Vladimir Macura - Academia.edu (original) (raw)

Studies by Vladimir Macura

ЧЕТИРИ СТРАТЕШКЕ ТЕМЕ СТАМБЕНЕ ПОЛИТИКЕ У СРБИЈИ, 2006

Овај рад приказује данашњу стамбену и насељску ситуацију Рома у Србији - која је врло јадна - и н... more Овај рад приказује данашњу стамбену и насељску ситуацију Рома у Србији - која је врло јадна - и нуди препоруке за побољшање животних услова. Рад је састављен од четири дела. Први део приказује основне чињенице о Ромима у Србији. Други даје процену стамбене ситуације и насеља Рома. Препоруке су у трећем делу; оне су јасне и досежне, а односе се на стратегије и политике усмерене на проблеме и потребе описане у претходном делу. Четврти део нуди један моделски прорачун цене унапређивања ромских насеља.
Проблем ромског становања и насеља је присутан дуги низ година у Србији, али се нико није трудио да нешто учини како би се услови живота тих људи побољшали. Држава је припремила и усвојила 2001. Закон о правима и слободама националних мањина, а у периоду 2002. до 2005. и низ стратегија и акционих планова за опште побољшање ромске ситуације. Међутим, позитивни резултати се још увек не виде на терену. Кључни проблем је превођење онога што је постигнуто на националном нивоу на локални ниво.
Главни део овог рада су препоруке за локални ниво - општине и гадове. Препоруке се посебно односе на болне тачке текућег понашања према ромским насељима и становању. Општи циљ везан за ромска насеља је наглашен на самом почетку дела са препорукама. То је унапређивање ромских насеља на такав начин да она постану једнака осталим деловима града. Главна мера је унапређивање ромских насеља. Рушење и пресељење или расељавање насеља треба користити као крајњу меру, када друга решења нису могућа. Примена оваквог приступа треба да се заснива на једном сету принципа који се налазе у многим међународним документима и акционим плановима. Принципи који су овде дати су комбинација општих принципа за унапређивање неформалних насеља као и принципа из једне књиге која се односи на ромско становање и насеља. Одговор на питање колико може да кошта предложена мера дат је у четвртом поглављу овог текста. Моделски прорачун консолидација ромских насеља дат је на основу процене за нехигијенска насеља. На тој основи је грубо обрачуната укупна цена унапређивања неких 250 насеља у Србији. Закључак је да финансирање унапређења треба да се ослони на изворе Републике, општина и самих Рома.

FOUR STRATEGIC THEMES FOR THE HOUSING POLICY IN SERBIA, 2006

This paper presented Roma housing and settlement situation in Serbia today - which is very poor -... more This paper presented Roma housing and settlement situation in Serbia today - which is very poor - and offers some recommendations for bettering living conditions. The paper consists of four parts. The first one presents the main facts about the Roma issue in Serbia. The second one provides an assessment of the Roma housing and settlement situation. A set of clear and achievable recommendations on desirable policies and strategies to address the problems and needs identified by the assessment is given in the third part. The fourth part offers a model cost estimation of upgrading Roma settlements.
Roma housing and settlement problems have been visible for a long period in Serbia, but no one has tried to do anything to upgrade their living conditions. The State prepared and adopted Law on the protection of rights and freedoms of national minorities (2001) and a set of strategies and action plans for the general improvement of the Roma situation (2002 - 2005). However, positive outputs do not exist on the local level jet. A crucial problem is the translation of National-level commitments into local action.
The main section of this paper is Recommendations for local level - municipalities and cities. Recommendations, in particular, address some of the sore points of the current attitude toward Roma settlements and housing. The overall goal is stressed at the beginning of the section. It is to upgrade Roma settlements as equal parts to the others in cities. The main measure is settlement consolidation. Demolition and relocation of settlements would be only a last resort. Implementation of this approach should be based on a set of principles that can be found in several international documents and action plans for Roma inclusion. What follows is a combination of general principles created for informal settlement and from a book under preparation on Roma housing and settlements. The answer to the question of how much would cost the proposed policy is given in the fourth paper section. Model cost estimation for consolidating a Roma unserviced settlement is a base for the answer. A rough cost estimate regarding the improvement of 250 Roma settlements in Serbia is also made. The conclusion is that finances for upgrading Roma settlements should come from national, local and Roma sources.

This report represents architectural and urbanistic aspects of Roma settlements in Serbia (withou... more This report represents architectural and urbanistic aspects of Roma settlements in Serbia (without Kosovo) with particular the emphasis on housing issue. It starts with a short explanation of the term, Roma settlement. Presentation of the state of Roma settlements is described in chapter two. The reader would find here historical background, figures on population and settlements and the explanation of settlement types, as well as some observations on Roma vernacular housing architecture and the description of main obstacles and problems. The third chapter offers contemporary Serbian strategic response to the existing situation. Introduction to Serbian appropriate laws and the Roma Decade project in Serbia are followed by an explanation of strategies and action plans and the Action plan for settlements and housing. Institutional organization and role of NGO sector is given too. Special attention is given to a formal Serbian document, Guidelines for improvement and legalization of informal Roma settlements. Four good practices are presented in the fourth chapter. The chapter includes Legalization of “Orlovsko naselje” in Belgrade, Improvement of “Grdička kosa 2” in City of Kraljevo, small scale upgradings in “Romsko naselje” in City of Apatin, and description of New mixed neighbourhood “Rasadnik” in City of Niš. Final chapter of the report offer some comments and conclusions that end with the question: What about the future? Report is illustrated with photos from Serbian Roma localities, urban plans for some of them, few house designs etc. References, given at the end of report, comprise a selection from rich Serbian professional and scientific literature. The report is a part of EU-ROMA project (www.eu-roma.net ) launching a European open confrontation on Roma housing issue and public space.

