ОКТОБАР 30. СВ. БЛАГОВЕР. СТЕФАН УРОШ II МИЛУТИН, КРАЉ СРБСКИ. (original) (raw)

На нашем сајту објављујемо приређен текст Последовањā св. благоверном Стефану Урошу II Милутину, краљу Србском (цсл. и срб.).

Из фуснота (па мало шире):

Напомена: бројне фусноте су нажалост биле неизбежне, и односе се углавном на учињене исправке и измене у тексту и њихов извор.

У саставу збирке овом приликом објављено:

Служба коју је саставио србски патријарх Данило III – Бањски, око 1380. г. Текст Службе дигитализован и приређен према тексту у „Србљаку“ митрополита Михаила (Јовановића), издање: Београд 1861. г. стр. 47-59, подвргнут минималној граматичкој (привођење нормама савремене руске редакције црквено-словенског језика) и другој редакцији. Приликом приређивања кориштени су и: 1) транскрипт и превод на савремени србски језик србско-словенског текста Службе у издању „Србљак – службе, канони, акатисти“ књ. 2, Српска књижевна задруга, Београд 1970. г. стр. 77-123; 2) радови Томислава Јовановића „Служба св. краљу Милутину Данила Бањског“ и „Синаксарско житије св. краља Милутина патријарха Данила Бањског“ у којима се налазе очитани србско-словенски текстови службе и синаксара.

Синаксар у служби: стихови додати према тексту у тзв. „Московском србљаку“ (1765. г.), а остатак Синаксара према тексту у „Србљаку“ митрополита Михаила (Јовановића).

Пролошко житије преузето из штампаног издања „Данило III (Бањски) – Сабрана дела“, приредила и пренела на савремени српски језик Ксенија Миловановић, стр. 37-45, Српска књижевна задруга, коло CXV, књига 770, Београд 2023. г.

Житије преузето из „Житија светих за месец октобар“ преп. Јустина (Поповића), стр. 647-664.

Молитву (чији се извор нисам потрудио да установим) са србског на црквено-словенски језик превео Зор. А. Ст. 18. маја 2023. г. за потребе његовог рада, који је своје место добио на зиду трпезарије манастира Хиландара.

У саставу збирке ако Бог да биће још објављено:

"Опело св. краљу Милутину", састав г. Поликарпа (Петрова), еп. Белоградчишског (05. окт. 2021 г.), који сам са бугарског синхроно превео на србски и црквено-словенски језик, али нисам стигао до овогодишњег празника да завршим тзв. финалну редакцију и да пошаљем аутору на преглед.

Друго синаксарско житије из "Московског Србљака" које се унеколико разликује и опширније је од предложеног из "Србљака митр. Михаила".

Евентуално и Житије које се налази у "Србљаку митр. Михаила".

Брат Мирко И. Нанић је на србском језику саставио Акатист св. краљу Милутину, објављен је и на нашем сајту, а има га доста и по нету, колико знам није превођен на цсл.

Повезан пост: НЕКЕ ЛЕКСЕМЕ ИЗ СЛУЖБЕ СВ. КРАЉУ МИЛУТИНУ У ПРЕВОДУ НА САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК.