Nikola Ilić - Academia.edu (original) (raw)
Uploads
Papers by Nikola Ilić
Рад се бави анализом тврдње из списа Anonymi Descriptio Europae Orientalis, списа насталог почетк... more Рад се бави анализом тврдње из списа Anonymi Descriptio Europae Orientalis, списа насталог почетком XIV века, да Албанци „нису прави католици, нити прави шизматици“. Фокус рада јесу црквене прилике у Арбанској епископији и Драчкој митрополији, црквеним јединицама које су обухатале највећи део оновремених албанских крајева. Кроз сагледавање албанске политичке и црквене историје до почетка XIV века можемо закључити да је албански средњовековни простор био место преплитања римске и грчке традиције због бројних јурисдикцијских промена и због настанка двоструке јурисдикције у Драчкој митрополији, римокатоличке и православне. Ова преплитања су вероватно разлог поменуте тврдње у Anonymi Descriptio Europae Orientalis.
Апстракт: У овом раду тежимо да објаснимо положај Православне Цркве у Краљевини Србији према Уста... more Апстракт: У овом раду тежимо да објаснимо положај Православне Цркве у Краљевини Србији према Уставу Краљевине Србије из 1901. године, тзв. Априлском уставу. Како бисмо то учинили, најпре ћемо анализирати сам Устав, те га упоредити са уставима који су му претходили, конкретно са Намесничким уставом (1869) и Радикалским уставом (1888).
Теолошки погледи LVI, 2023
У раду се испитује природа имена Урош код српских владара из династије Немањић. Урош је лично име... more У раду се испитује природа имена Урош код српских владара из династије Немањић. Урош је лично име краља Стефана Уроша I (1241/42-1276), а његов син краљ Стефан Урош II Милутин (1282-1321) име Урош преузима као владарско обележје. Након Милутина ово име користе сви немањићки владари, уз могућ изузетак Стефана Душана (краљ: 1331-1346, цар: 1346-1355). Некима од каснијих Немањића је оно вероватно било лично име. Изгледа да се развија одређен владарски престиж код имена Урош.
Мастер рад на Православном богословском факултету, 2020. година.
Теолошки погледи, 2021
Апстракт: У овом раду се бавимо питањем односа српских владара и локалних управитеља из династије... more Апстракт: У овом раду се бавимо питањем односа српских владара и локалних управитеља из династије Немањић према римокатоличкој јерархији у средњовековној Србији, али и ван ње. То обухвата однос Немањића према домаћој римокатоличкој црквеној организацији, пре свега према епископату Барске и Дубровачке архиепископије, као и однос према Курији.
Теолошки погледи, 2022
У овом раду тежимо да одговоримо на питање да ли је српски кнез Вишеслав из VIII века био хришћан... more У овом раду тежимо да одговоримо на питање да ли је српски кнез Вишеслав из VIII века био хришћанин. Како би одговорили на то питање, бавићемо се описом покрштавања Срба у време цара Ираклија (VII век), свим расположивим изворима о самом кнезу Вишеславу и на крају описом покрштавања Срба у време цара Василија I Македонца (IX век).
Books by Nikola Ilić
Збирка песама писаних на локалном дијалекту крушевачког краја.
Збирка песама са православном хришћанском тематиком.
Рад се бави анализом тврдње из списа Anonymi Descriptio Europae Orientalis, списа насталог почетк... more Рад се бави анализом тврдње из списа Anonymi Descriptio Europae Orientalis, списа насталог почетком XIV века, да Албанци „нису прави католици, нити прави шизматици“. Фокус рада јесу црквене прилике у Арбанској епископији и Драчкој митрополији, црквеним јединицама које су обухатале највећи део оновремених албанских крајева. Кроз сагледавање албанске политичке и црквене историје до почетка XIV века можемо закључити да је албански средњовековни простор био место преплитања римске и грчке традиције због бројних јурисдикцијских промена и због настанка двоструке јурисдикције у Драчкој митрополији, римокатоличке и православне. Ова преплитања су вероватно разлог поменуте тврдње у Anonymi Descriptio Europae Orientalis.
Апстракт: У овом раду тежимо да објаснимо положај Православне Цркве у Краљевини Србији према Уста... more Апстракт: У овом раду тежимо да објаснимо положај Православне Цркве у Краљевини Србији према Уставу Краљевине Србије из 1901. године, тзв. Априлском уставу. Како бисмо то учинили, најпре ћемо анализирати сам Устав, те га упоредити са уставима који су му претходили, конкретно са Намесничким уставом (1869) и Радикалским уставом (1888).
Теолошки погледи LVI, 2023
У раду се испитује природа имена Урош код српских владара из династије Немањић. Урош је лично име... more У раду се испитује природа имена Урош код српских владара из династије Немањић. Урош је лично име краља Стефана Уроша I (1241/42-1276), а његов син краљ Стефан Урош II Милутин (1282-1321) име Урош преузима као владарско обележје. Након Милутина ово име користе сви немањићки владари, уз могућ изузетак Стефана Душана (краљ: 1331-1346, цар: 1346-1355). Некима од каснијих Немањића је оно вероватно било лично име. Изгледа да се развија одређен владарски престиж код имена Урош.
Мастер рад на Православном богословском факултету, 2020. година.
Теолошки погледи, 2021
Апстракт: У овом раду се бавимо питањем односа српских владара и локалних управитеља из династије... more Апстракт: У овом раду се бавимо питањем односа српских владара и локалних управитеља из династије Немањић према римокатоличкој јерархији у средњовековној Србији, али и ван ње. То обухвата однос Немањића према домаћој римокатоличкој црквеној организацији, пре свега према епископату Барске и Дубровачке архиепископије, као и однос према Курији.
Теолошки погледи, 2022
У овом раду тежимо да одговоримо на питање да ли је српски кнез Вишеслав из VIII века био хришћан... more У овом раду тежимо да одговоримо на питање да ли је српски кнез Вишеслав из VIII века био хришћанин. Како би одговорили на то питање, бавићемо се описом покрштавања Срба у време цара Ираклија (VII век), свим расположивим изворима о самом кнезу Вишеславу и на крају описом покрштавања Срба у време цара Василија I Македонца (IX век).
Збирка песама писаних на локалном дијалекту крушевачког краја.
Збирка песама са православном хришћанском тематиком.