Dragana Amedoski | The Institute of History (original) (raw)
Papers by Dragana Amedoski
Belgrade 1521-1867, 2019
BELGRADE 1521-1867, International Scientific Symposium, Belgrade, September 28-29th 2017, The Ins... more BELGRADE 1521-1867, International Scientific Symposium, Belgrade, September 28-29th 2017, The Institute of History Belgrade and Yunus Emre Enstitüsü, Proceedings
Tracing the Forgotten Dervish Lodge (Zaviye) of Mihaloğlu Alaaddin Ali Bey in Kruševac, Vakıflar Dergisi(60), 9-21, 2023
The paper deals with the dervish lodge (zaviye) which Mihaloğlu Alaaddin Ali Bey, one of the most... more The paper deals with the dervish lodge (zaviye) which Mihaloğlu Alaaddin Ali Bey, one of the most influential raider commanders (akıncı uc beyi) in the Balkans, commissioned in the vicinity of Kruševac in the middle of the fifteenth century. Using Ottoman sources, the author endeavored to determine the approximate time and place of its construction. Based on the information about the appearance and manner of functioning of numerous dervish lodges built in the same period, the author presents the presumed appearance of the building, its rooms and their purpose. A part of the paper is dedicated to the administration of the zaviye and the conflicts over the position of the convent administrator.
Cities and the food from past to present, 2023
The paper discusses descriptions of Serbian settlements and fading customs left by various travel... more The paper discusses descriptions of Serbian settlements and fading customs left by various travellers. The analysed records were made between 15th and the end of 19th century. The majority of these travelogues were written by the members of Western diplomatic missions visiting Ottoman Empire. At the time one of the main routes heading to Constantinople was “Carigradski drum”, the most important road in Serbia and in the Balkans. Two main settlements on the Serbian section of the road were Belgrade and Niš. Their food and open markets made one of the most important impressions. On the other hand, provincial inns offered modest accommodation and food.
Kraljevo-grad i ljudi, 2023
Рад има за циљ да представи саобраћај који се одвијао на Западној Морави, с освртом на путне мреж... more Рад има за циљ да представи саобраћај који се одвијао на Западној Морави, с освртом на путне мреже и караванску трговину. На основу више османских катастарских пописа Крушевачког и Смедеревског санџака и друге некоришћене османске грађе, утврђено је стање на терену у 16. веку, које показује да су већ постојећи средњовековни прелази на Западној Морави махом употребљавани и у османском периоду. Рад нуди нека нова решења о путном правцу дуж Западне Мораве, као и податке о томе када су и на који начин успостављани нови прелази.
Апстракт: У раду је изнесено критичко издање османског извора који садржи попис преосталих задуже... more Апстракт: У раду је изнесено критичко издање османског извора који садржи попис преосталих задужења и неисплаћених дуговања Царској благајни за преузете закупе у санџацима Крушевац и Смедерево у периоду од 1473. до 1481. године. Документ је интегрални део пописа дуговања регистрованих у више санџака Румелије крајем 15. века. Неисплаћени износи превасходно се односе на закупе овчарине Крушевца, Петруша, Бована, Дубочице, Прокупља и Ниша и пореза од влаха у Смедеревском санџаку. Документ доноси и податке о конфесионалној припадности закупаца, што донекле осветљава учешће освојених народа у финансијском предузетништву непосредно након успостављања османске власти на Балкану. Кључне речи: Османско царство, Крушевац, Смедерево, 15. век, дефтери задужења (zimem defterleri), овчарина (ʻadet-i âğnâm), власи, муката Аbstract: The paper offers a critical edition of the Ottoman source containing the census of dues and outstanding debt to the Imperial Treasury for tenure in the Sandjaks of Kruševac and Smederevo from 1473 to 1481. The document is an integral part of the census of dues registered in several sandjaks of Rumelia in the late 15 th century. The outstanding debts relate primarily to tenure on sheep tax in Kruševac, Petruš, Bovan, Dubočica, Prokuplje and Niš, and tax collected from the Vlachs in the Smederevo Sandjak. The document also contains data on the religious background of tenants, partly elucidating the participation of the conquered people in financial entrepreneurship immediately after the establishment of Ottoman rule in the Balkans.
II. Viyana seferinin başarısızlıkla sonuçlanması Osmanlı Devleti'nin batıdaki imajına zarar vermi... more II. Viyana seferinin başarısızlıkla sonuçlanması Osmanlı Devleti'nin batıdaki imajına zarar vermiş ve Avrupalı devletlerin Osmanlı Devleti'ne karşı kutsal ittifak anlaşması imzalamalarına neden olmuştu. Bu ittifaktan sonra Osmanlı Devleti, batıda birden fazla cephede mücadele etmiş ve en zorlu mücadelesini Avusturyalılara karşı yürütmüştü. Macaristan topraklarına hâkim olma düşüncesi çatışmaların temel nedenini oluşturmaktaydı. Bu süreçte Osmanlının, II. Viyana bozgunundan sonra Macaristan bölgesinde yürüttüğü en önemli faaliyetlerden biri Engürüs Seferi'ydi. Bu çalışmada Cumhurbaşkanlığı Devlet Arşivleri Başkanlığı Osmanlı Arşivi'nde Maliyeden Müdevver Defterler arasında 7723 numarayla kayıtlı bulunan ve Engürüs Seferi ve Estergon muhafazasında Serasker ve Vezir-î azam İbrahim Paşa'nın maiyetinde bulunan Lağımcı, Beldar ve Neccar isimlerini ihtiva eden defterin transkripsiyonu ve tıpkıbasımı verilecektir. Bu geri hizmet birlikleri 23 Ziʼl-hicce 1096/20 Kasım 1685 ile gurre-i Ra (Rebiü'l-evvel) 1097/26 Ocak 1686 tarihleri arasında toplanmış ve kayda geçirilmiştir.
