Aleksandar Prnjat - Academia.edu (original) (raw)

Papers by Aleksandar Prnjat

Анали Филолошког факултета, Dec 31, 2022

Ал фауни вер зи тет,Бе о град,Уни вер зи тетуБе о гра ду, Ин сти тутзафи ло зо фи јуидруштвенуте ... more Ал фауни вер зи тет,Бе о град,Уни вер зи тетуБе о гра ду, Ин сти тутзафи ло зо фи јуидруштвенуте о ри ју, Цен тарзаре ли гиј скесту ди је,Бе о град DOI10.5937/kultura1340473P УДК299.5(049.2) 2-726-6(049.2) 811.163.41'276.6:2-1(049.2) краткинаучничланак ПОЈ МО ВИСЕ КУ ЛА РИ ЗМАИ ЛА И ЦИ ЗМА ОД ГО ВОРДА Р КУТА НА СКО ВИ ЋУ Са же так: Пред ло жио сам не дав но раз гра ни че ње из ме ђу из ра за ,,се ку ла ри зам'' и ,,ла и ци зам'', та ко да се мо гу упо тре бља ва ти за раз ли чи те пој мо ве. По овом пред ло гу, из раз се ку ла ри зам би се и да ље ко ри стио да озна ча ва ин ди фе рент ност или опо зи ци ју пре ма при сут но сти ре ли ги је у јав ном до ме ну, док би се ла и ци зам упо тре бља вао да озна чи на гла ша ва ње уло ге ла и ка у екле зи ја стич ким по сло ви ма. Док је Ра до ван Би го вић по ка зао отво ре ност пре ма овом пред ло гу, Да р ко Та на со вић је из ра зио из ве сну ре зер ву. У овом тек сту комeнтаришем Та на ско ви ће ве раз ло ге за ре зер ви са ност. Кључ не ре чи: Хри шћан ство, се ку ла ри зам, ла и ци зам, пој мов на ана ли за, те р ми но ло ги ја

Reci Beograd

This paper explores Ksenija Atanasijević's understanding of the ethical basis of feminism. It... more This paper explores Ksenija Atanasijević's understanding of the ethical basis of feminism. It highlights her understanding that feminism as such has an ethical basis. Her criticism of the degrading position of women which, according to her, has its origins in a family based on the male violence against women is also pointed out. The paper also points to Ksenija Atanasijević's understanding of the universal goals of feminism, goals that are not directed only at women. The author points out that despite the explicit distancing of Ksenija Atanasijević in relation to Marxism, especially the Marxist conception of class hatred, some of her positions are similar to the positions which Karl Marx presented criticizing Hegel. The author notes that at the time when she wrote her works, these views of Marx could not have been known to her. In conclusion, the author points out that for Ksenija Atanasijević the freedom of the individual forms the ethical basis of feminism.

Sa že tak: U tek stu pod ci nič nim na slo vom "Pri log kri ti ci an ti se mi tizma",Zo ranKin đi... more Sa že tak: U tek stu pod ci nič nim na slo vom "Pri log kri ti ci an ti se mi tizma",Zo ranKin đićza pra vona sto jidaod bra nikla sič nean ti se mit ske sta vo ve. Op tu žu je me za pri hva ta nje ide o lo gi je po li tič ke ko rekt no sti; sma tra da je mo je shva ta nje an ti se mi ti zma pre ši ro ko i da ne pri ja telj stva imr žnjepre maJe vre ji maunje go vimtek sto vi mane ma.Tvr di,me đu tim, daseve ći naje vrej skogna ro dasa gla si ladaIsusbu dera za petnakr stu. Tra žio je da iz ne sem ar gu ment da su nje go vi sta vo vi sa mo o či gled no an ti se mit skiiiz no sioar gu men teko jisutre ba lidapo ka župro tiv reč nost iz me đumogve ro va njadajeIsusizNa za re taMe si jaimo jekri ti kehrišćan skogan ti se mi ti zma.Po štosampred lo žiotra že niar gu ment,onmi, usle de ćemčlan ku,podna slo vom"One ko rekt no stiza stup ni kapo li tičkeko rekt no sti",pre ba cu ještosamseuod go vo rufo ku si raois klju či vo nada va njear gu men tadasunje go vista vo vian ti se mit ski,ištoseni sam osvr nuonanje go vukri ti kuna vod nepro tiv reč no stimo jepo zi ci je.Ovim su,sma traKin đić,svinje go viar gu men tiprak tič nodo ka za ni.Us tvr dio je i da ne mam pra va da ih na knad no raz mo trim. U ovom ra du to ipak či nim.Po ka zu jemdanje go viar gu men tiopro tiv reč no stimo jepo zi ci je ni štanedo ka zu ju,jerseukraj njojli ni ji,ba zi ra junanje go vomsop stvenommne nju.Tvrd njudane mampra vodaihana li zi ramozna ča vamkao od bacivanjetraganjazaisti nom. Ključ nere či: an ti se mi ti zam, isti na, ra ci o nal nost U tek stu pod ci nič nim na slo vom ,,Pri log kri ti ci an ti se mi ti zma", u ko jem za pra vo na sto ji da od bra ni svo je an ti se mit ske sta vo ve, Zo ran Kin đić je, iz me đu osta log, tra žio da iz ne sem ar gu ment da su nje go vi sta vo vi an ti se mit ski. Iz neo je i još jed nu for mu la ci ju, ko ja mo žda i di rekt ni je, uz ma nje dvo smi sle no sti, iz ra ža va kla sič ni stav hri šćan skog an ti se mi ti zma 1 , u od no su na onu ko ju sam do ta da di sku to vao, a svo je sta vo ve je bra nio uglavnom 1 Kin đić Z., Pri log kri ti ci an ti se mi ti zma, Kul tu ra 135, 2012, str. 331.

