Dušan Petrović | University of Niš (original) (raw)

Papers by Dušan Petrović

Старост: Српски језик, књижевност, уметност – Зборник радова са XVIII међународног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (27–28. октобар 2023), 2024

Тема старења чини једну од незаобилазних тема приликом тумачења романа у стиху „Деца" Милене Марк... more Тема старења чини једну од незаобилазних тема приликом тумачења романа у стиху „Деца" Милене Марковић. Главна јунакиња је аутодијегетички приповедач који описује старење других и старење ње саме, па овим радом тежимо да прикажемо на који начин ти биолошки процеси утичу на међуљудске односе јунака „Деца". У раду ће бити анализирано постојање два наратива о старости (stories of decline & stories of progress), те постојање разлика између старења у односу на род (gender aging). Посебна пажња биће посвећена појму „зависност” који се често везује за старија лица. Циљ је показати како се зависност не мења у односу на доб појединца, већ је током целог живота на снази „међузависност".

Исходишта, 2024

Предмет рада је тумачење (секундарног фолклорног) модела приповедања збирке прича „Благ реч” Него... more Предмет рада је тумачење (секундарног фолклорног) модела приповедања збирке прича „Благ реч” Негославе Станојевић. Поднаслов збирке – „Баба Гроздине приче из Заплања” – представља важан паратекстуални елемент јер упућује на хомодијегетичког наратора, уједно и главну јунакињу прича ове збирке. Поред тога, поднаслов упућује имплицитно и на реципијента баба Гроздиних прича – она некоме прича како би сачувала од заборава животне поруке и важне догађаје који су утицали на њен живот и на животе других људи. Оно што обликује већину њених прича је народна култура и ставови
патријархалне заједнице. Циљ рада јесте да, након тумачења одлика секундарног фолклорног модела приповедања, укажемо на повезаност анализираног типа приповедања и друштвено-географских услова приповедача. На крају рада ћемо указати и на место ове збирке прича у односу на канон књижевности на дијалекту.

Philologia Mediana, 2024

Ослањајући се на ставове претходних истраживача књижевности за децу који сматрају да свака опозиц... more Ослањајући се на ставове претходних истраживача књижевности за децу који сматрају да свака опозиција приказана у тексту може бити повод његовог имаголошког тумачења, јер се преко ње показује потрага за идентитетом карактеристична за одрастање, покушавамо да покажемо на које је све начине Човек (неоптерећен националним, верским или било којим другим друштвеним обележјем) приказан као Други у поезији Љубивоја Ршумовића. Примећује се како, у тумаченим песмама, насупрот детета стоји човек са обележјем одраслости. Ипак, преко њиховог ривалства се доказује да другост не мора да има негативан предзнак, јер дете том Другом непрестано тежи у периоду одрастања. Посебна пажња биће посвећена циклусу песама "Још нам само але фале" јер је он повод поновног сагледавања Човека као Другог у односу на дете: одраслост још једном одликује неразумевање разлика и одсуство емпатије према угроженима.

Наше стварање: часопис за књижевност, уметност и културу, 2023

Захваљујући избору теме, начину приказивања појединости и специфичности медија преко ког се садрж... more Захваљујући избору теме, начину приказивања појединости и специфичности медија преко ког се садржај пласирао – илустрације о догодовштинама са психотерапије Ане Петровић веома брзо су сакупиле велики број „пратилаца”, због чега је ауторка одлучила да обједини све епизоде у оквиру једне публикације. Књига „Стрипотерапија” представља вишеслојну наративну целину приликом чијег тумачења треба подједнако водити рачуна о двама аспектима: језичком и визуелном.
Циљ овог рада јесте да прикаже рецепцију „Стрипотерапије”, утицај визуелног у наративности илустрација, значај интертекстуалности за тумачење појединачних епизода и неколико других незанемарљивих аспеката.
*
Poetika „Stripoterapije” Ane Petrović

Прошло и будуће у култури Бугара и Срба (Тематски двојезични зборник радова), 2024

Циљ рада је да прикаже транспозицију народне културе у савременој српској поезији на примеру збир... more Циљ рада је да прикаже транспозицију народне културе у савременој српској поезији на примеру збирке песама Радмиле Петровић. Иако нема формалних ослањања на народну поезију, лирску или епску, или на народну прозу, збирка „Moja mama zna šta se dešava u gradovima” представља поетску целину у којој доминирају размишљања и поступци патријархалног колектива. Критиковањем и физичким удаљавањем, лирски субјект покушава да занемари народну културу, која се у збирци одражава преко обреда, обичаја и народних веровања. Међутим, фолклорно наслеђе се приказује као својеврсно бреме, а сам процес удаљавања од њега је безуспешан. Због тога се у раду тумачи и позиција лирског субјекта који пристаје да се „прилагоди правилима” колектива.

