Gordana Štrbac - Academia.edu (original) (raw)

Books by Gordana Štrbac

Гордана Штрбац 2.7. Најпрецизнији списак допунских конструкција уз типичне глаголе говорења даје ... more Гордана Штрбац 2.7. Најпрецизнији списак допунских конструкција уз типичне глаголе говорења даје И. Прањковић у раду Глаголи говорења и њихове допуне који је у форми реферата представљен на Међународној научној конференцији Словенска синтакса 2005. године, а објављен две године касније у Зборнику Матице српске за славистику. Анализом, која је заснована првенствено на семантичким параметрима, обухваћени су глаголи говорити, рећи, казати / казивати, разговарати и причати, чија је употреба у језику најфреквентнија. Према мишљењу овог аутора, удруживање наведених глагола с одређеним облицима допуна или додатака условљено је њиховим семантичким својствима која често у том погледу делују селективно.

Papers by Gordana Štrbac

Juznoslovenski filolog

The research was conducted in order to show the dominant models of thinking related to the word f... more The research was conducted in order to show the dominant models of thinking related to the word for ?cat? in the Serbian language community. The conceptualization of the cat was examined based on the meaning of lexical units: the lexeme cat and its semantic structure; the derivational network of this lexeme; the terminological expressions with the lexeme cat and the phraseologisms with this component. It can be stated that the analysis of linguistic data successfully reveals models of conceptualization of the ?cat? in the Serbian language community. The results show that both types of cognition of reality participate in the understanding of this animal - experience that is realized by the senses, and understanding, which engages the intellectual capacities.

Juznoslovenski Filolog, 2017

У раду се испитује фразеолошки потенцијал соматизама језик, ухо/уво, мозак и образ, под којим се ... more У раду се испитује фразеолошки потенцијал соматизама језик, ухо/уво, мозак и образ, под којим се подразумева њихова продуктивност у формирању фразеологизама и улога у развоју фразеолошких значења. Циљ је да се покаже уграђеност њиховог појмовно-асоцијативног и семантичко-деривационог потенцијала у фразеолошки. У семантичкој анализи примера користе се методе концептуалне анализе, у првом реду појмовна метонимија и метафора, у оквирима које су поставили Џ. Лејкоф, М. Џонсон и З. Кевечеш. Истраживање показује да у семантичко језгро фразеологизама, попут имати дугачак језик, наћулити уши, имати мозга у глави, имати образ као ђон и сл., улазе они који означавају активности датих делова тела или особине које се преко њих испољавају, због чега се метонимија издваја као доминантан механизам развоја фразеолошког значења, и то у формули: ДЕО ТЕЛА ЗА СВОЈУ ФУНКЦИЈУ. Она се, даље, комбинује с различитим метафоричним обрасцима.

Zbornik radova Filozofskog fakulteta, 2023

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 2020

The paper deals with the derivational potential of emotional verbs, such as voleti, mrzeti, prezi... more The paper deals with the derivational potential of emotional verbs, such as voleti, mrzeti, prezirati, radovati se, tugovati, patiti etc., particularly with their ability to give the derivatives which belong to nomina agentis. The analysis shows that the emotional verbs have very limited ability to give nomina agentis because of the specific lexical meaning. Only verbs which denote the demonstration of emotion (jadati se, plakati...) or with the causative component in their lexical meaning (tešiti, veseliti...) can have derivatives which mean the real performer of action: jadalo, plakalac, tešitelj, veselitelj

Зборник радова Филозофског факултета у Приштини

Juznoslovenski Filolog, 2015

This paper gives an account of morphological-derivational and semantic characteristics of the nom... more This paper gives an account of morphological-derivational and semantic characteristics of the nominal Anglicisms ending in -er, how they entered the Serbian language, the degree of their integration and their place in the lexicon. Typically, those are nouns pertaining to the nomina agentis, nomina professionis and nomina instrumenti categories, which belong to the general wordstock or the terminological systems. They are mainly obvious and justified Anglicisms which are highly integrated into the language. The analysis shows that these units enter Serbian isolatedly (broker, revolver, brauzer) or together with other semantically or derivationally related Anglicisms (pejdžer - pejdžing, kidnapovati - kidnaper, džogirati - džoger - džoging). The Anglicisms ending in -er which entered Serbian isolatedly are usually not subject to further derivation as a form of secondary adaptation. On the other hand, if the Anglicisms enter as parts of a series, every member has the capacity for deriv...