Strahinja Stepanov | University of Novi Sad, Faculty of Philosophy (original) (raw)

Uploads

Books by Strahinja Stepanov

alnost, interdiskurzivnost, poredak (poreci) diskursa, hibridizacija, o čemu pišu, primerice, Bog... more alnost, interdiskurzivnost, poredak (poreci) diskursa, hibridizacija, o čemu pišu, primerice, Bogrand i Dresler, Ferklaf, Vodakova i mnogi drugi autori, a što je sve izvorno vezano za ime čuvenog Mihaila Bahtina-ispituje se funkcionalna transformacija i hibridizacija žanra čitulja/smrtovnica, tj. istražuje se heterogena mešavina različitih žanrovskih karakteristika u konkretnom, novonastalom, osobenom žanru tzv. pseudosmrtovnica/pseudočitulja. Trebalo bi, naravno, reći da ovakve monografije, s ovakvim sadržajem, temama i načinom njihove obrade, ne bi bilo da nisu postojali izuzetni pojedinci iz mog okruženja, s kojima je (bilo) zadovoljstvo družiti se, razgovarati i konsultovati se, koji su mi svojim znanjem i iskustvom nesebično pomagali, podržavali i, ako nije oveštalo i odveć pretenciozno reći, usmeravali me na pravi put kada bih se, naizgled ili zaista, našao u bezizlaznoj situaciji i kada sam imao utisak da ovaj rukopis više nalikuje makulaturi nego naučnoj monografiji. Njih nije bilo malo i svima dugujem veliku zahvalnost, ali ću ipak istaći jedno ime-svoju mentorku i neumornog savetodavca, profesorku Veru Vasić-koja je učinila toliko za mene da se jednom prigodnom rečenicom u ovakvom predgovoru sasvim sigurno ne može izreći ni deo poštovanja prema njoj niti odužiti barem deo duga, koji nije sitan. Nadao sam se da bi ova monografija mogla poslužiti tom cilju... Takođe, ogromnu zahvalnost dugujem recenzentu i četirma recenzentkinjama-prof. dr Jeleni Ajdžanović, prof. dr Selmi Đuliman, prof. dr Marini Nikolić, dr Svetlani Slijepčević Bjelivuk i prof. dr Milanu Ajdžanoviću-na pažljivom, temeljnom i sveobuhvatnom iščitavanju rukopisa kao i na njihovom strpljenju. Njihova revnost i pedantnost u recenzentskom poslu našla je, nadam se, odraz u svim korekcijama i dodatnom sređivanju rukopisa koje sam, prema njihovim sugestijama, učinio. Štaviše, samo su proceduralna ograničenja bila jedina prepreka da se imena svih petoro recenzenata ne nađu i na spisku osoba koje su lektorisale (a ne samo recenzirale) rukopis, jer su se njihove opservacije i predlozi ticali i jezičko-stilskog uobličavanja teksta, i sigurno su doprineli tome da on bude jasniji, precizniji, stilski korektniji. Dakako, svi eventualni nedostaci teksta, koji se, kako to obično biva, na kraju i uprkos svim intervencijama ustanove-isključivo su moja odgovornost. Naposletku, monografiju bih posvetio svima koji se iskreno vesele njenom objavljivanju, kao i onima koje bi to, siguran sam, obradovalo da su još ovde s nama-a na koje sam često pomišljao pišući ovu knjigu. U Novom Sadu, septembra 2024. 15 I Dubravko Škiljan u svojim esejističkim promišljanjima slično konstatuje: "Ta jedinica više, nadrečenične razine, u kojoj se pojavljuju različiti tipovi međuzavisnosti, nazvana je, katkad s terminološkim diferenciranjem a katkad bez njega, diskurs ili tekst, a lingvistike koje se usmjeravaju prema njoj obično se svrstavaju u lingvistiku [=analizu] diskursa i lingvistiku teksta, s tim da među ovim dvama terminima, sa stajališta unutrašnje povijesti znanosti o jeziku, u principu postoji jasna razlika, ali se ona u eksternoj historiji gotovo može zanemariti" (Škiljan 1991: 123). Strahinja Stepanov upravo na davanje odgovora na pomenuta pitanja, što se vidi i, primera radi, u uticajnom Levinsonovom (1983), kao i Julovom (Yule 1996) ili Huangovom (Huang 2007) udžbeniku iz pragmatike, 19 gde se razmatra ista problematika: deiksa, referencija i inferencija, presupozicija, kooperativni princip i maksime, te implikature, govorni činovi, učtivosti u interakciji i konverzacionoj analizi, interfejs semantike i pragmatike i sl. 20 Jul, recimo, podvlači da analiza diskursa obuhvata mnogo šire područje koje se bavi odnosom forme i funkcije, podrazumevajući širi raspon aktivnosti, "od usko fokusiranog istraživanja o tome npr. kako se koriste uzvici/partikule oh ili pa u svakodnevom govoru do izučavanja fenomena koji se tiču toga kako je npr. dominantna ideologija, u određenoj kulturi, reprezentovana u obrazovnoj ili političkoj praksi" (Yule 1996: 83). No, naglašava autor, kada se analiza diskursa ograniči na lingvističku problematiku, tada se posmatra "zapis (pisani ili govoreni) određenog procesa i kako je jezik korišten u nekom kontekstu radi iskazivanja namere" (ibid., 83-84). Jul konstatuje kako, naravno, postoji ogroman interes za otkrivanje strukture diskursa (npr. nadrečenična povezanost, 19 Ovde su, ilustracije radi, navedena samo ova tri poznata autora i njihovi udžbenici, ali je to slučaj i u ostalim konsultovanim priručnicima:

Papers by Strahinja Stepanov

Anzeiger für Slavische Philologie LI, 2023

There is a question concerning the indicator of the intended meaning in utterances such as ‘if yo... more There is a question concerning the indicator of the intended meaning in utterances such as ‘if you are smart, then I am Einsteinʼ: the grammatical structure – a conditional clause subordinated to the main clause, the semantic relation between the two – a conditional clause with a nonconsecutive apodosis, the lexical meaning in the positions is p1 and is p2, or the non-initial position in discourse, the speech situation or the genre. In this paper we discuss these questions and examine the examples from our own corpus, mainly from Serbian and Croatian cultural and linguistic areas, and confirm that the discourse position and the lexical exponents of is p1 and is p2 make it possible for these conditional clauses to be produced on the one hand, and on the other hand to be understood as denials of the statement of the previous speaker or a widely-held view.

Andrićeva publicistika - Andrićs Publizistik (Tošović, Branko (ur./Hg.), 2024

Рад је организован у четири сегмента: Увод, Теоријско-методолошке основе, Анализа и Закључак. У у... more Рад је организован у четири сегмента: Увод, Теоријско-методолошке основе, Анализа и Закључак. У уводном и теоријском делу дају се неке напомене о Андри-ћевом есеју посвећеном Симону Боливару, који се смешта у одговарајући функцио-нални (под)стил, да би се потом образложио теоријско-методолошки приступ при-мењен у испитивању овог текста. У централном делу рада анализирају се они текстуални елементи на основу којих се може изнети оцена о тачки гледишта у есеју. Издвојена су три параметра на основу којих се даје суд о тачки гледишта: (а) именовање ликова, (б) реализација пасивних структура и (в) временска транспо-зиција (употреба историјског презента). У завршном сегменту истакнути су закључни коментари о резултатима истраживања.

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu/Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Jan 24, 2024

Kada ode osoba s kojom ste praktično do juče gotovo svakodnevno komunicirali, razgovarali o najra... more Kada ode osoba s kojom ste praktično do juče gotovo svakodnevno komunicirali, razgovarali o najrazličitijim stvarima i temama, toliko je još živa u umu, da se zbiljskost i uspomena stapaju, a nama se čini da je ta osoba još tu s nama, da joj se obraćamo, kao i do sada, i da s njom opet razgovaramo. Neminovnost-u takvoj situaciji, a posebno kad je reč o profesorki Veri Vasić, na čije sam mudre i uvek dobronamerne komentare i savete navikao, ne računajući zapravo da bi tome mogao doći kraj, mnogo pre nego što sam pomišljao. O profesorki Veri Vasić kao istaknutoj naučnici (i pedagogu) s lingvističkog polja-već je dosta rečeno, u različitim prilikama, uvek s dobrim povodom, od onih koji su je svakako duže i, zasigurno, bolje od mene poznavali. O vrednosti, značaju i uticaju njenih radova, studija, rečnika, najrazličitijih naučnih priloga 1 u aktuelnim lingvističkim tokovima danas mnogo rečitije nego što bih ja umeo govore istraživači koji tu literaturu koriste u svojim naučnim poduhvatima, kao i studenti koji iz te literature stiču neophodna znanja za kurseve na studijama ali i za bavljenje naučnim radom, kao i svi oni, ostali, kojima je pitanje jezika i njegove upotrebe ali i zloupotrebe, njegove diskurzivnosti i kontekstualizacijezanimljivo i profesionalno bitno. O karijeri profesorke Vasić takođe kompetentnije, i ličnije, mogu govoriti oni koji su s njom radili godinama i decenijama, još od vremena Instituta za lingvistiku iz 70-ih godina, preko Katedre za južnoslovenske jezike 80-ih godina i, konačno, Odseka za srpski jezik i lingvistiku od 90-ih godina pa nadalje, kao i njene

Leksikologija i leksikografija I - Zbornik radova (ur. Senahid Halilović), 2022

Aктуальные проблемы стилистики, 2022

The paper presents the development of concepts and ideas of linguistic stylistics in Serbia in th... more The paper presents the development of concepts and ideas of linguistic stylistics in Serbia in the period from 1970 to 2020. Various stylistic disciplines that attracted the attention of Serbian linguists and stylists are highlighted, such as general stylistics, functional stylistics, linguistic stylistics, genetic stylistics, journalistic stylistics etc. There is a great commitment of some scientists to stylistic issues

СРПСКИ ЈЕЗИК НА ВИСОКОШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА У АУСТРИЈИ У реферату се аутор бави институционалним и ... more СРПСКИ ЈЕЗИК НА ВИСОКОШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА У АУСТРИЈИ У реферату се аутор бави институционалним и програмским оквиром аустријских славистичких и преводилачких института, на којима се учи (и изучава) српски (тј. Б/Х/С) језик, при чему ће најдетаљније бити предочена ситуација на Универзитету Карл Франц у Грацу. Покушаће се утврдити тенденција која прати уписну политику на факултетима где се може студирати српски језик. Тежиште рада биће на опису наставних планова и програма везаних за српски језик на аустријским институтима (фокус: Универзитет у Грацу). У закључном делу ће се изнети предлози и идеје везани за рад на лекторатима, те кораци које би наше надлежне институције требало да предузму како би се статус српског језика и српских лектората поправио и учинио успешнијим. Кључне речи: лекторати српског језика у Аустрији (синхроно стање), српски језик на универзитетима у Аустрији, изазови лекторског позива, српски језик као страни.

Jezik, književnost, alternative (ur. Lopićić, Mišić Ilić), 2022

U ovom radu se ispituje kako je u novinskim člancima (Večernje novosti, Politika, Danas) prikazan... more U ovom radu se ispituje kako je u novinskim člancima (Večernje novosti, Politika, Danas) prikazan protest taksista u Beogradu (s jeseni 2019. godine). Kao teorijsko uporište poslužiće dve teorije okvira: jedna, razrađena u mas-mediologiji/komunikologiji (Entman), i, druga, semantički osmišljena (pre svega u radovima Ch. Fillmorea), koje se integrišu u jedinstven pristup. Polazeći od sadržaja posmatranih članaka, uočavaju se različita jezička sredstva pomoću kojih se stvaraju/aktiviraju određeni (alternativni/"alternativni") okviri [frames] u kojima se-unutar novinskog diskursa-predočava jedan isti događaj (protest taksista na beogradskim ulicama). Cilj rada je da se istraži kako se odgovarajućom selekcijom leksema medijski uokviruje protest taksista, što omogućava da se u narednom koraku-u daljem kritičkom osvrtu-prepoznaju naznake o političkim/ideološkim razlozima za takav tip verbalnih/tekstualnih okvira u posmatranim dnevnim novinama.

Валентност речи и израза: морфосинтаксички, семантички и прагматички аспекти (ур. Ружић, Владислава и др.), 2013

U radu se prvo daje kratak pregled teorijskih stavova o pojmovima valence (valentnosti) i rekcije... more U radu se prvo daje kratak pregled teorijskih stavova o pojmovima valence (valentnosti) i rekcije različitih autora (Kanceljson, Heringer, Herbst, Ružić i dr.) i određuje se mesto koje gramatika zavisnosti ima u savremenoj lingvističkoj teoriji. Razjašnjuje se odnos između valence i rekcije (posebno stoga što će u središnjem delu članka biti prikazani rečnici kojima u naslovu figuriraju oba termina). U drugom delu se ukazuje na značaj koji teorija valentnosti ima za leksikografiju. Centralni deo rada sadrži prikaz i komentar natuknica iz tri dvojezična leksikografska dela koja umnogome počivaju na teoriji valentnosti: Rekcijski rečnik B. Pancera, Rečnik valentnosti M. Đorđevića i U. Engela i Srpsko-mađarski rečnik glagolske rekcije M. Burzan, V. Petrović i J. Vajde. U završnom delu rada ističu se zajedničke karakteristike ovih rečnika i ukazuje na njihov značaj kako za nauku (dalja lingvistička istraživanja) tako i za struku/nastavu (pre svega u učenju nekog jezika kao stranog).

Anzeiger für Slavische Philologie, 2021

In der vorliegenden Arbeit werden grammatikalisch-stilistische Merkmale der indirekten Rede und G... more In der vorliegenden Arbeit werden grammatikalisch-stilistische Merkmale der indirekten Rede und Gedankenwiedergabe im Roman PROKLETA AVLIJA (DER VERDAMMTE HOF) von Ivo Andrić präsentiert, zusätzlich wird dieses Phänomen kontrastiv betrachtet und der Originaltext mit seiner Übersetzung ins Deutsche verglichen. - Im ersten Teil werden kurz die Grundlagen der linguistischen (syntaktisch-stilistischen) Theorien vorgestellt, die sich mit der Frage der indirekten Rede und Gedankenwiedergabe (im Roman) beschäftigen. Im zentralen Abschnitt der Arbeit werden alle Typen (Modelle) indirekter Übertragung fremder Diskurse im Roman PROKLETA AVLIJA herausgearbeitet – im Originaltext sowie in der deutschen Übersetzung. Die sprachlichen Merkmale und die Klassifikation der verschiedenen Modelle indirekter Rede- bzw. Gedankenübertragung und ihre Bedeutung für die Struktur des Romans werden detailliert dargestellt. Der abschließende Teil behandelt die Schlussfolgerungen über die behandelten Modelle, die sich auf die Original- und Übersetzungsvorlage beziehen.

ЛЕКСИКОГРАФИЈА И ЛЕКСИКОЛОГИЈА У СВЕТЛУ АКТУЕЛНИХ ПРОБЛЕМА, 2021

Чланак се бави недоумицама и проблемима које су решавали његови аутори током рада на речнику англ... more Чланак се бави недоумицама и проблемима које су решавали његови аутори током рада на речнику англицизама. Наиме, као део тима ангажованог на изради Српског речника новијих англицизама, они су се нашли пред разнородним потешкоћама, које се пре свега тичу хронолошког омеђивања корпуса које намеће придев ‘новији’ дат у наслову речника, затим броја и избора одговарајућих извора за ексцерпцију грађе, оправданости укључивања појединих речи у корпус, те ортографског уобличавања одредничких речи као и односа према лексикографским претходницима Речника. Коначно, кључно питање којe се ауторима речника намеће данас –
када се у српском друштву, барем код највећег дела његове млађе и средње генерације, владање енглеским језиком и његово често коришћење сматра престижним и/или обавезним узусом понашања – јесте оно да ли нам је уопште потребно једно овакво лексикографско дело и ко се може сматрати његовим потенцијалним корисницима.

Štýl - komunikácia - kultúra: K stému výročiu narodenia profesora Jozefa Mistríka, 2021

The paper presents the linguistic characteristics of advertisements excerpted from Serbian dailie... more The paper presents the linguistic characteristics of advertisements
excerpted from Serbian dailies (Politika and Vreme) from the 1920s. These represent microforms, or a micro genre, the aim of which is to attract the recipients / addressees, i.e. to offer them something (services, objects, etc.) with the help of a limited verbal (mono-modal) material, and for fulfilling the communication aims of the addresser/advertiser it is necessary to take maximum use of text organization. The central part of the paper describes the linguistic characteristics of advertisements on the morphological, lexical and syntactic level (taking into consideration the discursive/pragmatic limitedness of this micro-genre), and the last part of the paper presents the results stemming from the analysis of the investigated material.
Key words: advertisements, micro-genre, morphological, lexical and
syntactic characteristics
Ključne reči: mali oglasi, mikrožanr, morfološke, leksičke i sintaksičke
odlike

Зборник МС за књижевност и језик, 2020

Предмет истраживања у овом раду је колоквијално-жаргонска лексика у роману Александра Рашића Од 1... more Предмет истраживања у овом раду је колоквијално-жаргонска лексика у роману Александра Рашића Од 13 до 18. Имајући у виду тематско-садржајну основицу, у роману је изразито коришћена омладинска супкултурна дискурсна жаргонизација (остварена не само у дијалошким него и у недијалошким секвенцама). Отуда ће рад садржати следеће делове: у првоме ће бити укратко предочене наративне одлике романа, у другоме ће се класификовати и анализирати колоквијално-жаргонска лексика, у трећем ће се предочити закључци у вези с анализираном лексиком.

Кључне речи: колоквијално-жаргонска лексика, стилизација, „проза у траперицама”, жаргонска (колоквијализирана) проза

Зборник Матице српске за књижевност и језик, 68/3, 2020

Рад се, користећи као корпус Ситничарницу „Код срећне руке” Г. Петровића, бави стилском анализом ... more Рад се, користећи као корпус Ситничарницу „Код срећне руке” Г. Петровића, бави стилском анализом пишчевих композитних индивидуализама. И поред различитих рестрикција примењених у прикупљању грађе, показало се да је корпус сразмерно обиман и разноврстан (294), да су унутар њега нарочито интересантне оне композите код којих је уочљива пишчева индивидуативна особеност и која се могу сматрати функционалностилски обележеним (31), те је њима и посвећена нарочита пажња.

Anzeiger für Slavische Philologie XLVI, 2019

In der vorliegenden Arbeit werden die Besonderheiten des Romans Od 13 do 18: lektira za osnovnu š... more In der vorliegenden Arbeit werden die Besonderheiten des Romans Od 13 do 18: lektira za osnovnu školu von Aleksandar Rašić unter dem Aspekt der literarischen Stilisierung der Umgangssprache untersucht, d.h. es wird eine mögliche Betrachtung des literarischen Texts dargeboten, die sich ausschließ-lich auf die Besonderheiten der verwendeten Sprachsubstanz stützt. Im ersten Teil werden die wichtigsten Kennzeichen der Poetik der Jeansprosa (nach dem Konzept von A. Flaker) kurz skizziert und die narrativen Hauptmerkmale von Rašić' Roman dargestellt. Im Hauptteil der Arbeit werden die sprachlichen Spezifika dieses Prosatexts auf der phonetischen Ebene analysiert; dabei wird berücksichtigt, dass er in einem nicht standardgemäßen urbanen Idiom (kollo-quialer Jargon) verfasst ist. Die Aufmerksamkeit gilt der Frage, inwiefern die Jugendsprache im untersuchten Roman repräsentiert wird, d.h. der Frage nach den zahlreichen phonetischen Metaplasmen in dialogischen Sequenzen. Im abschließenden Teil werden die Schlussfolgerungen zur umgangssprachlichen Stilisierung in Rašić' Roman vorgestellt.

Schlagwörter: umgangssprachliche Stilisierung, Phonometaplasmen, Jeanspro-sa im 21. Jh.

