Snežana Brkić - Profile on Academia.edu (original) (raw)
Papers by Snežana Brkić
Zbornik Radova: Pravni Fakultet u Novom Sadu, 2013
Упркос научно-техничком прогресу, сведоци су и даље важно и веома често доказно средство у кривич... more Упркос научно-техничком прогресу, сведоци су и даље важно и веома често доказно средство у кривичном поступку. Код субјективних доказних средстава веома је важна правилна оцена веродостојности исказа саслушаваних лица. Зато судија поред правних, мора да поседује и ванправна знања. Аутор указује на значај познавања психичких процеса од којих се састоји давање сведочког исказа деце. Како је о процесима опажања већ доста писано, у фокусу овог рада су остали психички процеси од којих се састоји давање сведочког исказа, схваћеног у психолошком смислу. Реч је о психичким процесима памћења, мишљења и говора. При томе, указано је на специфичности наведених психичких функција на дечјем узрасту. Указано је и на нека психичка својства, која су везана за поменуте процесе, а то су ејдеза и сугестибилност. Кључне речи: кривични поступак, психологија, дете сведок, дечје памћење, ејдеза, дечје мишљење, дечји говор, сугестибилност, веродостојност дечјег исказа Сведоци су одувек били важно и веома често коришћено доказно средство у кривичном поступку. Они нису изгубили на значају ни данас, упркос сазнању да могу представљати прилично непоуздан извор информација. Наиме, сведоци се налазе у групи тзв. субјективних доказних сред-
Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 2006
Др Снежана Бркић ванредни професор Правног факултета у Новом Саду ПРИЗНАЊЕ ОКРИВЉЕНОГ И ЗАКОНИК О... more Др Снежана Бркић ванредни професор Правног факултета у Новом Саду ПРИЗНАЊЕ ОКРИВЉЕНОГ И ЗАКОНИК О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ СРБИЈЕ ИЗ 2006. ГОДИНЕ* * С.4ЖЕТ.\\К: У раду се указује на растући значај признања окривљеног и у континентазним мешовити.м кривнчним поступцима. Тај значај се сагледава кроз три призме: доказну, одбрамбену и проиесно-обликујућу функцију признања. При томе се истиче ограничавајуће дејство традиционалних npoueсннх принципа. У раду се указује и критички осврће на ко.мпромисна решења у погледу дејства признања прихваћена у новом Законику о кривичном поступку Србије из 2006. године. JCb}'4He речи: Признање окривл>еног I. ПРИЗН.\\ЊЕ ОКРИВ.1>ЕНОГ -ПЛЕДО.ЛЈЕ * Рад примљен: 10. XI 2006. године. • Најчешће се сматра да признање које се не може проверити другим докази-.ма, зато што они не постоје lu n се са њима не слаже, само по себи нема доказну
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
The paper presents some general theoretical settings about the principle of immediacy in criminal... more The paper presents some general theoretical settings about the principle of immediacy in criminal proceedings. It should serve as a theoretical platform for developing further research in this area. The author gives a definition of the principle of immediacy and sees his place in the classification of procedural principles, linking it to the judicial function. The principle of immediacy is one of the implicit procedural principles, which also have international legal roots in Art. 6 of the European Convention for the Protection of Human Rights and fundamental freedoms. The paper emphasizes and analyzes the following important features of the principle of immediacy: instrumentality, complexity, relativity (susceptibility to gradation) and connection with other procedural principles.
Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 2006
Др Снежана Бркић ванредни професор Правног факултета у Новом Саду ПРИЗНАЊЕ ОКРИВЉЕНОГ И ЗАКОНИК О... more Др Снежана Бркић ванредни професор Правног факултета у Новом Саду ПРИЗНАЊЕ ОКРИВЉЕНОГ И ЗАКОНИК О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ СРБИЈЕ ИЗ 2006. ГОДИНЕ* * С.4ЖЕТ.\\К: У раду се указује на растући значај признања окривљеног и у континентазним мешовити.м кривнчним поступцима. Тај значај се сагледава кроз три призме: доказну, одбрамбену и проиесно-обликујућу функцију признања. При томе се истиче ограничавајуће дејство традиционалних npoueсннх принципа. У раду се указује и критички осврће на ко.мпромисна решења у погледу дејства признања прихваћена у новом Законику о кривичном поступку Србије из 2006. године. JCb}'4He речи: Признање окривл>еног I. ПРИЗН.\\ЊЕ ОКРИВ.1>ЕНОГ -ПЛЕДО.ЛЈЕ * Рад примљен: 10. XI 2006. године. • Најчешће се сматра да признање које се не може проверити другим докази-.ма, зато што они не постоје lu n се са њима не слаже, само по себи нема доказну
Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 2005
Д р С н е ж a на Бркић доцент Правног факултета у Новом Саду САГЛАСНОСТ ПРОЦЕСНИХ СУБЈЕКАТА О ИЗБ... more Д р С н е ж a на Бркић доцент Правног факултета у Новом Саду САГЛАСНОСТ ПРОЦЕСНИХ СУБЈЕКАТА О ИЗБОРУ ФОРМЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА* САЖЕТАК: У раду се анализира сагласност процесних субјеката као основ и услов заснивања посебних упрошћених процесних фор.ми. Посебна пажња је посвећена присглнку окри-вл>еног. Указује се на тренд консенсуализма који постулира један нови стил понашања који одудара од класичног поимања кривичног поступка као сукоба супр<угставл.ених странака. Кл>учне речи: сагласнскт процесних субјеката. присганак окри-вл>еног, одобрење суда, упрошћене процесне фор.ме 1 . Упрошћене процесне фор.ме -узроци и тенденције * Рад примљен: II. VI 2004. године.
