Milan Gulić | Institute of Contemporary History, Belgrade, Serbia (original) (raw)
Papers by Milan Gulić
Istorija 20. veka, 2021
Politički problemi i kriza sistema koji su potresali Socijalističku Federativnu Republiku Jugosla... more Politički problemi i kriza sistema koji su potresali Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju (SFRJ) doživjeli su kulminaciju na kraju osamdesetih godina 20. vijeka. Mitinzi solidarnosti sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, serije štrajkova, tzv. antibirokratske revolucije, kojima su smijenjena rukovodstva u Crnoj Gori, na Kosovu i u Vojvodini, ustavne promjene i, konačno, slom Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), kao jednog od nosećih stubova socijalističke jugoslovenske države, predstavljali su samo uvod u turobne devedesete godine 20. vijeka u kojima je ta država nestala. Pogoršane političke prilike naročito su se odrazile na međunacionalne odnose unutar Socijalističke Republike (SR) Hrvatske, gdje su nezaliječene rane iz vremena Drugog svjetskog
Осам вијекова светосавља у Херцеговини, 2020
Војноисторијски гласник, 2019
Крај Великог рата - пут ка новој Европи, 2020
Aпстракт: У јесен 1918. године било је сасвим јасно да Аустроугарска монархија неће преживјети по... more Aпстракт: У јесен 1918. године било је сасвим јасно да Аустроугарска монархија неће преживјети пораз у Великом рату. Њена поражена војска није имала снаге да штити границе тако велике државе каква је она несумњиво била. Народи који су живјели у различитим дијеловима Монархије у таквим околностима видјели су прилику за своје ослобођење. До краја октобра урушила се аустроугарска власт на подручју дотадашње Краљевине Далмације, као царске круновине. У градовима су успостављане власти народних вијећа, а њима су руководили Срби и Хрвати, поборници политике српско хрватског јединства. Пошто локалне власти, као ни власт самопрокламоване Државе Словенаца, Хрвата и Срба нису имале капацитет да успоставе ред и мир на огромном простору на који су претендовале, у помоћ су позвале побједничку војску Краљевине Србије. Током новембра 1918. године српска војска је ступила на подручје Далмације. Гдје год је дошла, дочекана је као ослободитељица. Број српских војника који су стигли у Далмацију био је незнатан за војне операције, али значајан из симболичких разлога. Другачија ситуација је била само у сјеверној Далмацији, гдје су се појавиле италијанске снаге, па је дошло и до мањих окршаја у околини Книна. Чланак је заснован на необјављеним архивским документима, публикованој грађи и литератури.
Смедеревски крај и Подунавље кроз историју, 2019
Будва у Великом рату - историја, предање, сјећања, 2019
МОЈ ОТАЦ ВУКО ЈОВОВ ЉУБАНОВИЋ И ЊЕГОВО ВРИЈЕМЕ, ПО МОЈЕМУ СЈЕЋАЊУ 235 МАИНИ 244 Марко ИВАНОВИЋ РА... more МОЈ ОТАЦ ВУКО ЈОВОВ ЉУБАНОВИЋ И ЊЕГОВО ВРИЈЕМЕ, ПО МОЈЕМУ СЈЕЋАЊУ 235 МАИНИ 244 Марко ИВАНОВИЋ РАТНИ ДОБРОВОЉЦИ МАИНА СА ОСВРТОМ НА НОСИОЦЕ ЦРНОГОРСКИХ БАРЈАКА 245 Марко Б. КНЕЖЕВИЋ УТИЦАЈ УЈЕДИЊЕЊА НА ИСТОРИЈУ ЈЕДНОГ БРАТСТВА И ХАРМОНИЈУ У ЈЕДНОЈ ПОРОДИЦИ 255 ПОБОРИ 260 Иво МАРКОВИЋ ПЛЕМЕ ПОБОРИ У ВЕЛИКОМ РАТУ 261 ПАШТРОВИЋИ 264 Крсто ВУКОТИЋ ПАШТРОВСКА ХРОНИКА 1 265 ЗБОРНИK Немања КУЉАЧА ЛЕОНТИЈЕ МИТРОВИЋ -СВЕШТЕНИК ЈУНАК ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА РАСПОЛОЖЕЊЕ У ПАШТРОВИЋИМА ПРЕД ИЗБИЈАЊЕ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА
Од Карађорђа до Версајског мира, 2019
Jugoslavija - između ujedinjenja i razlaza. Hrvatsko-srpski odnosi u kontekstu društvenog razvoja dve Jugoslavije 1918-1991, 2018
U novu, jugoslovensku državu dalmatinski Srbi su ušli kao zajednica sa ozbiljnom i dugom tradicij... more U novu, jugoslovensku državu dalmatinski Srbi su ušli kao zajednica sa ozbiljnom i dugom tradicijom politi kih borbi u austrougarskom politi kom sistemu. Ta tradicija je, me utim, nasilno bila prekinuta represivnom politikom austrougarskih vlasti poslije izbijanja Prvog svjetskog rata. U novoj državi dalmatinski Srbi se nisu angažovali u punoj mjeri. Me utim, iako se inilo da su se dalmatinski Srbi uspavali, njihovi politi ki predstavnici stizali su ak i do ministarskih pozicija. Osim toga, dalmatinski Srbi su prosje no imali po etiri predstavnika u svakom skupštinskom sazivu, a tokom devetogodišnjeg rada Senata dali su i etiri senatora. Ipak, njihovi dometi su bili ograni eni. Zbog toga problem Srba iz Dalmacije nije podrobnije razmatran u vrhu vlasti u Beogradu. O njima se govorilo samo na lokalnom nivou, tj. njima se rukovodilo iz Dubrovnika i Splita, a kasnije, u vrijeme Banovine Hrvatske, prvi put iz Zagreba. U radu se daju portreti najzna ajnijih politi kih predstavnika dalmatinskih Srba u vremenu izme u dva svjetska rata. lanak je zasnovan na arhivskim dokumentima, objavljenim dokumentima, štampi i stru noj istoriografskoj literaturi.
Грађански рат у Хрватској 1991-1995, 2019
Врските мегу Р. Македонија и Р. Србија низ вековите и денес, 2018
Добровољци у Великом рату 1914-1918, 2018
Allied Seafarers in the Second World War, 2018
Војно дело, 2017
Институт за савремену историју, Београд чланку се, на основу доступне архивске грађе, релевантне ... more Институт за савремену историју, Београд чланку се, на основу доступне архивске грађе, релевантне литературе, штампе и дјела мемоарског карактера, даје приказ посљедњих дана постојања Републике Српске Крајине, односно периода између двије снажне офанзиве Хрватске војске (Бљесак и Олуја) у којима је најприје остала без територије Западне Славоније, а затим била сломљена падом њеног читавог западног дијела. Период од почетка маја до почетка августа 1995. године карактерисале су криза владе и институција, покушаји јачања одбрамбених потенцијала, мировне иницијативе и преговори, несташице струје, нафте и животних намирница, незадовољство становништва и све примјетније исељавање које је утицало на борбену готовост и знатно допринијело слому Српске Крајине. Најснажнији удар Хрватске војске од почетка рата дошао је отуда у тренутку када је Крајина била у најтежем положају још од оснивања 1991. године, па и не чуди што је све резултирало протјеривањем цјелокупног становништва западног дијела дотадашње Републике Српске Крајине.