Mapping Balkan Routes 2: Literary, Cultural and Linguistic Landscapes - European Perspectives, 2021

In this paper, the author considers the concepts of xenophobia and nationalism. He distinguishes ... more In this paper, the author considers the concepts of xenophobia and nationalism. He distinguishes between three diferent forms of nationalism: 1) classical nationalism, 2) anti-colonial nationalism, and 3) identitarian nationalism. The frst is based on a belief in the racial and civilizational superiority of one’s nation, and is used to justify colonialism as a kind of messianic civilizing of the “inferior” Other. The second type emerges as a reaction to the frst one and acts as a defense against the cultural subordination carried out by colonizers. To these two categories, the author adds a new kind of nationalism: identitarian nationalism. This type of nationalism shares with anti-colonial nationalism a defensive rhetoric, but it also advocates the preservation of the home culture’s specifcity, which is believed to be threatened by impoverished immigrants. In today’s Europe, we see this in the reaction to Muslim immigrants. The author argues that the right of foreigners to settle in other countries as immigrants cannot be unlimited, but also suggests that the demand of identitarian nationalists to preserve their own cultural identity from foreigners who change it does not apply in the case of wealthy foreigners who contribute to the economy of the country they come to

Транскултуралност и библиотеке. 2 / 16. Међународна научна конференција MELISSA, Београд, 29. септембар - 1. октобар 2017., 2017

Чарлс Тејлор (Charles Taylor) je концепцију етике аутентичности развијао у многим својим радовима... more Чарлс Тејлор (Charles Taylor) je концепцију етике аутентичности развијао у многим својим радовима и она је увек интимно била повезана са масовним губитком религијске вере на Западу у модерно доба. У књизи Секуларно доба Тејлор је повезује пре свега са стањем вере после другог светског рата. Људи у западним друштвима, примећује он, осећају да је дошло до извесног опадања значаја породице, суседства и државне заједнице. Многи међу њима ово осећају као губитак. Тејлор без увијања указује да је ово повезано са порастом етике аутентичности која је са своје стране блиска извесном етичком релативизму. Тај релативизам се састоји у схватању да не треба критиковати друге због вредности које следе у својим животима. У овом раду биће изложено Тејлорово истраживање односа између етоса аутентичности и секуларизације западних друштава.

Filozofija I Drustvo, 2008

Markoviae je, u razgovoru koji je objavljen u èasopisu Knji evnost i preštampan u èasopisu Teme, ... more Markoviae je, u razgovoru koji je objavljen u èasopisu Knji evnost i preštampan u èasopisu Teme, odgovorio Pavlu Milenkoviaeu i na jedno pitanje koje se tièe moje primedbe da je kritika crkve koju je preduzeo u knjizi Sloboda i praksa (1997), izmeðu ostalog, i paternalistièka. Uz komentar njegovog odbacivanja moje primedbe, izneaeu nekoliko napomena o paternalizmu. Navodim pomenuto pitanje i odgovor Mihaila Markoviaea u celini: P.M.: U vašoj knjizi "Sloboda i praksa" izneli ste ocenu da se crkva odr ala uprkos razvoju svetovne, racionalne kulture zato što nudi iluzorno zadovoljenje duboke ljudske èe nje za duhovnim vrednostima i potrebe za osmišljavanjem individualne egzistencije (str. 277). Tim povodom, bilo je reagovanja da je takvo objašnjenje paternalistièko, naime, da se u njemu pretpostavlja kako ljudi ne mogu sami da procene radi li se o iluzornom, ili o stvarnom zadovoljenju njihove èe nje za duhovnim vrednostima (Aleksandar Prnjat, "Zapis o crkvi", Knji evnost, 7-8-9, 2000). Da li biste mogli da prokomentarišete ovo reagovanje? M.M.: Celokupna moderna psihologija i društvena nauka poèivaju na kritici la ne, iluzorne svesti koju èovek mo e imati o sebi. Marks je ukazao na fenomen racionalizacije. Èovek racionalizuje svoje interese i to je osnova svake ideologije. Frojd u ljudskoj psihi razlikuje id, ego i superego, èija dinamika odreðuje svesne i nesvesne procese. Potiskujuaei ono što ne elimo da znamo o sebi, mi stvaramo iluzorne motive i pokretaèe naših radnji. Viljem D ejms je govorio o "volji za verovanje": mi dakle vrlo èesto verujemo u neke ideje i "pseudo-èinjenice", ne zato što imamo stvarne razloge veae zato što hoaeemo da verujemo. Volja da verujemo u neèiju ljubav,

MELISSA - Museums, Ethics, Library and Information Science, Studies, Archives, 2018

U knjizi O potrebi filozofije danas: Filozofija između Istoka i Zapada značajni srpski filozof Mi... more U knjizi O potrebi filozofije danas: Filozofija između Istoka i Zapada značajni srpski filozof Mihailo Đurić preduzima široko razmatranje teškoća u kojima se nalazi savremena filozofija kao izvorno evropski projekat. Naime, Đurić insistira na evropskom identitetu filozofije. Upravo zbog toga ga zanima recepcija istočnjačke misaone tradicije u modernoj i savremenoj evropskoj filozofiji.