Glasnik Etnografskog instituta SANU 69/1, 2021
Tema ovog rada su muslimanske zadužbine, vakufi, koji su na Balkan stigli s Osmanlijama. Najinten... more Tema ovog rada su muslimanske zadužbine, vakufi, koji su na Balkan stigli s Osmanlijama. Najintenzivnija muslimanska zadužbinarska delatnost na teritoriji današnje jugoistočne Srbije uočljiva je nakon konačnog osmanskog osvajanja sredinom 15. veka, pa do kraja 16. veka. To je i vreme u kome se u najvećoj meri odigralo preoblikovanje zatečenih srednjovekovnih hrišćanskih naselja u preovlađujuće muslimanska osmanska naselja. Osmanska građa na osnovu koje је predstavljena ova institucija kod nas je nova, do sada neistražena i čuva se u Osmanskom arhivu Predsedništva državnih arhiva Predsedništva Republike Turske u Istanbulu. Radi se o popisu vakufa iz 1839. godine, čiji su prevod i komentari dati u prilogu. U radu sam uporedila izvore o vakufima iz ranijeg perioda s popisom iz 1839. godine. Na taj način sam uspela da utvrdim promene do kojih je, u međuvremenu, došlo, odnosno koji vakufi su se održali na teritoriji kadiluka Leskovac, Prokuplje, Kuršumlija i Pirot, do trenutka sastavljanja ovog dokumenta. Na osnovu popisa iz 1839. godine, utvrdila sam da je na pomenutom prostoru bilo ukupno 70 vakufa, od toga je u kadiluku Pirot bilo aktivno 36 vakufa, u kadiluku Prokuplje ih je bilo 10, u kadiluku Leskovac 21 i u kadiluku Kuršumlija tri vakufa. Radi se uglavnom o nepokretnoj imovini, različitim objektima verskog, prosvetnog, javnog, komunalnog karaktera.
Мешовита грађа - Мiscellanea 41 , 2020
Апстракт: У раду је саопштен попис села чији су становници узгајали овце и козе на територији кад... more Апстракт: У раду је саопштен попис села чији су становници узгајали овце и козе на територији кадилука Ужице, унутар Смедеревског санџака, крајем 16. века. Дефтер је сачињен 1596. године и показује да је узгајање ситне стоке заузимало водеће место у сточарској привреди ове области. Поред тога што се у попису нуде конкретни подаци о броју узгајане ситне стоке по селима, он пружа могућност да стекнемо и оквирну слику о границама кадилука Ужице у наведено доба. Кључне речи: Османско царство, 16. век, кадилук Ужице, овчарина (adet-i âgnâm), Смедеревски санџак. Abstract: The paper presents a list of villages whose inhabitants bred sheep and goats in the territory of the kazâ of Užice, in the Smederevo Sanjak, in the late 16 th century. The defter compiled in 1596 shows that small livestock breeding was predominant in the livestock economy of this area. In addition to offering concrete data on the number of small livestock by village, the defter also allows us to create a broader picture about the borders of the kazâ of Užice in the given period. Keywords: Ottoman Empire, 16 th century, kazâ of Užice, sheep tax ('adet-i âgnâm), Sanjak of Smederevo. Захваљујући погодним географским одликама, бројним пашњацима, ливадама и изворима питке воде, на територији данашње Западне Србије традиционално је развијено сточарство. Дошавши на ове просторе, Османлије су затекли посебно развијено узгајање ситне стоке-коза и оваца-па су врло брзо успоставили опорезивање ове привредне гране. 1 57 * dragana.amedoski@iib.ac.rs * dejan.bulic@iib.ac.rs 1 Гајење крупне стоке није опорезивано.
Апстракт: У последњих неколико деценија употреба луксузних предмета у Ос-манском царству постала ... more Апстракт: У последњих неколико деценија употреба луксузних предмета у Ос-манском царству постала је врло привлачна тема за османисте и предмет многих студија које се односе на различите периоде, места и аспекте. Циљ овог рада је да се позабави наведеном темом и на примеру једног београдског мухафиза покаже каквим луксузним предметима је располагао и шта је са собом у Београд донео један припадник високих османских кругова (комади накита, одевни предмети, крзна, оружје израђено од племенитих метала и украшено драгуљима и други предмети). У раду су изнети резултати истраживања превасходно заснованог на подацима из заоставштине османског великодостојника, београдског мухафиза Изет Мехмет-паше (1723-1784), који је служио као велики везир у Османском царству два пута (1774-1775, 1781-1782). У фокусу су луксузни предмети који су припадали њему лично и његовом домаћинству у периоду када је био на челу Београда (1783-84). Два пописа заоставштине који се чувају у Османском архи-ву Председништва државних архива Председништва Републике Турске у Истан-булу, а који су у раду коришћени, пружају увид у предмете који су затечени у његовом дому у Београду када је умро. Највећим делом то су предмети које је Изет Мехмет-паша са собом донео у Београд, када је ступио на дужност, али се може претпоставити да су великим делом набављени на Балкану, с обзиром на то да је претходно боравио у Пловдиву. Међу његовим стварима налазили су се и предмети из Европе (као што су сатови), што указује на аспекте економских и културних односа између Истока и Запада и путеве међународне трговине који су пролазили кроз Београд. Употреба вредних и ретких предмета у служби ста-тусних симбола одражавала је политичку моћ више османске класе Београда и друштвену диференцијацију међу Османлијама. Кључне речи: Османлије, Београд, 18. век, Изет Мехмет-паша, луксузни предмети, друштвена елита * dragana.amedoski@iib.ac.rs ** Рад je настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете и науке Републике Србије "Од универзалних царстава ка националним државама. Друштве-не и политичке промене у Србији и на Балкану" (Ев. бр. 177030).
Предмет овог рада је наследно право које је у османском правном систему било загарантовано женама... more Предмет овог рада је наследно право које је у османском правном систему било загарантовано женама муслиманске вероисповести. Примену овог права у реалном животу представили смо са више примера, превасходно са простора Централног Балкана. Већи део коришћених извора потиче из Књига жалби (Şikâyet Defterleri) из 17. и 18. века. Уз то, коришћена су и документа из османских судских регистара (Sicil), углавном за територију Истанбула, као и неке одлуке са седница царског дивана (Mühimme defterleri). Наследнице и жене које поседују имовину биле су готово подједнако бројне као и мушкарци. Оне су представљале себе пред судом и самостално обављале процедуру.
Кључне речи: жена, право наслеђа, Османско царство, Балкан, шеријатски суд
The objective of this paper is inheritence right which was guaranteed to Muslim woman according to Ottoman legal system. Implementation of this law was represented with a lot of examples, primarily from the Central Balkans. Most of the used sources belongs to Record Book of Complaints (Şikâyet Defterleri) and the timeline is the 17 th and 18 th Century. Besides, we used judicial records of the Ottoman court (Sicils) but for the territory of Istanbul, due to the fact that sicils for today's Serbia are all lost, and some decisions from the meetings of the Imperial Council (Mühimme defterleri). All of the sources are preserved in Prime Minister's Archive in Istanbul. Most of them are completely new, so far not processed. Our paper presents that women who inherited and who were property holders were nearly as numerous as men. Heiresses represented themselves in front of the court of law and proceed formalities independently.
This paper explores women's role in Ottoman society in the 17 th century by focusing on the prese... more This paper explores women's role in Ottoman society in the 17 th century by focusing on the presence of Muslim females from Belgrade in the Belgrade Sharia court, as well as in other towns where they were active participants. We rely on newly compiled data from the Book of Complaints (Şikâyet defterleri) and court records (Sicil), with the support of contextual reading of other archival documents. Mentioned historical sources of Ottoman provenance, in spite of various restrictions, are the only source for studying the life of ordinary women, from an average and lower socioeconomic status, and show that these women were willing to turn a private matter into public one. With the help of the most typical examples, we will try to present how Belgrade women as mothers, daughters, wives, widows were fighting for their rights in Ottoman society and what were the familial and personal issues over which they found themselves in court.
The paper deals with the Prloš mine, which was located in the area of modern day mine Lece. Aroun... more The paper deals with the Prloš mine, which was located in the area of modern day mine Lece. Around the mine, which was administratively a part of the nâhiye of Duboţica or Kruševac Sancak, a workers' hâss was formed and in addition the mine was given the status of an independent mukâta'a, which indicates that the Prloš was worthy of attention and investment for the Ottoman administration. The mine was under the financial control of the Belgrade Supervisory Authority (nezâret). Special attention was paid to the position of the mine itself, as well as leases, who were the tenants, what were the amounts of lease and how much the lease lasted. The paper is based on new and previously unused sources of Ottoman provenance.
Циљ овог рада јесте да прикаже жену на Централном Балкану у османско доба и њену улогу и положај ... more Циљ овог рада јесте да прикаже жену на Централном Балкану у османско доба и њену улогу и положај у друштвеном животу. Најпре смо се осврнули на устаљене стереотипе, а затим на основу нових и досада некоришћених архивских извора, као и већ коришћених извора и литературе, показали каква је била реална ситуација. У раду ће бити представљена права која је жена имала, сходно шеријату и османским канунима, и колико су та права поштована у свакодневном животу. Сегменти из друштвеног живота жене на које ћемо посебно обратити пажњу јесу: поседовање покретне и непокретне имовине, економска улога жена као управитеља својом и имовином своје деце, жена у улози задужбинарке, право жене на рад.
