Урош Шешум - Academia.edu (original) (raw)

Papers by Урош Шешум

Српске студије, 2024

У раду су на основу необјављене и објављене грађе српског порекла, те у мањој мери литературе, ан... more У раду су на основу необјављене и објављене грађе српског порекла, те у мањој мери литературе, анализирана питања везана за насељавање мухаџира, муслиманских исељеника из Босне и Херцеговине, у Сјенички и Пљеваљски санџак и Новопазарску казу Косовског вилајета између 1908. и 1912. године. У фокус је стављена политика централних и локалних османских власти према мухаџирима, реакција Краљевине Србије на њу, распоред насељеника и њихових колонија, као и утицај насељавања на верску слику становништва простора којим се рад бави, на аграрне односе и општи положај православног српског живља.

Кнез Михаило Обреновић - владар, личност, дело, 2024

У раду је, са ослонцем на епархијалник Београдске епархије, састављеним 1835. и коришћеним као ев... more У раду је, са ослонцем на епархијалник Београдске епархије, састављеним 1835. и коришћеним као евиденционо средство до почетка 1841, те на објављену и необјављену архивску грађу и изворе кроз анализу процеса и промена у Београдској, архидијецезној епархији, приказан процес преуређења целе Цркве кроз законске и саборске одлуке, али и практично деловање митрополита Петра Јовановића. Акценат је стављен на преуређење унутрашње административне структуре епархије и труд да се парохијско свештенство дисциплинује, стекне образовање и тако оспособи за духовно, али и административно деловање коју је пред Цркву стављало ново доба и државни статус. Реформисање српске цркве почело је на подстрек и у време кнеза Милоша Обреновића, а добрим делом окончано за време прве владе његовог сина, кнеза Михаила.

Убиство и самоубиство у научном и уметничком стваралаштву

Убиство српског четничког војводе Глигора Соколовића јула 1910. гоине изазвало је бурну реакцију ... more Убиство српског четничког војводе Глигора Соколовића јула 1910. гоине изазвало је бурну реакцију српске јавности. У многим градовима Србије одржавани су парастоси и митинзи против убица. На њима су за убиство оптуживани Бугати и младотурски режим у Османском царству. Парастоси и пригодне свечаности које су у част убијеног војводе приређивал српска патриотска друштва и организације претворили су се у масовне манифестације које су позивале српско друштво да се припрема за ослобођење Старе Србије. Српска дневна штампа врло је помно пратила истрагу убиства, митинге и манифестације, што је утицало на став српског друштва према младотурском режиму у Османском царству, према потреби поновног отпочињања српске четничке акције и односа Србије према Бугарској и Турској. Рад је написан углавном на основну дневне српске штампе, објављених извора српског и бугарског порекла и необјављене српске грађе.

ХАЈДУЦИ У СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ И ПАМЋЕЊУ Тематски зборник, 2024

Један од доцнијих теренских твораца Српске четничке организације Саватије Милошевић оглашен је за... more Један од доцнијих теренских твораца Српске четничке организације Саватије Милошевић оглашен је за хајдука 1897. године на основу лажних оптужби за злочине, након чега је, као одметник, извршио осветничко убиство среског начелника Студеничког среза кога је сматрао кривцем за своју криминализацију. Након почињеног убиства одбегао је у Османско царство и Црну Гору где је током година створио везе са утицајним Албанцима и извештио се у скривању и „подземном” деловању. Након Мајског преврата његово гоњење је обустављено, формалноправно услед недостатка доказа. Тројица његових савременика и биографа улепшали су и романтизовали повест о његовом одметању и животу у емиграцији. Због изостанка критике његових биографија романтизовани приказ његовог одметничког живота пренео се и у историографију, делимично и кривицом аутора овог рада. Овај рад је критика биографских података о Саватију Милошевићу датих у наративним изворима, пре свега биографијама, на основу њиховог међусобног сучељавања, али и на основу документарних извора и односне литературе. Рад је написан на основу објављене и необјављене српске архивске грађе, наративних извора, литературе и штампе.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ИЗАЗОВИ И ИСКУШЕЊА КРОЗ ИСТОРИЈУ ЗБОРНИК РАДОВА, 2024

У раду је представљена динамика мењања свештеничке структуре у Топличком протопрезвитерату у хрон... more У раду је представљена динамика мењања свештеничке структуре у Топличком протопрезвитерату у хронолошким границама рада, са опширним уводним освртом у коме се говори о предисторији црквеног живота Топлице пре ослобођења 1877. године, а у којој је посматрана свештеничка и храмовна структура уочи ослобођења.
Уводни осврт је био неопходан, јер поменуте теме наука до сада није обрађивала. На основу првенствено архивске грађе и црквене периодике, те објављених извора и литературе, у раду су дати пресек порекла свештенства и структура образовања у хронолошким границама рада

ДИНАСТИЈА ОБРЕНОВИЋ И ПРОГЛАШЕЊЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ . Тематски зборник радова, 2023

У српској историографији написано је неколико радова о прослави јубиларног Видовдана 1889. годин... more У српској историографији написано је неколико радова о прослави
јубиларног Видовдана 1889. године. Изузев Димитрија Ђорђевића, који је писао
о обележавању косовске петстогодишњице на укупном српском етничком простору, остали аутори обрађивали су ову прославу у српским државама, те круновинама или областима под влашћу Аустроугарске. У раду је, на основу литературе и у мањој мери савремене штампе, пружен приказ и анализа обележавања јубиларне годишњице Косовске битке у Србији, Црној Гори, Угарској, Хрватској и Славонији, Босни и Херцеговини и Далмацији

Косовско-метохијски зборник, 2022

Рад представља приређен рукопис протојереја Милоша Велимировића који се чува у Архиву САНУ, а у к... more Рад представља приређен рукопис протојереја Милоша Велимировића који се чува у Архиву САНУ, а у коме је аутор по сећању дао казивање дугогодишњег призренског свештеника Василија Подгоричанина о рашко-призренским митрополитима и парохијским свештеницима Горе, Сиринића и Средачке
жупе. Без научног апарата рукопис не доноси нарочиту корист науци, стога је одлучено да се искористи како би се путем критичког апарата сабрала сва досадашња сазнања која пружају извори и литература о свештенству овог дела Старе Србије у првих седам деценија 19. века и створила основа за даља
истраживања.

Српске студије 13, 2022

Рад представља анализу статистичких података о становништву Битољског санџака које су око 1897. с... more Рад представља анализу статистичких података о становништву
Битољског санџака које су око 1897. саставили руски, аустроугарски и британски дипломатски представник у Битољу. Будући да је анализа показала да су подаци руског конзула Александра Аркадјевича Ростковског најмеродавнији и у најмању руку основа за настанак друге две, његови резултати су упоређени са демографским изворима османског порекла, те је на основу резултата успоредбе пружен приближни приказ слике укупне популације Битољског санџака, њеног верског и етничког састава и опредељености ка верским заједницама – милетима.

МISCELLANEA, Мешовита грађа 43, 2022

Рукопис Истинић проте Милоша Велимировића из 1904. године представља опис етничких, демографских... more Рукопис Истинић проте Милоша Велимировића из 1904. године
представља опис етничких, демографских и географских прилика Метохијске географске микроцелине Преководе у првим деценијама друге половине 19. века. Аутор је неколико година пре 1874. боравио на граници области коју описује у овом тексту, те је био добро упознат и са територијом и са приликама у њој. У рукопису су дати подаци о остацима српских сакралних споменика и гробљима у потпуно албанским насељима, који нису дочекали 20. век да буду археолошки испитани. Рукопис такође приказује етнички притисак муслиманских Албанаца на православне Србе, те различите методе које су Срби примењивали у покушају да опстану

Болести, ратови и глад – српски народ пред изазовима у прошлости и садашњости Тематски зборник радова, 2022