Савремена проучавања језика и књижевности, 2024

Предмет рада јесте тумачење начина приказивања пса у поезији Десанке Максимовић и Милене Марковић... more Предмет рада јесте тумачење начина приказивања пса у поезији Десанке Максимовић и Милене Марковић. Приказивање ове животиње дуго је било повезивано са раним митолошким представама приписиваним животињама. Удаљавање од народног веровања утицало је на промену слике пса која се у књижевним текстовима јавља. На корпусу, који чини поезија Десанке Максимовић и Милене Марковић, желимо показати на који се начин митолошко поимање пса модификовало и која се све значења приписују овој животињи у књижевности 20. и 21. века. Посебну пажњу посветићемо мотиву црног пса који се значајно разликује у поезији одабраних ауторки – док је „црног пса” Милене Марковић могуће довести у везу са енглеским фолклорним стваралаштвом, Десанка Максимовић ослобађа се митолошких наноса, па је слика црног пса у њеној поезији растерећена негативних конотација

Савремена филолошка проучавања младих истраживача II, 2024

Предмет истраживања су књижевни разговори вођени са писцима српске књижевности 20. и 21. века. У ... more Предмет истраживања су књижевни разговори вођени са писцима српске књижевности 20. и 21. века. У уводном делу истраживања трудимо се да позиционирамо књижевни разговор у односу на друге облике епитекста (пре свега у односу на књижевни интервју који са књижевним разговором има највише сличности). Само анализирање књижевног разговора, као једног облика епитекста, сматрамо значајним због тога што се уз његову помоћ може целовито сагледати појединачни књижевни текст или целокупна поетика одређеног писца. Како су књижевни разговори (у мањој или већој мери) заступљени у књижевној продукцији од почетка 20. века, наше истраживање се базира на проналажењу сличности и разлика између књижевних разговора некад и сад. Корпус истраживања чине књижевни разговори које је водио Бранимир Ћосић у првој половини 20. века и разговори које је водио Александар Гаталица у другој деценији 21. века. Пажња ће бити посвећена улози испитивача/саговорника, аспектима који утичу на књижевни разговор и питањима која се најчешће постављају писцима.

Годишњак за српски језик, 2023

Циљ овог рада је тумачење илустрација које нису примарно саставни део уџбеника/читанке. Сагледава... more Циљ овог рада је тумачење илустрација које нису примарно саставни део уџбеника/читанке. Сагледавањем илустрација у контексту трансмедијалне наратологије желимо да покажемо да свака илустрација поседује наративни потенцијал због ког касније може постати (додатно) наставно средство. Проналажењем заједничких одлика илустрација изабраних аутора покушаћемо да покажемо да свака илустрација, иако уметничко дело за себе, може бити тумачена у оквиру ширег система.

Cilj ovog rada je tumačenje ilustracija koje nisu primarno sastavni deo udžbenika/čitanke. Sagledavanjem ilustracija u kontekstu transmedijalne naratologije želimo da pokažemo da svaka ilustracija poseduje narativni potencijal zbog kog kasnije može postati (dodatno) nastavno sredstvo. Pronalaženjem zajedničkih odlika ilustracija izabranih autora pokušaćemo da pokažemo da svaka ilustracija, iako umetničko delo za sebe, može biti tumačena u okviru šireg sistema.

Годишњак Института за дечју књижевност, 2023

Transmedijalna čitanja romana „Agi i Ema” Igora Kolarova * Универзалност теме и уврштавање у школ... more Transmedijalna čitanja romana „Agi i Ema” Igora Kolarova
*
Универзалност теме и уврштавање у школску лектиру условили су да примарни текст – роман „Аги и Ема” Игора Коларова – добије неколико адаптација. Адаптације које тумачимо у овом раду су филм „Аги и Ема” и позоришна представа „Аги и Ема”. Циљ рада је да покаже да свака адаптација представља индивидуалну трансмедијалну реализацију читања примарног текста. Сваки медиј одликују специфична средства, што даље условљава специфичне начине преношења наратива реципијентима.

Савремена филолошка проучавања младих истраживача I (зборник радова), 2023

У првом делу рада бавимо се актуелним проблемима са којима се суочавају сви проучаваоци кратке пр... more У првом делу рада бавимо се актуелним проблемима са којима се суочавају сви проучаваоци кратке приче као књижевног жанра. Основни проблем је дефинисање кратке приче и проналажење њених сталних особина. Из тога следи да кратка прича до данас нема универзалну дефиницију, нити одлике по којима је могуће јасно је разликовати од других прозних врста. У српској књижевности један од најпознатијих аутора кратке приче је Давид Албахари. Пре тумачења саме збирке, осврнућемо се на поетику Албахаријевих кратких прича (али и његовог стваралаштва уопште) како бисмо могли да дамо одговор на питање: „Да ли Албахари успоставња континуитет у писању кратких прича?”. Након тога, на примеру последње Албахаријеве збирке кратких прича „Хоћемо још малих прича, још, још и још” (2020), покушаћемо да покажемо на који начин се овај књижевни жанр опире прецизном одређењу. Албахаријеве кратке приче садрже доста особина које су као фрекфентне издвојене приликом дефинисања те прозне врсте, али имају и особености којима се супротстављају било којој дефиницији кратке приче.

