachers would prefer to use mobile devices in class.
Most teachers found teaching supported by mobile devices useful. With individuals motivated to use the mobile devices and tremendous growth in functionality, the teaching supported by mobile devices will become increasingly important in the near and far future.
Keywords: mobile learning, teaching process, mobile devices, teacher
The Banjaluka November Encounters 2019 - Бањалучки новембарски сусрети 2019, 2019
The increasing progress of information and digital technologies means that education, globally, i... more The increasing progress of information and digital technologies means that education, globally, in all its forms, and at all levels takes on a new dimension that is constantly changing and adapting to modern trends. Mobile learning, ie education supported by mobile technologies, is just one of such trends that presents new challenges for primary and secondary school teachers. The research was conducted in two time periods, in March and April 2019. The aim of the research was to identify the main challenges in the work of primary and secondary school teachers regarding the already present formal and informal education supported by mobile multimedia devices. The survey research method was applied, and the techniques of interview, survey, and evaluation. The research sample consisted of 123 teachers from three primary schools (63) and two secondary schools (60). Among other things, we identified several important challenges for this population of teachers: negative attitudes of teachers towards the current use of mobile phones in teaching, additional education, cooperative use of mobile phones with students, searching for electronic textbooks available on mobile phones, raising control levels and introducing clear rules to reduce the misuse of mobile phones in the classroom; the use of video animations, television channels and video games in teaching via mobile phones, and similar challenges.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sve prisutnije napredovanje informacionih i digitalnih tehnologija utiče da obrazovanje, globalno gledano, u svim svojim oblicima i na svim nivoima poprima jednu novu dimenziju koja se stalno mijenja i prilagođava savremenim trendovima. Mobilno učenje, odnosno obrazovanje podržano mobilnim tehnologijama, upravo je jedan od takvih trendova koji predstavlja nove izazove za nastavnike osnovnih i srednjih škola. Istraživanje je obavljeno u dva vremenska perioda, i to u martu i aprilu 2019. godine. Cilj istraživanja je bio da se identifikuju glavni izazovi u radu nastavnika osnovnih i srednjih škola povodom već prisutnog formalnog i informalnog obrazovanja podržanog mobilnim multimedijalnim uređajima. Primijenjen je servej (survey) istraživački metod, a od tehnika intervju, anketiranje i procjenjivanje. Uzorak istraživanja su činila 123 nastavnika iz tri osnovne (63) i dvije srednje škole (60). Između ostalog, identifikovali smo nekoliko bitnih izazova za ovu populaciju nastavnika: negativni stavovi nastavnika prema aktuelnom korišćenju mobilnih telefona u nastavi, dodatno obrazovanje, kooperativno korišćenje mobilnih telefona sa učenicima, traganje za elektronskim udžbenicima dostupnim i na mobilnim telefonima, podizanje nivoa kontrole i uvođenje jasnih pravila u funkciji smanjenja zloupotrebe mobilnih telefona u učionici; korišćenje video-animacija, televizijskih kanala i video-igrica u nastavi putem mobilnih telefona, i slični izazovi. Кljučne riječi: mobilno učenje, mobilno obrazovanje, mobilni telefoni, percepcije nastavnika, izazovi nastavnika.
Cross-Curricular Integration: The Path to the Realization of Educational Goals, 2020
A new approach to education, with a focus on student competencies, over the traditional (teacher-... more A new approach to education, with a focus on student competencies, over the traditional (teacher-centered) approach, requires a shift towards a new student-centered teaching approach. The paper shows how to achieve an integrated curricular approach in the field of natural sciences and informatics. Teaching courses within the STEM (Science, Technology, Engineering, and Mathematics) area in Bosnia and Herzegovina (BiH) are Engineering and Information Technology, Mathematics, Physics, Chemistry, Biology, and Geography. The integrated curriculum includes a combination of subjects, other sources besides textbooks, more flexible scheduling, focus on projects, relationships between concepts to achieve a single goal. Cross-curricular integration is based on a competency-based approach using STEM disciplines. This competency-based approach to learning outcomes influences the process of improving the education system in BiH which should lead to better student achievement.
Keywords: competencies, STEM disciplines, integrated curriculum, model of cross-curricular instructions
Family and modern Society - Challenges and Perspectives / Porodica i savremeno društvo - izazovi i perspektive , 2020
People are not born as parents, parenting is taught. The work points to the importance of the par... more People are not born as parents, parenting is taught. The work points to the importance of the parental role in adolescence which is an important transitional period of adulthood. The aim of the study was to examine which upbringing styles are represented by parents in today’s family, and how they reflect on the quality of the child-parent relationship. The study was conducted on a sample of 269 parents of fourteen-year-old students from elementary schools in Banja Luka. The dominant forms of parenting styles in adolescent upbringing are presented in the paper, as well as which styles are preferred by parents with regard to gender, age, parental age, and the order of birth of the child. Based on correlation of neutral variables and parenting styles, it was found that mothers preferred more desirable t (268)=1.93, p <.05 and variable parenting style of upbringing t (268)=2.06, p <.05 compared to fathers. The more educated parents will develop a more positive approach to education (F=2.78, p =.04). The obtained results indicate the predominance of desirable upbringing styles such as democratic (M = 20.65, SD = 5.70) and balanced parenting style (M = 21.76, SD = 5.64), but also the presence of undesirable styles such as neglecting (M = 2.08, SD = 3.78) and abusive upbringing style (M = 3.85, SD = 4.03). The results of the study provide a better insight into the dynamics of these variables and show how and which variables indirectly affect quality parenting.
