Marijan Jelić | University of Novi Sad (original) (raw)
Papers by Marijan Jelić
Узданица
The subject of this research are poetic words in lyrical folk poems (Vuk’s first book of Serbian ... more The subject of this research are poetic words in lyrical folk poems (Vuk’s first book of Serbian folk poems, published in 1841). Our goal was to investigate lexemes marked as poetic, the way they were marked as such in Vuk’s Serbian dictionary, as well as in contemporary Serbian lexicography (RSANU/RMS and RSJ), the characteristics and the status of these lexemes in modern Serbian language. According to how poetic words are presented in contemporary Serbian lexicography (from Vuk to the present day), four types of poetic words can be distinguished: choruses, words that in all their forms and meanings are used only in poems, words that are only in certain meanings used as poetic and words that are used as poetic only in certain forms. The research shows that this lexical set is by its nature extremely marginalized and hence, probably, the lack of a systematic approach to the analysis: the lack of instructions on how to deal with this lexicon, the absence of men- tioning these lexemes...
Norma, 2018
Резиме: У раду се издвајају и описују карактеристичне језичко-стилске особине драмскога текста Ма... more Резиме: У раду се издвајају и описују карактеристичне језичко-стилске особине драмскога текста Мачор у чизмама Игора Бојовића. С обзиром на то да је реч о делу (тексту/комаду) које је настало преобликовањем бајке Ш. Пероа " Мачак у чизмама " , уз инкорпорирање својстава других књижевних врста и померање ка реалистичном окружењу савремених збивања, која се манифестују у језику и стилу, његова лингвостилистичка интерпретација пружиће низ релевантних закључака о језику и стилу и допринети његовом бољем разумевању. Анализа је усмерена на различите поступке онеобичавања на свим језичким нивоима — фонолошком, морфолошком, синтаксичком и лексичком, укључујући и поступке везане за писани израз језика. Све издвојене језичке јединице осветљене су како на плану стилематичности (плану језичког оформљења стилема), тако и на плану стилогености (плану функционалне вредно-сти стилема, тј. књижевноуметничких разлога њихове употребе). 12 Кључне речи: драма, језичко преобликовање бајке, језичко-стилска анализа, Игор Бојовић.
This paper presents lexeme čudo from the aspect of analysis of its lexical meaning which is based... more This paper presents lexeme čudo from the aspect of analysis of its lexical meaning which is based on a corpus from a dictionary. In order to get more detailed insight, we inves tigated its use in the definitions of other words. On the basis of the results, it can be said that, according to the general idea of the speakers of Serbian, čudo is conceptualized as a super natural, unusual, inexplicable phenomenon which causes strong emotions in the experiencer that are based on surprise, and that the secondary meaning of 'unusual phenomenon' is se mantically and pragmatically equal to the primary religious meaning, which is more typical in the everyday conceptualization of the speakers of Serbian.
Norma, 2018
Резиме: У раду се издвајају и описују карактеристичне језичко-стилске особине драмскога текста Ма... more Резиме: У раду се издвајају и описују карактеристичне језичко-стилске особине драмскога текста Мачор у чизмама Игора Бојовића. С обзиром на то да је реч о делу (тексту/комаду) које је настало преобликовањем бајке Ш. Пероа " Мачак у чизмама " , уз инкорпорирање својстава других књижевних врста и померање ка реалистичном окружењу савремених збивања, која се манифестују у језику и стилу, његова лингвостилистичка интерпретација пружиће низ релевантних закључака о језику и стилу и допринети његовом бољем разумевању. Анализа је усмерена на различите поступке онеобичавања на свим језичким нивоима — фонолошком, морфолошком, синтаксичком и лексичком, укључујући и поступке везане за писани израз језика. Све издвојене језичке јединице осветљене су како на плану стилематичности (плану језичког оформљења стилема), тако и на плану стилогености (плану функционалне вредно-сти стилема, тј. књижевноуметничких разлога њихове употребе). 12 Кључне речи: драма, језичко преобликовање бајке, језичко-стилска анализа, Игор Бојовић.