Pr njat A., An ti se mit ski dis kurs kao je zič ko-eks pre siv ni pa ter na li zam, Kultura br. ... more Pr njat A., An ti se mit ski dis kurs kao je zič ko-eks pre siv ni pa ter na li zam, Kultura br. 134, 2012, str. 396

Sa že tak: U ovom ra du iz no sim ne ko li ko na po me na o jed nom pri meru hri šćan skog an ti ... more Sa že tak: U ovom ra du iz no sim ne ko li ko na po me na o jed nom pri meru hri šćan skog an ti se mi ti zma. Reč je o do bro po zna tim an ti se mit skim sta vo vi ma, a ja ih raz ma tram na pri me ru ko ji za stu pa Zo ran Kin đić, u ra du s aka dem skim pre ten zi ja ma. Ja taj pri mer ko ri stim kao ilu stra ci ju za ne pri hva tlji vost jed nog ob li ka dis kur ziv nog pa ter na li zma. Na i me, uka zu jem da, ka da su u pi ta nju te melj na es ha to lo ška uče nja avra mov skih re li gi ja, ni naj bla ži ob lik onog što sam ra ni je od re dio kao je zičkoeks pre siv ni pa ter na li zam a što bi se ta ko đe mo glo na zva ti kon ver za ci o nim pa ter na li zmom ne mo že bi ti ra zlo žno oprav dan. Ključ nere či:an ti se mit ski dis kurs, pa ter na li zam, hri šćan stvo, Me si ja Oniko jiza stu pa jura si zam,an ti se mi ti zam,mi zo gi ni juislično, po ne kad se ža le na ne to le ran ci ju pre ma nji ho vom mi šlje nju. Te žal be ni su ne u te me lje ne; lju di ko ji ova kve sta vo ve sma tra june pri hva tlji vimobič noima juten den ci judapre manji mane po ka zu juna ro či tutr pe lji vost.Ne to le ran ci japre maova kvimsta vo vi mamo žese,iz me đuosta log,is po lja va tikaoza kon skoin kri mi ni sa njeza stu pa njata kvihsta vo va,kaone zva nič napo li ti ka su zbi ja njata kvihsta vo va,sma nji va njemjav nogpro sto razanje nupro mo ci ju,ilinpr.kaora zlo žnakri ti kata kvihsta vo va.Ka da se ova kvi sta vo vi iz ra ža va ju sa pre ten zi ja ma da bu du deo ar gu men ta tiv nogdis kur sa(npr.fi lo zo fi je)on daje,sma tram,ovaj po sled njipri stupade kva tan. Lju di ma bi tre ba lo omo gu ći ti da ob ja ve svo je tek sto ve u ko ji ma od go va ra ju na pri go vo re sop stve nom ra du ko ji su iz ne li dru gi.Dalićenatetek sto vebi tiod go vo re noosta jezapro ce nu oni masako ji maseone kompi ta njuspo re.

Sa že tak:Uovomra duraz ma tramje danva žanpri go vormo ral nojmo ti va ci ji ver ni ka. Reč je o... more Sa že tak:Uovomra duraz ma tramje danva žanpri go vormo ral nojmo ti va ci ji ver ni ka. Reč je o pri go vo ru da je nji ho vo de la nje mo ti vi sa no lič nimin te re som,od no snolič nimspa som.Ta kvamo ti va ci jasepo ne kad na zi va i se bič nom.Tim po vo dom uka zu jemna di stink ci juiz me đu lič nogin te re saise bič no sti.Pod se ćamdasekri ti kalič nogin te re sakao mo ral nemo ti va ci jever ni kapo ja vlju jevećunu tarsa mihtra di ci jave li kihsvet skihre li gi ja.Za timargu men tu jemdaseine kisa vre me niob li ci se ku lar ne eti ke, čak i na naj vi šim stup nje vi ma, još uvek po zi va ju na iz ve stanob liklič nogin te re sa. Ključ nere či:lič niin te res,mo ral namo ti va ci ja,re li gi ja,eti ka Tol stojL.,Putuži vot:zbor nikmu dro sti,Kul tu ra,Be o grad1990. Wil li amsB.,Et hicsandtheLi mitsofPhi lo sophy,Withacommentary onthetextbyA.W.Moore,Ro u tlid ge2006.