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2015
Сажетак: У раду се најпре указује на аргументе заговорника судске и тужилачке истраге. Потом се к... more Сажетак: У раду се најпре указује на аргументе заговорника судске и тужилачке истраге. Потом се критички разматрају одредбе новог ЗКП Србије из 2011. године о уређењу истраге. Констатује се да је направљено неколико основних концепцијских грешака, од којих су најтеже две: а) истрага се сматра делом опште кривичнопроцесне форме иако не постоје сви основни процесни субјекти; б) на доказним радњама тужиоца, па чак и полиције, може се заснивати судска пресуда, услед чега су значајно поткопана начела контрадикторности и непосредности на главном претресу. Поред тога, истичу се и следеће примедбе: лице против кога се води истрага има статус осумњиченог; могућност покретања истраге и против непознатог учиниоца кривичног дела; низак стандард доказаности и његово неадекватно дефинисање; неадекватно формулисање циљева истраге; непостојање контроле тужиочеве наредбе о спровођењу истраге; неадекватно одређивање рока за доношење наредбе о спровођењу истраге; необавештавање осумњиченог и браниоца о истрази одмах након њеног отварања; неефикасно обезбеђивање доказа у корист одбране; опасност од извитоперења тужилачке истраге у полицијску; преношење истражне функције на орган потчињен извршној власти. Кључне речи: законик о кривичном поступку, истрага, осумњичени, основи сумње, наредба о спровођењу истраге У савременим државама истрага може бити организована као судска или као несудска делатност. У англосаксонском праву она је поверена по-
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2015
Сажетак: У раду су најпре дата општа разматрања о стресу (појам стреса, стресори, реакције на стр... more Сажетак: У раду су најпре дата општа разматрања о стресу (појам стреса, стресори, реакције на стрес, последице стреса). Затим је испитан утицај стреса на давање сведочког исказа, тј. на две најважније психичке функције које су од значаја за давање исказа: опажање и памћење. Утицај стреса на опажање разматра се у оквиру значаја афективног тона опажаја. Слабија доза стреса може поспешити пажњу и опажање, али код интензивног стреса пажња рапидно пада. Стрес често узрокује погрешну перцепцију времена и друге грешке у опажању, а може довести и до илузија и халуцинација. Могуће су и грешке у препознавању лица, с обзиром на феномен "фокусирања пажње на уперено оружје". У вези са памћењем најпре су дата нека општа разматрања о овој функцији. Затим следи кратак осврт на памћење емоционално обојених догађаја. Негативни уплив стреса на памћење огледа се у могућности психогених амнезија, које су чест пратилац психичких траума. Осим тога, неки догађаји ће се запамтити уз пуно празнина, искривљавања и пренаглашавања. У раду се указује на читав низ истраживања о (не)тачности и (не)потпуности сећања на трауматичне догађаје. Резимирајући главне резултате тих истраживања, закључује се да памћење трауматичних догађаја има сличне карактеристике као и памћење нормалних, нетрауматичних догађаја, као и да овим двема врстама памћења управљају слични когнитивни принципи. У том смислу, и трауматична и нетрауматична сећања могу бити подједнако снажна, с једне стране, а с друге стране могу постојати празнине или грешке у сећању и за позитивне и за негативне животне догађаје.