The focus of this paper is a model for the legalization and consolidation of informal settlements... more The focus of this paper is a model for the legalization and consolidation of informal settlements. The subject of the paper is informal settlements in general and four types of them in particular. The report aims to present some examples from current regularization practice in the Balkan region and offer a new model for the legalization and consolidation of informal settlements that could be used on the municipal level. Four parts compose the paper. The first one is the Introduction, where an explanation of originating of the informal settlement in this part of the Balkan region, primarily in ex-Yugoslav republics during the socialist’s era, is given. The second part provides a typology of informal settlements based on two main criteria – sustainable capacity of a settlement and land ownership. The third part deals with six examples from current practice in solving the issue of informal settlements. The primary data and information of each case are presented in table form. The fourth part - A model for informal settlement consolidation – describes the process of consolidation, which is composed of five steps: 1 reaching political decision about consolidation of informal settlement, 2 solving land property problem (or right to use the land), 3 action plan for future development and physical consolidation; 4 land division to public and private land, and 5 legalizations of a house and other structures.

The subject of the study is the impact of the applied urban planning policies against the develop... more The subject of the study is the impact of the applied urban planning policies against the development of Roma settlements in three cities in Serbia – Belgrade, Novi Sad and Niš. Particular attention has been paid to the extent to which urban planning policies had contributed to the exclusion of Roma settlements from residential parts of the cities and their displacement to the terrains that had not been planned for housing or which are unfavourable or dangerous for life. The report also deals with the urban policies that had a different approach towards the Roma and adjacent non-Roma settlements, and how they influenced the installation of new infrastructure, roads, etc. in these areas; how they affected the changes in various regulations and parameters which prevented development and prosperity of the settlements and improvement of the living conditions.

Papers by Vladimir Macura

Planning Theory & Practice

ABSTRACT The concept of continuous planning (CP) refers to the periodic revisions of master plans... more ABSTRACT The concept of continuous planning (CP) refers to the periodic revisions of master plans in response to uncertainties faced by long-term urban planning. In this paper, we analyse CP practices in two European cities – Stavanger (Norway) and Belgrade (Serbia) and present how they cater for innovative planning tools which respond to the need to balance between both stability and change in long-term planning. We argue that in spite of its limitations, the CP approach adjusted to the local context, contributes to the certainty and stability of urban communities.

Planning Theory and Practice, 2020

The concept of continuous planning (CP) refers to the periodic revisions of master plans in respo... more The concept of continuous planning (CP) refers to the periodic revisions of master plans in response to uncertainties faced by long-term urban planning. In this paper, we analyse CP practices in two European cities – Stavanger (Norway) and Belgrade (Serbia) and present how they cater for innovative planning tools which respond to the need to balance between both stability and change in long-term planning. We argue that in spite of its limitations, the CP approach adjusted to the local context, contributes to the certainty and stability of urban communities.

Godišnjak grada Beograda, 2020

The article displays a General plan of Belgrade in 2021 (GP 2021), adopted in 2003, which initiat... more The article displays a General plan of Belgrade in 2021 (GP 2021), adopted in 2003, which initiated a decade of continuous planning of Belgrade, and was a new urbanistic approach after 2000. Unlike the conventional, the continuous planning is based on regular examinations of the need for changing and complementing the initial plan, with which its topicality is kept alive. In the article, the general procedure of making the initial GP 2003, and then the participation of the public was presented, as well as, the revisions of the plan made from 2005. to 2014. The research is based on the documentation from the Town Planning Institute archive, The Gazette of the City of Belgrade and the personal documentation of the author. In the one decade period, the GP 2003 has had four revisions of different volumes. The first, from 2005, was used for the involvement of complicated projects like the Ada Bridge and the Universiade sports village, which stands as Belville today, and the second, from 2007, was performed for the procurement of the location for the new USA embassy in Dedinje. The next, from 2009, served for accepting the initiative for the realization of 12 grand projects. The last, fourth revision, from 2014, was used for establishing the new concept of physical development of the central area of the city, with the reconstruction project of the Sava amphitheater, which is the Belgrade Waterfront today, as well as, for providing the possibility for constructing tall buildings across the city. For the concluding remarks, we show the specificity of the Belgrade practice of continuous planning, which fits in the European approach, but respects the domestic specialty, but was ended in 2016 with the adoption of the new plan document.

Arhitektura i urbanizam, 49, 2019

The subject of this paper is urban innovations that emerged from the Belgrade Master Plan, adopte... more The subject of this paper is urban innovations that emerged from the Belgrade Master Plan, adopted by the Belgrade Assembly in September 2003. Twelve new spatial solutions that were directly related to the overall goals of the plan are presented. These are proposals for grand city projects created in 2001-2003 during the development of the Master Plan, which did not exist in the earlier master plans from 1951, 1972, and 1985, and their revisions. These projects were a response to the difficult economic, social, and urban situation of Belgrade in the aftermath of the breakup of Yugoslavia. They relate to the city region, the Confluence, the Danube orientation of Belgrade, the greenery system, the lasting values of the city, spontaneously constructed settlements, cultural assets, city centres, business and industrial zones and environment, social housing, transport, and modern architecture. Urban planners of different profiles who wrote this article were also engaged in the formulation of the Master Plan and are well acquainted with it. In the analysis, the authors relied on a formal document published in the Official Gazette of the City of Belgrade, and a CD-ROM containing the official maps of the Master Plan. For each project, its definition, the motive for the creation and its urban solution are given. An analysis of urban innovation has given a new understanding of Belgrade’s intention to thoroughly improve the city and open up new ways of development, after the tragic 1990s, while safeguarding its identity based on features that differentiate it from other European metropolises and making it as self-contained cities.