Theoria, Beograd, 2012

The possibility of self-destruction of the humanity presents a constant accompanying topic in all... more The possibility of self-destruction of the humanity presents a constant accompanying topic in all books of Svetozar Stojanovic written after his doctoral dissertation in metaethics. Whatever topics being elaborated, there would always be something on this matter. At the beginning these were only incidental observations and a possible standpoint on the main topic, but later it became more often a distinctive field of observation or even a prevailing perspective. In this paper the author reconstructs considerations of Stojanovic on this topic in the light of his apocalyptic terminology. Since Stojanovic refers to apocalypse in the secular sense, I name it, in a straightforward opposition to its original meaning, the apocalypse without revelation. It is the apocalypse in which the cataclysmic aspect is the only left and I demonstrate that this term follows Stojanovic?s original intentions faithfully. In the paper, I present and comment on all the stages of Stojanovic?s work on this top...

Kultura, 2012

Sa že tak:Uovomra duraz ma tramje danva žanpri go vormo ral nojmo ti va ci ji ver ni ka. Reč je o... more Sa že tak:Uovomra duraz ma tramje danva žanpri go vormo ral nojmo ti va ci ji ver ni ka. Reč je o pri go vo ru da je nji ho vo de la nje mo ti vi sa no lič nimin te re som,od no snolič nimspa som.Ta kvamo ti va ci jasepo ne kad na zi va i se bič nom.Tim po vo dom uka zu jemna di stink ci juiz me đu lič nogin te re saise bič no sti.Pod se ćamdasekri ti kalič nogin te re sakao mo ral nemo ti va ci jever ni kapo ja vlju jevećunu tarsa mihtra di ci jave li kihsvet skihre li gi ja.Za timargu men tu jemdaseine kisa vre me niob li ci se ku lar ne eti ke, čak i na naj vi šim stup nje vi ma, još uvek po zi va ju na iz ve stanob liklič nogin te re sa. Ključ nere či:lič niin te res,mo ral namo ti va ci ja,re li gi ja,eti ka Tol stojL.,Putuži vot:zbor nikmu dro sti,Kul tu ra,Be o grad1990. Wil li amsB.,Et hicsandtheLi mitsofPhi lo sophy,Withacommentary onthetextbyA.W.Moore,Ro u tlid ge2006.

Kultura, 2013

Ал фауни вер зи тет,Бе о град,Уни вер зи тетуБе о гра ду, Ин сти тутзафи ло зо фи јуидруштвенуте ... more Ал фауни вер зи тет,Бе о град,Уни вер зи тетуБе о гра ду, Ин сти тутзафи ло зо фи јуидруштвенуте о ри ју, Цен тарзаре ли гиј скесту ди је,Бе о град DOI10.5937/kultura1340473P УДК299.5(049.2) 2-726-6(049.2) 811.163.41'276.6:2-1(049.2) краткинаучничланак ПОЈ МО ВИСЕ КУ ЛА РИ ЗМАИ ЛА И ЦИ ЗМА ОД ГО ВОРДА Р КУТА НА СКО ВИ ЋУ Са же так: Пред ло жио сам не дав но раз гра ни че ње из ме ђу из ра за ,,се ку ла ри зам'' и ,,ла и ци зам'', та ко да се мо гу упо тре бља ва ти за раз ли чи те пој мо ве. По овом пред ло гу, из раз се ку ла ри зам би се и да ље ко ри стио да озна ча ва ин ди фе рент ност или опо зи ци ју пре ма при сут но сти ре ли ги је у јав ном до ме ну, док би се ла и ци зам упо тре бља вао да озна чи на гла ша ва ње уло ге ла и ка у екле зи ја стич ким по сло ви ма. Док је Ра до ван Би го вић по ка зао отво ре ност пре ма овом пред ло гу, Да р ко Та на со вић је из ра зио из ве сну ре зер ву. У овом тек сту комeнтаришем Та на ско ви ће ве раз ло ге за ре зер ви са ност. Кључ не ре чи: Хри шћан ство, се ку ла ри зам, ла и ци зам, пој мов на ана ли за, те р ми но ло ги ја

Kultura, 2012

Sa že tak: U ovom ra du iz no sim ne ko li ko na po me na o jed nom pri meru hri šćan skog an ti ... more Sa že tak: U ovom ra du iz no sim ne ko li ko na po me na o jed nom pri meru hri šćan skog an ti se mi ti zma. Reč je o do bro po zna tim an ti se mit skim sta vo vi ma, a ja ih raz ma tram na pri me ru ko ji za stu pa Zo ran Kin đić, u ra du s aka dem skim pre ten zi ja ma. Ja taj pri mer ko ri stim kao ilu stra ci ju za ne pri hva tlji vost jed nog ob li ka dis kur ziv nog pa ter na li zma. Na i me, uka zu jem da, ka da su u pi ta nju te melj na es ha to lo ška uče nja avra mov skih re li gi ja, ni naj bla ži ob lik onog što sam ra ni je od re dio kao je zičkoeks pre siv ni pa ter na li zam a što bi se ta ko đe mo glo na zva ti kon ver za ci o nim pa ter na li zmom ne mo že bi ti ra zlo žno oprav dan. Ključ nere či:an ti se mit ski dis kurs, pa ter na li zam, hri šćan stvo, Me si ja