U carstvu reči – jezici i kulture Zbornik u čast prof. dr Jovanu Đukanoviću povodom 85. rođendana, 2016

Rad je koncipiran kao pregledni članak („pregled stanja“) o sintaksičko- semantičkom statusu kons... more Rad je koncipiran kao pregledni članak („pregled stanja“) o sintaksičko-
semantičkom statusu konstrukcija s modalnim (i modalitetnim)
glagolom kao upravnim elementom (u tim izrazima). U srbističkoj/
serbokroatističkoj literaturi vlada – u određenim slučajevima – nesuglasje u sintaksičkom tumačenju ovih izraza (ponekad čak i okviru jednog priručnika), tj. postoji dilema je li – prilikom javljanja konstrukcije
da + prezent/infinitiv uz modalni glagol – reč o složenom gl. predikatu
ili o bipredikatskoj zavisnosloženoj strukturi (upravni predikat
s komplementnom klauzom). Dakle, u ovom radu će se izložiti svi „interpretativni pogledi“ na konstrukcije s modalnim glagolima koji se mogu pročitati u univerzitetskim (relevantnim) udžbenicima/gramatikama našeg i nemačkog
jezika, zatim će se komentarisati takvi stavovi, da bi se na kraju dao
završni komentar o prirodi/principima, kojima se autori ovih udžbenika
rukovode, pri određivanju sintaksičkog statusa konstrukcija s modalnim
glagolima.

Ključne reči: gramatikologija, modalni glagoli, složeni gl. predikat / verbalni kompleks, udžbenička praksa (gramatike srpskog/srpskohrvatskog i nemačkog jezika)

Anzeiger für Slavische Philologie LI, 2023

Andrićeva publicistika - Andrićs Publizistik (Tošović, Branko (ur./Hg.), 2024

Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu/Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Jan 24, 2024

Leksikologija i leksikografija I - Zbornik radova (ur. Senahid Halilović), 2022

Aктуальные проблемы стилистики, 2022

Jezik, književnost, alternative (ur. Lopićić, Mišić Ilić), 2022

Валентност речи и израза: морфосинтаксички, семантички и прагматички аспекти (ур. Ружић, Владислава и др.), 2013

Anzeiger für Slavische Philologie, 2021

ЛЕКСИКОГРАФИЈА И ЛЕКСИКОЛОГИЈА У СВЕТЛУ АКТУЕЛНИХ ПРОБЛЕМА, 2021

Štýl - komunikácia - kultúra: K stému výročiu narodenia profesora Jozefa Mistríka, 2021

Зборник МС за књижевност и језик, 2020

Зборник Матице српске за књижевност и језик, 68/3, 2020

Anzeiger für Slavische Philologie XLVI, 2019

Schlagwörter: umgangssprachliche Stilisierung, Phonometaplasmen, Jeanspro-sa im 21. Jh.

U carstvu reči – jezici i kulture Zbornik u čast prof. dr Jovanu Đukanoviću povodom 85. rođendana, 2016

Ključne reči: gramatikologija, modalni glagoli, složeni gl. predikat / verbalni kompleks, udžbenička praksa (gramatike srpskog/srpskohrvatskog i nemačkog jezika)

Научни састанак слависта у Вукове дане, Vol. 48: 177–188, 2019

У реферату се аутор бави институционалним и програмским оквиром аустријских славистичких и превод... more У реферату се аутор бави институционалним и програмским оквиром аустријских славистичких и преводилачких института, на којима се учи (и изучава) српски (тј. Б/Х/С) језик, при чему ће најдетаљније бити предочена ситуација на Универзитету Карл Франц у Грацу. Покушаће се утврдити тенденција која прати уписну политику на факултетима где се може студирати српски језик. Тежиште рада биће на опису наставних планова и про-грама везаних за српски језик на аустријским институтима (фокус: Универзитет у Грацу). У закључном делу ће се изнети предлози и идеје везани за рад на лекторатима, те кораци које би наше надлежне институције требало да предузму како би се статус српског језика и српских лектората поправио и учинио успешнијим.

Кључне речи: лекторати српског језика у Аустрији (синхроно стање), српски језик на универзитетима у Аустрији, изазови лекторског позива, српски језик као страни

Српски језик: статус, систем, употреба - Зборник у част проф. Милошу Ковачевићу (ур. Јелена Петковић & Владимир Поломац), 2018

У раду се испитују језичке (морфолошке, лексичке, синтаксичке, текстуалне) одлике огласа продаје ... more У раду се испитују језичке (морфолошке, лексичке, синтаксичке, текстуалне) одлике огласа продаје имовине стечајног дужника и упоређују се с оним што се у литератури наводи да су типичне језичкe карактеристике апстрактног административно-пословног субсистема, тј. административно-пословног функционалног стила (АФС). Утврђује се колико има подударности и разлика, тј. колико ова текстна врста садржи од "подразумеваног језичког инвентара" АФС-а, а у чему одудара од њега.