Урбанистичке иновације које су се појавиле у Генералном плану Београда, који је Скупштина града Београда усвојила септембра 2003. год., предмет су овог рада. Приказано је дванаест нових просторних решења која су директно повезана са општим циљевима плана. То су предлози за велике градске пројекте који су креирани током израде Плана 2001–2003. год., а који нису постојали у ранијим генералним плановима из 1951, 1972. и 1985. год., и њиховим ревизијама. Пројекти су били одговор на комплексно економско, социјално и урбанистичко стање Београда настало након распада Југославије. Односили су се на регион града, Ушће, дунавску оријентацију Београда, систем зеленила, трајне вредности града, спонтано грађена насеља, културна добра, градске центре, привредне зоне и животну средину, социјално становање, саобраћај и модерну архитектуру. Чланак су написали урбанисти различитих профила, који су учествовали у изради Генералног плана 2003. год. и који су његови врсни познаваоци. Примарни извори које су аутори користили за анализу били су формални документ публикован у Службеном листу града Београда, као и званични графички прилози Генералног плана објављени на ЦД-РОМ-у. За сваки од приказаних пројеката дати су дефиниција, мотив због кога је креиран и његово урбанистичко решење. Анализа урбанистичких иновација дала је ново разумевање намере тадашњег Београда да град буде темељно обновљен и да отвори нове путеве развоја после трагичних деведесетих година прошлог века, али уз чување сопственог идентитета заснованог на особеностима које га разликују од других европских метропола, а у исто време га чине самосвојним градом.

70 godina Urbanističkog zavoda Beograda. Кnjiga 4, Eseji , 2018

U ovom tekstu bavim se trima, prema mom mišljenju, važnim inovacijama unetim u Generalni plan Beo... more U ovom tekstu bavim se trima, prema mom mišljenju, važnim inovacijama unetim u Generalni plan Beograda iz 2003. koji je bio pripreman da dosegne 2021. godinu i koje su izmenile pristup urbanizmu u Srbiji. To su metod izrade plana, zatim, rešavanje problema urbanističke podloge i treće način sprečavanja entropije plana.

Spatium, 2018

This paper studies land cover changes of Belgrade, over the past three centuries. For this purpos... more This paper studies land cover changes of Belgrade, over the past three centuries. For this purpose, we applied an interdisciplinary approach by integrating historical and landscape ecological perspectives. We produced four reconstruction maps presenting land cover around the turn of the 18th, 19th, 20th and 21st centuries, based on historical maps and written sources. The conversion of land cover from historical maps was done based on CORINE Land Cover level 3, while Land Cover level 1 was used for displaying on the reconstruction maps. This allowed us to compare the changes that occurred from the turn of one century to the next. It was determined that land cover of Belgrade has transformed from dominantly semi-natural in the 18th century, to agricultural in the 19th century, and artificial in the 20th century. We determined that the driving forces of land cover changes were activities that were part of the political agendas of various states that governed Belgrade. The present analysis bridges the gap in the relevant literature on land cover changes in Belgrade in the long-term, and provides qualitative and quantitative results relevant for research-based management actions, planning processes and restoration ecology.

Journal of Urban History, Feb 24, 2018

This article describes a squatter settlement that arose in Belgrade between the two world wars an... more This article describes a squatter settlement that arose in Belgrade between the two world wars and the communities that lived in it and fought for their right to housing. At the end of the war in 1918, a completely new phenomenon appeared in Belgrade—the squatter settlement. Jatagan-mala was the largest and best known among them. It is used as a case in point to analyze the municipal authorities’ attitude toward squatter settlements and their residents. It is shown how Belgrade Municipality threatened to demolish Jatagan-mala and then partially tore it down, and how it dealt with those who, as a result, were left without a roof over their head. The article also describes the residents’ battle not to lose their homes. Organized and strong in the beginning, over time, their efforts flagged, and in the end, they haggled over monetary compensation for their demolished homes.

Godišnjak grada Beograda, 61/62, 2014

АПСТРАКТ: У раду је анализирана једна од најпознатијих групација ромских суседстава у Београду, н... more АПСТРАКТ: У раду је анализирана једна од најпознатијих групација ромских суседстава у Београду, на подручју званом Чубура. Текстом је обухваћен период од краја XIX века, када су овај крај почели да насељавају Роми и од када је стицао глас " најживљег и најживо-писнијег дела престоничке периферије " , до прве половине XX века, када добија другачији лик у наглој трансформацији града. Роми, њихов менталитет, веровања и занимања, били су подстицаји који су Чубури донели славу и са чијим је постепеним одласком у друге крајеве Београда она и нестајала. Приказано је како је крај настао и како се развијао, како је добио име, ко је ту живео, како је изгледала његова урбана морфологија, његове авлије, куће и комуналије. Рад је заснован на до сада мало коришћеним картографским извори-ма и плановима, на описима Чубуре у најважнијим дневним листовима – Политици и Времену, те на грађи из Историјског архива Београда и Музеја града Београда.

ABSTRACT: The study analyzes one of the best-known groups of Roma neighbourhoods in Belgrade, in the quarters called Čubura. The paper covers the period from the end of the 19th century, when the Roma began to settle in this region and when Čubura had begun to gain the name of " the liveliest and the most picturesque part of the capital's periphery " , until the first half of the 20th century, when it was endowed with a different shape and appearance in the swift transformation of the city. The Roma, their mentality, beliefs and occupations were the impetuses that earned fame for Čubura. With their gradual relocation to other parts of Belgrade that fame waned. The paper deals with the emergence and development of Čubura, the origin of its name, population, urban morphology, courtyards, houses and communal utilities. The study draws on cartographic sources and maps that have been little studied so far, descriptions of Čubura in major daily newspapers – Politika and Vreme, and materials from the Historical Archives of Belgrade and Belgrade City Museum.

Izgradnja, 7, 1996

Beogradske partaje nisu dovoljno proučene. Nisu poznate ni mnoge karakteristike ovog načina grads... more Beogradske partaje nisu dovoljno proučene. Nisu poznate ni mnoge karakteristike ovog načina gradskog stanovanja, niti njegovi problemi koji bi mogli da se ublaže drugačijim pristupom razvoju grada. Ovim izlaganjem bi trebalo da se donekle ispuni ova praznina. U prvom delu prikazani su rezultati dosadašnjeg istraživanja partaja. U ovom istraživanju primenjeno je, pre svega, anketiranje opštinskih urbanista o rasprostranjenosti, stanju i problemima beogradskih partaja. Najvažniji rezultati do kojih smo došli jeste da partaje predstavljaju tipičan unutargradski oblik življenja nastao u prvoj polovini ovog [20.] veka, da u njima danas živi oko 54.000 stanovnika u 14.600 stanova na 72 lokaliteta, a njihovi glavni problemi su da su stanovi ispod standarda stanovanja i imaju neadekvatnu infrastrukturu. U drugom delu izlaganja predložene su moguće mere unapređenja života u partajama, kao što su najpre skromna samoobnova, zatim samorekonstrukcija i unapređena konvencionalna rekonstrukcija. U radu su izloženi stavovi sa urbanističkog stanovišta.