Uluslararası Balkan Tarihi ve Kültürü Sempozyumu 6-8 Ekim 2016, Çanakkale. Bildiriler, ed. Aşkın Koyuncu, vol. 1, Çanakkale Onsekiz Mart Üniversitesi Yayınları, 2017, 289-294.
Günümüzde Sırbistan sınırları içerisinde bulunan Pirot şehri Osmanlı hâkimiyetine geçtikten sonra... more Günümüzde Sırbistan sınırları içerisinde bulunan Pirot şehri Osmanlı hâkimiyetine geçtikten sonra Şehirköy adıyla anılmaya başlanmış ve oryantal bir yerleşim özelliği göstermiştir. Oryantal yerleşime geçişin temelinde, İslam dinindeki yardımlaşma özelliğinden dolayı ortaya çıkan vakıflar bulunmaktadır. Vakıfların büyük bir kısmı çoğunlukla, hükümdar ve hükümdar aileleri, yönetici zümre ve şehrin ileri gelen tanınmış kişileri tarafından kurulmuştur. Şehirköy ismi şehrin bir derviş merkezi olduğunu göstermektedir. Bu çalışmada Pirot'un Osmanlı egemenliğine geçtiği 1385 yılından başlayarak 16. yüzyılın sonuna kadar geçen zaman diliminde şehirde kurulmuş vakıfların genel analizi yapılmıştır.
State and Society in the Balkans before and after Establishment of Ottoman Rule, The Institute of History Belgrade, Collection of Works vol. 35 , Belgrade 2017, 235-256.
The growing of rice followed the route of the Ottoman Empire's expansion towards Rumelia. Soon af... more The growing of rice followed the route of the Ottoman Empire's expansion towards Rumelia. Soon after the conquest, the first rice fields appeared in the river valleys all over the central Balkans. The most fertile soil along the Velika (Great) Morava, Južna (South) Morava, Nišava, Rasina and Toplica rivers was used for cultivating this "precious grain". Peasants employed in the rice fields enjoyed certain privileges; they had the status of çeltükcis. During the 16 th century rice growing flourished especially in the region of Niš, in the nâhiye of Petruš, district of Paraćin, as well as the Peć nâhiye and the region of Banat. Significant quantities of rice were also produced in the Alaca Hisar nâhiye, while smaller amounts were registered in several villages in the Rasina valley and in the nâhiye of Bovan. Rice fields belonged to hâss of the sultans, members of the sultan's family and high officials, and they were under direct control of the central treasury. The administration governed rice fields by the mukâta' system. Most of the mulk land assigned to rice growing was converted to vaqf.
Godine 1762. u Carigrad je upućena zaplenjenа ostavštinа ubijenog bosanskog valije Mehmed-paše Ku... more Godine 1762. u Carigrad je upućena zaplenjenа ostavštinа ubijenog bosanskog valije Mehmed-paše Kukavice. Sadržinu pošiljke činilo je oko sto različitih vrsta predmeta, koje je trebalo prodati na javnoj licitaciji kasnije održanoj u Unutrašnjim odajama sultana u Topkapi saraju. Među zaplenjenim stvarima bili su: različite vrste oružja, vojnička i konjska oprema, nekoliko odevnih predmeta i nešto sitnog pokućstva. Saopšteni dokument je posebno značajan zato što govori o privatnoj svojini Mehmed-paše Kukavice, a u isto vreme pruža uvid i u imovinu društvene elite sredinom 18. veka.
Gifts for Ottoman Army: A Contribution to the Material Culture of Belgrade in the 16 th Century G... more Gifts for Ottoman Army: A Contribution to the Material Culture of Belgrade in the 16 th Century Gift-giving and gift-receiving, as an expressions of suzerainty, patronage and favor on one hand and gratitude and loyalty on the other hand, were deeply rooted in Ottoman society. This practice had extraordinary significance in the relation ruler – army, especially in wartime. At the end of the 16 th century, during the Long War 1593-1606, a shipment of over fifty different sorts of objects was sent from Belgrade Treasury to Istanbul to be distributed to the army after the campaign. The list of the sent items (military equipment, armory, carpets, fabrics, cushions, kitchenware and others), which is housed today in the Archive of the Topkapı Sarayı, is one of the rarely preserved Ottoman documents that originated in Serbia and as such, it offers a unique insight to material culture of Belgrade and its surroundings. This paper examines gifts from Belgrade Treasury with the aim of revealing one fragment of the town daily life and indicating the routes of international trade that reached to our territory.