У раду ће се представити предлог пројектат који се односи на изучавање језика српских народних пе... more У раду ће се представити предлог пројектат који се односи на изучавање језика српских народних песама и израду модерног лингвокултуролошког речника (предмет, циљеви и задаци, мисија и визија, план пројектних активности према фазама) и указати на значај проучавања и лексикограф-ског представљања језика српских народних песама у Вуковим и др. збиркама за очување и презентовање културно-историјског наслеђа у циљу изградње, ојачавања и заштите културног и националног идентитета.
U radu se razmatra leksika srpskih narodnih pesama na odabranom materijalu prve knjige Vukovih li... more U radu se razmatra leksika srpskih narodnih pesama na odabranom materijalu prve knjige Vukovih lirskih pesama sa stanovišta recepcije modernog čitaoca i sa stanovišta potreba nastave književnosti. Utvrđen je leksički sastav prema leksičko-normativnom statusu i udeo leksema koje za savremenog čitaoca mogu biti nepoznate, diskutovano je pitanje zastupljenosti i semantičkog predstavljanja ovih leksema u postojećim relevantnim rečnicima srpskog jezika i na kraju pitanje potreba za pravilno i prikladno razumevanje i učenje sadržaja narodne književnosti i tradicijske kulture na osnovnoškolskom uzrastu.
У раду су подробније приказани начини представљања глаголске рекције У нашим описним речницима (у... more У раду су подробније приказани начини представљања глаголске рекције У нашим описним речницима (у једнотомном и шестотомном Речнику Матице српске и у Речнику САНУ). Аутор сматра д а је добро што се све више посвећује пажња рекцијским допунама и указује на недостатке испољене приликом представљања рекцијских допуна (пре свега глагола) у поменутим речницима. Основни узрок овим недостацима је чињеница да рекција као тема у досадашњој (српској) лингвистици још увек није подробно истражена нити теоријски утемељена, што за последицу има непрецизне концепцијске ставове о томе како ће рекција бити представљена у речнику (обично наведене у предговору), а затим и недоследно и несистемско представљање у самом речничком чланку.
У раду су представљена дублетна образовања и хомонимске номинације код етника и ктетика (од ојкон... more У раду су представљена дублетна образовања и хомонимске номинације код етника и ктетика (од ојконима у Војводини). Истраживање показује да су дублетна образовања и хомонимске номинације код етника и ктетика од ојконима у Војводини веома чести. Та бројност резултат је деловања већег броја фактора – језичких (велики број суфикса који учествују у творби етника и ктетика, творба и од скраћене основе, творба ктетика и од основе етника) и нејезичких (величина насеља, млађе или старије становништво, домаће или досељеничко становништво, необразовано или образовано становништво).
Апстракт: Српски језик као нематерњи јесте предмет који се код нас (у Србији) изучава на свим нив... more Апстракт: Српски језик као нематерњи јесте предмет који се код нас (у Србији) изучава на свим нивоима образовања-од основне школе до универзитета, и то само у Војводини. Може се рећи да судбина овог предмета последњих деценија прати судбину језика којим се бави. Ако бисмо за српски језик, еколингвистички посматрано, могли рећи да је угрожен, за предмет Српски језик као нематерњи можемо рећи да је запостављен. Ова запостављеност део је поменуте угрожености. Образовање одговарајућег кадра, уџбеници, дидактичка и методичка литература, стручни надзор-све је то на незадовољавајућем нивоу.
У раду су представљени начини творбе (и изражавања) ентика и ктетика грађених од ојконима (имена ... more У раду су представљени начини творбе (и изражавања) ентика и ктетика грађених од ојконима (имена насеља) у Војводини. Творба етника и ктетика је суфиксална и сложено-суфиксална, с тим да се ове групе речи могу изражавати и описно. Указано је на факторе (језичке и нејезичке) који утичу на творбу одн. изражавање етника и ктетика. И за етнике и за ктетике је карактеристично да у творби централну позицију заузима свега неколико суфикса (етници: -(ј)анин, -ац, -чанин, -анац; ктетици: -ски, -ачки, -(ј)ански).
У раду су обрађени суфикси за грађење етника од ојконима у Војводини. Утврђено је да се свега нек... more У раду су обрађени суфикси за грађење етника од ојконима у Војводини. Утврђено је да се свега неколико суфикса че-сто употребљава у овој функцији: -фанин, -чанин, -ац и -анац. По-ред ових, постоји и двадесетак других који се веома ретко употре-бљавају. Представљена је дистрибуција ових суфикса и указано на факторе који утичу на употребу одговарајућег суфикса.