Елите у Великом рату, 2017
The Great War in 1915, 2017
Istorija 20. veka, 2017
Ljeto 1995. donijelo je rasplet u građanskom ratu u Hrvatskoj koji je buktio još od 1991. Izdvaja... more Ljeto 1995. donijelo je rasplet u građanskom ratu u Hrvatskoj koji je buktio još od 1991. Izdvajanje Republike Hrvatske (RH) iz okvira Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) pratio je krvavi građanski rat između hrvatskih vlasti i srpskog stanovništva na dijelu "avnojevske" teritorije te republike u koji je u prvoj fazi sukoba bila upletena i Jugoslovenska narodna armija (JNA). Vlasti u Zagrebu nisu imale kontrolu nad teritorijom na kojoj je decembra 1991. proglašena Republika Srpska Krajina (RSK) koju niko nije priznao, ali koja je imala razgranatu državnu vlast, administrativni sistem, vojsku, policiju i koja je predstavljala stranu u razgovorima o razriješenju krize. Od proljeća 1992. ta teritorija se nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija (UN) prema planu koji je projektovao američki diplomata od ugleda Sajrus Vens. 1 Iako je tzv. Vensovim planom bila predviđena demilitarizacija Zaštićenih zona Ujedinjenih nacija (Zona Jug sa sjedištem u Kninu, Sjever sa sjedištem u Topuskom, Zapad sa sjedištem u Daruvaru i Istok sa sjedištem u Erdutu) i prestanak oružanih dejstava kako bi se stvorili uslovi za konačno mirno rješenje krize, sukoba je bilo i u narednom periodu. Akcije Hrvatske vojske (HV) na Miljevačkom platou u junu 1992, 2 u Ravnim kotarima u januaru 1993. 3 i u Medačkom džepu u septembru 1993. 4 * Rad je dio projekta Konflikti i krize: saradnja i razvoj u Srbiji i regionu u 19. i 20. veku (47030) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Jugoslavija i Poljska u XX veku, 2017
APSTRAKT: U radu smo predstavili portrete diplomata koje je Kraljevina SSHS/Jugoslavija slala u R... more APSTRAKT: U radu smo predstavili portrete diplomata koje je Kraljevina SSHS/Jugoslavija slala u Republiku Poljsku tokom trajanja diplomatskih odnosa dve zemlje. Njihovi portreti i dostignuća, kao i učinci tokom boravka u Varšavi u središtu su pažnje ovog rada. Tokom gotovo dvije decenije jugoslovensko-poljskih međuratnih odnosa na službi u glavnom gradu Poljske našla su se i značajna imena jugoslovenske diplomatije i cjelokupnog javnog života kao što su Branko Lazarević i Prvislav Grizogono. Međutim, činjenica da Poljska nije bila zemlja od prvostepene važnosti za spoljnu politiku jugoslovenske kraljevine učinila je da ni dometi rada ovih ljudi u Varšavi ne budu naročito veliki. Članak je nastao na osnovu dokumenata iz Arhiva Jugoslavije i relevantne literature. KLJUČNE RIJEČI: Jugoslavija, Poljska, kraljevske diplomate, Poslanstvo u Varšavi, Jevrem Tadić, Jevrem Simić, Branko Lazarević, Prvislav Grizogono Po završetku Prvog svjetskog rata u sklopu velikih promjena na evropskom kontinentu nastale su dvije nove države -Republika Poljska i Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Ako se za Poljsku može reći da je obnovila državnost, zajednička država Južnih Slovena predstavljala je novost na političkoj mapi Evrope. Ove dvije velike slovenske zemlje su već tokom 1919. godine uspostavile diplomatske odnose. Prvi poljski diplomatski predstavnik stigao je u Beograd 19. septembra, a jugoslovenski otpravnik poslovao stupio je na dužnost u Varšavi 29. oktobra 1919. godine. Dužnost jugoslovenskih poslanika u Varšavi u međuratnom periodu (1920-1939) obavljale su ugledne diplomate: Jevrem Simić, Ljubomir Nešić, Milutin Jovanović, Jovan Milanković, Branko Lazarević, Vladislav Martinac, Prvislav Grizogono i Aleksandar Vukčević. Posljednji određeni poslanik Vasilije Protić nikada nije stigao do Varšave jer je Poljska bila brutalno napadnuta. Međutim, dužnost otpravnika poslova od juna 1919. do dolaska prvog kraljevskog poslanika obavljao je Jevrem Tadić, koji je bio prvi jugoslovenski diplomatski predstavnik u Poljskoj i za čije ime su vezani počeci diplomatskih odnosa jugoslovenske kraljevine i poljske republike nakon Velikog rata. 1 * Članak je deo projekta Konflikti i krize: saradnja i razvoj u Srbiji i regionu u 19. i 20. veku (47030) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Карађорђе и његово наслеђе у српској историји, 2017
Плана 2017. МИЛАН ГУЛИЋ, научни сарадник Институт за савремену историју, Београд КРАЉ АЛЕКСАНДАР ... more Плана 2017. МИЛАН ГУЛИЋ, научни сарадник Институт за савремену историју, Београд КРАЉ АЛЕКСАНДАР У ДАЛМАЦИЈИ 1925. И 1929.* Апстракт: Током 13 година владавине државом која се најприје звала Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а затим Краљевина Југославија, њен други владар краљ Александар I Карађорђевић два пута је долазио у посјету Далмацији. Први пут је обишао Јужну и Средњу Далмацију 1925. године у поводу прославе 1.000 година од крунисања Томислава за хрватског краља, а други пут је дошао у кратку посјету 1929. године када је обишао Сјеверну и Средњу Далмацију. Приликом своје друге посјете краљ је обишао и крајеве који су тек 1921. и 1923. године ушли у састав југословенске државе. Посјетио је и нека мјеста у залеђу са значајнијим процентом српског становништва. За Сјеверну Далмацију то је била прва и, показало се, једина таква прилика. С обзиром на изразито пројугословенску оријентацију становништва Далмације, а у контексту свеукупних српско-хрватских односа, обје његове посјете тим крајевима имале су велики симболички, али и политички значај и превазилазиле су "обична" владарска путешествија. Чланак је заснован на архивским документима, штампи и стручној литератури.
Војноисторијски гласник, 2016
Istorija 20. veka, 2021
Politički problemi i kriza sistema koji su potresali Socijalističku Federativnu Republiku Jugosla... more Politički problemi i kriza sistema koji su potresali Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju (SFRJ) doživjeli su kulminaciju na kraju osamdesetih godina 20. vijeka. Mitinzi solidarnosti sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, serije štrajkova, tzv. antibirokratske revolucije, kojima su smijenjena rukovodstva u Crnoj Gori, na Kosovu i u Vojvodini, ustavne promjene i, konačno, slom Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), kao jednog od nosećih stubova socijalističke jugoslovenske države, predstavljali su samo uvod u turobne devedesete godine 20. vijeka u kojima je ta država nestala. Pogoršane političke prilike naročito su se odrazile na međunacionalne odnose unutar Socijalističke Republike (SR) Hrvatske, gdje su nezaliječene rane iz vremena Drugog svjetskog
Осам вијекова светосавља у Херцеговини, 2020
Војноисторијски гласник, 2019
Крај Великог рата - пут ка новој Европи, 2020
Aпстракт: У јесен 1918. године било је сасвим јасно да Аустроугарска монархија неће преживјети по... more Aпстракт: У јесен 1918. године било је сасвим јасно да Аустроугарска монархија неће преживјети пораз у Великом рату. Њена поражена војска није имала снаге да штити границе тако велике државе каква је она несумњиво била. Народи који су живјели у различитим дијеловима Монархије у таквим околностима видјели су прилику за своје ослобођење. До краја октобра урушила се аустроугарска власт на подручју дотадашње Краљевине Далмације, као царске круновине. У градовима су успостављане власти народних вијећа, а њима су руководили Срби и Хрвати, поборници политике српско хрватског јединства. Пошто локалне власти, као ни власт самопрокламоване Државе Словенаца, Хрвата и Срба нису имале капацитет да успоставе ред и мир на огромном простору на који су претендовале, у помоћ су позвале побједничку војску Краљевине Србије. Током новембра 1918. године српска војска је ступила на подручје Далмације. Гдје год је дошла, дочекана је као ослободитељица. Број српских војника који су стигли у Далмацију био је незнатан за војне операције, али значајан из симболичких разлога. Другачија ситуација је била само у сјеверној Далмацији, гдје су се појавиле италијанске снаге, па је дошло и до мањих окршаја у околини Книна. Чланак је заснован на необјављеним архивским документима, публикованој грађи и литератури.