Arhitektura Urbanizam, 96, 1985

The Future of New Belgrade / Budućnost Novog Beograda, 1986

This text presented in 1986 initiated the idea of protection of the central zone of New Belgrade,... more This text presented in 1986 initiated the idea of protection of the central zone of New Belgrade, as a building and cultural heritage created on the principles of the modern and international movement. /
Ovaj tekst, napisan 1986. godine, pokrenuo je ideju stavljanja centralne zone Novog Beograda pod zaštitu kao graditeljskog i kulturnog nasledja nastalog na principima modernog i internacionalnog pristupa.

ЧЕТИРИ СТРАТЕШКЕ ТЕМЕ СТАМБЕНЕ ПОЛИТИКЕ У СРБИЈИ, 2006

FOUR STRATEGIC THEMES FOR THE HOUSING POLICY IN SERBIA, 2006

Planning Theory & Practice

Planning Theory and Practice, 2020

Godišnjak grada Beograda, 2020

Arhitektura i urbanizam, 49, 2019

70 godina Urbanističkog zavoda Beograda. Кnjiga 4, Eseji , 2018

Spatium, 2018

Journal of Urban History, Feb 24, 2018

Godišnjak grada Beograda, 61/62, 2014

Izgradnja, 7, 1996

Arhitektura Urbanizam, 96, 1985

The Future of New Belgrade / Budućnost Novog Beograda, 1986

Komunikacija, 01, 1981

Šta je neposredna budućnost jugoslovenskih gradova? Kakve će biti njihove reakcije na aktuelnu i ... more Šta je neposredna budućnost jugoslovenskih gradova? Kakve će biti njihove reakcije na aktuelnu i u narednim godinama izgleda sve ozbiljniju energetsku krizu? Da li se može i pod kojim okolnostima prevazići današnje nezadovoljavajuće stanje u stanovanju, oblasti zemljišne politike ili javnom gradskom prevozu? Koja je ukupna cena koju ćemo platiti zbog nekontrolisanog i neplanskog širenja sadašnjeg grada? Da li gradovi mogu da dubu humaniji? Krajem maja ove godine [1981] jugoslovenski planerski skup – KOMUNIKACIJE’81 čiji je naslov [Za umereni grad] istaknut u zaglavlju – tražio je odgovor na ova i slična pitanja.

Glas CCCLI Srpske akademije nauka i umetnosti, Odeljenje društvenih nauka, knj. 25, 1988

Zbornik Matice srpske za društvene nauke, 91, 1991

U ovom radu se prikazuje tipologija naselja gradskog karaktera u Srbiji, a zatim njihove osnovne ... more U ovom radu se prikazuje tipologija naselja gradskog karaktera u Srbiji, a zatim njihove osnovne odlike i glavni problemi. Tipovi naselja gradskog karaktera su izdvojeni na osnovu tri kriterijuma: a) veličine naselja izražene brojem stanovnika, b) brzine rasta naselja koja je izražena indeksom rasta stanovništva u periodu 1948–1981, najzad, v) nodalnosti naselja. Na osnovu ovih kriterijuma izdvojeno je šest tipova naselja gradskog karaktera. To su: 1) nukleidini gradovi, mešovita naselja i sela koja su centri opština, 2) mali ekspanzivni gradovi, 3) gradovi koji su centri lokalnih urbanih sistema, 4) gradovi okruženi pseudourbanim poljima, 5) regionalni gradovi, najzad, 6) konurbacija Beograd. Radom je obuhvaćeno 166 centara opština u Srbiji i oni su svrstani u šest navedenih tipova. U radu se zatim navode najvažnije odlike pojedinih tipova naselja gradskog karaktera. U poslednjem delu rada prikazani su najvažniji problemi koji se javljaju u pojedinim tipovima naselja. Problemi koji se javljaju u ukupnoj ispitivanoj populaciji naselja su a) širenje tkiva naselja preko poljoprivdernog zemljišta, b) niske stambene gustine, v) neogdovarajuće lokacije glavnih industrijskih zona, g) slaba komunalna opremljenost, d) neodgovarajuća ulična mreža, đ) nedostatak zaobilaznica oko grada, kao i e) uništavanje prirodi bliskih predela u rubnom pojasu. Kao najvažniji problem istaknuto je širenje gradskog tkiva preko poljoprivrednog zemljišta, uglavnom kod svih tipova naselja.

Zbornik Matice srpske za društvene nauke, 82, 1987

U radu se raspravlja pitanje tri osnovna modela širenja grda – planskog, stihijskog i bespravnog ... more U radu se raspravlja pitanje tri osnovna modela širenja grda – planskog, stihijskog i bespravnog širenja tkiva. Grad u Srbiji koristi ova tri vida širenja zaposedajući otvoreni prostor svoje okoline, prostor rubne zone. Rubna zona je definisana kao predeo između kontinuelno izgrađenog gradskog tkiva i prvog kruga sela. Razlike među modelima širenja, koje se ogledaju u nizu obeležja, prikazane su u posebnoj tablici. Postojanje različitih modela širenja izgrađenog tkiva posledica je tri osnovne grupe faktora: urbanizacije, grada kao organizma koji teži uvećanju i stambene politike u najširem smislu. Širenje po bilo kom od navedenih modela uvek zahvata i do različitog stepena ugrožava otvorene prostore oko grada – njegovu rubnu zonu. Onaj model koji je sa stanovišta urbanog društva najpovoljniji – model planskog širenja grada, sa stanovišta predela je najteži. Promene u predelu koje se vrše pri planskom širenju gradskog tkiva, skoro u potpunosti pretvaraju tradicionalni agrikulturni bio-ekosistem u urbani tehno-ekosistem. Druga dva modela, koji su sa stanovišta društva manje prihvatljivi, u širenju ne ugrožavaju u toj meri vrednosti ruralnog pejzaža.