У раду је приказана реакција српског јавног мњења на анексију Босне и Херцеговине 1908. и понашањ... more У раду је приказана реакција српског јавног мњења на анексију
Босне и Херцеговине 1908. и понашање становништва Краљевине Србије према могућности рата са Аустро-Угарском, одбрамбеног или рата за одбрану националних тежњи. Анализиран је утицај медија на мобилизацију јавног мњења и удео организације Одбор за народну одбрану у припреми становништва за будући сукоб. Експлозија родољубивог и борбеног расположења изазвана Анексијом до сада је у историографији посматрана као догађај, међутим, анализа
последица покрета широких слојева становништва Србије против Анексије на друштво у целини, а пре свега на решеност на даљи отпор, није била предмет интересовања историографије. Овај рад представља покушај да се та празнина попуни. Рад је написан првенствено на основу савремене штампе, пре свега Политике и Малог журнала, уз коришћење објављене и необјављене архивске
грађе српског порекла, објављених извора и односне литературе.

ПРИЗРЕНСКА БОГОСЛОВИЈА: ЖИВОТ, МИСИЈА, ДОПРИНОС 150 година од оснивања (1871–2021) 10 година од обнове рада у Призрену (2011–2021) Зборник радова, 2021

Сажетак: Основни задатак Православне српске богословије у Призрену у првих 25 година њеног постој... more Сажетак: Основни задатак Православне српске богословије у Призрену у првих 25 година њеног постојања био је „да спрема младиће српске народности и православне вере у Отоманској империји за народне свештенике и учитеље”. Од оснивања Одбора за школе и учитеље у Старој Србији и Босни и Херцеговини 1868. Србија помаже отварање и рад школа у Старој Србији и Македонији са циљем да створи свештенички и учитељски кадар који ће у духовном смислу остварити уједињење Срба у поменутој областима са Србимa у другим крајевима.
Такође, свештеници и учитељи требало је да представљају и брану
исламизацији и одрођивању народа, те су имали и задатак очувања и учвршћивања националне свести православног становништва. У раду је приказан успех Богословије у погледу стварања учитељског и свештеничког кадра до 1896. године, двадесетпетогодишњице њеног рада, а дат је и пресек броја свршених богослова по занимањима. Истражено је колико је богослова доцније завршавало више школе и факултете, као и колико се њих окренуло учитељском и свештеничком позиву, а колико осталим занимањима. Анализирано је и колико је њих остало у Старој Србији, а колико је свој живот наставило у Србији, Црној
Гори или Босни.

Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети Зборник радова, 2021

Апстракт: Територију или делове територија на којој је настала нововековна српска држава од почет... more Апстракт: Територију или делове територија на којој је настала нововековна српска држава од почетка 18. века погодило је неколико епидемија куге 1707, 1712, 1730–1732, 1738–1745, 1765, 1770–1772, 1781–1783, 1792–1798, 1814. године, али и епидемија тифуса 1788–1791. године. По формирању Кнежевине Србије, земљу су погодиле две епидемије колере 1831. и 1836. и куге 1837. године. Заразне болести, чести ратови, устанци у третираном
периоду и у контексту њих сеобе српског становништва на север, али и погибије или исељавања муслиманског становништва у границе Османског царства, онемогућавали су демографски опоравак територије. Скривање породица у шумама од других људи током епидемија можда је утицало на то да српска насеља у Београдском пашалуку пред Први српски устанак буду доминантно раштркана и удаљена од комуникација. Рад је написан на
основу литературе и необјављене архивске грађе српског порекла.

Историјски часопис, 2021

Рад третира однос младотурака и владе Краљевине Србије према покрету мухаџира за исељавање из Бос... more Рад третира однос младотурака и владе Краљевине Србије према
покрету мухаџира за исељавање из Босне и Херцеговине у Османско царство, доцније и њиховом повратку у завичај. Српска влада противила се исељавању муслимана из Босне и Херцеговине у Османско царство. Услед тога је одбијала да укаже помоћ мухаџирима који су се из Босне и Херцеговине селили у области
под суверенитетом Порте. Покрет мухаџира за повратак у завичај је с друге стране подржавала и помагала. При писању рада коришћена је пре свега објављена и необјављена архивска грађа српског порекла, те релевантна литература и савремена
штампа.

ЕТИКА И ЕСТЕТИКА ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА, 2021

У раду је на основу доступне, пре свега, необјављене, али и објављене архивске грађе, те наративн... more У раду је на основу доступне, пре свега, необјављене, али и
објављене архивске грађе, те наративних извора, у мањој мери периодике
и односне литературе анализирана историјска основа трију приповедака
Григорија Божовића. Анализа приповедака Чудни подвижник, Вујка Белошева
и Маниташко котило показује да је Божовић мењао имена личности и
поједине детаље догађаја које је описивао, али да његова литерарна обрада
догађаја које је описивао суштински не одступа од чињеница.

ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК ПРЕПОДОБНИ ПРОХОР ПЧИЊСКИ – 950 ГОДИНА У СРПСКОМ НАРОДУ, 2021

Након младотурске револуције 1908, српска четничка акција је престала да се спроводи, као и герил... more Након младотурске револуције 1908, српска четничка акција је престала да се спроводи, као и герилске акције комита и андарта.
Након доношења устава у Османском царству Српска четничка организација претопила се у српску политичку организацију у империји. Притисак новог режима је убрзо изазвао обнављање револуционарне акције ВМOРО-а, а затим и Срба чије се чете јављају од лета 1911. на планини Козјаку и у крајевима
око Криве Паланке и Куманова. За разлику од претходног периода четничке акције, током 1911. и 1912. српске чете се нису сукобљавале са комитама ВМОРО-а, с којима су односи успостављени ако не на принципу савезништва, а онда свакако на толерисању у циљу одвојене борбе против заједничког непријатеља. Српске чете избегавале су и сукобе са османском војском и њихов главни циљ до лета 1912. било је револуционарно организовање и наоружавање српски изјашњеног становништва. Од тог тренутка главни циљ им је постао припремање устаничких и диверзантских акција за тренутак избијању рата
балканских савезника са Османским царством. Рад је написан првенствено на основу необјављене и до сада некоришћене грађе из фондова Архива Србије, те на основу малобројних објављених документарних и наративних извора и литературе.

Први светски рат на јужнословенском простору и стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, 2021

У раду је дата критика аутобиографских података у мемоарима Василија Трбића, српског четничког во... more У раду је дата критика аутобиографских података у мемоарима Василија Трбића, српског четничког војводе из времена српске четничке акцијеу Старој Србији с почетка 20. века. Искази у мемоарима поређени су са необјављеном архивском грађом српског порекла, те објављеном грађом српског и аустроугарског порекла и другим објављеним српским изворима.

ЛЕСКОВАЧКИ ЗБОРНИК, 2021

У раду су дати биографски подаци о свештенству Лесковачког намесништва; места и периоди њихове па... more У раду су дати биографски подаци о свештенству Лесковачког намесништва; места и периоди њихове парохијске службе у периоду од 1879. до 1915. године. На основу истражене и представљене историје парохијског живота у Намесништву
анализирана је и статистички приказана образовна структура и порекло мирског свештенства, колико је то сачувана грађа дозвољавала. Чланак третира и промене, груписање
и кретање парохија у Намесништву. У складу са доступним
изворима, дати су и подаци о судбинама свештеника у периоду бугарске окупације и након Првог светског рата. Рад је написан првенствено на основу необјављене архивске грађе из Државног архива Србије, делимично Архива Југославије, црквене периодике и литературе.

Рад се бави праћењем демографских промена у селима Бугарморавске капетаније/среза, првенствено кр... more Рад се бави праћењем демографских промена у селима
Бугарморавске капетаније/среза, првенствено кроз податке које пружају тефтери из 1833. и 1836. и протокол пореских глава из 1837. године. Фискални спискови с почетка 19. века, због свог карактера и мањкавости, ретко су у историографији коришћени као извор за изучавање демографских промена. Циљ овог рада је да се упоредним коришћењем три сачувана фискална списка на примеру Бугарморавске капетаније, односно среза, провери могућност њихове употребе у историјској демографији и представе резултати до којих се, коришћењем конкретна три, дошло. Рад је написан на основу необјављене архивске грађе, те у мањој мери објављених извора и литературе.

СТО ГОДИНА ОД ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА Симпозијум поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта – Битољ 2018, 2021