Snežana Cvetković | Filozofski fakultet Beograd (original) (raw)

Uploads

Books by Snežana Cvetković

Уметност и дворска култура у Србији 1872 - 1903., 2022

Papers by Snežana Cvetković

Дунав - мост који спаја културе , 2023

Сажетак: Српска средњовековна престоница у Смедереву и њен оснивач деспот Ђурађ Бранковић су били... more Сажетак: Српска средњовековна престоница у Смедереву и њен оснивач деспот Ђурађ Бранковић су били важна тема у књижевној, музичкој и визуелној култури, од изградње до данашњих дана. Циљ истраживања овог рада је био усмерен на поводе и феномене у њиховом представљању у визуелној култури четврте деценије 20. века. Најзначајнији иницијални догађај међу њима је био обележавање јубилеја пола миленијума постојања Смедеревског града 1430-1930. У то време је урађена и прва копије Есфигменске повеље деспота Ђурђа Бранковића, неколико година потом осликан је саборни смедеревски храм Светог Георгија са представом Преноса моштију Светог Луке у Смедерево, музичка драма «Ђурађ Бранковић» браће Настасијевић премијерно је била изведена у Народном позоришту у Београду 12. јуна 1940. године, док је у дневним новинама Време током 1940. године у наставцима објављиван стрип Ђорђа Ђуке Јанковића «Ђурађ Смедеревац». Рад дефинише бројне феномене у визуелној култури који су се изразили у различитим медијима у области ликовне уметности, дизајна, урбанизма, сценографије и стрипа. У оквиру обележавања јубилеја издвајају се изложба слика Василија Николајевича Резникова и монографија Споменица петстогодишњице Смедеревскога Града деспота Ђурђа Бранковића.Тумачење наведених повода и њихових феномена у ширем друштвеном контексту, под утицајем Друштва уметника Зограф и руских уметника емиграната, доприноси бољем разумевању значаја личности деспота Ђурђа Бранковића и Смедеревског града у времену у коме су настала и видовима њихове интерпретације у националној визуелној култури.

Обреновићи и књижевност, 2024

Апстракт: Рад повезује ауторе путописа и романа, савременика кнеза и краља Милана Обреновића који... more Апстракт: Рад повезује ауторе путописа и романа, савременика кнеза и краља Милана Обреновића који су били у блиским односима са владаром, како у његовом приватном, тако и у јавном животу. Михаило Рашић, аутор путописа Са Њ.В. Краљ Миланом на Истоку, био је официр, ађутант краља Милана Обреновића, Владан Ђорђевић, aутор романа Голгота, лекар, политичар и председник Владе, лични краљев лекар и Пера Тодоровић, аутор романа Силазак с престола, био је политичар и новинар, власник штампарије Смиљево и дневног листа Мале новине. Из наведених дела, посредно откривамо личност краља Милана Обреновића, организацију дворског живота, дворске просторе и дворске церемонијале. Дела о којима се говори у раду настала су у периоду непосредно након абдикације Милана Обреновића, 1889. године и директно су инспирисана тим догађајем.

Поводом отварања виле "Златни брег" за посетиоце Вила Обреновића у доба социјализма Или, "Вила Об... more Поводом отварања виле "Златни брег" за посетиоце Вила Обреновића у доба социјализма Или, "Вила Обреновића, после Обреновића" тема је којој посвећујемо пажњу у тексту који следи, са намером да осветлимо живот обреновићевског амбијента у време југословенске социјалистичке државе, односно Савезне Републике Србије, а у освит отварања овог репрезентативног здања за ширу публику.