Komunikacija, 05, 1982

Teza je ove serije da se moderno planiranje u Srbiji u proteklih vek i po iz jedne u drugu deceni... more Teza je ove serije da se moderno planiranje u Srbiji u proteklih vek i po iz jedne u drugu deceniju ugledalo na velike svetske pravce i to pre svega one koji su ponikli na tlu Evrope. Ovo dobrovoljno potčinjavanje nije vodilo, kao što ni danas ne vodi, homogenizaciji urbanističke kulture niti stvaranju sopstvenog i autentičnog planerskog jezika. Stvari tako stoje kada se proces ujednačavanja vrednosnih stavova planiranja posmatra iz našeg ugla. No, postoji i onaj drugi, ugao evropskog grada.

Publikacija uz izložbu „Terazije i Terazijska terasa“, autora Vladimira Macure, koja prikazuje ra... more Publikacija uz izložbu „Terazije i Terazijska terasa“, autora Vladimira Macure, koja prikazuje razvoj urbanističkih ideja koje su se sa manje ili više uspeha uticale na formiranje i oblikovanje najužeg centra Beograda. Izložba je prikazana u periodu maj-jun 1982. godine u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu.

Katalog izložbe na kojoj je prikazan razvoj Ulice Lole Ribara u Beogradu (danas Svetogorska ulica... more Katalog izložbe na kojoj je prikazan razvoj Ulice Lole Ribara u Beogradu (danas Svetogorska ulica) od kraja 17. veka do osme decenije 20. veka. Cilj izložbe bio je da skrene pažnju na jedan nedovoljno ispitan, ali često uočen problem modernog planiranja koji u suštini ima istorijsku dimenziju: na problem žrtvovanja jednog ambijenta, jednog dela grada ili centra, radi prosperiteta neke druge zone, po pravilu one za koju se čini da reprezentuje grad. Autor izložbe je Vladimir Macura. Izložba je bila prikazana od 1. do 15. oktobra 1982. godine u Beogradu.

У уторак 7. априла 2015. године у Галерији науке и технике САНУ (Ђуре Јакшића бр. 2) у 19 часова,... more У уторак 7. априла 2015. године у Галерији науке и технике САНУ (Ђуре Јакшића бр. 2) у 19 часова, биће отворена изложба „Живот на ивици. Становање београдских Рома 1919–1941“ аутора др Злате Вуксановић-Мацуре и проф. др Владимира Мацуре. Организатор је Одбор САНУ за проучавање живота и обичаја Рома.

Изложба приказује научно аргументоване чињенице о условима становања Рома у међуратном Београду. Представљена је стамбена ситуација Рома који су живели у неколико најпознатијих сиротињских насеља – Јатаган мала, Пиштољ мала, Маринкова бара, Орловска на Чубури итд. Поставка обухвата богат архивски материјал, од планова и карата, преко фотографија и цртежа, до службених преписки и личних писама. Изложбени материјал највећим делом потиче из Историјског архива Београда, Музеја града Београда, Етнографског музеја у Београду и Народне библиотеке Србије. Део фотографија је уступио Милош Јуришић из своје значајне колекције о Београду. Коришћени су и подаци из докумената које је историчар Милован Писари пронашао у Архиву Југославије. Део материјала скупљен је у ромским насељима где и данас постоје артефакти који се односе на међуратни период.Подлога изложбе и извор дела изложбеног материјала је књига др Злате Вуксановић-Мацуре „Живот на ивици: становање сиротиње у Београду 1919 – 1941“. Поставка у Галерији науке и технике САНУ је део ширих активности поводом обележавања 8. априла, Међународног дана Рома.

Поред изложбе, у ГНТ САНУ биће организован и пратећи програм у виду циклуса од шест стручних предавања и округли сто.

Предавања
У оквиру изложбе биће одржан XI меморијални циклус предавања „Академик Александар Деспић“. Предавања сугруписана у две сесије:

Прва сесија – среда, 15. април 2015. у 18:00 часова
•Функционалне карактеристике ромске куће – др Злата Вуксановић-Мацура
•Уништавање ромских насеља током Другог светског рата – др Милован Писари
•Становање Рома у доба социјализма – проф. др Сретен Вујовић

Друга сесија – четвртак, 16. април 2015. у 18:00 часова
•Становање и насеља Рома данас – проф. др Владимир Мацура
•Ромска насеља некад и сад: Пиштољ мала и Газела – Живојин Митровић
•Стратегија за инклузију Рома у Србији и Стратегија Европа 2020 – др Горан Башић

Округли сто
среда, 22. април 2015. у 18:00 часова

Izložba „Svetlo i tamno: Stanovanje Roma u Beogradu na prelazu 20. u 21. vek“ 7 – 28. april 20... more Izložba
„Svetlo i tamno:
Stanovanje Roma u Beogradu na prelazu 20. u 21. vek“

7 – 28. april 2016. godine

Autori: dr Zlata Vuksanović-Macura i prof. dr Vladimir Macura
Organizator: Odbor SANU za proučavanje života i običaja Roma

U četvrtak 7. aprila 2016. godine u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića br. 2) u 19 časova, biće otvorena izložba „Svetlo i tamno: Stanovanje Roma u Beogradu na prelazu 20. u 21. vek“ autora dr Zlate Vuksanović-Macure i prof. dr Vladimira Macure. Organizator je Odbor SANU za proučavanje života i običaja Roma.