Кључне речи: административни функционални стил, текстна врста: оглас продаје стечајне имовине, језичке одлике огласа (анализа различитих језичких нивоа)

Književni (standardni) jezik i jezik književnosti, knj. I (odg. ur. Miloš Kovačević), 2011

SAŽETAK: U radu se analizira način na koji se jezičkim sredstvima konstituiše i konstruiše (svets... more SAŽETAK: U radu se analizira način na koji se jezičkim sredstvima konstituiše i konstruiše (svetska) ekonomska kriza. Analitički obrazac koji je primenjen u ovom prilogu počiva na metodologiji i principima kognitivne lingvistike (tačnije na postulatima teorije konceptualne metafore). Međutim, kako se metaforična konceptualizacija ne zasniva samo ‘na prenosu imena’ potrebno je utvrditi semantički i sintaksički kontekst u kojem se ona ostvaruje – zato se kao razrada ovog lingvističkog prosedea pokušava ustanoviti i kakva je veza između određenog načina konceptualizacije i sintaksičkog rasporeda aktanata (i semantičkog rečeničnog plana), te se tumači koji bi mogli biti razlozi upravo takvog predstavljanja svetske ekonomske krize u novinskim tekstovima.

KLJUČNE REČI: konceptualna metafora, kritička analiza diskursa, sintaksička struktura propozicije, svetska ekonomska kriza, novinski ekonomski komentar

Прилози проучавању језика 39, 2008

SAŽETAK U radu se opisuju, klasifikuju i analiziraju asindetske (bezvezničke) sintaksičke struktu... more SAŽETAK U radu se opisuju, klasifikuju i analiziraju asindetske (bezvezničke) sintaksičke strukture u popularnom proznom delu "Foliranti", a potom se utvrđuje njihova frekventnost i statistički odnos implicitnih koordiniranih prema implicitnim subordiniranim strukturama, zatim statistički odnos između različitih vrsta implicitnih koordiniranih struktura i, na kraju, statistički odnos autosemantičnih implicitnih prema sinsemantičnim implicitnim subordiniranim strukturama.

KLJUČNE REČI: sintaksa, bezvezničke (asindetske) sintaksičke strukture, implicitna koordinacija i implicitna subordinacija, "Foliranti"

Филолог - часопис за језик, књижевност и културу. Год XIII, бр. 26, 2022

Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXVII/1, 2024

Т и ј а н а А ш и ћ, М а р и ј а С и м о в и ћ : Однос је зика и мо зга: ре флек си је о пи та њу... more Т и ј а н а А ш и ћ, М а р и ј а С и м о в и ћ : Однос је зика и мо зга: ре флек си је о пи та њу мо ду ларно сти и не у ро пла стич но сти у не у ро лин гви сти ци .

Зборник Матице српске за књижевност и језик 71/2, 2023

Студије и чланци Др Ни ко ла Гр ди нић, Про грам ски ста во ви За ха ри ја Ор фе ли на (I). Др Ал... more Студије и чланци Др Ни ко ла Гр ди нић, Про грам ски ста во ви За ха ри ја Ор фе ли на (I). Др Алек сан дра Смир нов Бр кић, др Сне жа на Ву ка ди но вић, др Ифиге ни ја Ра ду ло вић, Еле у син ске ми сте ри је: мит ски на ра тив у аграр ној кул ту ри. .

Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LIX/1, 2016

Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LVII/2, 2014

Г о р д а н а Ш т р б а ц, Г о р д а н а Ш т а с н и: Именички англицизми на-инг у српском језику... more Г о р д а н а Ш т р б а ц, Г о р д а н а Ш т а с н и: Именички англицизми на-инг у српском језику. Д у ш а н к а В у ј о в и ћ: Пoрeдбeни глaгoлскo-имeнички фрaзeoлoгизми сa знaчeњeм крeтaњa у српскoм jeзику .

Зборник Матице српске за књижевност и језик, 60, 2012

Зборник Mатице српске за књижевност и језик 66/1, 2018

ква ли те том свог са др жа ја, пред ста вља до сто јан до при нос обе ле жа ва њу ње ног ју биле... more ква ли те том свог са др жа ја, пред ста вља до сто јан до при нос обе ле жа ва њу ње ног ју биле ја, а та ко ђе је и по ка за тељ ко ли ко је про фе сор ка Да ра, ка ко је од ми ља зо ве мо, оми љен и це њен струч њак и про фе сор не са мо код нас већ и ши ром на шег, сло венског све та. Др Ду шан ка С. Ву јо вић Уни вер зи тет у Но вом Са ду Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за срп ски је зик и лин гви сти ку du san ka.vu jo vic@ff.un s.ac .rs UDC 811.163.41'373.45(049.32) МО ДЕР НА СТУ ДИ ЈА О СА ВРЕ МЕ НОЈ ГЕ О ГРАФ СКОЈ ТЕР МИ НО ЛО ГИ ЈИ СТРА НОГ ПО РЕ КЛА У СРП СКОМ ЈЕ ЗИ КУ (Ми лан Ај џа но вић. Са вре ме на срп ска ге о граф ска тер ми но ло ги ја стра ног по ре кла. Но ви Сад: Фи ло зоф ски фа кул тет, 2017, 390 стр.)*

Philologia, 2010

Kako analizirati politički jezik, tj. jezik u politici pitanje je kojim se intenzivno bave lingvi... more Kako analizirati politički jezik, tj. jezik u politici pitanje je kojim se intenzivno bave lingvisti, komunikolozi, sociolozi i drugi naučnici već duži niz godina (tačnije desetleća). Nedavno je izišla iz štampe knjiga istaknutog lingviste Pola Čiltona, koja se bavi upravo tom tematikom. Naslov knjige glasi Analiza političkog diskursa u teoriji i praksi, i predstavlja rezultat višegodišnjeg autorovog rada u ovoj oblasti (zapravo je reč o monografiji sačinjenoj od autorovih članaka objavljivanih u raznim (vodećim)

Ovaj Zbornik je pripremljen i izdat u čast Svenki Savić, profesorki emeriti s Katedre za srpski j... more Ovaj Zbornik je pripremljen i izdat u čast Svenki Savić, profesorki emeriti s Katedre za srpski jezik i lingvistiku novosadskoga Filozofskog fakulteta, a najzaslužnija za pokretanje inicijative, a potom i za izradu i uređivanje Zbornika je Vera Vasić, profesorka Katedre za srpski jezik i lingvistiku, koleginica i saradnica Svenke Savić na brojnim projektima, pre svega iz oblasti psiholingvistike, analize diskursa, ženskih studija itd. Pored uredničke beleške, bibliografije radova dr Svenke Savić, te akademske autobiografije (koju, naravno, potpisuje Svenka Savić), Zbornik se sastoji iz pet celina, indicirajući centralne, uporišne tačke u naučnim istraživanjima i ispitivanjima koje je Svenka Savić poduzimala. Pre nego što detaljnije budu predstavljeni pojedinačni radovi u ovom zborniku, trebalo bi reći nešto i o uvodnom delu knjige: bibliografiju radova Svenke Savić izradila je Nataša Belić, savesno i brižljivo beležeći obimnu listu referenci radova koje je profesorka Savić tokom svoje karijere publikovala. Značajno je da ova kompletna bibliografija ne obuhvata samo radove iz lingvistike, psiholingvistike, analize diskursa, dakle jezikoslovnih disciplina, nego i iz domena rodnih studija, feminističke teologije, baleta – i to kako na srpskom, tako i na drugim jezicima. A značaj ovako koncipirane bibliografije nije samo u punom " akademskom " predstavljanju dela Svenke Savić, nego i u tome što može poslužiti kao svojevrsni izvor referentnih jedinica kojima se mogu poslužiti budući istraživači i naučni radnici. U svojoj autobiografskoj glosi (Izgrađivanje akademske zajednice: 1960-2010) Svenka Savić izlaže kako je tekao njen naučni razvoj, kakvi su bili počeci, kako su na Katedri za srpski jezik fundirani interdisciplinarni kursevi (analiza diskursa, psiholingvistika), te kako su njena interesovanja uvek involvirala bavljenje diskursima onih koji su u društvu neprimetni, ugroženi, u manjini, marginalizovani, obespravljeni... Budući da sama diskursna analiza, kao lingvistička disciplina, ima razuđeno polje istraživanja, tek približno (i svakako, nedovoljno, precizno) odrediv kao analitički prostor koji obuhvata fenomene od " jezika u upotrebi " (praveći tako pragmatički zaokret od

Naš jezik, 2009

За рационалан прилаз нормирању језика-један пример из српске синтаксе (ЖИВОЈИН СТАНОЈЧИЋ) Творба ... more За рационалан прилаз нормирању језика-један пример из српске синтаксе (ЖИВОЈИН СТАНОЈЧИЋ) Творба глаголског прилога прошлог у српском књижевном језику (МИРОСЛАВ НИКОЛИЋ) Значење и употреба глагола захвалити (ce) (МИЛАН ШИПКА

Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 2012

Немачкa je лингвистика позната по бројним публикацијама из славистике – како по монографским студ... more Немачкa je лингвистика позната по бројним публикацијама из славистике – како по монографским студијама, тако и по лексикографским делима. У једно такво значајно лексикографско остварење спада и књига коју овде представљамо, а чији су аутори познати германисти – Улрих Енгел и Милоје Ђорђевић. Њихов речник глаголске валенце публикован је 2009. године, у издању минхенског издавача Iudicium-a. Оба аутора су добро позната нашој језикословној јавности. Улрих Енгел, пре свега, као знаменити немачки синтаксичар и један од најдоследнијих заступника депенденцијалне граматике у германистици (такође, " покретач " и идејни вођа тзв. манхајмске синтаксичке школе), а код нас упамћен и као (ко)аутор чувене Контрастивне граматике немачко-српскохрватског језика (настале у сарадњи манхајмског Института и новосадског Института за стране језике и књижевности, под руководством Павице Мразовић), и Милоје Ђорђевић, као аутор немалог броја радова у којима су синтаксички феномени анализирани на основу постулатā вербоцентризма. Овога пута Ђорђевић и Енгел су коаутори једносмерног двојезичног граматичког, односно валенцијског речника, намењеног, у првој линији, изворним немачким говорницима. С тим у вези требало би рећи који је тај други језик који налазимо у овом речнику уз немачки: то је, како стоји у наслову, тзв. бошњачки 1 /хрватски/српски (bosnisch/ kroatisch/serbisch) језик. Будући да је доста и писано и речено о оваквом и другим глотонимским решењима односног језика (/односних језика), нећемо се овом приликом на томе задржавати, само ћемо истаћи оно што су сами аутори навели, 2 као своје аргументе за такво лингвонимско опредељење: " Es lässt sich indessen bei alledem nicht übersehen, dass Bosnier, Kroaten und Serben sich (sprachlich) verstehen, dass sie die Unterhaltungen führen PAGE 8 1 Овај прилог настао је у оквиру пројекта Стандардни српски језик: синтаксичка, семантичка и прагматичка истраживања (178004) који финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије. Ктетик «bosnisch» који је употребљен у немачком језику, уколико се односи на земљу/ државу, одговара нашем преводном еквиваленту «босански». Међутим, језик који Бошњаци називају «босанским» у стандардном српском језику требало би, према oлукама Одбора за стандардизацију, називати «бошњачким», те ће се у овом раду користити тај лингвоним приликом превођења синтагме bosnische sprache. 2 Уколико није другачије наведено, сви су цитати из речника глаголске валенце који приказујемо.

Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 2012

Лингвистичке актуелности, 2012

Пре готово три године у Подгорици објављена је књига Славице Перовић Језик у акцији, као једна од... more Пре готово три године у Подгорици објављена је књига Славице Перовић Језик у акцији, као једна од ретких, и отуда толико драгоцених, студија које прелазе оквире (традиционалне) системске лингвистике и отварају се ка ширим, интердисциплинарним погледима на језик и приступима у језичким истраживањима. Славица Перовић је и у својим ранијим радовима исказивала своју " приврженост " интердисциплинарности, а,-када је реч о оним радовима којима је тежиште (или основа) била лингвистика, то се посебно види у њеним претходним текстуалнолингвистичким, прагмалингвистичким и дискурсноаналитичким прилозима: Текст по Матији, Дијалошка структура Лелејске горе, Невидљиви светови Кишовог текста итд. Не мање битно и свакако вредно пажње је ангажман С. Перовић као уреднице зборникā у којима се савремени лингвистички обрасци примењују у истраживањима језика појединих писаца или текста/језичког деловања/језика у акцији уопште: Зборник радова Владимиру Секулићу у част, Како укротити текст, Завјештање-Анатологија женских гласова... Након овог кратког би/бли/ографског прегледа, приказаћемо неке од идеје које је С. Перовић изложила у овој књизи (проистеклој из њених раније публикованих огледа и есеја). У првом поглављу, " Извињење као релативна универзалија " , Славица Перовић поставља хипотезу, у потпуности на трагу учења Ане Вјежбицке (а донекле у супротности с мишљењем Браунове и Левинсона) да је извињење културно условљен чин, те да ће тај експресивни говорни чин зависити од социо-културних параметара црногорског друштва и његове традиције. Ауторка наглашава да " не извињавати се, не морати за нешто молити, не образлагати-све су то првенствено карактеристике моћи које обезбјеђују висок статус " , што доводи до начелног, етичког питања-ако је ауторкина евалуација црногорског културног обрасца, (велтаншаунга) тачна: које су, онда, консеквенце таквог деловања, где се нико не извињава и држи да има право без образложења и консидерација наметати свој узус и модус понашања. Какве су крајње последице по друштво (у целини) и, још више, за појединца у таквом друштву, где доминира сценарио негативне учтивости? Славица Перовић закључује: такав песимистични сценарио " подразумијевао би једно друштво пуно безосјећајних и грубих појединаца који су неосетљиви на другога и који су лишени познавања стратегија учтивости ". Јасно је пак да ствари не стоји баш тако, тј. да црногорско друштво познаје другачији начин говорниковог реплицирања/реторичке компензације за груб или неучтив потез/чин, који је претходно направио: тај чин није вербал(изов)ног типа, као што је случај у англокултури, напомиње ауторка, него на нивоу емоционалне реакције, па су и показатељи покајања/извињења гестовно-мимичког, дакле, невербалног карактера-" извињавања у Црној Гори сагласна су са њеним културним сценаријем избјегавања високе угрожености лица, а ипак испоруке учтивости ". Напослетку, ако је учтивост универзална категорија, не значи да су модуси остваривања једнобразни, како ауторка примећује, " свако је извињење суптилно преговарање о чину угрожавања лица онога који се извињава кроз танано, лагано подилажење негативном лицу онога коме се извињење упућује. " Друго поглавље " Упитно-негативна структура као оруђе хијерархије " складно се надовезује на претходно. У овоме поглављу С. Перовић обрађује једна занимљив феномен језичке употребе тзв. упитно-негативних конструкција а опет на ширем фону културног сценарија и културних скрипата. Упитно-негативна структура је индиректни говорни чин којим говорник

Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, 2014

* Овај рад настао је у оквиру пројекта Историја српског језика (178001), који финансира Министарс... more * Овај рад настао је у оквиру пројекта Историја српског језика (178001), који финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.