Једини Смедеревац који је седео пред штафелајима наших чувених уметника био је Милан Јовановић Ст... more Једини Смедеревац који је седео пред штафелајима наших чувених уметника био је Милан Јовановић Стојимировић-Бата, пасионирани колекционар старина и уметнина. Његов књижевни опус стиче последњих година велику популарност, а најпознатије дело из њега, Силуете старог Београда, недавно су објављене по трећи пут Кључну улогу у формирању Музеја у Смедереву, имао је Милан Јовановић Стојимировић, односно, вредне збирке које је он сабрао у деценијама непосредно пред почетак Другог светског рата. Усудом, и под потпуно

Уметност и дворска култура у Србији 1872 - 1903., 2022

Дунав - мост који спаја културе , 2023

Сажетак: Српска средњовековна престоница у Смедереву и њен оснивач деспот Ђурађ Бранковић су били... more Сажетак: Српска средњовековна престоница у Смедереву и њен оснивач деспот Ђурађ Бранковић су били важна тема у књижевној, музичкој и визуелној култури, од изградње до данашњих дана. Циљ истраживања овог рада је био усмерен на поводе и феномене у њиховом представљању у визуелној култури четврте деценије 20. века. Најзначајнији иницијални догађај међу њима је био обележавање јубилеја пола миленијума постојања Смедеревског града 1430-1930. У то време је урађена и прва копије Есфигменске повеље деспота Ђурђа Бранковића, неколико година потом осликан је саборни смедеревски храм Светог Георгија са представом Преноса моштију Светог Луке у Смедерево, музичка драма «Ђурађ Бранковић» браће Настасијевић премијерно је била изведена у Народном позоришту у Београду 12. јуна 1940. године, док је у дневним новинама Време током 1940. године у наставцима објављиван стрип Ђорђа Ђуке Јанковића «Ђурађ Смедеревац». Рад дефинише бројне феномене у визуелној култури који су се изразили у различитим медијима у области ликовне уметности, дизајна, урбанизма, сценографије и стрипа. У оквиру обележавања јубилеја издвајају се изложба слика Василија Николајевича Резникова и монографија Споменица петстогодишњице Смедеревскога Града деспота Ђурђа Бранковића.Тумачење наведених повода и њихових феномена у ширем друштвеном контексту, под утицајем Друштва уметника Зограф и руских уметника емиграната, доприноси бољем разумевању значаја личности деспота Ђурђа Бранковића и Смедеревског града у времену у коме су настала и видовима њихове интерпретације у националној визуелној култури.

Обреновићи и књижевност, 2024

Апстракт: Рад повезује ауторе путописа и романа, савременика кнеза и краља Милана Обреновића који... more Апстракт: Рад повезује ауторе путописа и романа, савременика кнеза и краља Милана Обреновића који су били у блиским односима са владаром, како у његовом приватном, тако и у јавном животу. Михаило Рашић, аутор путописа Са Њ.В. Краљ Миланом на Истоку, био је официр, ађутант краља Милана Обреновића, Владан Ђорђевић, aутор романа Голгота, лекар, политичар и председник Владе, лични краљев лекар и Пера Тодоровић, аутор романа Силазак с престола, био је политичар и новинар, власник штампарије Смиљево и дневног листа Мале новине. Из наведених дела, посредно откривамо личност краља Милана Обреновића, организацију дворског живота, дворске просторе и дворске церемонијале. Дела о којима се говори у раду настала су у периоду непосредно након абдикације Милана Обреновића, 1889. године и директно су инспирисана тим догађајем.

Поводом отварања виле "Златни брег" за посетиоце Вила Обреновића у доба социјализма Или, "Вила Об... more Поводом отварања виле "Златни брег" за посетиоце Вила Обреновића у доба социјализма Или, "Вила Обреновића, после Обреновића" тема је којој посвећујемо пажњу у тексту који следи, са намером да осветлимо живот обреновићевског амбијента у време југословенске социјалистичке државе, односно Савезне Републике Србије, а у освит отварања овог репрезентативног здања за ширу публику.

Једини Смедеревац који је седео пред штафелајима наших чувених уметника био је Милан Јовановић Ст... more Једини Смедеревац који је седео пред штафелајима наших чувених уметника био је Милан Јовановић Стојимировић-Бата, пасионирани колекционар старина и уметнина. Његов књижевни опус стиче последњих година велику популарност, а најпознатије дело из њега, Силуете старог Београда, недавно су објављене по трећи пут Кључну улогу у формирању Музеја у Смедереву, имао је Милан Јовановић Стојимировић, односно, вредне збирке које је он сабрао у деценијама непосредно пред почетак Другог светског рата. Усудом, и под потпуно