Milan Brdar - Profile on Academia.edu (original) (raw)

Papers by Milan Brdar

Sociološki pregled, 2013

AUTORITET I ASTRONOMIJA -Istorijsko-kontekstualni okvir uspona moderne nauke -U radu se razmatra ... more AUTORITET I ASTRONOMIJA -Istorijsko-kontekstualni okvir uspona moderne nauke -U radu se razmatra odnos moderne nauke u usponu i religije u Zapadnoj Evropi XVI-

Sociološki pregled, 2004

ОСНОВНЕ СТРАТЕГИЈЕ ТРАНЗИЦИЈЕ И ЊИХОВА ЛОГИКА: АКТЕРИ, АЛТЕРНАТИВЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ * Аутор се у рад... more ОСНОВНЕ СТРАТЕГИЈЕ ТРАНЗИЦИЈЕ И ЊИХОВА ЛОГИКА: АКТЕРИ, АЛТЕРНАТИВЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ * Аутор се у раду бави идеолошким основама стратегија транзиције под утицајем три велике идеологије: либерализма, конзервативизма и марксизма. Две преовлађујуће стратегије, шок терапије и градуализма, разматрају се с обзиром на геополитички контекст који је после пада комунизма у Источној Европи образован под упадљивим знаком сукоба либерализма и конзервативизма. Мада се чинило да је либерализам на Западу био реформисан док је на Истоку владао социјализам, после пада Берлинског зида на светској сцени се појавио у облику који је изненађујуће сличан либерализму краја XIX и почетка XX века. Бивше социјалистичке земље су под притиском ММФ-а и Светске банке изложене неолибералном експерименту који својим економским, политичким и социјалним последицама обнавља услове успона десних и левих идеологија. Дуго трајање идеолошких сукоба представља велику препреку за рационалну политику и довршење транзиције. Уз то, аутори у друштвеним наукама су због својих оштрих политичких подела, прилично подбацили у историјској прилици да анализују и предвиђају догађаје. Углавном су тражили увођење демократије, без обзира на конкретне политичке и економске услове, а занемаривали бригу за изградњу институција Закључни део рада садржи краћу анализу друштвених актера који ће транзицију довршити до успоставе владавине права. Кључне речи: транзиција, неолиберализам, шок терапија, градуализам, неолиберализам, конзервативизам, марксизам, слобода, ропство. Већ више од десет година на округлим столовима и конференцијама расправљамо о транзицији, њеној неизбежности, алтернативама и перспективама. У досадашњим анализама констатовали смо неопходност промене парадигме услед пада социјализма; 1 апорије глобализације круњењем националног суверенитета у правцу конституције светске државе; 2 немогућност одбране национализма и комунитаризма, без обзира на рационалне разлоге -------------* Рад представља резултатe рада у оквиру пројекта 1800 који се реализује уз материјалну подршку Министарства науке и заштите животне средине.

Sociološki pregled, 2002

Аутор у тексту заступа становиште да расправа о регионализацији захтева контекстуализацију узимањ... more Аутор у тексту заступа становиште да расправа о регионализацији захтева контекстуализацију узимањем у обзир токова актуелне геополитике, с једне стране, и ширег процеса глобализације и унификације, с друге. С тим у складу, упрвом делу се разматрају интегративни процеси глобализације у односу према националној држави и разматра питање њеног одумирања. Поента анализе, према аутору, је у амбиваленцији суверенитета која је јасна из основне тезе овог рада, и гласи: концепт застарева на локалном нивоу, а у максималној мери се афирмише на глобалном. Проблем регионализације се у другом делу рада разматра као појава која се збива у простору између скицираних процеса. У складу с основном тезом, планови регионализације спадају под надлежност глобалне суперсиле, тако да далеко више зависе од њених политичких захтева, а не од локалних "специфичности" или животне "потребе за децентрализовањем". У том контексту, може се претпоставити да се ми у Србији суочавамо са "светлом перспективом демократије" по цену "нестајања" државе као њеног првог гаранта. Као прилог тој тези аутор реконструише разлоге за регионализацију и њено политичко инструментализовање у оквиру тежњи чланица ДОС-а да осигурају своје политичке перспективе и компензују одсуство демократских реформи.