Belgrade 1521-1867, 2019
BELGRADE 1521-1867, International Scientific Symposium, Belgrade, September 28-29th 2017, The Ins... more BELGRADE 1521-1867, International Scientific Symposium, Belgrade, September 28-29th 2017, The Institute of History Belgrade and Yunus Emre Enstitüsü, Proceedings
Tracing the Forgotten Dervish Lodge (Zaviye) of Mihaloğlu Alaaddin Ali Bey in Kruševac, Vakıflar Dergisi(60), 9-21, 2023
The paper deals with the dervish lodge (zaviye) which Mihaloğlu Alaaddin Ali Bey, one of the most... more The paper deals with the dervish lodge (zaviye) which Mihaloğlu Alaaddin Ali Bey, one of the most influential raider commanders (akıncı uc beyi) in the Balkans, commissioned in the vicinity of Kruševac in the middle of the fifteenth century. Using Ottoman sources, the author endeavored to determine the approximate time and place of its construction. Based on the information about the appearance and manner of functioning of numerous dervish lodges built in the same period, the author presents the presumed appearance of the building, its rooms and their purpose. A part of the paper is dedicated to the administration of the zaviye and the conflicts over the position of the convent administrator.
Cities and the food from past to present, 2023
The paper discusses descriptions of Serbian settlements and fading customs left by various travel... more The paper discusses descriptions of Serbian settlements and fading customs left by various travellers. The analysed records were made between 15th and the end of 19th century. The majority of these travelogues were written by the members of Western diplomatic missions visiting Ottoman Empire. At the time one of the main routes heading to Constantinople was “Carigradski drum”, the most important road in Serbia and in the Balkans. Two main settlements on the Serbian section of the road were Belgrade and Niš. Their food and open markets made one of the most important impressions. On the other hand, provincial inns offered modest accommodation and food.
Kraljevo-grad i ljudi, 2023
Рад има за циљ да представи саобраћај који се одвијао на Западној Морави, с освртом на путне мреж... more Рад има за циљ да представи саобраћај који се одвијао на Западној Морави, с освртом на путне мреже и караванску трговину. На основу више османских катастарских пописа Крушевачког и Смедеревског санџака и друге некоришћене османске грађе, утврђено је стање на терену у 16. веку, које показује да су већ постојећи средњовековни прелази на Западној Морави махом употребљавани и у османском периоду. Рад нуди нека нова решења о путном правцу дуж Западне Мораве, као и податке о томе када су и на који начин успостављани нови прелази.
Апстракт: У раду је изнесено критичко издање османског извора који садржи попис преосталих задуже... more Апстракт: У раду је изнесено критичко издање османског извора који садржи попис преосталих задужења и неисплаћених дуговања Царској благајни за преузете закупе у санџацима Крушевац и Смедерево у периоду од 1473. до 1481. године. Документ је интегрални део пописа дуговања регистрованих у више санџака Румелије крајем 15. века. Неисплаћени износи превасходно се односе на закупе овчарине Крушевца, Петруша, Бована, Дубочице, Прокупља и Ниша и пореза од влаха у Смедеревском санџаку. Документ доноси и податке о конфесионалној припадности закупаца, што донекле осветљава учешће освојених народа у финансијском предузетништву непосредно након успостављања османске власти на Балкану. Кључне речи: Османско царство, Крушевац, Смедерево, 15. век, дефтери задужења (zimem defterleri), овчарина (ʻadet-i âğnâm), власи, муката Аbstract: The paper offers a critical edition of the Ottoman source containing the census of dues and outstanding debt to the Imperial Treasury for tenure in the Sandjaks of Kruševac and Smederevo from 1473 to 1481. The document is an integral part of the census of dues registered in several sandjaks of Rumelia in the late 15 th century. The outstanding debts relate primarily to tenure on sheep tax in Kruševac, Petruš, Bovan, Dubočica, Prokuplje and Niš, and tax collected from the Vlachs in the Smederevo Sandjak. The document also contains data on the religious background of tenants, partly elucidating the participation of the conquered people in financial entrepreneurship immediately after the establishment of Ottoman rule in the Balkans.
II. Viyana seferinin başarısızlıkla sonuçlanması Osmanlı Devleti'nin batıdaki imajına zarar vermi... more II. Viyana seferinin başarısızlıkla sonuçlanması Osmanlı Devleti'nin batıdaki imajına zarar vermiş ve Avrupalı devletlerin Osmanlı Devleti'ne karşı kutsal ittifak anlaşması imzalamalarına neden olmuştu. Bu ittifaktan sonra Osmanlı Devleti, batıda birden fazla cephede mücadele etmiş ve en zorlu mücadelesini Avusturyalılara karşı yürütmüştü. Macaristan topraklarına hâkim olma düşüncesi çatışmaların temel nedenini oluşturmaktaydı. Bu süreçte Osmanlının, II. Viyana bozgunundan sonra Macaristan bölgesinde yürüttüğü en önemli faaliyetlerden biri Engürüs Seferi'ydi. Bu çalışmada Cumhurbaşkanlığı Devlet Arşivleri Başkanlığı Osmanlı Arşivi'nde Maliyeden Müdevver Defterler arasında 7723 numarayla kayıtlı bulunan ve Engürüs Seferi ve Estergon muhafazasında Serasker ve Vezir-î azam İbrahim Paşa'nın maiyetinde bulunan Lağımcı, Beldar ve Neccar isimlerini ihtiva eden defterin transkripsiyonu ve tıpkıbasımı verilecektir. Bu geri hizmet birlikleri 23 Ziʼl-hicce 1096/20 Kasım 1685 ile gurre-i Ra (Rebiü'l-evvel) 1097/26 Ocak 1686 tarihleri arasında toplanmış ve kayda geçirilmiştir.