У овом раду обрађени су суфикси за грађење ктетика за ојкониме у Војво-дини. Утврђено је да се уг... more У овом раду обрађени су суфикси за грађење ктетика за ојкониме у Војво-дини. Утврђено је да се углавном свега неколико суфикса употребљава у овој функцији: -ски, -ачки, -(ј)ански (централни). Поред ових постоји и десетак дру-гих који се веома ретко употребљавају (периферни). Представљена је дистрибу-ција ових суфикса и указано на факторе који утичу на употребу одговарајућег суфикса.
Апстракт: Етници и ктетици представљају онај део лексичког фонда српског језика који се веома чес... more Апстракт: Етници и ктетици представљају онај део лексичког фонда српског језика који се веома често употребљава (пре свега у свакодневном говору и медијима). Отуда би било добро да постоји норма која би прописала како ове речи треба градити и употребљавати. Ово је утолико пре потребно, јер истраживање, које је спроведено, показује да су људи веома несигурни кад је у питању употреба етника и ктетика. Још је наглашенија потреба за нормирањем ове области код људи који раде у медијим<? (којих има све више). Кључне речи: етници, ктетици, норма, језичка пракса, језичка правилност. 1. Нормирање етника и ктетика није лак ни једноставан посао. На то можда указује и чињеница да у српској лингвистици још није решено ово питање. А на то свакако указује следећи пример. О томе да ли за топоним Козара ктетик гласи козарачки или козарски писало се од 1958. г. па до краја 20. века у више наврата (Шипка 58/59, Пецо 1969, Далмација 1983, Ћорић 1984, Шипка 2000). Више од четири деценије утврђиван је ктетик једног топонима. 2. Прикупљајући грађу за обраду етника и ктетика изведених од ојконима у Војводини 1 , информатори су ми често саопштавали како нису сигурни да ли је то што они кажу исправно. По мишљењу већине, једне облике требало би одбацити, а друге означити као једино исправне. Тиме бисмо добили то да уместо три или четири облика имамо само по један облик за етник и ктетик. Етници и ктетици у Војводини прикупљени су само за називе насеља (укупно 464), и то само за она која имају такав статус према попису становништва из 1991. г. Информатори од којих су подаци прикупљени били су пунолетне особе свих друштвених слојева и различитих узраста. Испитао сам око 620 информатора: сам сам испитао један број информатора, а у већини случајева давао сам познаницима Упутство за прикупљање етника и ктетика насеља у Војводини, а они су у својим местима боравка извршили испитивање за сва места из њихове општине и резултате слали мени. Дакле, податке сам прикупљао методама интервјуисања и анкетирања. На тај начин за свако насеље добијени су подаци од најмање десет информатора.
О УНИВЕРБИЗАЦИЈИ У ПЧЕЛАРСКОЈ ЛЕКСИЦИ У ра ду су ана ли зи ра ни јед но лек сем ски на зи ви за р... more О УНИВЕРБИЗАЦИЈИ У ПЧЕЛАРСКОЈ ЛЕКСИЦИ У ра ду су ана ли зи ра ни јед но лек сем ски на зи ви за раз не пој мо ве из пче лар ства, за бе ле же ни па ра лел но са ви ше лек сем ским -са истим зна че њем. Ана ли за гра ђе при ку пље на из ча со пи са Пче лар(сва го ди шња из да ња из пе ри о да 1998-2000) по ка зу је да је уни вер би за ци ја као на чин пре тва ра ња мул ти вер ба та у уни вер ба те ве о ма за сту пље на. Као основ ни на чин на ста ја ња уни вер ба та -де ри ва ци ја је нај за сту пље ни ја (пр вак -пр ви рој), до ста има и суп стан ти ви за ци је (из лет ни це -пче ле из лет ни це), док су оста ле вр сте уни вер би за ци је сла би је за сту пље не (си нег до ха, ком по зи ци ја, сим пли фи ка ци ја ви ше чла них на зи ва). Ис тра жи ва ње по твр ђу је за кључ ке из ра ни јих сту ди ја да је уни вер би за ци ја ка рак те ри стич на за раз не со ци јал не гру пе ко је се ба ве истим по слом.