Zbornik Matice srpske za društvene nauke, 2021

Aутор у овој сту ди ји из ла же па ра докс са др жан у је згру Де кар то вог про гра ма уте ме ље... more Aутор у овој сту ди ји из ла же па ра докс са др жан у је згру Де кар то вог про гра ма уте ме ље ња. Чи не га, с јед не стра не, он тич ка из весност co gi ta, и ње го ва епи сте мич ка не из ве сност, с дру ге. За то so lus ip se не мо же да уста но ви ни нај про сти ју исти ну, на при мер, да ли је са да дан или ноћ. За Де кар та ре ше ње је у уво ђе њу Бо га и ве ро ва њу у ње го во по сто ја ње. Али, то ни је ре ше ње, јер је су бјек ту по тре бан ди рек тан кон такт с Бо гом да би при мио ја сне и од ре ђе не иде је ко је су и исти ни те. За то ау тор за кљу чу је: пр во, да Де карт ни је уте ме љио ни шта; и дру го, да је кар те зи јан ски про грам, ра чу на њем на од нос с Бо гом као на чи ном до ла ска до исти не ре а ли зо ван тек у Хе ге ло вој фи ло зо фи ји ап со лут ног зна ња [in Wis sen schaft der Lo gik, 1831], уз оправ да ње да то у Fe no me no lo gi ji du ha (1806). Али, пост хе ге лов ска фи ло зо фи ја ве за ла се у соп стве ни па ра докс по што је од ба ци ла Хе ге ло во ре ше ње не уви ђа ју ћи да је оно уи сти ну кар те зи јан ско. Раз лог је био у од баци ва њу Бо га и оце не Хе ге ло ве фи ло зо фи је као кон зер ва тив не об но ве те оло ги је, чи ме је ње но истин ско раз у ме ва ње за ду го оста ло ван са мо ра зу мева ња мо дер не фи ло зо фи је. Тим по те зом фи ло зо фи ја је па ла на зад у Де кар тов па ра докс, с отво ре ним пи та њем ис ти не -по ве за ним са Co gi to, и пи та њем сми сла -по ве за ним са по сто ја њем (sum) суб јек та. Због на пу шта ња Бо га, на ро чи то по сле ње го ве "смр ти", ра ци о цен три зам је на рас по ла га њу имао са мо две мо гућ но сти а да ни у јед ној ни је мо гао да очу ва свој иден ти тет: пр ва је у епи сте мич ком пер спек ти ви зму и ре ла ти ви зму, а дру га у ни хи лизму, во лун та ри зму и ег зи стен ци ја ли зму. Да кле, са смр ћу Богa и па дом Хе ге ло вог си сте ма, мо дер на ме та фи зи ка су бјек тив но сти се от кри ва као ме та фи зи ка во ље за моћ -као во ља за Бо га, до Хе ге ла, и као во ља про тив Бо га, по сле Хе ге ла. Уз то, Де кар то ва ре флек си ја во ђе на је во љом за ра зу мом,