Смедеревски крај и Подунавље кроз историју, 2019
Будва у Великом рату - историја, предање, сјећања, 2019
МОЈ ОТАЦ ВУКО ЈОВОВ ЉУБАНОВИЋ И ЊЕГОВО ВРИЈЕМЕ, ПО МОЈЕМУ СЈЕЋАЊУ 235 МАИНИ 244 Марко ИВАНОВИЋ РА... more МОЈ ОТАЦ ВУКО ЈОВОВ ЉУБАНОВИЋ И ЊЕГОВО ВРИЈЕМЕ, ПО МОЈЕМУ СЈЕЋАЊУ 235 МАИНИ 244 Марко ИВАНОВИЋ РАТНИ ДОБРОВОЉЦИ МАИНА СА ОСВРТОМ НА НОСИОЦЕ ЦРНОГОРСКИХ БАРЈАКА 245 Марко Б. КНЕЖЕВИЋ УТИЦАЈ УЈЕДИЊЕЊА НА ИСТОРИЈУ ЈЕДНОГ БРАТСТВА И ХАРМОНИЈУ У ЈЕДНОЈ ПОРОДИЦИ 255 ПОБОРИ 260 Иво МАРКОВИЋ ПЛЕМЕ ПОБОРИ У ВЕЛИКОМ РАТУ 261 ПАШТРОВИЋИ 264 Крсто ВУКОТИЋ ПАШТРОВСКА ХРОНИКА 1 265 ЗБОРНИK Немања КУЉАЧА ЛЕОНТИЈЕ МИТРОВИЋ -СВЕШТЕНИК ЈУНАК ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА РАСПОЛОЖЕЊЕ У ПАШТРОВИЋИМА ПРЕД ИЗБИЈАЊЕ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА
Од Карађорђа до Версајског мира, 2019
Jugoslavija - između ujedinjenja i razlaza. Hrvatsko-srpski odnosi u kontekstu društvenog razvoja dve Jugoslavije 1918-1991, 2018
U novu, jugoslovensku državu dalmatinski Srbi su ušli kao zajednica sa ozbiljnom i dugom tradicij... more U novu, jugoslovensku državu dalmatinski Srbi su ušli kao zajednica sa ozbiljnom i dugom tradicijom politi kih borbi u austrougarskom politi kom sistemu. Ta tradicija je, me utim, nasilno bila prekinuta represivnom politikom austrougarskih vlasti poslije izbijanja Prvog svjetskog rata. U novoj državi dalmatinski Srbi se nisu angažovali u punoj mjeri. Me utim, iako se inilo da su se dalmatinski Srbi uspavali, njihovi politi ki predstavnici stizali su ak i do ministarskih pozicija. Osim toga, dalmatinski Srbi su prosje no imali po etiri predstavnika u svakom skupštinskom sazivu, a tokom devetogodišnjeg rada Senata dali su i etiri senatora. Ipak, njihovi dometi su bili ograni eni. Zbog toga problem Srba iz Dalmacije nije podrobnije razmatran u vrhu vlasti u Beogradu. O njima se govorilo samo na lokalnom nivou, tj. njima se rukovodilo iz Dubrovnika i Splita, a kasnije, u vrijeme Banovine Hrvatske, prvi put iz Zagreba. U radu se daju portreti najzna ajnijih politi kih predstavnika dalmatinskih Srba u vremenu izme u dva svjetska rata. lanak je zasnovan na arhivskim dokumentima, objavljenim dokumentima, štampi i stru noj istoriografskoj literaturi.