Анали Филолошког факултета, Dec 31, 2022

Ал фауни вер зи тет,Бе о град,Уни вер зи тетуБе о гра ду, Ин сти тутзафи ло зо фи јуидруштвенуте ... more Ал фауни вер зи тет,Бе о град,Уни вер зи тетуБе о гра ду, Ин сти тутзафи ло зо фи јуидруштвенуте о ри ју, Цен тарзаре ли гиј скесту ди је,Бе о град DOI10.5937/kultura1340473P УДК299.5(049.2) 2-726-6(049.2) 811.163.41'276.6:2-1(049.2) краткинаучничланак ПОЈ МО ВИСЕ КУ ЛА РИ ЗМАИ ЛА И ЦИ ЗМА ОД ГО ВОРДА Р КУТА НА СКО ВИ ЋУ Са же так: Пред ло жио сам не дав но раз гра ни че ње из ме ђу из ра за ,,се ку ла ри зам'' и ,,ла и ци зам'', та ко да се мо гу упо тре бља ва ти за раз ли чи те пој мо ве. По овом пред ло гу, из раз се ку ла ри зам би се и да ље ко ри стио да озна ча ва ин ди фе рент ност или опо зи ци ју пре ма при сут но сти ре ли ги је у јав ном до ме ну, док би се ла и ци зам упо тре бља вао да озна чи на гла ша ва ње уло ге ла и ка у екле зи ја стич ким по сло ви ма. Док је Ра до ван Би го вић по ка зао отво ре ност пре ма овом пред ло гу, Да р ко Та на со вић је из ра зио из ве сну ре зер ву. У овом тек сту комeнтаришем Та на ско ви ће ве раз ло ге за ре зер ви са ност. Кључ не ре чи: Хри шћан ство, се ку ла ри зам, ла и ци зам, пој мов на ана ли за, те р ми но ло ги ја

Reci Beograd

This paper explores Ksenija Atanasijević's understanding of the ethical basis of feminism. It... more This paper explores Ksenija Atanasijević's understanding of the ethical basis of feminism. It highlights her understanding that feminism as such has an ethical basis. Her criticism of the degrading position of women which, according to her, has its origins in a family based on the male violence against women is also pointed out. The paper also points to Ksenija Atanasijević's understanding of the universal goals of feminism, goals that are not directed only at women. The author points out that despite the explicit distancing of Ksenija Atanasijević in relation to Marxism, especially the Marxist conception of class hatred, some of her positions are similar to the positions which Karl Marx presented criticizing Hegel. The author notes that at the time when she wrote her works, these views of Marx could not have been known to her. In conclusion, the author points out that for Ksenija Atanasijević the freedom of the individual forms the ethical basis of feminism.

Sa že tak: U tek stu pod ci nič nim na slo vom "Pri log kri ti ci an ti se mi tizma",Zo ranKin đi... more Sa že tak: U tek stu pod ci nič nim na slo vom "Pri log kri ti ci an ti se mi tizma",Zo ranKin đićza pra vona sto jidaod bra nikla sič nean ti se mit ske sta vo ve. Op tu žu je me za pri hva ta nje ide o lo gi je po li tič ke ko rekt no sti; sma tra da je mo je shva ta nje an ti se mi ti zma pre ši ro ko i da ne pri ja telj stva imr žnjepre maJe vre ji maunje go vimtek sto vi mane ma.Tvr di,me đu tim, daseve ći naje vrej skogna ro dasa gla si ladaIsusbu dera za petnakr stu. Tra žio je da iz ne sem ar gu ment da su nje go vi sta vo vi sa mo o či gled no an ti se mit skiiiz no sioar gu men teko jisutre ba lidapo ka župro tiv reč nost iz me đumogve ro va njadajeIsusizNa za re taMe si jaimo jekri ti kehrišćan skogan ti se mi ti zma.Po štosampred lo žiotra že niar gu ment,onmi, usle de ćemčlan ku,podna slo vom"One ko rekt no stiza stup ni kapo li tičkeko rekt no sti",pre ba cu ještosamseuod go vo rufo ku si raois klju či vo nada va njear gu men tadasunje go vista vo vian ti se mit ski,ištoseni sam osvr nuonanje go vukri ti kuna vod nepro tiv reč no stimo jepo zi ci je.Ovim su,sma traKin đić,svinje go viar gu men tiprak tič nodo ka za ni.Us tvr dio je i da ne mam pra va da ih na knad no raz mo trim. U ovom ra du to ipak či nim.Po ka zu jemdanje go viar gu men tiopro tiv reč no stimo jepo zi ci je ni štanedo ka zu ju,jerseukraj njojli ni ji,ba zi ra junanje go vomsop stvenommne nju.Tvrd njudane mampra vodaihana li zi ramozna ča vamkao od bacivanjetraganjazaisti nom. Ključ nere či: an ti se mi ti zam, isti na, ra ci o nal nost U tek stu pod ci nič nim na slo vom ,,Pri log kri ti ci an ti se mi ti zma", u ko jem za pra vo na sto ji da od bra ni svo je an ti se mit ske sta vo ve, Zo ran Kin đić je, iz me đu osta log, tra žio da iz ne sem ar gu ment da su nje go vi sta vo vi an ti se mit ski. Iz neo je i još jed nu for mu la ci ju, ko ja mo žda i di rekt ni je, uz ma nje dvo smi sle no sti, iz ra ža va kla sič ni stav hri šćan skog an ti se mi ti zma 1 , u od no su na onu ko ju sam do ta da di sku to vao, a svo je sta vo ve je bra nio uglavnom 1 Kin đić Z., Pri log kri ti ci an ti se mi ti zma, Kul tu ra 135, 2012, str. 331.

