Nebojsa Dabic | University of Belgrade (original) (raw)
Uploads
Правна и црквено-уметничка рецепција крунисања Сте by Nebojsa Dabic
Црквене студије 18
Законоправило је зборник канонских и грађанских законика које је Свети Сава одабрао из грчких збо... more Законоправило је зборник канонских и грађанских законика које је Свети Сава одабрао из грчких зборника за потребе Цркве и државе уређења и управљања њима. Поред шест уводних глава, Законоправило садржи још 64 главе. Двадесет глава су из световног права док су остале из канонског права. Законоправило представља сталну инспирацију за проучавање, како са филолошког 1 и правног 2 , тако и са богословског аспекта 3. За ово истраживање коришћен је Иловички препис 4 као најстарији и најзначајнији за проучавање рада Светог Саве на богослужбеном уређењу. Хришћански живот је у својој основи богослужбени живот, тако да канонска правила изражавају начин на који црквено тело схвата добро функционисање односа између својих чланова у литургијском, светотајинском и пастирском животу. Евхаристија је основа и светотајинског искуства и пастирске мисије цркве. Света Литургија је заиста у центру целокупног искуства православне вере." 5 Од свих одредби овог законика, педесет четврта, педесет седма и шездесет четврта глава су посебно значајне за боље схватање рада Светог Саве на литургијском устројству у Српској цркви. Са оснивањем Манастира Хиландара (1198), започиње непрестано залагање Светог Саве на уређењу богослужења у српској средини. Као васпитаник Свете Горе, Свети Сава се образовао на поретку какав је држан на Светој Гори. Свети Атанасије Атонски је приредио Диатипосис, редакцију Студитског типика, прилагођену потребама Свете Горе која регулише целокупни живот монашке заједнице. Поред ове прилагођене студитске редакције богослужења, на Светој Гори је у XI веку била позната и јерусалимска богослужбена пракса. У Карејском типику помињу се бдење и тропсалмни
Српска теологија данас 2017 (26. мај 2017) Београд: Православни Богословски Факултет, 2018, 68–81
Сажетак: Крунисањем Стефана Првовенчаног српске земље нису први пут проглашене за краљевину али ј... more Сажетак: Крунисањем Стефана Првовенчаног српске земље нису први пут проглашене за краљевину али је његово крунисање имало највећу рецепцију у целокупном животу краљевства. Средњевековни биографи светог Саве и краља Стефана Првовенчаног не доносе детаљне извештаје о самом догађају крунисања. Крунисањем Србија добија нови положај у хијерархији средњевековних држава, добија аутокефалност цркве, док се у црквеној уметности развијају теме са циљем потврде новог стања и развоју националног култа. На основу постојећих писаних извора и представа из црквене уметности који обрађују тему крунисања, рад ће покушати да разјасни догађаје око крунисања Стефана Првовенчаног и прихватања новог стања.
Црквене студије 18
Законоправило је зборник канонских и грађанских законика које је Свети Сава одабрао из грчких збо... more Законоправило је зборник канонских и грађанских законика које је Свети Сава одабрао из грчких зборника за потребе Цркве и државе уређења и управљања њима. Поред шест уводних глава, Законоправило садржи још 64 главе. Двадесет глава су из световног права док су остале из канонског права. Законоправило представља сталну инспирацију за проучавање, како са филолошког 1 и правног 2 , тако и са богословског аспекта 3. За ово истраживање коришћен је Иловички препис 4 као најстарији и најзначајнији за проучавање рада Светог Саве на богослужбеном уређењу. Хришћански живот је у својој основи богослужбени живот, тако да канонска правила изражавају начин на који црквено тело схвата добро функционисање односа између својих чланова у литургијском, светотајинском и пастирском животу. Евхаристија је основа и светотајинског искуства и пастирске мисије цркве. Света Литургија је заиста у центру целокупног искуства православне вере." 5 Од свих одредби овог законика, педесет четврта, педесет седма и шездесет четврта глава су посебно значајне за боље схватање рада Светог Саве на литургијском устројству у Српској цркви. Са оснивањем Манастира Хиландара (1198), започиње непрестано залагање Светог Саве на уређењу богослужења у српској средини. Као васпитаник Свете Горе, Свети Сава се образовао на поретку какав је држан на Светој Гори. Свети Атанасије Атонски је приредио Диатипосис, редакцију Студитског типика, прилагођену потребама Свете Горе која регулише целокупни живот монашке заједнице. Поред ове прилагођене студитске редакције богослужења, на Светој Гори је у XI веку била позната и јерусалимска богослужбена пракса. У Карејском типику помињу се бдење и тропсалмни
Српска теологија данас 2017 (26. мај 2017) Београд: Православни Богословски Факултет, 2018, 68–81
Сажетак: Крунисањем Стефана Првовенчаног српске земље нису први пут проглашене за краљевину али ј... more Сажетак: Крунисањем Стефана Првовенчаног српске земље нису први пут проглашене за краљевину али је његово крунисање имало највећу рецепцију у целокупном животу краљевства. Средњевековни биографи светог Саве и краља Стефана Првовенчаног не доносе детаљне извештаје о самом догађају крунисања. Крунисањем Србија добија нови положај у хијерархији средњевековних држава, добија аутокефалност цркве, док се у црквеној уметности развијају теме са циљем потврде новог стања и развоју националног култа. На основу постојећих писаних извора и представа из црквене уметности који обрађују тему крунисања, рад ће покушати да разјасни догађаје око крунисања Стефана Првовенчаног и прихватања новог стања.