Theoria, 2019

Ovaj rad je napisan radi obrazloženja tri teze: Prvo, imamo paradoks da je Hajdeger stekao slavu ... more Ovaj rad je napisan radi obrazloženja tri teze: Prvo, imamo paradoks da je Hajdeger stekao slavu odmah po objav lji vanju Bića i vremena (1927), a da to delo u to vreme nije moglo da se ra zume u svojim osnovnim tačkama. Ono ostaje "neprobojno" ukoliko se ne poznaju "okol ni spisi", od 1922. do 1929. godine. Druga teza: puno razumevanje Hajdegera u bilo kom segmentu nje go vog dela, nalaže pogled iz njegove celine, uz vođenje ra ču na o nje go vom okretu (Wendung), na osnovu preciznog datiranja, i pu nim pos ledi cama po filozofiju Hajdegera II. Treće, važna tačka Hajdegerovog dela na kojoj se celokupna literatura "proslavila" do razmera filozofskog skandala je problem autentičnosti i preovlađujući načini tuma čenja. Do sada nismo uspeli da nađemo tumačenje usmereno na određenje smisla čo vekovog bića koje nije izgubilo vezu s os nov nom temom Hajdegerovog dela, naime istraživanjem smisla bića. Njima nasuprot, u ovom radu se bavimo eksplikacijom smisla i značaja od svih odba civanog "bivanja ka smrti" za Hajdegerov onto loški program. Konstatujući Haj degerov ćor sokak, au tor izlaže razloge za čuveni okret (Wendung/ Kehre). Argu ment tome u prilog iz vo di i eksplikacijom značaja bivstvovanja ka smr ti. Formulacija za koju Hajdeger kaže da je "najvlastitija" za svakodnevnog čoveka, ne može se razumeti u okviru Bića i vremena (1927). Ona je u punom smislu razumljiva tek na osnovu predavanja "Šta je metafi zika" (1929). U svom prvenstveno metodskom smislu na metanivou filo zof skog istra živanja bića, a ne na nivou samoodređenja u sva kodnevici, bivanje ka smrti nije razumljivo u okviru Bića i vremena niti pre okreta (Wendung) koji je u pomenu tom predavanju imao svoje počelo. Na kra ju au tor ukazuje da je svrha sveko li kog Haj degerovog rada na de kon st ru k ciji on to teološke tradicije metafi zike razum ljiv samo u okviru fenome no loške metode i da je krajnja svrha postizanje pune i istin ske aut en tičnosti na osnovu spoja čoveka i bića u Do ga đaju (Ereignis).

Sociološki pregled, 2006

Овај рад је написан у оквиру пројекта 1409020D, који се реализује уз материјалну подршку Министар... more Овај рад је написан у оквиру пројекта 1409020D, који се реализује уз материјалну подршку Министарства за науку и животну средину Републике Србије.

Zbornik Matice srpske za društvene nauke, 2015

Ау тор раз ма тра Хај де ге ро во схва та ње фе но ме но ло шке мето де и ис пи ту је до след нос... more Ау тор раз ма тра Хај де ге ро во схва та ње фе но ме но ло шке мето де и ис пи ту је до след ност у ње ној при ме ни у Би ћу и вре ме ну (1927). Tо чи ни упо ре ђи ва њем с Хе ге лом и ње го вом при ме ном ме то де, ис ти че слич но сти и раз ли ке, да би на кра ју дао кри ти ку Би ћа и вре ме на из ме тод ске пер спек ти ве. Нај зна чај ни ја по сле ди ца до след не при ме не ме то де би ла би ана ли тич ка разгра ни че ња из ме ђу хер ме не у ти ке оп стан ка -као про це ду ре по је ди нач ног свако днев ног ту би ћа, ег зи стен ци јал не ана ли ти ке -као фи ло зоф ске ре флек си је усло ва мо гућ но сти хе р ме не у ти ке оп стан ка, чи ји ре зул та ти ва же за ту би ће уоп ште, и фун да мен тал не он то ло ги је као при пре ме за он то ло ги ју ко ја ће захва ти ти сми сао би ћа као би ћа. Као што је по зна то, код Хај де ге ра ових раз грани че ња не ма, што ау тор об ја шња ва не до след ном при ме ном де кла ри са не мето де. У то ме је ујед но основ на стра те шка уну тра шња сла бост Би ће и вре ме на. Уз то, ау тор по ка зу је да Хај де ге ро во од ре ђе ње фе но ме но ло шке ме то де ди рект но во ди у под руч је ко је ће тек по сле 1930, да кле по сле окре та (Ke hre), би ти по зна то као под руч је Хај де ге ра II, од но сно као те ма ти зо ва ње исто ри је би ћа, и До га ђај (Ere ig nis) као са мо от кри ва ње би ћа. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: ана ли ти ка, би ће бив ству ју ће, ег зи стен ци ја, ме то да, он то ло ги ја, оп ста нак, ту би ће, сва ко дне ви ца, фе но ме но ло ги ја, фун да мен тал на он то ло ги ја, Хај де гер, Хе гел, хер ме не у ти ка ПРО ГРАМ ФУН ДА МЕН ТАЛ НЕ ОН ТО ЛО ГИ ЈЕ: ОПРАВ ДА ЊЕ Хај де гер је фи ло зоф по зне Мо дер не. Ову, ина че, ка рак те ри ше вредно сно уру ша ва ње, до вр ше ње се ку ла ри за ци је и по вла че ње Бо га из све та, што је до ве ло до крај њег за кљу ч ка у ви ду све де но сти чо ве ка на са мог се бе у ег зи стен ци ји, без есен ци је. Овај свет је бес ми слен, пра зан и ни ш та ван