Mapping Balkan Routes 2: Literary, Cultural and Linguistic Landscapes - European Perspectives, 2021

In this paper, the author considers the concepts of xenophobia and nationalism. He distinguishes ... more In this paper, the author considers the concepts of xenophobia and nationalism. He distinguishes between three diferent forms of nationalism: 1) classical nationalism, 2) anti-colonial nationalism, and 3) identitarian nationalism. The frst is based on a belief in the racial and civilizational superiority of one’s nation, and is used to justify colonialism as a kind of messianic civilizing of the “inferior” Other. The second type emerges as a reaction to the frst one and acts as a defense against the cultural subordination carried out by colonizers. To these two categories, the author adds a new kind of nationalism: identitarian nationalism. This type of nationalism shares with anti-colonial nationalism a defensive rhetoric, but it also advocates the preservation of the home culture’s specifcity, which is believed to be threatened by impoverished immigrants. In today’s Europe, we see this in the reaction to Muslim immigrants. The author argues that the right of foreigners to settle in other countries as immigrants cannot be unlimited, but also suggests that the demand of identitarian nationalists to preserve their own cultural identity from foreigners who change it does not apply in the case of wealthy foreigners who contribute to the economy of the country they come to

Транскултуралност и библиотеке. 2 / 16. Међународна научна конференција MELISSA, Београд, 29. септембар - 1. октобар 2017., 2017

Чарлс Тејлор (Charles Taylor) je концепцију етике аутентичности развијао у многим својим радовима... more Чарлс Тејлор (Charles Taylor) je концепцију етике аутентичности развијао у многим својим радовима и она је увек интимно била повезана са масовним губитком религијске вере на Западу у модерно доба. У књизи Секуларно доба Тејлор је повезује пре свега са стањем вере после другог светског рата. Људи у западним друштвима, примећује он, осећају да је дошло до извесног опадања значаја породице, суседства и државне заједнице. Многи међу њима ово осећају као губитак. Тејлор без увијања указује да је ово повезано са порастом етике аутентичности која је са своје стране блиска извесном етичком релативизму. Тај релативизам се састоји у схватању да не треба критиковати друге због вредности које следе у својим животима. У овом раду биће изложено Тејлорово истраживање односа између етоса аутентичности и секуларизације западних друштава.

Filozofija I Drustvo, 2008

Markoviae je, u razgovoru koji je objavljen u èasopisu Knji evnost i preštampan u èasopisu Teme, ... more Markoviae je, u razgovoru koji je objavljen u èasopisu Knji evnost i preštampan u èasopisu Teme, odgovorio Pavlu Milenkoviaeu i na jedno pitanje koje se tièe moje primedbe da je kritika crkve koju je preduzeo u knjizi Sloboda i praksa (1997), izmeðu ostalog, i paternalistièka. Uz komentar njegovog odbacivanja moje primedbe, izneaeu nekoliko napomena o paternalizmu. Navodim pomenuto pitanje i odgovor Mihaila Markoviaea u celini: P.M.: U vašoj knjizi "Sloboda i praksa" izneli ste ocenu da se crkva odr ala uprkos razvoju svetovne, racionalne kulture zato što nudi iluzorno zadovoljenje duboke ljudske èe nje za duhovnim vrednostima i potrebe za osmišljavanjem individualne egzistencije (str. 277). Tim povodom, bilo je reagovanja da je takvo objašnjenje paternalistièko, naime, da se u njemu pretpostavlja kako ljudi ne mogu sami da procene radi li se o iluzornom, ili o stvarnom zadovoljenju njihove èe nje za duhovnim vrednostima (Aleksandar Prnjat, "Zapis o crkvi", Knji evnost, 7-8-9, 2000). Da li biste mogli da prokomentarišete ovo reagovanje? M.M.: Celokupna moderna psihologija i društvena nauka poèivaju na kritici la ne, iluzorne svesti koju èovek mo e imati o sebi. Marks je ukazao na fenomen racionalizacije. Èovek racionalizuje svoje interese i to je osnova svake ideologije. Frojd u ljudskoj psihi razlikuje id, ego i superego, èija dinamika odreðuje svesne i nesvesne procese. Potiskujuaei ono što ne elimo da znamo o sebi, mi stvaramo iluzorne motive i pokretaèe naših radnji. Viljem D ejms je govorio o "volji za verovanje": mi dakle vrlo èesto verujemo u neke ideje i "pseudo-èinjenice", ne zato što imamo stvarne razloge veae zato što hoaeemo da verujemo. Volja da verujemo u neèiju ljubav,

MELISSA - Museums, Ethics, Library and Information Science, Studies, Archives, 2018

U knjizi O potrebi filozofije danas: Filozofija između Istoka i Zapada značajni srpski filozof Mi... more U knjizi O potrebi filozofije danas: Filozofija između Istoka i Zapada značajni srpski filozof Mihailo Đurić preduzima široko razmatranje teškoća u kojima se nalazi savremena filozofija kao izvorno evropski projekat. Naime, Đurić insistira na evropskom identitetu filozofije. Upravo zbog toga ga zanima recepcija istočnjačke misaone tradicije u modernoj i savremenoj evropskoj filozofiji.