Апстракт: У раду аутор износи став да су неке речи и конструкције у Закону о високом образовању п... more Апстракт: У раду аутор износи став да су неке речи и конструкције у Закону о високом образовању погрешно употребљене, те да их је потребно кориговати. Тако се уместо речи школарина предлаже тречуписнина, уместо речи школски (школска Јодина) предлаже реч студијски (студијска Година) или академски (академска ioguна); а уместо конструкције ЕСПБ бодови -само бодови.
Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 55/1, 2012, str.197-210
У ра ду је пред ста вље на лек се ма чу до с аспек та ана ли зе лек сич ког зна че ња на при ме р... more У ра ду је пред ста вље на лек се ма чу до с аспек та ана ли зе лек сич ког зна че ња на при ме ру реч нич ког кор пу са. У ци љу до би ја ња што пот пу ни је сли ке ис пи та на је ње на упо тре ба у де фи ни ци ја ма дру гих ре чи. На осно ву ре зул та та мо же се кон ста то ва ти да се по оп штој пред ста ви но си ла ца срп ског је зи ка чу до кон цеп ту а ли зу је у ви ду нат при род не, нео бич не, нео бја шњи ве по ја ве ко ја у екс пе ри јен се ру иза зи ва ја ке емо ци је ба зи ра не на из не на ђе њу и да је се кун дар но зна че ње 'нео бич на по ја ва' у се ман тич ком и праг ма тич ком сми слу рав но прав но са при мар ним ре ли ги о зним зна че њем, а у сва ко днев ној кон цеп ту а ли за ци ји но си ла ца срп ског је зи ка ти пич ни је.
Узданица
The subject of this research are poetic words in lyrical folk poems (Vuk’s first book of Serbian ... more The subject of this research are poetic words in lyrical folk poems (Vuk’s first book of Serbian folk poems, published in 1841). Our goal was to investigate lexemes marked as poetic, the way they were marked as such in Vuk’s Serbian dictionary, as well as in contemporary Serbian lexicography (RSANU/RMS and RSJ), the characteristics and the status of these lexemes in modern Serbian language. According to how poetic words are presented in contemporary Serbian lexicography (from Vuk to the present day), four types of poetic words can be distinguished: choruses, words that in all their forms and meanings are used only in poems, words that are only in certain meanings used as poetic and words that are used as poetic only in certain forms. The research shows that this lexical set is by its nature extremely marginalized and hence, probably, the lack of a systematic approach to the analysis: the lack of instructions on how to deal with this lexicon, the absence of men- tioning these lexemes...
Norma, 2018
Резиме: У раду се издвајају и описују карактеристичне језичко-стилске особине драмскога текста Ма... more Резиме: У раду се издвајају и описују карактеристичне језичко-стилске особине драмскога текста Мачор у чизмама Игора Бојовића. С обзиром на то да је реч о делу (тексту/комаду) које је настало преобликовањем бајке Ш. Пероа " Мачак у чизмама " , уз инкорпорирање својстава других књижевних врста и померање ка реалистичном окружењу савремених збивања, која се манифестују у језику и стилу, његова лингвостилистичка интерпретација пружиће низ релевантних закључака о језику и стилу и допринети његовом бољем разумевању. Анализа је усмерена на различите поступке онеобичавања на свим језичким нивоима — фонолошком, морфолошком, синтаксичком и лексичком, укључујући и поступке везане за писани израз језика. Све издвојене језичке јединице осветљене су како на плану стилематичности (плану језичког оформљења стилема), тако и на плану стилогености (плану функционалне вредно-сти стилема, тј. књижевноуметничких разлога њихове употребе). 12 Кључне речи: драма, језичко преобликовање бајке, језичко-стилска анализа, Игор Бојовић.