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2012
Задатак је овог рада да истражи еволуцију терета доказивања у кривичном и у парничном поступку, д... more Задатак је овог рада да истражи еволуцију терета доказивања у кривичном и у парничном поступку, да укаже на различита схватања тог појма и успостави одговарајуће релације на линији: римско право -савремено право;англосаксонско право -континентално право, кривични поступак -парнични поступак. Указује се на разлику између терета доказивања у субјективном и објективном смислу, која се прави у теорији грађанског процесног права, са једне стране и на разлику између формалног и материјалног терета доказивања, која се прави у теорији кривичног процесног права. Ради се о специфичној радној методи, којој прибегава суд кад не може са сигурношћу да утврди истинитост чињеничних тврдњи странака. Посебна пажња је посвећена принципу in dubio pro reo и његовој разлици од објективног терета доказивања у парничном поступку. Кључне речи: субјективни терет доказивања,објективни терет доказивања, формални терет доказивања, материјални терет доказивања, кривичнми поступак, парнични поступак, in dubio pro reo Логика нас учи да су елементи процеса мишљења појмови, судови и закључци. 1 Ако бисмо делатност суда хтели посматрати као мисаони процес, онда би, крајње поједностављено, одлучивање суда у судском поступку претпостављало примену једне врсте силогистичког закључка, при чему
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2011
Сажетак: У овом раду аутор дефинише и објашњава мандатни кривични поступак и његове опште каракте... more Сажетак: У овом раду аутор дефинише и објашњава мандатни кривични поступак и његове опште карактеристике. То је једна од посебних упрошћених процесних форми, које карактерише и посебан основ и посебна структура. Мандатни поступак је уведен са циљем рационализације кривичног поступка, која се постиже изостављањем главног претреса. Аутор приказује еволуцију мандатног кривичног поступка у Србији од 2001. до 2011. године. и указује на законске измене које су се десиле током те деценије. Претежни део рада обухвата поређење старих и нових законских одредаба о мандатном поступку и изналажењу разлика међу њима. При томе се указује на сталну тенденцију ширења круга кривичних дела која се могу судити у овој процесној форми и констатује да су нове законске одредбе о том поступку у начелу боље од ранијих. На крају, аутор констатује да се мандатни кривични поступак у Србији не примењује у довољној мери и да досадашња пракса није испунила очекивања теорије и законодавца.
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2012
Сажетак: Старост, сама по себи, не искључује неко лице као потенцијалног сведока, али представља ... more Сажетак: Старост, сама по себи, не искључује неко лице као потенцијалног сведока, али представља фактор који може утицати како на тактику испитивања сведока, тако и на оцену веродостојности његовог исказа. Због тога треба познавати специфичности оних психичких функција старих лица, које су тесно повезане са давањем сведочког исказа. Најважније такве функције су опажање и памћење. Код старих лица, по правилу, долази до слабљења чулне осетљивости, слабљења памћења, опадања интелигенције, успоравања психомоторних функција, као и негативног уплива емоционалних и мотивационих процеса на опажање. Међутим, треба имати у виду да у том погледу код старих лица могу постојати велике индивидуалне разлике. Због тога се, генерално, не треба одрицати таквих лица као сведока у кривичном поступку. Судија увек треба да провери степен очуваности чула сведока, постављањем питања сведоку, извођењем судског експеримента, а по потреби и психолошком експертизом. Особености старих лица као сведока треба уважити и приликом њиховог испитивања. У том смислу, дају се одређене препоруке у погледу места, времена и начина њиховог испитивања, који морају бити такви да омогуће тачан и потпун исказ, с једне стране, као и да онемогуће штетно дејство вођења кривичног поступка на психу сведока, с друге стране.
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2017
Сажетак: У фокусу овог рада јесу разматрања о процесним функцијама у кривичном поступку. Аутор на... more Сажетак: У фокусу овог рада јесу разматрања о процесним функцијама у кривичном поступку. Аутор најпре даје преглед владајућих схватања о овом питању и констатује да се теорија кривичног процесног права није довољно бавила општом проблематиком кривичнопроцесних функција. На кон општег одређења функције, даје се појмовно одређење кривич но процесних функција и закључује да није основано правити разлику између основних и споредних процесних функција. На крају рада наводе се разлози због којих постоји потреба за теоријском обрадом кривичнопро цесних функција.
Glasnik Advokatske komore Vojvodine
The author points out the need to adapt the physiognomy of criminal proceedings to the changes in... more The author points out the need to adapt the physiognomy of criminal proceedings to the changes in the scope and structure of crime and to characteristics of facts and evidence. The specific substantive features of cases may also be used as a basis of procedural differentiation. One such criterion is the special nature (kind) of crime, as illustrated on the example of commercial crime.
Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 2005
UDC 343.211.3 Д р Снежана Бркић доцент Правног факултета у Новом Саду ЗАШТНТА СВЕДОКА* * САЖЕТАК:... more UDC 343.211.3 Д р Снежана Бркић доцент Правног факултета у Новом Саду ЗАШТНТА СВЕДОКА* * САЖЕТАК: Основна је поставка овог рада да јс заштита свелока субјсктивно јавно право. као израз заштите основних људских права. Оно се олређчје као основно, јавно, инливилуално, позитивно, непосрелно релативно a посрслно апсолутио право. Право свелока на заштиту трсба ла обухвати слсдећа оазашћења: оазашћен« ла буле обавештен о праву на заиггиту; оазашћење ла захтева или да се олрекне заштите; оазашћењс да до o x iy K C о захтеву за заиггиту ускрати лаван>с личних лолатака. исказа у иелини или олговора на појелина питања; oaia-шћен>е на лвостепено ол.зучиван>е о захтсву; оазашћсн>с на пуномоћника: оазашћење на уживан>е заштите. Кгучне реч1г. право на заштиту свелока. субјективно право I. ПРАВО СВЕДОК.А НА ЗАШТИТУ' К.ЛО ИЗР.АЗ ЗАШТИТЕ ОСНОВННХ ЉУДСКИХ ПРАВА * Рал примл>ен: 05. X 2005. године. • О запосгаагености ове проблематике свелочн чињеница ла на XII Међунаролном конгресу за кривично право (Хамбург, 1979). чија је III секиија била посвеће
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2020
The paper highlights some of the deterioration of the defendant, s position in the 2011 Code of c... more The paper highlights some of the deterioration of the defendant, s position in the 2011 Code of criminal procedure of Serbia. On the other hand, it points to some relatively new institutions that go behind the traditional role of the defendant, which is reflected in the opposition to the charges. These are three types of defendant, s agreement with the public prosecution. The first form is a diversionary model, which is applied in the pre-trial procedure. The second is the plea agreement. Both forms were introduced before the confluence to relieve criminal justice, but the defendant himself benefits. The third form is the conclusion of an agreement between the defendant and the sentenced person on testimony in other to successfully detect, prove or prevent the criminal acts referred to in article 162, paragraph 1, item 1 of the Code of criminal procedure.
Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 2003
The work deals with the notion of flagrancy and its procedural effects. Previously applicable cap... more The work deals with the notion of flagrancy and its procedural effects. Previously applicable capital punishment and handing over the perpetrators to the court of lynch have stepped back in modern societies in order to make space for repressive competences of state authorities. Those competences entail the right to deprivation of liberty, retention, detention and special speeded up procedural forms applicable to flagrant acts. The work focuses on merely one of those special forms - the one that is proposed to be implemented into our law and which is related to perpetrators of flagrant acts who have been deprived from liberty.
Summary trials in common law systems
The author analyzes a summary trial and describes it as a specific simplified procedure which is ... more The author analyzes a summary trial and describes it as a specific simplified procedure which is the common law counterpart to summary procedures in civil law systems. Before the author came to this conclusion, she had set criteria for categorization of different procedures and defined a special procedural form, which is determined by two constitutive elements: special legal ground and characteristic structure of such a procedure.
This paper is the result of a mini empirical research on the duration of judicial and public pros... more This paper is the result of a mini empirical research on the duration of judicial and public prosecutorial investigations before the High Court in Novi Sad. A total of 100 cases were analyzed, of which 50 cases from 2008 and 50 cases from 2015 and 2016. The first 50 cases were conducted during the validity of the Criminal Procedure code from 2001, while the other 50 cases were conducted during the validity of the Criminal Procedure Code from 2011. In order for the result to be as comparable as possible, we tried to have the same structure of criminal acts represented in both groupes. The author came to the conclusion that a prosecutorial investigation is not faster than a judicial investigation. The search for the suspect, the search for the injured party, the impediment of the lawer, the strike of the lawers, the preoccupation of the public prosecutor, etc. contributed to the somewhat longer duration of the public prosecutorial investigation.
Classification of procedural forms in criminal process law of Serbia
This article is dedicated to the classification of procedural forms in criminal process law of Se... more This article is dedicated to the classification of procedural forms in criminal process law of Serbia. The author points to the inconsistent and unacceptable conceives about existing classification in the theory. It is possible to speak of differentiation of procedural forms only when criminal procedure is not uniform in all cases. The differentiation, therefore understands coexistence of at least two procedural forms that can be distinguished. The special criminal procedural forms present a divergence from the general form, based on special grounds and motivated by special goals. From a general standpoint, differentiation has to be present in at least two planes: those of the basis and structure of the procedural form. The basis of the special criminal procedural form is the decisive factor for its creation, which can be found in the special features of the procedural objects, subjects or criminal sanctions. The specific basis calls for specific procedural structures, which can res...
Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 2001
The author points out the need to adapt the physiognomy of criminal proceedings to the changes in... more The author points out the need to adapt the physiognomy of criminal proceedings to the changes in the scope and structure of crime and to characteristics o f facts and evidence. Solution to that problem is the deep procedural differentiation in a basis o f creation more special simplifying forms. It is suggested and justified such two new forms in the frame of our summary process: expanding the elements of summary process in a trial phase to the criminal offences with provided imprisonment no more of five years, and simplification of the summary process in a basis of full confession of the defendant
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2018
Са же так:У фо ку су овог ра да је кри тич ки осврт на по је ди на за кон ска ре ше ња у ве зи са... more Са же так:У фо ку су овог ра да је кри тич ки осврт на по је ди на за кон ска ре ше ња у ве зи са по кре та њем и за вр шет ком по ступ ка за из ри ца ње ме ра без бед но сти оба ве зног пси хи ја триј ског ле че ња. Пре и спи ту је се од нос из међу тог по себ ног по ступ ка и оп штег и скра ће ног кри вич ног по ступ ка и конста ту је да ни је аде кват но ре ше но пи та ње њи хо ве тран сфор ма ци је. Кон стату је се да су глав ни раз ло зи про бле ма не а де кват на за кон ска тер ми но ло ги ја, но ви кон цепт осло ба ђа ју ће пре су де, као и по гре шан став о прав ној при ро ди по ступ ка за из ри ца ње ме ра без бед но сти пси хи ја триј ског ка рак те ра. Кључ нере чи:ме ре без бед но сти пси хи ја триј ског ка рак те ра, осло бађа ју ћа пре су да, по себ ни по ступ ци, осу ђе ни, тран сфор ма ци ја по ступ ка.