Glasnik Etnografskog instituta SANU 69/1, 2021
Tema ovog rada su muslimanske zadužbine, vakufi, koji su na Balkan stigli s Osmanlijama. Najinten... more Tema ovog rada su muslimanske zadužbine, vakufi, koji su na Balkan stigli s Osmanlijama. Najintenzivnija muslimanska zadužbinarska delatnost na teritoriji današnje jugoistočne Srbije uočljiva je nakon konačnog osmanskog osvajanja sredinom 15. veka, pa do kraja 16. veka. To je i vreme u kome se u najvećoj meri odigralo preoblikovanje zatečenih srednjovekovnih hrišćanskih naselja u preovlađujuće muslimanska osmanska naselja. Osmanska građa na osnovu koje је predstavljena ova institucija kod nas je nova, do sada neistražena i čuva se u Osmanskom arhivu Predsedništva državnih arhiva Predsedništva Republike Turske u Istanbulu. Radi se o popisu vakufa iz 1839. godine, čiji su prevod i komentari dati u prilogu. U radu sam uporedila izvore o vakufima iz ranijeg perioda s popisom iz 1839. godine. Na taj način sam uspela da utvrdim promene do kojih je, u međuvremenu, došlo, odnosno koji vakufi su se održali na teritoriji kadiluka Leskovac, Prokuplje, Kuršumlija i Pirot, do trenutka sastavljanja ovog dokumenta. Na osnovu popisa iz 1839. godine, utvrdila sam da je na pomenutom prostoru bilo ukupno 70 vakufa, od toga je u kadiluku Pirot bilo aktivno 36 vakufa, u kadiluku Prokuplje ih je bilo 10, u kadiluku Leskovac 21 i u kadiluku Kuršumlija tri vakufa. Radi se uglavnom o nepokretnoj imovini, različitim objektima verskog, prosvetnog, javnog, komunalnog karaktera.
Мешовита грађа - Мiscellanea 41 , 2020
Апстракт: У раду је саопштен попис села чији су становници узгајали овце и козе на територији кад... more Апстракт: У раду је саопштен попис села чији су становници узгајали овце и козе на територији кадилука Ужице, унутар Смедеревског санџака, крајем 16. века. Дефтер је сачињен 1596. године и показује да је узгајање ситне стоке заузимало водеће место у сточарској привреди ове области. Поред тога што се у попису нуде конкретни подаци о броју узгајане ситне стоке по селима, он пружа могућност да стекнемо и оквирну слику о границама кадилука Ужице у наведено доба. Кључне речи: Османско царство, 16. век, кадилук Ужице, овчарина (adet-i âgnâm), Смедеревски санџак. Abstract: The paper presents a list of villages whose inhabitants bred sheep and goats in the territory of the kazâ of Užice, in the Smederevo Sanjak, in the late 16 th century. The defter compiled in 1596 shows that small livestock breeding was predominant in the livestock economy of this area. In addition to offering concrete data on the number of small livestock by village, the defter also allows us to create a broader picture about the borders of the kazâ of Užice in the given period. Keywords: Ottoman Empire, 16 th century, kazâ of Užice, sheep tax ('adet-i âgnâm), Sanjak of Smederevo. Захваљујући погодним географским одликама, бројним пашњацима, ливадама и изворима питке воде, на територији данашње Западне Србије традиционално је развијено сточарство. Дошавши на ове просторе, Османлије су затекли посебно развијено узгајање ситне стоке-коза и оваца-па су врло брзо успоставили опорезивање ове привредне гране. 1 57 * dragana.amedoski@iib.ac.rs * dejan.bulic@iib.ac.rs 1 Гајење крупне стоке није опорезивано.
Апстракт: У последњих неколико деценија употреба луксузних предмета у Ос-манском царству постала ... more Апстракт: У последњих неколико деценија употреба луксузних предмета у Ос-манском царству постала је врло привлачна тема за османисте и предмет многих студија које се односе на различите периоде, места и аспекте. Циљ овог рада је да се позабави наведеном темом и на примеру једног београдског мухафиза покаже каквим луксузним предметима је располагао и шта је са собом у Београд донео један припадник високих османских кругова (комади накита, одевни предмети, крзна, оружје израђено од племенитих метала и украшено драгуљима и други предмети). У раду су изнети резултати истраживања превасходно заснованог на подацима из заоставштине османског великодостојника, београдског мухафиза Изет Мехмет-паше (1723-1784), који је служио као велики везир у Османском царству два пута (1774-1775, 1781-1782). У фокусу су луксузни предмети који су припадали њему лично и његовом домаћинству у периоду када је био на челу Београда (1783-84). Два пописа заоставштине који се чувају у Османском архи-ву Председништва државних архива Председништва Републике Турске у Истан-булу, а који су у раду коришћени, пружају увид у предмете који су затечени у његовом дому у Београду када је умро. Највећим делом то су предмети које је Изет Мехмет-паша са собом донео у Београд, када је ступио на дужност, али се може претпоставити да су великим делом набављени на Балкану, с обзиром на то да је претходно боравио у Пловдиву. Међу његовим стварима налазили су се и предмети из Европе (као што су сатови), што указује на аспекте економских и културних односа између Истока и Запада и путеве међународне трговине који су пролазили кроз Београд. Употреба вредних и ретких предмета у служби ста-тусних симбола одражавала је политичку моћ више османске класе Београда и друштвену диференцијацију међу Османлијама. Кључне речи: Османлије, Београд, 18. век, Изет Мехмет-паша, луксузни предмети, друштвена елита * dragana.amedoski@iib.ac.rs ** Рад je настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете и науке Републике Србије "Од универзалних царстава ка националним државама. Друштве-не и политичке промене у Србији и на Балкану" (Ев. бр. 177030).