Pr njat A., An ti se mit ski dis kurs kao je zič ko-eks pre siv ni pa ter na li zam, Kultura br. ... more Pr njat A., An ti se mit ski dis kurs kao je zič ko-eks pre siv ni pa ter na li zam, Kultura br. 134, 2012, str. 396

Sa že tak: U ovom ra du iz no sim ne ko li ko na po me na o jed nom pri meru hri šćan skog an ti ... more Sa že tak: U ovom ra du iz no sim ne ko li ko na po me na o jed nom pri meru hri šćan skog an ti se mi ti zma. Reč je o do bro po zna tim an ti se mit skim sta vo vi ma, a ja ih raz ma tram na pri me ru ko ji za stu pa Zo ran Kin đić, u ra du s aka dem skim pre ten zi ja ma. Ja taj pri mer ko ri stim kao ilu stra ci ju za ne pri hva tlji vost jed nog ob li ka dis kur ziv nog pa ter na li zma. Na i me, uka zu jem da, ka da su u pi ta nju te melj na es ha to lo ška uče nja avra mov skih re li gi ja, ni naj bla ži ob lik onog što sam ra ni je od re dio kao je zičkoeks pre siv ni pa ter na li zam a što bi se ta ko đe mo glo na zva ti kon ver za ci o nim pa ter na li zmom ne mo že bi ti ra zlo žno oprav dan. Ključ nere či:an ti se mit ski dis kurs, pa ter na li zam, hri šćan stvo, Me si ja Oniko jiza stu pa jura si zam,an ti se mi ti zam,mi zo gi ni juislično, po ne kad se ža le na ne to le ran ci ju pre ma nji ho vom mi šlje nju. Te žal be ni su ne u te me lje ne; lju di ko ji ova kve sta vo ve sma tra june pri hva tlji vimobič noima juten den ci judapre manji mane po ka zu juna ro či tutr pe lji vost.Ne to le ran ci japre maova kvimsta vo vi mamo žese,iz me đuosta log,is po lja va tikaoza kon skoin kri mi ni sa njeza stu pa njata kvihsta vo va,kaone zva nič napo li ti ka su zbi ja njata kvihsta vo va,sma nji va njemjav nogpro sto razanje nupro mo ci ju,ilinpr.kaora zlo žnakri ti kata kvihsta vo va.Ka da se ova kvi sta vo vi iz ra ža va ju sa pre ten zi ja ma da bu du deo ar gu men ta tiv nogdis kur sa(npr.fi lo zo fi je)on daje,sma tram,ovaj po sled njipri stupade kva tan. Lju di ma bi tre ba lo omo gu ći ti da ob ja ve svo je tek sto ve u ko ji ma od go va ra ju na pri go vo re sop stve nom ra du ko ji su iz ne li dru gi.Dalićenatetek sto vebi tiod go vo re noosta jezapro ce nu oni masako ji maseone kompi ta njuspo re.

Sa že tak:Uovomra duraz ma tramje danva žanpri go vormo ral nojmo ti va ci ji ver ni ka. Reč je o... more Sa že tak:Uovomra duraz ma tramje danva žanpri go vormo ral nojmo ti va ci ji ver ni ka. Reč je o pri go vo ru da je nji ho vo de la nje mo ti vi sa no lič nimin te re som,od no snolič nimspa som.Ta kvamo ti va ci jasepo ne kad na zi va i se bič nom.Tim po vo dom uka zu jemna di stink ci juiz me đu lič nogin te re saise bič no sti.Pod se ćamdasekri ti kalič nogin te re sakao mo ral nemo ti va ci jever ni kapo ja vlju jevećunu tarsa mihtra di ci jave li kihsvet skihre li gi ja.Za timargu men tu jemdaseine kisa vre me niob li ci se ku lar ne eti ke, čak i na naj vi šim stup nje vi ma, još uvek po zi va ju na iz ve stanob liklič nogin te re sa. Ključ nere či:lič niin te res,mo ral namo ti va ci ja,re li gi ja,eti ka Tol stojL.,Putuži vot:zbor nikmu dro sti,Kul tu ra,Be o grad1990. Wil li amsB.,Et hicsandtheLi mitsofPhi lo sophy,Withacommentary onthetextbyA.W.Moore,Ro u tlid ge2006.