Izložbu čine dva glavna segmenta: svetlo i tamno. Segment naslovljen svetlo obuhvata pozitivna rešenja i primere dobre prakse, koji su realizovani u poslednjih par decenija i koji su inicirali šire akcije unapređenja životnih i stambenih uslova romske zajednice. Prikazane su konkretne graditeljske aktivnosti, koje su sprovodile lokalne zajednice, opštinske vlasti, razvojne i donatorske, domaće i međunarodne organizacije, kao i sami Romi. Segment izložbe naslovljen tamno prikazuje stambene probleme sa kojima se danas suočavaju Romi u Beogradu, kao i postupke dela gradskih vlasti i opšte populacije koji su za posledicu imali još veću stambenu isključenost najsiromašnijeg dela romske zajednice.
Tokom izložbe, u GNT SANU biće organizovan i prateći program u okviru ciklusa predavanja „Akademik Aleksandar Despić“ i okrugli sto o legalizaciji romskih naselja.

The study "Poverty Areas in Belgrade" is based on the results of research conducted in Belgrade i... more The study "Poverty Areas in Belgrade" is based on the results of research conducted in Belgrade in 1995 regarding the possibility of improving living conditions in the city's impoverished areas. The point of departure was that the problem of poor housing and poverty should be approached in a different way than is usually done in the practical application of settlement planning and organization. In other words, poverty, and particularly poor housing and poor living conditions as its most visible forms, can be efficiently "treated" using various complementary and coordinated social, economic, town planning and other policy measures. Improving living conditions in poverty areas is neither a simple job nor one that can be quickly carried out. Such endeavors are even more difficult when the overall population is impoverished, when the transition process is met with resistance, when many old institutions have disappeared and new ones have yet to be established.

Srpska akademija nauka i umetnosti, 2017

Дванаест радови у зборнику Становање Рома у Србији: стање и изазови, у оквиру својих дисциплина и... more Дванаест радови у зборнику Становање Рома у Србији: стање и изазови, у оквиру својих дисциплина и тема, доносе нове чињенице, нуде другачије перспективе сагледавања познатих појава, изводе закључке валидне за конкретне прилике као и за опште ситуације. У радовима из овог зборника самоградња је приказана као одржив модел изградње који излази у сусрет потребама и могућностимa и сиромашних породица; по први пут су у научној литератури изнета и систематизована квантитативна и квалитативна обележја ромског стана на основу података из три пописна циклуса, из 1991, 2002. и 2011. године; анализиране су (не)могућности Рома да равноправно учествују у програмима социјалног становања у Србији; систематизовани су правни аспекти становања Рома у оквирима домаће легислативе и међународног права на стан; компарирана је стамбена и друштвена искљученост Рома у земљама централне и југоисточне Европе, укључујући и Србију; анализирано је како је дискриминаторно понашање дела неромског становништва онемогућило реализацију више стамбених програма за Роме; приказано је како су таква, расистичка понашања, и кроз историју, током Другог светског рата, имала трагичне последице и довела до страдања Рома и девастацију њихових насеља у Порајмосу; по први пут је дат општи преглед стамбене ситуације Рома у време социјалистичке Србије; дата су теоријска разматрања просторне организације ромске куће уз ослањање на савремене филозофске ставове и тумачења; по први пут је приказано једно од првих истраживања након Другог светског рата о сиромашном становању у Београду; анализирани су традиционални облици грађења Рома у Подунављу који данас постепено нестају; те је по први пут у истраживању коришћен метод термовизијског снимања ради анализе енергетских карактеристика кућа у којима живе Роми. Овај зборник приказује стање, изазове и стамбене проблеме са којима се у свакодневном животу суочавају Роми у Србији и отвара нова поља за истраживања и практично деловање у циљу побољшања стамбених и животних услова Рома.

Уредници: Тибор Варади и Злата Вуксановић-Мацура

Аутори: Миодраг Ференчак, Владимир Мацура и Јово Самарџић, Злата Вуксановић-Мацура, Јелена Јеринић, Мина Петровић, Лазар Дивјак, Милован Писари, Сретен Вујовић, Бранислав Митровић и Јелена Митровић, Александра Мокрањац, Биљана Сикимић, Љиљана Ђукановић и Душан Игњатовић.

"Stambeni modeli za podstandardna romska naselja: smernice za jedinice lokalne samouprave, organi... more "Stambeni modeli za podstandardna romska naselja: smernice za jedinice lokalne samouprave, organizacije civilnog društva i romske zajednice” rezultat su rada na izboru i rafiniranju stambenih modela koji su do sada koriščeni u Srbiji za unapređenje uslova stanovanja Roma i drugih ugroženih grupa. Ovaj priručnik sadrži smernice za priumenu 13 stambenih modela, sa opisom, konceptualnim projektima, tehničkim parametrima, građevinskim materijalima koje treba koristiti, spiskom neophodne tehničke dokumentacije, potrebnim građevinskim i drugim dozvolama, procenom troškova gradnje i redosledom aktivnosti za svaki model. Svrha smernica je u pomoći jedinicama lokalne samouprave, organizacijama civilnog društva i drugim organizacijama koje učestvuju u projektima inapređenja romskih naselja da adekvatno osmisle, razviju i sprovedu projekte unapređenja stanovanja.

Studija „Postojeći modeli za poboljšanje stanovanja Roma: Socijalna i pristupačna stambena rešenj... more Studija „Postojeći modeli za poboljšanje stanovanja Roma: Socijalna i pristupačna stambena rešenja za Rome i osetljivo stanovništvo u Srbiji“ daje pregled stambenih rešenja, odnosno modela, koji su se do sada koristili u Srbiji u projektima poboljšanja uslova stanovanja u podstandardnim romskim naseljima, a koji uz određena unapređenja mogu da budu primenjivani u budućim projektima. Studija je izrađena u okviru projekta „Ovde smo zajedno – evropska podrška za inkluziju Roma“ koji sprovodi Misija OEBS u Srbiji, a finansira Evropska Unija.

