Jelena Femić Kasapis - Profile on Academia.edu (original) (raw)
Related Authors
University of East Sarajevo, Faculty of Theology
Uploads
Papers by Jelena Femić Kasapis
Црквене студије/CHURCH STUDIES , 2024
Суштина процеса усиновљења (υἱοθεσία) је измештање из сплета односа који су творили стари идентит... more Суштина процеса усиновљења (υἱοθεσία) је измештање из сплета односа који су творили стари идентитет и улазак у нови сплет односа, у нови живот, који дарује нови идентитет. Појам има снажан асоцијативни потенцијал јер упечатљиво осликава нови живот који је хришћанима дарован у заједници Цркве, као и неопходност да се верa примарно изражава у односу на иницијатора усвојитељног процеса, на Оца Христовог. Иако се може препознати сродност са другим Павловим сотириолошким метафорама, појам "усиновљење" је специфичан јер истиче бројне нове аспекте спасења. Примери који то најбоље илуструју су наглашавање есхатолошке димензије, преображења човековог телесног постојања, космолошког контекста метафоре, човековог посредништва између творевине и Бога, као и значаја човекове слободе и светотајинскoг контекста спасења. Дијахронијски континуитет идеје усиновљења као идентитетског појма који показује сотириолошки аспекат кроз повезаност божанског и људског елемента сеже до митолошких времена.
Црквене студије/CHURCH STUDIES , 2024
Суштина процеса усиновљења (υἱοθεσία) је измештање из сплета односа који су творили стари идентит... more Суштина процеса усиновљења (υἱοθεσία) је измештање из сплета односа који су творили стари идентитет и улазак у нови сплет односа, у нови живот, који дарује нови идентитет. Појам има снажан асоцијативни потенцијал јер упечатљиво осликава нови живот који је хришћанима дарован у заједници Цркве, као и неопходност да се верa примарно изражава у односу на иницијатора усвојитељног процеса, на Оца Христовог. Иако се може препознати сродност са другим Павловим сотириолошким метафорама, појам "усиновљење" је специфичан јер истиче бројне нове аспекте спасења. Примери који то најбоље илуструју су наглашавање есхатолошке димензије, преображења човековог телесног постојања, космолошког контекста метафоре, човековог посредништва између творевине и Бога, као и значаја човекове слободе и светотајинскoг контекста спасења. Дијахронијски континуитет идеје усиновљења као идентитетског појма који показује сотириолошки аспекат кроз повезаност божанског и људског елемента сеже до митолошких времена.