Zbornik Radova: Pravni Fakultet u Novom Sadu, 2013
Упркос научно-техничком прогресу, сведоци су и даље важно и веома често доказно средство у кривич... more Упркос научно-техничком прогресу, сведоци су и даље важно и веома често доказно средство у кривичном поступку. Код субјективних доказних средстава веома је важна правилна оцена веродостојности исказа саслушаваних лица. Зато судија поред правних, мора да поседује и ванправна знања. Аутор указује на значај познавања психичких процеса од којих се састоји давање сведочког исказа деце. Како је о процесима опажања већ доста писано, у фокусу овог рада су остали психички процеси од којих се састоји давање сведочког исказа, схваћеног у психолошком смислу. Реч је о психичким процесима памћења, мишљења и говора. При томе, указано је на специфичности наведених психичких функција на дечјем узрасту. Указано је и на нека психичка својства, која су везана за поменуте процесе, а то су ејдеза и сугестибилност. Кључне речи: кривични поступак, психологија, дете сведок, дечје памћење, ејдеза, дечје мишљење, дечји говор, сугестибилност, веродостојност дечјег исказа Сведоци су одувек били важно и веома често коришћено доказно средство у кривичном поступку. Они нису изгубили на значају ни данас, упркос сазнању да могу представљати прилично непоуздан извор информација. Наиме, сведоци се налазе у групи тзв. субјективних доказних сред-
Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 2006
Др Снежана Бркић ванредни професор Правног факултета у Новом Саду ПРИЗНАЊЕ ОКРИВЉЕНОГ И ЗАКОНИК О... more Др Снежана Бркић ванредни професор Правног факултета у Новом Саду ПРИЗНАЊЕ ОКРИВЉЕНОГ И ЗАКОНИК О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ СРБИЈЕ ИЗ 2006. ГОДИНЕ* * С.4ЖЕТ.\\К: У раду се указује на растући значај признања окривљеног и у континентазним мешовити.м кривнчним поступцима. Тај значај се сагледава кроз три призме: доказну, одбрамбену и проиесно-обликујућу функцију признања. При томе се истиче ограничавајуће дејство традиционалних npoueсннх принципа. У раду се указује и критички осврће на ко.мпромисна решења у погледу дејства признања прихваћена у новом Законику о кривичном поступку Србије из 2006. године. JCb}'4He речи: Признање окривл>еног I. ПРИЗН.\\ЊЕ ОКРИВ.1>ЕНОГ -ПЛЕДО.ЛЈЕ * Рад примљен: 10. XI 2006. године. • Најчешће се сматра да признање које се не може проверити другим докази-.ма, зато што они не постоје lu n се са њима не слаже, само по себи нема доказну
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
The paper presents some general theoretical settings about the principle of immediacy in criminal... more The paper presents some general theoretical settings about the principle of immediacy in criminal proceedings. It should serve as a theoretical platform for developing further research in this area. The author gives a definition of the principle of immediacy and sees his place in the classification of procedural principles, linking it to the judicial function. The principle of immediacy is one of the implicit procedural principles, which also have international legal roots in Art. 6 of the European Convention for the Protection of Human Rights and fundamental freedoms. The paper emphasizes and analyzes the following important features of the principle of immediacy: instrumentality, complexity, relativity (susceptibility to gradation) and connection with other procedural principles.
Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 2006
Др Снежана Бркић ванредни професор Правног факултета у Новом Саду ПРИЗНАЊЕ ОКРИВЉЕНОГ И ЗАКОНИК О... more Др Снежана Бркић ванредни професор Правног факултета у Новом Саду ПРИЗНАЊЕ ОКРИВЉЕНОГ И ЗАКОНИК О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ СРБИЈЕ ИЗ 2006. ГОДИНЕ* * С.4ЖЕТ.\\К: У раду се указује на растући значај признања окривљеног и у континентазним мешовити.м кривнчним поступцима. Тај значај се сагледава кроз три призме: доказну, одбрамбену и проиесно-обликујућу функцију признања. При томе се истиче ограничавајуће дејство традиционалних npoueсннх принципа. У раду се указује и критички осврће на ко.мпромисна решења у погледу дејства признања прихваћена у новом Законику о кривичном поступку Србије из 2006. године. JCb}'4He речи: Признање окривл>еног I. ПРИЗН.\\ЊЕ ОКРИВ.1>ЕНОГ -ПЛЕДО.ЛЈЕ * Рад примљен: 10. XI 2006. године. • Најчешће се сматра да признање које се не може проверити другим докази-.ма, зато што они не постоје lu n се са њима не слаже, само по себи нема доказну
Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 2005
Д р С н е ж a на Бркић доцент Правног факултета у Новом Саду САГЛАСНОСТ ПРОЦЕСНИХ СУБЈЕКАТА О ИЗБ... more Д р С н е ж a на Бркић доцент Правног факултета у Новом Саду САГЛАСНОСТ ПРОЦЕСНИХ СУБЈЕКАТА О ИЗБОРУ ФОРМЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА* САЖЕТАК: У раду се анализира сагласност процесних субјеката као основ и услов заснивања посебних упрошћених процесних фор.ми. Посебна пажња је посвећена присглнку окри-вл>еног. Указује се на тренд консенсуализма који постулира један нови стил понашања који одудара од класичног поимања кривичног поступка као сукоба супр<угставл.ених странака. Кл>учне речи: сагласнскт процесних субјеката. присганак окри-вл>еног, одобрење суда, упрошћене процесне фор.ме 1 . Упрошћене процесне фор.ме -узроци и тенденције * Рад примљен: II. VI 2004. године.