U prvom delu rada bavimo se aktuelnim problemima sa kojima se suočavaju svi proučavaoci kratke priče kao književnog žanra. Osnovni problem je definisanje kratke priče i pronalaženje njenih stalnih osobina. Iz toga sledi da kratka priča do danas nema univerzalnu definiciju, niti odlike po kojima je moguće jasno je razlikovati od drugih proznih vrsta. U srpskoj književnosti jedan od najpoznatijih autora kratke priče je David Albahari. Pre tumačenja same zbirke, osvrnućemo se na poetiku Albaharijevih kratkih priča (ali i njegovog stvaralaštva uopšte) kako bismo mogli da damo odgovor na pitanje: „Da li Albahari uspostavnja kontinuitet u pisanju kratkih priča?”. Nakon toga, na primeru poslednje Albaharijeve zbirke kratkih priča „Hoćemo još malih priča, još, još i još” (2020), pokušaćemo da pokažemo na koji način se ovaj književni žanr opire preciznom određenju. Albaharijeve kratke priče sadrže dosta osobina koje su kao frekfentne izdvojene prilikom definisanja te prozne vrste, ali imaju i osobenosti kojima se suprotstavljaju bilo kojoj definiciji kratke priče.

Philologia Mediana, 2023

Предмет рада је испитивање фрекфенције употребе речи које се тичу ковид пандемије у „Летопису Мат... more Предмет рада је испитивање фрекфенције употребе речи које се тичу ковид пандемије у „Летопису Матице српске” и тумачење прилога у којима се претраживане речи јављају. Након прегледа теоријске литературе о утицају пандемије на језик и књижевност, анализирамо корпус истраживања који чини двадесет и једна свеска поменутог часописа. Други део рада посвећен је тумачењу конкретних књижевних и књижевнонаучних прилога како бисмо приказали у којим деловима текста се претраживане речи јављају и како оне утичу на саме текстове. Поред књижевних прилога (из рубрике Поезија и проза), примећујемо и учесталост претраживаних речи у осталим рубрикама „Летописа”, чиме се показује значајан утицај пандемије на све прилоге изабраног књижевног часописа.
*
The subject of the paper is the examination of the „covid words” frequency in the „Letopis Matice srpske” and the interpretation of the articles in which the searched words appear. After reviewing the theoretical literature about the impact of the pandemic on language and literature, we analyze the corpus of research: the twenty-one issues of the magazine, in which we will search for the selected words. The second part of the paper is devoted to the interpretation of specific literary works and literary studies in order to show in which parts of the text the searched words appear and how they affect the texts. In addition to the literary articles (Poetry and Prose section), we also notice a large number of occurrences of searched words in the other sections of „Letopis Matice srpske”, which shows the significant impact of the pandemic on all contributions of the selected literary magazine.

ПРИЯТЕЛСТВОТО В КУЛТУРАТА НА БЪЛГАРИ И СЪРБИ (ПРИЈАТЕЉСТВО У КУЛТУРИ БУГАРА И СРБА), 2023

Циљ рада је тумачење алијенација која, као честа одлика књижевности егзила и књижевности о егзилу... more Циљ рада је тумачење алијенација која, као честа одлика књижевности егзила и књижевности о егзилу, значајно утиче на конструкцију јунака и целокупни тон драме „Београдска трилогија” Биљане Србљановић. Емиграција је утицала на отуђивање јунака ове драме који су приморани да учествују у интеракцијама које су им наметнуте као „једини избор“. Тумачење овог мотива вршимо уз упоредо преиспитивање постојаности концепта отворене и затворене драмске форме о ком детаљно говори Фолкер Клоц. Одлике отворене драмске форме из „Београдске трилогије” употпуњавају слику тумачења ове драме као драме отуђености и непријатељства.

Детињство/Childhood, 2022

О роману „Лето када сам научила да летим” Јасминке Петровић: поређењем тематских супротности, у р... more О роману „Лето када сам научила да летим” Јасминке Петровић: поређењем тематских супротности, у раду се анализира утицај сваке теме на идентитетски развој главне јунакиње Софије.

O romanu „Leto kada sam naučila da letim” Jasminke Petrović: poređenjem tematskih suprotnosti, u radu se analizira uticaj svake teme na identitetski razvoj glavne junakinje Sofije.

Наше стварање: часопис за књижевност, уметност и културу, 2021

Приказ збирке „Рођен као змај: песме дечје и нимало наивне” Драгана Хамовића (Чачак: Пчелица изда... more Приказ збирке „Рођен као змај: песме дечје и нимало наивне” Драгана Хамовића (Чачак: Пчелица издаваштво, 2019)

Prikaz zbirke „Rođen kao zmaj: pesme dečje i nimalo naivne” Dragana Hamovića (Čačak: Pčelica izdavaštvo, 2019)