This paper presents lexeme čudo from the aspect of analysis of its lexical meaning which is based... more This paper presents lexeme čudo from the aspect of analysis of its lexical meaning which is based on a corpus from a dictionary. In order to get more detailed insight, we inves tigated its use in the definitions of other words. On the basis of the results, it can be said that, according to the general idea of the speakers of Serbian, čudo is conceptualized as a super natural, unusual, inexplicable phenomenon which causes strong emotions in the experiencer that are based on surprise, and that the secondary meaning of 'unusual phenomenon' is se mantically and pragmatically equal to the primary religious meaning, which is more typical in the everyday conceptualization of the speakers of Serbian.
Norma, 2018
Резиме: У раду се издвајају и описују карактеристичне језичко-стилске особине драмскога текста Ма... more Резиме: У раду се издвајају и описују карактеристичне језичко-стилске особине драмскога текста Мачор у чизмама Игора Бојовића. С обзиром на то да је реч о делу (тексту/комаду) које је настало преобликовањем бајке Ш. Пероа " Мачак у чизмама " , уз инкорпорирање својстава других књижевних врста и померање ка реалистичном окружењу савремених збивања, која се манифестују у језику и стилу, његова лингвостилистичка интерпретација пружиће низ релевантних закључака о језику и стилу и допринети његовом бољем разумевању. Анализа је усмерена на различите поступке онеобичавања на свим језичким нивоима — фонолошком, морфолошком, синтаксичком и лексичком, укључујући и поступке везане за писани израз језика. Све издвојене језичке јединице осветљене су како на плану стилематичности (плану језичког оформљења стилема), тако и на плану стилогености (плану функционалне вредно-сти стилема, тј. књижевноуметничких разлога њихове употребе). 12 Кључне речи: драма, језичко преобликовање бајке, језичко-стилска анализа, Игор Бојовић.
У раду ће се представити предлог пројектат који се односи на изучавање језика српских народних пе... more У раду ће се представити предлог пројектат који се односи на изучавање језика српских народних песама и израду модерног лингвокултуролошког речника (предмет, циљеви и задаци, мисија и визија, план пројектних активности према фазама) и указати на значај проучавања и лексикограф-ског представљања језика српских народних песама у Вуковим и др. збиркама за очување и презентовање културно-историјског наслеђа у циљу изградње, ојачавања и заштите културног и националног идентитета.
U radu se razmatra leksika srpskih narodnih pesama na odabranom materijalu prve knjige Vukovih li... more U radu se razmatra leksika srpskih narodnih pesama na odabranom materijalu prve knjige Vukovih lirskih pesama sa stanovišta recepcije modernog čitaoca i sa stanovišta potreba nastave književnosti. Utvrđen je leksički sastav prema leksičko-normativnom statusu i udeo leksema koje za savremenog čitaoca mogu biti nepoznate, diskutovano je pitanje zastupljenosti i semantičkog predstavljanja ovih leksema u postojećim relevantnim rečnicima srpskog jezika i na kraju pitanje potreba za pravilno i prikladno razumevanje i učenje sadržaja narodne književnosti i tradicijske kulture na osnovnoškolskom uzrastu.
У раду су подробније приказани начини представљања глаголске рекције У нашим описним речницима (у... more У раду су подробније приказани начини представљања глаголске рекције У нашим описним речницима (у једнотомном и шестотомном Речнику Матице српске и у Речнику САНУ). Аутор сматра д а је добро што се све више посвећује пажња рекцијским допунама и указује на недостатке испољене приликом представљања рекцијских допуна (пре свега глагола) у поменутим речницима. Основни узрок овим недостацима је чињеница да рекција као тема у досадашњој (српској) лингвистици још увек није подробно истражена нити теоријски утемељена, што за последицу има непрецизне концепцијске ставове о томе како ће рекција бити представљена у речнику (обично наведене у предговору), а затим и недоследно и несистемско представљање у самом речничком чланку.
У раду су представљена дублетна образовања и хомонимске номинације код етника и ктетика (од ојкон... more У раду су представљена дублетна образовања и хомонимске номинације код етника и ктетика (од ојконима у Војводини). Истраживање показује да су дублетна образовања и хомонимске номинације код етника и ктетика од ојконима у Војводини веома чести. Та бројност резултат је деловања већег броја фактора – језичких (велики број суфикса који учествују у творби етника и ктетика, творба и од скраћене основе, творба ктетика и од основе етника) и нејезичких (величина насеља, млађе или старије становништво, домаће или досељеничко становништво, необразовано или образовано становништво).