Socioloski godisnjak, 2010

Милан Брдар Институт друштвених наука Београд Оригинални научни рад УДК: 316.258 ЗНАЧАЈ И ДОМЕТ Ф... more Милан Брдар Институт друштвених наука Београд Оригинални научни рад УДК: 316.258 ЗНАЧАЈ И ДОМЕТ ФУНКЦИОНАЛИСТИЧКОГ КОНЦЕПТА СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ Сажетак: Аутор у раду настоји да изложи домете и улогу социјализације у оквиру Пар сон сове функционалистичке теорије друштвеног система. Полазећи од варијабли обра заца (универзалностпартикуларност, специфичност-дифузност, квалитети-пос тупци, неутралност-афективност, оријентација ка себи-ка колективу) као неопхо дних услова делања, с обзиром да актер мора да изврши избор међу њима пре него почне да дела, аутор истиче да појединца у друштву очекују готови и институцио нали зовани избори које мора да усвоји. Избор, усвајање и интериоризовање готових реше ња чини основну сврху социјализације. А тај начин социјализација повезује два ни воа: ниво појединца пре социјализације, с једне стране, и ниво институционални ниво друштве них пракси (улога и очекивања везаних за њих), вредности, норми и правила. Сврха социјализације је да уздигне појединца од природног дна до институцио нал ног нивоа образовањем умешне и одговорне личности способне за вршење различ итих друштве них улога односно за испуњавање очекивања које за њих везују други актери у друштвеној интеракцији. Према основном закључку друштвена рациона л ност ограничава домете социјализације, утолико што би пуна институционална прак са била ирацио нална и дисфункционална за друштво као и за појединца. У прилог рационалности иде и то што се сам појединац од једне тачке супротставља потпуној институционали зацији, у залагању за степеном слободе и аутономије као условом рацио налног вршења својих улога. Према томе, друштвену рационалност чини инс ти туционални и ванинс титуционални ниво праксе у јединству, а не само један од њих. То значи да на распону од потпуног конформизма до пуне девијантности имамо многе варијације у индиви дуалном обављању улога идентичног типа. Зато поред конформног и девијантног морамо да додамо варијантно понашање, као реално и рацио нално понашање које одговара личној једначини актера.

Theoria, Beograd

The author presents the basic idea of fundamental ontology through a critique of Heidegger in Bei... more The author presents the basic idea of fundamental ontology through a critique of Heidegger in Being and Time (1927), the lecture ?What is Metaphysics? (1929) and the book Kant and the Problem of Metaphysics (1929), including the stances after the turn (Kehre) wen is needed,. The elaboration was carried out concretely by overcoming Heidegger?s strategic shortcomings, due to which Being and Time is a conceptually and methodologicaly unsuccessful book. This is explained by presenting four theses: first, that existential analysis in Being and Time is made impossible by the determination of authenticity; secondly, that the elaboration of fundamental ontology is not possible with the meaning of being as the goal. This one must be temporarily abandoned, in order for it to be possible as an ?ontology of all ontologies?. Thirdly, the fundamental ontology is the ontology of the meaningful-existential foundation of human existence, that elaborates how the world in which a man can exist is cons...

Socioloski godisnjak

In this article author gives try to dispel the scope and role of socialization allong the lines o... more In this article author gives try to dispel the scope and role of socialization allong the lines of Parsons funcionalist theory of social system. Starting with pattern-variables (universality-particularity, specificitydiffuseness, qualities-acts, neutrality-affectivity, self-collective orientation) as a necessary condition of action, for actor must do his choice among them before start acting, author points out that individual in society meets readymade choices that must be adopted. Adopting and interioriyation of readymade social choices is seen as a primary function of socialization proces. Thus, socialization conects two levels: of presocialized individual, on the one hand, and of institutionalized level of social practices (roles and expectations connected with them), values, norms, and rules. Aim of socialization is to lift individual from natural buttom level to the institutional level by forming skilfull responsible person capable to perform various social roles and to fulfill...