Грађански рат у Хрватској 1991-1995, 2019
Врските мегу Р. Македонија и Р. Србија низ вековите и денес, 2018
Добровољци у Великом рату 1914-1918, 2018
Allied Seafarers in the Second World War, 2018
Војно дело, 2017
Институт за савремену историју, Београд чланку се, на основу доступне архивске грађе, релевантне ... more Институт за савремену историју, Београд чланку се, на основу доступне архивске грађе, релевантне литературе, штампе и дјела мемоарског карактера, даје приказ посљедњих дана постојања Републике Српске Крајине, односно периода између двије снажне офанзиве Хрватске војске (Бљесак и Олуја) у којима је најприје остала без територије Западне Славоније, а затим била сломљена падом њеног читавог западног дијела. Период од почетка маја до почетка августа 1995. године карактерисале су криза владе и институција, покушаји јачања одбрамбених потенцијала, мировне иницијативе и преговори, несташице струје, нафте и животних намирница, незадовољство становништва и све примјетније исељавање које је утицало на борбену готовост и знатно допринијело слому Српске Крајине. Најснажнији удар Хрватске војске од почетка рата дошао је отуда у тренутку када је Крајина била у најтежем положају још од оснивања 1991. године, па и не чуди што је све резултирало протјеривањем цјелокупног становништва западног дијела дотадашње Републике Српске Крајине.
Елите у Великом рату, 2017
The Great War in 1915, 2017
Istorija 20. veka, 2017
Ljeto 1995. donijelo je rasplet u građanskom ratu u Hrvatskoj koji je buktio još od 1991. Izdvaja... more Ljeto 1995. donijelo je rasplet u građanskom ratu u Hrvatskoj koji je buktio još od 1991. Izdvajanje Republike Hrvatske (RH) iz okvira Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) pratio je krvavi građanski rat između hrvatskih vlasti i srpskog stanovništva na dijelu "avnojevske" teritorije te republike u koji je u prvoj fazi sukoba bila upletena i Jugoslovenska narodna armija (JNA). Vlasti u Zagrebu nisu imale kontrolu nad teritorijom na kojoj je decembra 1991. proglašena Republika Srpska Krajina (RSK) koju niko nije priznao, ali koja je imala razgranatu državnu vlast, administrativni sistem, vojsku, policiju i koja je predstavljala stranu u razgovorima o razriješenju krize. Od proljeća 1992. ta teritorija se nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija (UN) prema planu koji je projektovao američki diplomata od ugleda Sajrus Vens. 1 Iako je tzv. Vensovim planom bila predviđena demilitarizacija Zaštićenih zona Ujedinjenih nacija (Zona Jug sa sjedištem u Kninu, Sjever sa sjedištem u Topuskom, Zapad sa sjedištem u Daruvaru i Istok sa sjedištem u Erdutu) i prestanak oružanih dejstava kako bi se stvorili uslovi za konačno mirno rješenje krize, sukoba je bilo i u narednom periodu. Akcije Hrvatske vojske (HV) na Miljevačkom platou u junu 1992, 2 u Ravnim kotarima u januaru 1993. 3 i u Medačkom džepu u septembru 1993. 4 * Rad je dio projekta Konflikti i krize: saradnja i razvoj u Srbiji i regionu u 19. i 20. veku (47030) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Jugoslavija i Poljska u XX veku, 2017