Апстракт: Српски језик као нематерњи јесте предмет који се код нас (у Србији) изучава на свим нив... more Апстракт: Српски језик као нематерњи јесте предмет који се код нас (у Србији) изучава на свим нивоима образовања-од основне школе до универзитета, и то само у Војводини. Може се рећи да судбина овог предмета последњих деценија прати судбину језика којим се бави. Ако бисмо за српски језик, еколингвистички посматрано, могли рећи да је угрожен, за предмет Српски језик као нематерњи можемо рећи да је запостављен. Ова запостављеност део је поменуте угрожености. Образовање одговарајућег кадра, уџбеници, дидактичка и методичка литература, стручни надзор-све је то на незадовољавајућем нивоу.
У раду су представљени начини творбе (и изражавања) ентика и ктетика грађених од ојконима (имена ... more У раду су представљени начини творбе (и изражавања) ентика и ктетика грађених од ојконима (имена насеља) у Војводини. Творба етника и ктетика је суфиксална и сложено-суфиксална, с тим да се ове групе речи могу изражавати и описно. Указано је на факторе (језичке и нејезичке) који утичу на творбу одн. изражавање етника и ктетика. И за етнике и за ктетике је карактеристично да у творби централну позицију заузима свега неколико суфикса (етници: -(ј)анин, -ац, -чанин, -анац; ктетици: -ски, -ачки, -(ј)ански).
У раду су обрађени суфикси за грађење етника од ојконима у Војводини. Утврђено је да се свега нек... more У раду су обрађени суфикси за грађење етника од ојконима у Војводини. Утврђено је да се свега неколико суфикса че-сто употребљава у овој функцији: -фанин, -чанин, -ац и -анац. По-ред ових, постоји и двадесетак других који се веома ретко употре-бљавају. Представљена је дистрибуција ових суфикса и указано на факторе који утичу на употребу одговарајућег суфикса.
У овом раду обрађени су суфикси за грађење ктетика за ојкониме у Војво-дини. Утврђено је да се уг... more У овом раду обрађени су суфикси за грађење ктетика за ојкониме у Војво-дини. Утврђено је да се углавном свега неколико суфикса употребљава у овој функцији: -ски, -ачки, -(ј)ански (централни). Поред ових постоји и десетак дру-гих који се веома ретко употребљавају (периферни). Представљена је дистрибу-ција ових суфикса и указано на факторе који утичу на употребу одговарајућег суфикса.
Апстракт: Етници и ктетици представљају онај део лексичког фонда српског језика који се веома чес... more Апстракт: Етници и ктетици представљају онај део лексичког фонда српског језика који се веома често употребљава (пре свега у свакодневном говору и медијима). Отуда би било добро да постоји норма која би прописала како ове речи треба градити и употребљавати. Ово је утолико пре потребно, јер истраживање, које је спроведено, показује да су људи веома несигурни кад је у питању употреба етника и ктетика. Још је наглашенија потреба за нормирањем ове области код људи који раде у медијим<? (којих има све више). Кључне речи: етници, ктетици, норма, језичка пракса, језичка правилност. 1. Нормирање етника и ктетика није лак ни једноставан посао. На то можда указује и чињеница да у српској лингвистици још није решено ово питање. А на то свакако указује следећи пример. О томе да ли за топоним Козара ктетик гласи козарачки или козарски писало се од 1958. г. па до краја 20. века у више наврата (Шипка 58/59, Пецо 1969, Далмација 1983, Ћорић 1984, Шипка 2000). Више од четири деценије утврђиван је ктетик једног топонима. 2. Прикупљајући грађу за обраду етника и ктетика изведених од ојконима у Војводини 1 , информатори су ми често саопштавали како нису сигурни да ли је то што они кажу исправно. По мишљењу већине, једне облике требало би одбацити, а друге означити као једино исправне. Тиме бисмо добили то да уместо три или четири облика имамо само по један облик за етник и ктетик. Етници и ктетици у Војводини прикупљени су само за називе насеља (укупно 464), и то само за она која имају такав статус према попису становништва из 1991. г. Информатори од којих су подаци прикупљени били су пунолетне особе свих друштвених слојева и различитих узраста. Испитао сам око 620 информатора: сам сам испитао један број информатора, а у већини случајева давао сам познаницима Упутство за прикупљање етника и ктетика насеља у Војводини, а они су у својим местима боравка извршили испитивање за сва места из њихове општине и резултате слали мени. Дакле, податке сам прикупљао методама интервјуисања и анкетирања. На тај начин за свако насеље добијени су подаци од најмање десет информатора.
О УНИВЕРБИЗАЦИЈИ У ПЧЕЛАРСКОЈ ЛЕКСИЦИ У ра ду су ана ли зи ра ни јед но лек сем ски на зи ви за р... more О УНИВЕРБИЗАЦИЈИ У ПЧЕЛАРСКОЈ ЛЕКСИЦИ У ра ду су ана ли зи ра ни јед но лек сем ски на зи ви за раз не пој мо ве из пче лар ства, за бе ле же ни па ра лел но са ви ше лек сем ским -са истим зна че њем. Ана ли за гра ђе при ку пље на из ча со пи са Пче лар(сва го ди шња из да ња из пе ри о да 1998-2000) по ка зу је да је уни вер би за ци ја као на чин пре тва ра ња мул ти вер ба та у уни вер ба те ве о ма за сту пље на. Као основ ни на чин на ста ја ња уни вер ба та -де ри ва ци ја је нај за сту пље ни ја (пр вак -пр ви рој), до ста има и суп стан ти ви за ци је (из лет ни це -пче ле из лет ни це), док су оста ле вр сте уни вер би за ци је сла би је за сту пље не (си нег до ха, ком по зи ци ја, сим пли фи ка ци ја ви ше чла них на зи ва). Ис тра жи ва ње по твр ђу је за кључ ке из ра ни јих сту ди ја да је уни вер би за ци ја ка рак те ри стич на за раз не со ци јал не гру пе ко је се ба ве истим по слом.
Апстракт: У раду аутор износи став да су неке речи и конструкције у Закону о високом образовању п... more Апстракт: У раду аутор износи став да су неке речи и конструкције у Закону о високом образовању погрешно употребљене, те да их је потребно кориговати. Тако се уместо речи школарина предлаже тречуписнина, уместо речи школски (школска Јодина) предлаже реч студијски (студијска Година) или академски (академска ioguна); а уместо конструкције ЕСПБ бодови -само бодови.
Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 55/1, 2012, str.197-210
У ра ду је пред ста вље на лек се ма чу до с аспек та ана ли зе лек сич ког зна че ња на при ме р... more У ра ду је пред ста вље на лек се ма чу до с аспек та ана ли зе лек сич ког зна че ња на при ме ру реч нич ког кор пу са. У ци љу до би ја ња што пот пу ни је сли ке ис пи та на је ње на упо тре ба у де фи ни ци ја ма дру гих ре чи. На осно ву ре зул та та мо же се кон ста то ва ти да се по оп штој пред ста ви но си ла ца срп ског је зи ка чу до кон цеп ту а ли зу је у ви ду нат при род не, нео бич не, нео бја шњи ве по ја ве ко ја у екс пе ри јен се ру иза зи ва ја ке емо ци је ба зи ра не на из не на ђе њу и да је се кун дар но зна че ње 'нео бич на по ја ва' у се ман тич ком и праг ма тич ком сми слу рав но прав но са при мар ним ре ли ги о зним зна че њем, а у сва ко днев ној кон цеп ту а ли за ци ји но си ла ца срп ског је зи ка ти пич ни је.
У првом делу најпре ће се говорити уопштено о рекцији: о критеријумима за њено одређивање, фактор... more У првом делу најпре ће се говорити уопштено о рекцији: о критеријумима за њено одређивање, факторима који утичу на рекцију, јакој и слабој рекцији, варијантној рекцији, значењима рекцијских допуна, врстама рекције. Потом ћемо настојати, углавном на основу досадашњих истраживања о рекцији, да утврдимо рекцијске моделе (глагола) који постоје у савременом српском језику и да укажемо на карактеристике појединих модела одн. да представимо важније семантичке групе глагола које су типичне за поједине рекцијске моделе.