Theoria, Beograd, 2012

The possibility of self-destruction of the humanity presents a constant accompanying topic in all... more The possibility of self-destruction of the humanity presents a constant accompanying topic in all books of Svetozar Stojanovic written after his doctoral dissertation in metaethics. Whatever topics being elaborated, there would always be something on this matter. At the beginning these were only incidental observations and a possible standpoint on the main topic, but later it became more often a distinctive field of observation or even a prevailing perspective. In this paper the author reconstructs considerations of Stojanovic on this topic in the light of his apocalyptic terminology. Since Stojanovic refers to apocalypse in the secular sense, I name it, in a straightforward opposition to its original meaning, the apocalypse without revelation. It is the apocalypse in which the cataclysmic aspect is the only left and I demonstrate that this term follows Stojanovic?s original intentions faithfully. In the paper, I present and comment on all the stages of Stojanovic?s work on this top...

Kultura, 2012

Sa že tak:Uovomra duraz ma tramje danva žanpri go vormo ral nojmo ti va ci ji ver ni ka. Reč je o... more Sa že tak:Uovomra duraz ma tramje danva žanpri go vormo ral nojmo ti va ci ji ver ni ka. Reč je o pri go vo ru da je nji ho vo de la nje mo ti vi sa no lič nimin te re som,od no snolič nimspa som.Ta kvamo ti va ci jasepo ne kad na zi va i se bič nom.Tim po vo dom uka zu jemna di stink ci juiz me đu lič nogin te re saise bič no sti.Pod se ćamdasekri ti kalič nogin te re sakao mo ral nemo ti va ci jever ni kapo ja vlju jevećunu tarsa mihtra di ci jave li kihsvet skihre li gi ja.Za timargu men tu jemdaseine kisa vre me niob li ci se ku lar ne eti ke, čak i na naj vi šim stup nje vi ma, još uvek po zi va ju na iz ve stanob liklič nogin te re sa. Ključ nere či:lič niin te res,mo ral namo ti va ci ja,re li gi ja,eti ka Tol stojL.,Putuži vot:zbor nikmu dro sti,Kul tu ra,Be o grad1990. Wil li amsB.,Et hicsandtheLi mitsofPhi lo sophy,Withacommentary onthetextbyA.W.Moore,Ro u tlid ge2006.

Kultura, 2013

Ал фауни вер зи тет,Бе о град,Уни вер зи тетуБе о гра ду, Ин сти тутзафи ло зо фи јуидруштвенуте ... more Ал фауни вер зи тет,Бе о град,Уни вер зи тетуБе о гра ду, Ин сти тутзафи ло зо фи јуидруштвенуте о ри ју, Цен тарзаре ли гиј скесту ди је,Бе о град DOI10.5937/kultura1340473P УДК299.5(049.2) 2-726-6(049.2) 811.163.41'276.6:2-1(049.2) краткинаучничланак ПОЈ МО ВИСЕ КУ ЛА РИ ЗМАИ ЛА И ЦИ ЗМА ОД ГО ВОРДА Р КУТА НА СКО ВИ ЋУ Са же так: Пред ло жио сам не дав но раз гра ни че ње из ме ђу из ра за ,,се ку ла ри зам'' и ,,ла и ци зам'', та ко да се мо гу упо тре бља ва ти за раз ли чи те пој мо ве. По овом пред ло гу, из раз се ку ла ри зам би се и да ље ко ри стио да озна ча ва ин ди фе рент ност или опо зи ци ју пре ма при сут но сти ре ли ги је у јав ном до ме ну, док би се ла и ци зам упо тре бља вао да озна чи на гла ша ва ње уло ге ла и ка у екле зи ја стич ким по сло ви ма. Док је Ра до ван Би го вић по ка зао отво ре ност пре ма овом пред ло гу, Да р ко Та на со вић је из ра зио из ве сну ре зер ву. У овом тек сту комeнтаришем Та на ско ви ће ве раз ло ге за ре зер ви са ност. Кључ не ре чи: Хри шћан ство, се ку ла ри зам, ла и ци зам, пој мов на ана ли за, те р ми но ло ги ја

Kultura, 2012

Sa že tak: U ovom ra du iz no sim ne ko li ko na po me na o jed nom pri meru hri šćan skog an ti ... more Sa že tak: U ovom ra du iz no sim ne ko li ko na po me na o jed nom pri meru hri šćan skog an ti se mi ti zma. Reč je o do bro po zna tim an ti se mit skim sta vo vi ma, a ja ih raz ma tram na pri me ru ko ji za stu pa Zo ran Kin đić, u ra du s aka dem skim pre ten zi ja ma. Ja taj pri mer ko ri stim kao ilu stra ci ju za ne pri hva tlji vost jed nog ob li ka dis kur ziv nog pa ter na li zma. Na i me, uka zu jem da, ka da su u pi ta nju te melj na es ha to lo ška uče nja avra mov skih re li gi ja, ni naj bla ži ob lik onog što sam ra ni je od re dio kao je zičkoeks pre siv ni pa ter na li zam a što bi se ta ko đe mo glo na zva ti kon ver za ci o nim pa ter na li zmom ne mo že bi ti ra zlo žno oprav dan. Ključ nere či:an ti se mit ski dis kurs, pa ter na li zam, hri šćan stvo, Me si ja