Предмет овог рада је наследно право које је у османском правном систему било загарантовано женама... more Предмет овог рада је наследно право које је у османском правном систему било загарантовано женама муслиманске вероисповести. Примену овог права у реалном животу представили смо са више примера, превасходно са простора Централног Балкана. Већи део коришћених извора потиче из Књига жалби (Şikâyet Defterleri) из 17. и 18. века. Уз то, коришћена су и документа из османских судских регистара (Sicil), углавном за територију Истанбула, као и неке одлуке са седница царског дивана (Mühimme defterleri). Наследнице и жене које поседују имовину биле су готово подједнако бројне као и мушкарци. Оне су представљале себе пред судом и самостално обављале процедуру.
Кључне речи: жена, право наслеђа, Османско царство, Балкан, шеријатски суд
The objective of this paper is inheritence right which was guaranteed to Muslim woman according to Ottoman legal system. Implementation of this law was represented with a lot of examples, primarily from the Central Balkans. Most of the used sources belongs to Record Book of Complaints (Şikâyet Defterleri) and the timeline is the 17 th and 18 th Century. Besides, we used judicial records of the Ottoman court (Sicils) but for the territory of Istanbul, due to the fact that sicils for today's Serbia are all lost, and some decisions from the meetings of the Imperial Council (Mühimme defterleri). All of the sources are preserved in Prime Minister's Archive in Istanbul. Most of them are completely new, so far not processed. Our paper presents that women who inherited and who were property holders were nearly as numerous as men. Heiresses represented themselves in front of the court of law and proceed formalities independently.
This paper explores women's role in Ottoman society in the 17 th century by focusing on the prese... more This paper explores women's role in Ottoman society in the 17 th century by focusing on the presence of Muslim females from Belgrade in the Belgrade Sharia court, as well as in other towns where they were active participants. We rely on newly compiled data from the Book of Complaints (Şikâyet defterleri) and court records (Sicil), with the support of contextual reading of other archival documents. Mentioned historical sources of Ottoman provenance, in spite of various restrictions, are the only source for studying the life of ordinary women, from an average and lower socioeconomic status, and show that these women were willing to turn a private matter into public one. With the help of the most typical examples, we will try to present how Belgrade women as mothers, daughters, wives, widows were fighting for their rights in Ottoman society and what were the familial and personal issues over which they found themselves in court.
The paper deals with the Prloš mine, which was located in the area of modern day mine Lece. Aroun... more The paper deals with the Prloš mine, which was located in the area of modern day mine Lece. Around the mine, which was administratively a part of the nâhiye of Duboţica or Kruševac Sancak, a workers' hâss was formed and in addition the mine was given the status of an independent mukâta'a, which indicates that the Prloš was worthy of attention and investment for the Ottoman administration. The mine was under the financial control of the Belgrade Supervisory Authority (nezâret). Special attention was paid to the position of the mine itself, as well as leases, who were the tenants, what were the amounts of lease and how much the lease lasted. The paper is based on new and previously unused sources of Ottoman provenance.
Циљ овог рада јесте да прикаже жену на Централном Балкану у османско доба и њену улогу и положај ... more Циљ овог рада јесте да прикаже жену на Централном Балкану у османско доба и њену улогу и положај у друштвеном животу. Најпре смо се осврнули на устаљене стереотипе, а затим на основу нових и досада некоришћених архивских извора, као и већ коришћених извора и литературе, показали каква је била реална ситуација. У раду ће бити представљена права која је жена имала, сходно шеријату и османским канунима, и колико су та права поштована у свакодневном животу. Сегменти из друштвеног живота жене на које ћемо посебно обратити пажњу јесу: поседовање покретне и непокретне имовине, економска улога жена као управитеља својом и имовином своје деце, жена у улози задужбинарке, право жене на рад.
Uluslararası Balkan Tarihi ve Kültürü Sempozyumu 6-8 Ekim 2016, Çanakkale. Bildiriler, ed. Aşkın Koyuncu, vol. 1, Çanakkale Onsekiz Mart Üniversitesi Yayınları, 2017, 289-294.