Key words: adolescence; parenting styles of upbringing; school achievements; upbringing.
Ljudi nisu rođeni roditelji, roditeljstvo se uči. Rad ukazuje na važnost roditeljske uloge u adolescenciji kao važnom prelaznom period odrastanja. Cilj istraživanja je bio ispitati koji vaspitni stilovi su zastupljeni kod roditelja u današnjoj porodici, te kako se odražavaju na kvalitet odnosa dijete-roditelj. Istraživanje je vršeno na uzorku od 269 roditelja četrnaestogodišnjih učenika banjalučkih osnovnih škola. U radu su prikazane dominantne forme roditeljskih stilova u vaspitanju adolescenta, kao i koji stilovi preferišu kod roditelja s obzirom na pol, spremu, dob roditelja, kao i na red rođenja djeteta. Korelirajći neutralne varijable i roditeljske stilove otkrili smo da majke više preferišu poželjni t (268)=1,93, p<,05 i promjenjivi roditeljski stil vaspitanja t (268)=2,06, p<,05 u odnosu na očeve. Također što su roditelji obrazovaniji razviće pozitivniji pristup u vaspitanju (F=2,78, p=,04). Dobijeni rezultati ukazuju na dominantnost poželjnih stilova vaspitanja demokratskog (M=20,65, SD=5,70) i uravnoteženog roditeljskog stila (M=21,76, SD=5,64), ali i prisustvo nepoželjnih kao što su zanemarujući (M=2,08, SD=3,78) i zlostavljajući stil vaspitanja (M=3,85, SD=4,03). Rezultati istraživanja omogućuju bolji uvid u dinamiku varijabli i pokazuju kako i koje varijable posredno djeluju na kvalitetno roditeljstvo.
Ključne riječi: adolescencija; roditeljski stilovi vaspitanja; školska postignuća; vaspitanje.
The Banjaluka November Encounters 2018 - Бањалучки новембарски сусрети 2018, 2018
Co-author’s work presents possible implications of unity of contemporary theoretical views and re... more Co-author’s work presents possible implications of unity of contemporary theoretical views and results of empirical research on mobile learning, that is, on mobile education. Theoretical views and results of empirical research both authors want to highlight the current trend over the last ten years, and this is a more ubiquitous mobile learning, or mobile education. The aim of the research was to identify the levels of knowledge and attitudes of primary and secondary school pupils about the usefulness of mobile devices and mobile applications in the teaching process and their connection with the age, sex and school success of pupils . For the research needs, a questionnaire was used to collect the necessary data on the level of knowledge and pupils attitudes about the usefulness of mobile devices and mobile applications in the teaching process. The sample consisted of 234 pupils from three primary (140 pupils) and two secondary schools (94 pupils). The results indicate that there is a certain connection, but that it is the most important among the attitudes of primary and secondary school pupils about the usefulness of mobile devices and mobile applications in the teaching process and their school success. With the implications of theoretical point of view and the results of empirical research, the authors want to emphasize the new positions and roles of pupils and teachers in mobile education.
---------------------------------------------------------------------------------------------
Коауторски рад представља могуће импликације јединства савремених теоријских погледа и резултата емпиријског истраживања o мобилном учењу, односно о мобилном образовању. Теоријским гледиштима и резултатима емпиријског истраживања оба аутора желе расвијетлити актуелни тренд задњих десет година, а ријеч је о свеприсутнијем мобилном учењу, односно мобилном образовању. Циљ истраживања био је идентификовати нивое познавања и ставове ученика основних и средњих школа о корисности мобилних уређаја и мобилних апликација у наставном процесу и њихову повезаност са узрастом, полом и школским успјехом ученика. За потребе истраживања кориштен је упитник којим су прикупљени неопходни подаци о нивоу познавања и ставова ученика о корисности мобилних уређаја и мобилних апликација у наставном процесу. Узорак су чинили 234 ученика из три основне (140 ученика) и двије средње школе (94 ученика). Резултати указују да постоји одређена повезаност, али да је најзначајнија између ставова ученика основних и средњих школа о корисности мобилних уређаја и мобилних апликација у наставном процесу и њиховог школског успјеха. Импликацијама теоријског гледишта и резултатима емпиријског истраживања, аутори желе нагласити какве могу бити нове позиције и улоге ученика и наставника у мобилном образовању.
Our school. Association of Pedagogues of the Republic of Srpska, Banja Luka. Наша школа. Друштво педагога Републике Српске, Бања Лука, 2011
Contemporary pedagogical and psychological breakthroughs in the spheres of upbringing and communi... more Contemporary pedagogical and psychological breakthroughs in the spheres of upbringing and communication stress the importance of non-violence in day-to-day communication. It is a widely held belief that mastering the skills of non-violent communication prevents violence and conflicts at schools, in families and everyday real-life situations.
The question arises as to what schools need to do to tackle and resolve conflict-prone situations. It is never too early to teach children how deal with problems with the absence of violence and to do it early on, in the present, we help create a generation of young people who will resort to non-violent means of disagreement resolution. Teaching children to care for others and to treat them with respect is to promote generations who will evince empathy and attachment to their peers. Decision-making and acquisition of skills in non-violent communication is an important step towards the prevention and suppression of negative peer-pressure. Children competent to use non-violent responses and equipped to confront problems in a non-violent fashion are at a lesser risk of drug abuse proclivities and to develop alcohol addiction in attempting to mitigate their problems.
Non-violent communication techniques attained through education on conflict resolution be it at school, family community and beyond impede violence or conflicts among pupils. By learning to restrain aggressive impulse and to articulate their problems, needs and feelings as well as to be active listeners, this new advanced generation of adults will contribute significantly to their families, communities and society in general.
The findings indicate the influence and .effects of pedagogical communication in conflict resolution among final-grade elementary school pupils and figures prominently in conflict resolution at elementary school-level.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Савремена педагошко и психолошка открића на пољу васпитања и комуникације истичу значај ненасиља у свакодневној комуникацији. Данас је познато да овладавајући вјештинама ненасилне комуникације спречавамо насиље и конфликте у школи, породици и свакодневним животним ситуацијама.
Поставља се питање зашто у школама трена учити о рјешавању конфликата? Никада није прерано учити дјецу како да ненасилно рјешавају прблеме, јер помажући им да их рјешавају у садашњости, створићемо нову генерацију младих људи који ће у будућности на ненасилан начин рјешавати несугласице. Учећи дјецу да маре за друге и да се према њим опходе са поштовањем, развићемо генерације које ће разумјети туђе осјећаје и повезаност са другима. Доношење одлука и стицање вјештина ненасилне комуникације је вађно као превенција конфликата и сузбијање негативног притиска вршњака. Дјеца која су способна да користе одговорне и ненасилне начине да се суоче са проблемима у мањој су опасности да почну да користе дрогу или алкохол како и ријешила своје проблеме.
Технике ненасилне комуникације, које се уче кроз едукацију о рјешавању конфликата, било да се примјењују на нивоу школе, породице, заједнице и шире, спречавају насиље или конфликте ученика. Тиме што уче да обуздају агресивне нагоне, да разговарају о својим проблемима, потребама и осјећањима и да активно слушају гледишта других, наредна генерација одраслих можена продуктивнији начин допринијети својим породицама, заједници и друштву уопште.
Резултати нашег истраживања показују утицај, то јест ефекте модела ненасилне педагошке комуникације на рјешавање конфликата међу ученицима завршних разреда основне школе. Ова промјена представља значајну основу превенције конфликта у школи.
Arctic , 2018
This study's experimental design is focused on the effectiveness of a nonviolent communication tr... more This study's experimental design is focused on the effectiveness of a nonviolent communication training program implemented among elementary school children. The entire training program was consisted of nine workshops, with each session lasting for two 45-minute lessons. The workshops were designed to address the defined 9 (nine) components of nonviolent communication: (1) perception, (2) feelings, (3) needs, (4) demands, (5) types of verbal abuse, (6) student response to aggression, (7) how to recognize emotions, (8) conflict resolution skills, and (9) types of conflict resolution. Data were collected for each workshop separately by means of self-report instruments (tests), which were designed to enable students’ report on the degree of acquisition of specific components of nonviolent communication. The results indicated that the training program contributed to an increased competence in nonviolent communication among 13- and 14-year old pupils. Furthermore, the results revealed that student response to aggression is the component of the most importance for the program. With teachers often employing a violent communication mode, the authors conclude that further researches, with school teachers in their focus, are particularly needed.
Наша школа. Друштво педагога Републике Српске, Бања Лука, 2015
Humans are social beings, and they accomplish most of their needs and activities through interact... more Humans are social beings, and they accomplish most of their needs and activities through interaction with other people. Shyness is thereby universal experience for every individual. The term shyness is widely used in everyday speech, but it is not fully understood and explained. We examined students involvement in teaching through the competencies (emotional, social, cognitive) of students and their attitudes about shyness. A key question in this research was whether different levels of shyness determine (cognitive, emotional and social) students' involvement in teaching.
Људи су социјална бића те већину својих пoтpeбa и активности остварују путем интеракције са другим људима. Стидљивост је тиме универзално искуство сваког појединца. Појам стидљивости је у широкој употреби у свакодневном говору, али није у потпуности схваћен и објашњен. Укљученост ученика у наставу испитали смо кроз компетенције (емоционалне, социјалне, когнитивне) ученика и њихове ставове о стидљивости. Кључно питање у овом истраживању било је да ли различит ниво стидљивости детерминише (когнитивну, емоционалну и социјалну) укљученост ученика у наставу.