Housing Models for Substandard Roma Settlements: Guidelines for Local Self-Governments, civil soc... more Housing Models for Substandard Roma Settlements: Guidelines for Local Self-Governments, civil society organizations and Roma community is a handbook resulted from the work on the selection and refinement of the housing models used so far in Serbia for the improvement of housing conditions of Roma and other vulnerable persons. It provides guidelines for the implementation of 13 housing models, and contains descriptions, conceptual designs, technical parameters, construction materials to be used, as well as a list of necessary technical documentation including building and other permits, cost-estimations and timeline for each model. The publication aims to assist local self-governments, civil society organizations and other entities to effectively develop and implement their housing improvement projects on Roma settlements.

Knjiga obrađuje temu siromašnih romskih naselja i stanovanje u urbanim sredinama u Jugoistočnoj E... more Knjiga obrađuje temu siromašnih romskih naselja i stanovanje u urbanim sredinama u Jugoistočnoj Evropi. U fokusu knjige su urbanistički i arhitektonski predlozi za unapređenje romskih naselja. Ovo je knjiga o postojećem stanju i o mogućoj budućnosti.

Razvitak Roma u Jugoslaviji: problemi i tendencije, 1992

Тридесет година рада Одбора за проучавање живота и обичаја Рома: 1989–2019, 2019

Текст садржи интегративни преглед радова о становању и насељима Рома који су израђени у оквиру ис... more Текст садржи интегративни преглед радова о становању и насељима Рома који су израђени у оквиру истраживачких активности Одбора за проучавање живота и обичаја Рома Одељења друштвених Српске академије наука и уметности. Настао је поводом обележавања три деценије рада Одбора и део је целине од четири прилога који обрађују кључне теме којима се бавио Одбор у том периоду. У овом прилогу је приказано и анализирано 40 радова, што су чланци објављени у зборницима Одбора и две изложбе које је Одбор организовао, а сви су посвећени проблематици становања и насеља Рома. Сагледан је допринос тих радова за научна истраживања проблематике становања и насеља Рома у Србији и шире, у Европи, затим је истакнуто богатство специфичних тема које су обрађивали аутори текстова, те указано на могуће правце даљег рада и истраживања Одбора на овој проблематици.

The paper traces the development of the average Roma housing unit seen in comparison to the avera... more The paper traces the development of the average Roma housing unit seen in comparison to the average housing unit of the overall population. The paper is divided into three parts: in the first section we present qualitative and quantitative data for both types of housing units according to statistical data for the Belgrade region. The comparative analysis of Roma and non-Roma housing units is performed based on data from three population censuses conducted in 1991, 2002 and 2011. During this period, considerable improvement was observed in Roma’s housing situation in Belgrade and the values of some of the housing indicators were better than the corresponding values for the housing of the overall population. In the second section of the paper the authors seek to answer the question: What is behind this improvement? The analysis has shown that the assumptions that this trend could be explained by the greater participation of Roma in social housing or the housing market are incorrect. The correct answer to this question is that the improved quality of Roma’s housing can be explained by the fact that Roma erect their own buildings through self-construction. The third section of the paper provides a conclusion and summarises the data on Roma housing. The authors argue in favour of legally regulating the matter of building one’s own home, not only for Roma but also for the overall population. It is also stressed and advocated that the recently adopted Strategy for the Social Inclusion of Roma be converted into a law.

Cigani/Romi u prošlosti i danas, 2000

Имао сам намеру да напишем један архитектонско-урбанистички текст о ромским енклавама" у Београду... more Имао сам намеру да напишем један архитектонско-урбанистички текст о ромским енклавама" у Београду, али је на крају изашло да је тежиште померено " Једна напомена о самом изразу ромска енклава. Тај израз сам први пут употребио 1990, на првом САНУ скупу о Ромима када сам описивао Орловско насеље у Београду. Ако изо ставимо војно тумачење појма енклаве и задржимо се на цивилном, заправо географском, онда бисмо могли да кажемо да је енклава насеље, или део већег насеља, који је настањен мањинским живљем и који је окружен тереном, или територијом која је настањена већинским живљем. Највећи број ромских насеља, према оном што знамо из разних истраживања (Војиновић, 1980, Степић, 1995, Ђукић, 1986; Митровић, 1989, Мацура, 1993 и други извори са I и II САНУ скупа о Ромима) је настањен највећим делом Ромима. Мањи део ових насељских популација је сачињен од људи који су из редова других народа или народности, људима и породицама који су се привили уз Роме првенствено захваљујући свом и њиховом сиромаштву. Тај моменат дозвољава да ромска насеља означимо као енклаве. Овај технички термин има своју старију, тради ционалну одредницу -циган-махала. Овај израз је врло чест и јавља се у различитим мода литетима који су изведени или су у вези са именом Цигани (топоними са карата из Бечког ратног архива и други). Други део ове одреднице -махала -јесте назив за стамбени део балканских урбаних формација турског, а делимично деветнаестовековног доба (Којић, 1978). Реч је о делу цивилног -варошког ткива -а не о делу војног насеља -паланке или града у вуковском значењу те реч. Махала је увек моноетничка и по томе може да добије име као на пример Бугар-мала, Немец-мала, Јеврејска махала и сл., мада има имена која су изведена и из других обележја -Београдска мала, Топџи мала и сл. Касније у деветнаестом веку, са посте пеним губитком етничког обележја појединих варошких делова и са постепеном појавом класног момента као резиденцијалне одреднице, губе се и овакве ознаке за махале. Остаје међутим једна -а то је циган мала. Иако се појам махале мора и функционално и морфолошки -везати искључиво за појам приградске урбане формације -за варош, ипак је, рецимо, Београд у времену између два светка рата, имао делове који су се звали Пиштољ-мала и Јатаган-мала. Да закључимо: Циган-мала је старија насељска форма ромског народа која се налази у варошима као старијим урбаним формацијама, за разлику од ромске енклаве коју везујемо за савремену урбану формацију -за град савремени град индустријског типа. Ромске енклаве у многим случајевима улазе у категорију сиромашних насеља. Распон типова сиромашних подручја у којима живе Роми може да се креће од сламова преко сиро машних заселака до партаја (за одређења ових типова насеља види напомену 6). У просторном погледу оне тада добијају обележја која важе за ове групе. Сиромаштво и етничка припадност су основ за теоријско одређење Рома као посебне етнокласе. Ниска образованост, ниска укљу ченост у друштвену поделу рада већинског становништва, стигматизираност и посебни кул турни обрасци јесу основне социјалне и економске одлике ових насеља. Према њима већинска околина има индиферентан или одбојан однос. Све ово утиче на то да су ромске енклаве слабо

