izgovoriti - Wiktionary, the free dictionary (original) (raw)

From Wiktionary, the free dictionary

From iz- +‎ govoriti.

izgovòriti pf (Cyrillic spelling изгово̀рити)

izgovárati impf
ȉzgovōr
ȉzreći
“izgovoriti”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2026

From iz- +‎ govorīti.

izgovorīti pf

-iti -im (AP c)
infinitive	izgovorīti
1st singular	izgovorím
infinitive	izgovorīti	izgovórit, izgovorȋt, izgovorȉt
supine	izgovórit, izgovorȋt, izgovorȉt
verbal noun	—
	participle	converb
present	—	—
past	izgovorjȅn	izgovorȋvši
l-participle	masculine	feminine	neuter
singular	izgovọ̑rił	izgovoríla	izgovorȋlo
dual	izgovorȋla	izgovorȋli	izgovorȋli
plural	izgovorȋli	izgovorȋle	izgovorȋla
	present	imperative
1st singular	izgovorím	—
2nd singular	izgovoríš	izgovóri
3rd singular	izgovorí	—
1st dual	izgovoríva	izgovorȋva
2nd dual	izgovoríta	izgovorȋta
3rd dual	izgovoríta	—
1st plural	izgovorímo	izgovorȋmo
2nd plural	izgovoríte	izgovorȋte
3rd plural	izgovoríjo	—

“izgovoriti”, in Slovarji Inštituta za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU, portal Fran
“izgovoriti”, in Termania, Amebis
See also the general references