ARHE, 2005

Apstrakt: Autor u radu zastupa tezu o neophodnosti razgraničenja her me neutičke filozofije i her... more Apstrakt: Autor u radu zastupa tezu o neophodnosti razgraničenja her me neutičke filozofije i herme neutičke metode. Razlozi za to izla žu se razgranuičenjem porekla i osnovnih programskih odlika herme neu ti čke filozofije, s jedne strane, i karakteristika hermeneutike kao metode, s druge. Ras prava se izvodi putem konfrontacije i pore đenja s dijalektičko filozofijom i metodom. Rezultat analize sadr žan je u izaganju novog koncepta dijalektike koji je: a) suprotan Hege lovom i blizak Adornovom; b) predstavlja reinterpretaciju i aktua lizaciju Platon-Aristotelovog koncepta; i c) pošto se rasp rava u celini od vija na pozadini konforntacije Hegela i Kanta, speci fič nost zastupljenog koncepta dijalektike je u tome što pred stavlja njenu varijan tu pod Kantovim okriljem. U zaključnom delu rada izlažu se osobine hermeneutike i dijalektike s tezom da su u pi tanju dve univerzalne metode koje u logici znanja funk cio nišu u odnosima komp lementar nosti.

Laudibus Sensum Communem: Aktuelnost Kantove Transcendentalne Filozofije Iz Ugla Njene Semiotičke Transformacije

ARHE, 2004

Zbornik Matice srpske za drustvene nauke, 2021

In this article the author identifies a paradox at the heart of Descartes? foundationalist projec... more In this article the author identifies a paradox at the heart of Descartes? foundationalist project. The components of the paradox are as follows: on the one hand, ontological certainty of cogito, on the other hand, its epistemic uncertainty: it is impossible for the solus ipse to establish the elementary truth: at present it is impossible to determine whether it is now night or daylight. For Descartes the solution consists of introducing God and in believing in His existence. But this is no solution whatsoever, for a subject would require direct contact with God in order to receive clear and distinct ideas, which are at the same time marks of their truth. The author concludes the following: firstly, Descartes managed to establish a foundation for nothing; secondly, the Cartesian project that includes the necessity of contact with God as a way to attain the Truth, becomes completed only in Hegel?s philosophy of Absolut Knowledge (in Wiss. der Logik), along with his justification prov...

Theoria, Beograd, 2019

This article was writen to eleborate three teses: First, we have paradox that Heidegger obtained ... more This article was writen to eleborate three teses: First, we have paradox that Heidegger obtained the instant glory with publishing of Being and Time (1927): But in due time it was impossible to understand this book as for its main tenets. It remained untransparent if intepreteur is not ackowledged with Heideggers papers writen from 1922. until 1929. Second thesis: full understanding of Heidegger?s work in any of its parts asks for the look from witihin the whole of its opus beforhand. Closely conected with it one must have in mind Heidegger?s famous turn (Wendung) and its consequences for his pihosophy of the second phase. Third: important issue of Heideggers work as a trial for all Heidegger-interpretation is the sense of authenticity in vast number of interpretation. It is a real philosophocal scandal, first, for we have failed insurching for interpretation of sense oh human existance than not lose a connection with Heideggers main theme: surching for the sense of Being; second, w...

Socioloski pregled, 2009

Интересантан је осврт једног од припадника Бечког круга, Херберта Фајгла (Feigl), после три децен... more Интересантан је осврт једног од припадника Бечког круга, Херберта Фајгла (Feigl), после три деценије: "Погрешили смо што смо Витгенштајново дело узели за своју Биб-

Socioloski pregled, 2006

* Овај рад је написан у оквиру пројекта 1409020D, који се реализује уз материјалну подршку Минист... more * Овај рад је написан у оквиру пројекта 1409020D, који се реализује уз материјалну подршку Министарства за науку и животну средину Републике Србије.

Socioloski pregled, 2013