Cigani/Romi u prošlosti i danas, 2000

Sustainability of Rural Systems, 1995

In this chapter, a model of sustainable renewal of the Eagle’s Nest Gypsy enclave located on the ... more In this chapter, a model of sustainable renewal of the Eagle’s Nest Gypsy enclave located on the Belgrade periphery is reported on. To date, unsustainable approaches have been dominant in the treatment of the Gypsy enclaves where the inhabitants live in a realm of poverty and in an illegal and unhealthy environment. An analysis is presented of the models of unsustainable developments in relation to actors, solving the problems, goals, identity, landscape, settlement, houses, energy and materials. Beside on this analysis, the principles of sustainable renewal are established. One of the main principles is that sustainability can only be achieved by parallel and linked activity in the areas of social development, economic development and environment. The proposed model of sustainable renewal is based upon a concept of development that draws upon these three dimensions.

Прилози стратегији унапређења положаја Рома, 2014

Improving and legalizing Roma settlements are recognized as the most important instruments to adv... more Improving and legalizing Roma settlements are recognized as the most important instruments to advancing living conditions inside them. This paper presents the process of legalizing three Roma settlements in Serbia – Orlovsko Naselje in Belgrade (as of 1992), Mramorska in Niš (as of 2008) and Mala Guba in Prokuplje (as of 2011) under the management of the author of this text and implemented by, among others, the Society for the Advancement of Roma Settlements (SARS). These three settlements differ in how and when they arose, the quality of the housing fund, ownership status of the land, and the financial possibilities and social capital of the settlement community. The size and economic development of the cities in which they are located also differ. All of these elements, as well as the time and social context in which the projects were carried out, affected the actual process of legalizing the settlements. The three examples analyzed indicate that successful legalization of an informal Roma settlement requires an active Roma community, a responsible local government, and competent professional support. This paper also discusses the urban plan as the main technical-legal instrument to legalize a settlement as a whole.

Роми у Србији у 21. веку, 2018

У раду је приказан процес израде плана детаљне регу-лације неформалног ромског насеља Мала Губа у... more У раду је приказан процес израде плана детаљне регу-лације неформалног ромског насеља Мала Губа у Прокупљу. Описани су и дис-кутованo je o кључним корацима процеса кроз које се прошло, како би на крају план прихватили Роми и усвојила Скупштина општине Прокупље. Процес и његови кораци који су овде изложени, нису дефинисани Законом о планирању и изградњи – али њиме нису ни искључени; они су сугерирани Водичем за ле-гализацију неформалних ромских насеља који је приредила Мисија ОЕБС-а у Србији у сарадњи са Министарством животне средине и просторног планирања Републике Србије. Суштина спроведеног процеса била је да су се три релевантна актера – општина Прокупље са својим службама, ромска заједница Мале Губе са Друштвом Рома Прокупље и урбанистички тим Југословенског института за урбанизам и становање (ЈУГИНУС) са Друштвом за унапређивање ромских на-сеља (ДУРН) – повезали, усагласили сва кључна питања и на тој основи израдили одговарајући урбанистички план. При том се пошло од два става. Први, да је партиципација, односно учешће становника Мале Губе, и заједнице у целини и породица и појединаца, у доношењу одлука у свим фазама израде урбанистич-ког плана, основно право и кључни предуслов за реализацију плана која ће се током времена обављати. Друго полазиште јесте да план треба да буде на линији стандарда којима ће бити обезбеђена одрживост насеља и његовог даљег развоја у циљу стварања животног амбијента који ће бити једнак другим насељима Прокупља.

Limits to Rural Land Use - Proceedings of an international conference organized by the 'Commission on Changing Rurla Systems ' of the International Geographical Union (IGU), Amsterda, Netherlands, 21–25 August 1989, 1991

Belgrade, the capital of Yugoslavia, was a very strong immigration center in last fifty years. Si... more Belgrade, the capital of Yugoslavia, was a very strong immigration center in last fifty years. Simultaneously with transition in country's population from rural to urban, the physical characteristics of settlements were being changed, especially in fringe zones of big cities. The decline of villages and agriculture have been recorded. Instead of traditional villages we registered a new type - mixed settlement. Analyzed data - % of urban land use, and % of urban population (census 1961, 1971, 1981.) in 181 settlements within Greater Belgrade - have shown the following: a) in 1961 Greater Belgrade consisted of 91 rural, 79 mixed and 11 urban settlements. Since then the greatest growth was evident in mixed settlement, whose number grew to 132 in 1981. Villages declined to 23, and urban settlements grew to 26. b) Within the group of 132 mixed Settlement in 1981 we noticed four types: modernized village (61 s.), pseudo-urban settlement (54 s.), semi-urban type (51 s.) and 2 authentic mixed settlements.

Gradovi Srbije u budućnosti, 2019

Будућност градова и урбанизма, 2020

Kонтинуирано планирање је формалан репетитиван процес ритмичког преиспитивања урбанистичког или р... more Kонтинуирано планирање је формалан репетитиван процес ритмичког преиспитивања урбанистичког или регионалног плана, са намером да се план ревидира и мења уколико се покажу несагласности са реалношћу или смер развоја који не иде ка стању града које заједница види као пожељно. Прве идеје о континуираном планирању у домаћој средини јавиле су се раних 1970-их, али нису пренете у праксу. Пуна примена овог планерског концепта повезана је са израдом, спровођењем и ревизијама Генералног плана Београда 2021, усвојеног 2003. године. Овај чланак приказује појаву, успон и пад континуираног планирања у урбанистичкој пракси у Србији. Циљ нам је да укажемо на значај примене концепта континуалног планирања у развоју градова и покренемо дебату о његовом враћању у домаћу планерску праксу.