APSTRAKT: U radu smo predstavili portrete diplomata koje je Kraljevina SSHS/Jugoslavija slala u R... more APSTRAKT: U radu smo predstavili portrete diplomata koje je Kraljevina SSHS/Jugoslavija slala u Republiku Poljsku tokom trajanja diplomatskih odnosa dve zemlje. Njihovi portreti i dostignuća, kao i učinci tokom boravka u Varšavi u središtu su pažnje ovog rada. Tokom gotovo dvije decenije jugoslovensko-poljskih međuratnih odnosa na službi u glavnom gradu Poljske našla su se i značajna imena jugoslovenske diplomatije i cjelokupnog javnog života kao što su Branko Lazarević i Prvislav Grizogono. Međutim, činjenica da Poljska nije bila zemlja od prvostepene važnosti za spoljnu politiku jugoslovenske kraljevine učinila je da ni dometi rada ovih ljudi u Varšavi ne budu naročito veliki. Članak je nastao na osnovu dokumenata iz Arhiva Jugoslavije i relevantne literature. KLJUČNE RIJEČI: Jugoslavija, Poljska, kraljevske diplomate, Poslanstvo u Varšavi, Jevrem Tadić, Jevrem Simić, Branko Lazarević, Prvislav Grizogono Po završetku Prvog svjetskog rata u sklopu velikih promjena na evropskom kontinentu nastale su dvije nove države -Republika Poljska i Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Ako se za Poljsku može reći da je obnovila državnost, zajednička država Južnih Slovena predstavljala je novost na političkoj mapi Evrope. Ove dvije velike slovenske zemlje su već tokom 1919. godine uspostavile diplomatske odnose. Prvi poljski diplomatski predstavnik stigao je u Beograd 19. septembra, a jugoslovenski otpravnik poslovao stupio je na dužnost u Varšavi 29. oktobra 1919. godine. Dužnost jugoslovenskih poslanika u Varšavi u međuratnom periodu (1920-1939) obavljale su ugledne diplomate: Jevrem Simić, Ljubomir Nešić, Milutin Jovanović, Jovan Milanković, Branko Lazarević, Vladislav Martinac, Prvislav Grizogono i Aleksandar Vukčević. Posljednji određeni poslanik Vasilije Protić nikada nije stigao do Varšave jer je Poljska bila brutalno napadnuta. Međutim, dužnost otpravnika poslova od juna 1919. do dolaska prvog kraljevskog poslanika obavljao je Jevrem Tadić, koji je bio prvi jugoslovenski diplomatski predstavnik u Poljskoj i za čije ime su vezani počeci diplomatskih odnosa jugoslovenske kraljevine i poljske republike nakon Velikog rata. 1 * Članak je deo projekta Konflikti i krize: saradnja i razvoj u Srbiji i regionu u 19. i 20. veku (47030) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Карађорђе и његово наслеђе у српској историји, 2017
Плана 2017. МИЛАН ГУЛИЋ, научни сарадник Институт за савремену историју, Београд КРАЉ АЛЕКСАНДАР ... more Плана 2017. МИЛАН ГУЛИЋ, научни сарадник Институт за савремену историју, Београд КРАЉ АЛЕКСАНДАР У ДАЛМАЦИЈИ 1925. И 1929.* Апстракт: Током 13 година владавине државом која се најприје звала Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а затим Краљевина Југославија, њен други владар краљ Александар I Карађорђевић два пута је долазио у посјету Далмацији. Први пут је обишао Јужну и Средњу Далмацију 1925. године у поводу прославе 1.000 година од крунисања Томислава за хрватског краља, а други пут је дошао у кратку посјету 1929. године када је обишао Сјеверну и Средњу Далмацију. Приликом своје друге посјете краљ је обишао и крајеве који су тек 1921. и 1923. године ушли у састав југословенске државе. Посјетио је и нека мјеста у залеђу са значајнијим процентом српског становништва. За Сјеверну Далмацију то је била прва и, показало се, једина таква прилика. С обзиром на изразито пројугословенску оријентацију становништва Далмације, а у контексту свеукупних српско-хрватских односа, обје његове посјете тим крајевима имале су велики симболички, али и политички значај и превазилазиле су "обична" владарска путешествија. Чланак је заснован на архивским документима, штампи и стручној литератури.
Војноисторијски гласник, 2016