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2015
Сажетак: У раду се најпре указује на аргументе заговорника судске и тужилачке истраге. Потом се к... more Сажетак: У раду се најпре указује на аргументе заговорника судске и тужилачке истраге. Потом се критички разматрају одредбе новог ЗКП Србије из 2011. године о уређењу истраге. Констатује се да је направљено неколико основних концепцијских грешака, од којих су најтеже две: а) истрага се сматра делом опште кривичнопроцесне форме иако не постоје сви основни процесни субјекти; б) на доказним радњама тужиоца, па чак и полиције, може се заснивати судска пресуда, услед чега су значајно поткопана начела контрадикторности и непосредности на главном претресу. Поред тога, истичу се и следеће примедбе: лице против кога се води истрага има статус осумњиченог; могућност покретања истраге и против непознатог учиниоца кривичног дела; низак стандард доказаности и његово неадекватно дефинисање; неадекватно формулисање циљева истраге; непостојање контроле тужиочеве наредбе о спровођењу истраге; неадекватно одређивање рока за доношење наредбе о спровођењу истраге; необавештавање осумњиченог и браниоца о истрази одмах након њеног отварања; неефикасно обезбеђивање доказа у корист одбране; опасност од извитоперења тужилачке истраге у полицијску; преношење истражне функције на орган потчињен извршној власти. Кључне речи: законик о кривичном поступку, истрага, осумњичени, основи сумње, наредба о спровођењу истраге У савременим државама истрага може бити организована као судска или као несудска делатност. У англосаксонском праву она је поверена по-
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2015
Сажетак: У раду су најпре дата општа разматрања о стресу (појам стреса, стресори, реакције на стр... more Сажетак: У раду су најпре дата општа разматрања о стресу (појам стреса, стресори, реакције на стрес, последице стреса). Затим је испитан утицај стреса на давање сведочког исказа, тј. на две најважније психичке функције које су од значаја за давање исказа: опажање и памћење. Утицај стреса на опажање разматра се у оквиру значаја афективног тона опажаја. Слабија доза стреса може поспешити пажњу и опажање, али код интензивног стреса пажња рапидно пада. Стрес често узрокује погрешну перцепцију времена и друге грешке у опажању, а може довести и до илузија и халуцинација. Могуће су и грешке у препознавању лица, с обзиром на феномен "фокусирања пажње на уперено оружје". У вези са памћењем најпре су дата нека општа разматрања о овој функцији. Затим следи кратак осврт на памћење емоционално обојених догађаја. Негативни уплив стреса на памћење огледа се у могућности психогених амнезија, које су чест пратилац психичких траума. Осим тога, неки догађаји ће се запамтити уз пуно празнина, искривљавања и пренаглашавања. У раду се указује на читав низ истраживања о (не)тачности и (не)потпуности сећања на трауматичне догађаје. Резимирајући главне резултате тих истраживања, закључује се да памћење трауматичних догађаја има сличне карактеристике као и памћење нормалних, нетрауматичних догађаја, као и да овим двема врстама памћења управљају слични когнитивни принципи. У том смислу, и трауматична и нетрауматична сећања могу бити подједнако снажна, с једне стране, а с друге стране могу постојати празнине или грешке у сећању и за позитивне и за негативне животне догађаје.
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2012
Задатак је овог рада да истражи еволуцију терета доказивања у кривичном и у парничном поступку, д... more Задатак је овог рада да истражи еволуцију терета доказивања у кривичном и у парничном поступку, да укаже на различита схватања тог појма и успостави одговарајуће релације на линији: римско право -савремено право;англосаксонско право -континентално право, кривични поступак -парнични поступак. Указује се на разлику између терета доказивања у субјективном и објективном смислу, која се прави у теорији грађанског процесног права, са једне стране и на разлику између формалног и материјалног терета доказивања, која се прави у теорији кривичног процесног права. Ради се о специфичној радној методи, којој прибегава суд кад не може са сигурношћу да утврди истинитост чињеничних тврдњи странака. Посебна пажња је посвећена принципу in dubio pro reo и његовој разлици од објективног терета доказивања у парничном поступку. Кључне речи: субјективни терет доказивања,објективни терет доказивања, формални терет доказивања, материјални терет доказивања, кривичнми поступак, парнични поступак, in dubio pro reo Логика нас учи да су елементи процеса мишљења појмови, судови и закључци. 1 Ако бисмо делатност суда хтели посматрати као мисаони процес, онда би, крајње поједностављено, одлучивање суда у судском поступку претпостављало примену једне врсте силогистичког закључка, при чему
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2011
Сажетак: У овом раду аутор дефинише и објашњава мандатни кривични поступак и његове опште каракте... more Сажетак: У овом раду аутор дефинише и објашњава мандатни кривични поступак и његове опште карактеристике. То је једна од посебних упрошћених процесних форми, које карактерише и посебан основ и посебна структура. Мандатни поступак је уведен са циљем рационализације кривичног поступка, која се постиже изостављањем главног претреса. Аутор приказује еволуцију мандатног кривичног поступка у Србији од 2001. до 2011. године. и указује на законске измене које су се десиле током те деценије. Претежни део рада обухвата поређење старих и нових законских одредаба о мандатном поступку и изналажењу разлика међу њима. При томе се указује на сталну тенденцију ширења круга кривичних дела која се могу судити у овој процесној форми и констатује да су нове законске одредбе о том поступку у начелу боље од ранијих. На крају, аутор констатује да се мандатни кривични поступак у Србији не примењује у довољној мери и да досадашња пракса није испунила очекивања теорије и законодавца.