Günümüzde Sırbistan sınırları içerisinde bulunan Pirot şehri Osmanlı hâkimiyetine geçtikten sonra... more Günümüzde Sırbistan sınırları içerisinde bulunan Pirot şehri Osmanlı hâkimiyetine geçtikten sonra Şehirköy adıyla anılmaya başlanmış ve oryantal bir yerleşim özelliği göstermiştir. Oryantal yerleşime geçişin temelinde, İslam dinindeki yardımlaşma özelliğinden dolayı ortaya çıkan vakıflar bulunmaktadır. Vakıfların büyük bir kısmı çoğunlukla, hükümdar ve hükümdar aileleri, yönetici zümre ve şehrin ileri gelen tanınmış kişileri tarafından kurulmuştur. Şehirköy ismi şehrin bir derviş merkezi olduğunu göstermektedir. Bu çalışmada Pirot'un Osmanlı egemenliğine geçtiği 1385 yılından başlayarak 16. yüzyılın sonuna kadar geçen zaman diliminde şehirde kurulmuş vakıfların genel analizi yapılmıştır.
State and Society in the Balkans before and after Establishment of Ottoman Rule, The Institute of History Belgrade, Collection of Works vol. 35 , Belgrade 2017, 235-256.
The growing of rice followed the route of the Ottoman Empire's expansion towards Rumelia. Soon af... more The growing of rice followed the route of the Ottoman Empire's expansion towards Rumelia. Soon after the conquest, the first rice fields appeared in the river valleys all over the central Balkans. The most fertile soil along the Velika (Great) Morava, Južna (South) Morava, Nišava, Rasina and Toplica rivers was used for cultivating this "precious grain". Peasants employed in the rice fields enjoyed certain privileges; they had the status of çeltükcis. During the 16 th century rice growing flourished especially in the region of Niš, in the nâhiye of Petruš, district of Paraćin, as well as the Peć nâhiye and the region of Banat. Significant quantities of rice were also produced in the Alaca Hisar nâhiye, while smaller amounts were registered in several villages in the Rasina valley and in the nâhiye of Bovan. Rice fields belonged to hâss of the sultans, members of the sultan's family and high officials, and they were under direct control of the central treasury. The administration governed rice fields by the mukâta' system. Most of the mulk land assigned to rice growing was converted to vaqf.
Godine 1762. u Carigrad je upućena zaplenjenа ostavštinа ubijenog bosanskog valije Mehmed-paše Ku... more Godine 1762. u Carigrad je upućena zaplenjenа ostavštinа ubijenog bosanskog valije Mehmed-paše Kukavice. Sadržinu pošiljke činilo je oko sto različitih vrsta predmeta, koje je trebalo prodati na javnoj licitaciji kasnije održanoj u Unutrašnjim odajama sultana u Topkapi saraju. Među zaplenjenim stvarima bili su: različite vrste oružja, vojnička i konjska oprema, nekoliko odevnih predmeta i nešto sitnog pokućstva. Saopšteni dokument je posebno značajan zato što govori o privatnoj svojini Mehmed-paše Kukavice, a u isto vreme pruža uvid i u imovinu društvene elite sredinom 18. veka.
Gifts for Ottoman Army: A Contribution to the Material Culture of Belgrade in the 16 th Century G... more Gifts for Ottoman Army: A Contribution to the Material Culture of Belgrade in the 16 th Century Gift-giving and gift-receiving, as an expressions of suzerainty, patronage and favor on one hand and gratitude and loyalty on the other hand, were deeply rooted in Ottoman society. This practice had extraordinary significance in the relation ruler – army, especially in wartime. At the end of the 16 th century, during the Long War 1593-1606, a shipment of over fifty different sorts of objects was sent from Belgrade Treasury to Istanbul to be distributed to the army after the campaign. The list of the sent items (military equipment, armory, carpets, fabrics, cushions, kitchenware and others), which is housed today in the Archive of the Topkapı Sarayı, is one of the rarely preserved Ottoman documents that originated in Serbia and as such, it offers a unique insight to material culture of Belgrade and its surroundings. This paper examines gifts from Belgrade Treasury with the aim of revealing one fragment of the town daily life and indicating the routes of international trade that reached to our territory.
The survey from 1516, presented hereinafter, is kept in The Ottoman Archives of the Prime Ministe... more The survey from 1516, presented hereinafter, is kept in The Ottoman Archives of the Prime Ministerʼs Office in Istanbul, the archival series Cadastral Surveys of the Imperial Defterhane (Defterhāne-i Āmire), under number 55. This source is of exceptional importance as it is the oldest known complete survey of the Sancak of Kruševac. It was created approximately half a century after the Ottoman rule was established in this area. It is a copy (suret) of the basic, first version of the survey (asıl). The survey was carried out by order of Sultan Selim I (1512–1520). The job was assigned to Muhammed, the son of Ahmed and zaim Mahmud, the son of Abdülvacid. They were also in charge of the survey of the Sancak of Smederevo in the same year. The survey was redacted in such a way that the distribution of feudal fiefs (tevzīʻ) into hasses, zeamets and timars was carried out.