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2012
Сажетак: Старост, сама по себи, не искључује неко лице као потенцијалног сведока, али представља ... more Сажетак: Старост, сама по себи, не искључује неко лице као потенцијалног сведока, али представља фактор који може утицати како на тактику испитивања сведока, тако и на оцену веродостојности његовог исказа. Због тога треба познавати специфичности оних психичких функција старих лица, које су тесно повезане са давањем сведочког исказа. Најважније такве функције су опажање и памћење. Код старих лица, по правилу, долази до слабљења чулне осетљивости, слабљења памћења, опадања интелигенције, успоравања психомоторних функција, као и негативног уплива емоционалних и мотивационих процеса на опажање. Међутим, треба имати у виду да у том погледу код старих лица могу постојати велике индивидуалне разлике. Због тога се, генерално, не треба одрицати таквих лица као сведока у кривичном поступку. Судија увек треба да провери степен очуваности чула сведока, постављањем питања сведоку, извођењем судског експеримента, а по потреби и психолошком експертизом. Особености старих лица као сведока треба уважити и приликом њиховог испитивања. У том смислу, дају се одређене препоруке у погледу места, времена и начина њиховог испитивања, који морају бити такви да омогуће тачан и потпун исказ, с једне стране, као и да онемогуће штетно дејство вођења кривичног поступка на психу сведока, с друге стране.
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2017
Сажетак: У фокусу овог рада јесу разматрања о процесним функцијама у кривичном поступку. Аутор на... more Сажетак: У фокусу овог рада јесу разматрања о процесним функцијама у кривичном поступку. Аутор најпре даје преглед владајућих схватања о овом питању и констатује да се теорија кривичног процесног права није довољно бавила општом проблематиком кривичнопроцесних функција. На кон општег одређења функције, даје се појмовно одређење кривич но процесних функција и закључује да није основано правити разлику између основних и споредних процесних функција. На крају рада наводе се разлози због којих постоји потреба за теоријском обрадом кривичнопро цесних функција.
Glasnik Advokatske komore Vojvodine
The author points out the need to adapt the physiognomy of criminal proceedings to the changes in... more The author points out the need to adapt the physiognomy of criminal proceedings to the changes in the scope and structure of crime and to characteristics of facts and evidence. The specific substantive features of cases may also be used as a basis of procedural differentiation. One such criterion is the special nature (kind) of crime, as illustrated on the example of commercial crime.
Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 2005
UDC 343.211.3 Д р Снежана Бркић доцент Правног факултета у Новом Саду ЗАШТНТА СВЕДОКА* * САЖЕТАК:... more UDC 343.211.3 Д р Снежана Бркић доцент Правног факултета у Новом Саду ЗАШТНТА СВЕДОКА* * САЖЕТАК: Основна је поставка овог рада да јс заштита свелока субјсктивно јавно право. као израз заштите основних људских права. Оно се олређчје као основно, јавно, инливилуално, позитивно, непосрелно релативно a посрслно апсолутио право. Право свелока на заштиту трсба ла обухвати слсдећа оазашћења: оазашћен« ла буле обавештен о праву на заиггиту; оазашћење ла захтева или да се олрекне заштите; оазашћењс да до o x iy K C о захтеву за заиггиту ускрати лаван>с личних лолатака. исказа у иелини или олговора на појелина питања; oaia-шћен>е на лвостепено ол.зучиван>е о захтсву; оазашћсн>с на пуномоћника: оазашћење на уживан>е заштите. Кгучне реч1г. право на заштиту свелока. субјективно право I. ПРАВО СВЕДОК.А НА ЗАШТИТУ' К.ЛО ИЗР.АЗ ЗАШТИТЕ ОСНОВННХ ЉУДСКИХ ПРАВА * Рал примл>ен: 05. X 2005. године. • О запосгаагености ове проблематике свелочн чињеница ла на XII Међунаролном конгресу за кривично право (Хамбург, 1979). чија је III секиија била посвеће
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2020
The paper highlights some of the deterioration of the defendant, s position in the 2011 Code of c... more The paper highlights some of the deterioration of the defendant, s position in the 2011 Code of criminal procedure of Serbia. On the other hand, it points to some relatively new institutions that go behind the traditional role of the defendant, which is reflected in the opposition to the charges. These are three types of defendant, s agreement with the public prosecution. The first form is a diversionary model, which is applied in the pre-trial procedure. The second is the plea agreement. Both forms were introduced before the confluence to relieve criminal justice, but the defendant himself benefits. The third form is the conclusion of an agreement between the defendant and the sentenced person on testimony in other to successfully detect, prove or prevent the criminal acts referred to in article 162, paragraph 1, item 1 of the Code of criminal procedure.
Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 2003
The work deals with the notion of flagrancy and its procedural effects. Previously applicable cap... more The work deals with the notion of flagrancy and its procedural effects. Previously applicable capital punishment and handing over the perpetrators to the court of lynch have stepped back in modern societies in order to make space for repressive competences of state authorities. Those competences entail the right to deprivation of liberty, retention, detention and special speeded up procedural forms applicable to flagrant acts. The work focuses on merely one of those special forms - the one that is proposed to be implemented into our law and which is related to perpetrators of flagrant acts who have been deprived from liberty.
Summary trials in common law systems
The author analyzes a summary trial and describes it as a specific simplified procedure which is ... more The author analyzes a summary trial and describes it as a specific simplified procedure which is the common law counterpart to summary procedures in civil law systems. Before the author came to this conclusion, she had set criteria for categorization of different procedures and defined a special procedural form, which is determined by two constitutive elements: special legal ground and characteristic structure of such a procedure.
This paper is the result of a mini empirical research on the duration of judicial and public pros... more This paper is the result of a mini empirical research on the duration of judicial and public prosecutorial investigations before the High Court in Novi Sad. A total of 100 cases were analyzed, of which 50 cases from 2008 and 50 cases from 2015 and 2016. The first 50 cases were conducted during the validity of the Criminal Procedure code from 2001, while the other 50 cases were conducted during the validity of the Criminal Procedure Code from 2011. In order for the result to be as comparable as possible, we tried to have the same structure of criminal acts represented in both groupes. The author came to the conclusion that a prosecutorial investigation is not faster than a judicial investigation. The search for the suspect, the search for the injured party, the impediment of the lawer, the strike of the lawers, the preoccupation of the public prosecutor, etc. contributed to the somewhat longer duration of the public prosecutorial investigation.
Classification of procedural forms in criminal process law of Serbia
This article is dedicated to the classification of procedural forms in criminal process law of Se... more This article is dedicated to the classification of procedural forms in criminal process law of Serbia. The author points to the inconsistent and unacceptable conceives about existing classification in the theory. It is possible to speak of differentiation of procedural forms only when criminal procedure is not uniform in all cases. The differentiation, therefore understands coexistence of at least two procedural forms that can be distinguished. The special criminal procedural forms present a divergence from the general form, based on special grounds and motivated by special goals. From a general standpoint, differentiation has to be present in at least two planes: those of the basis and structure of the procedural form. The basis of the special criminal procedural form is the decisive factor for its creation, which can be found in the special features of the procedural objects, subjects or criminal sanctions. The specific basis calls for specific procedural structures, which can res...
Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 2001
The author points out the need to adapt the physiognomy of criminal proceedings to the changes in... more The author points out the need to adapt the physiognomy of criminal proceedings to the changes in the scope and structure of crime and to characteristics o f facts and evidence. Solution to that problem is the deep procedural differentiation in a basis o f creation more special simplifying forms. It is suggested and justified such two new forms in the frame of our summary process: expanding the elements of summary process in a trial phase to the criminal offences with provided imprisonment no more of five years, and simplification of the summary process in a basis of full confession of the defendant
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2018
Са же так:У фо ку су овог ра да је кри тич ки осврт на по је ди на за кон ска ре ше ња у ве зи са... more Са же так:У фо ку су овог ра да је кри тич ки осврт на по је ди на за кон ска ре ше ња у ве зи са по кре та њем и за вр шет ком по ступ ка за из ри ца ње ме ра без бед но сти оба ве зног пси хи ја триј ског ле че ња. Пре и спи ту је се од нос из међу тог по себ ног по ступ ка и оп штег и скра ће ног кри вич ног по ступ ка и конста ту је да ни је аде кват но ре ше но пи та ње њи хо ве тран сфор ма ци је. Кон стату је се да су глав ни раз ло зи про бле ма не а де кват на за кон ска тер ми но ло ги ја, но ви кон цепт осло ба ђа ју ће пре су де, као и по гре шан став о прав ној при ро ди по ступ ка за из ри ца ње ме ра без бед но сти пси хи ја триј ског ка рак те ра. Кључ нере чи:ме ре без бед но сти пси хи ја триј ског ка рак те ра, осло бађа ју ћа пре су да, по себ ни по ступ ци, осу ђе ни, тран сфор ма ци ја по ступ ка.