dejan ajdacic | University of Gdansk (original) (raw)
Books by dejan ajdacic
Савремена српска фолклористика, 2021
Autor ukazuje na folklorističke radove o srpskom folkloru, od I međunarodnog kongresa slavista u ... more Autor ukazuje na folklorističke radove o srpskom folkloru, od I međunarodnog kongresa slavista u Pragu 1929. do XVI kongresa u Beogradu 2018. godine. Navode se autori i teme radova i prilaže popis sa 118 jedinica
З передмовою Веронiки Ярмак / Деян Айдачич, Вера Петрович, Київ: «Освіта України», 2020.
Перунославија, 2016
О судбини паганских словенских богова у епхама када у њих нису више сви веровли. Фантазије писаца... more О судбини паганских словенских богова у епхама када у њих нису више сви веровли. Фантазије писаца и славенољубивих фолклриста који на различите начине осмишљавају веровања предака.
из садржаја: Коме је данас потребна славистика? Међусловенска истраживања (о лексици, о фолклору,... more из садржаја: Коме је данас потребна славистика? Међусловенска истраживања (о лексици, о фолклору, о књижевности), Истраживања појединих словенских књижевности (бугарске, пољске, украјинске, српске теме)
Зображення Перуна у слов’янських літературах ХХ століття; «Про богів та благочестя слов’ян» в «Іс... more Зображення Перуна у слов’янських літературах ХХ століття; «Про богів та благочестя слов’ян» в «Історії різних слов’янських народів» (1794) Йована Раїча; Про мотив скам’яніння у казках південних слов’ян; Віли в народних баладах; Демони у слов’янських літературах; Назви водяних демонів у польській романтичній літературі; Упир у польській літературі XIX століття; Чорнокнижник пан Твардовський і договірз дияволом у літературі XIX ст.; Російські царі у пеклі польських романтиків; Сміх демона у слов’янських літературах XIX століття; Які танці диявольські?; Перевертень (вовк) у східнослов’янських літературах
Papers by dejan ajdacic
Zeszyty Cyrylo-Metodiańskie, Dec 12, 2021
Slavica Wratislaviensia, 2011
Etnolingwistyka. Problemy Języka i Kultury, 2003
Literatura Ludowa, Jul 22, 2023
The two-volume collection of Klechdy, starożytne podania i powieści ludu polskiego i Rusi (Fables... more The two-volume collection of Klechdy, starożytne podania i powieści ludu polskiego i Rusi (Fables: Ancient Legend and Folk Narratives of Poland and Russia) by Kazimierz Władysław Wójcicki, a writer and popularizer of folk tales, aroused interest in Poland and among lovers of Slavic folk culture. K. W. Wójcicki wrote his book in the 1830s, in an era of strong Slavophile sentiments and under the influence of Polish Romantics from Lviv. The author mentions earlier research by Julian Krzyżanowski, Julian Maślanka, Ryszard Wojciechowski and Violetta Wróblewska concerning the collection Klechdy, starożytne podania i powieści ludu polskiego i Rusi. In fairy tales in the collection by K. W. Wójcicki, apart from motifs and content from the Polish folk tradition, there are elements from other Slavic traditions. The author analyzes the presence of Serbian, Slovak and Ukrainian motifs, pointing to the sources, methods of Polonization and the author's stylization of Slavic folkloric motifs.
Komparativnì doslìdžennâ slov'ânsʹkih mov ì lìteratur, 2019
В альтернативній історичній відносини між сильнішою і слабшою, старшою і молодшою, колонізуючою к... more В альтернативній історичній відносини між сильнішою і слабшою, старшою і молодшою, колонізуючою країною і колонізованою країною представлені як конфлікт між Сильною Росією і слабкою Україною, а також сильною Україною і слабкою Росією. Російська імперія в альтернативних історічних романах Кожелянка представлена негативно.
Komparativnì doslìdžennâ slov'ânsʹkih mov ì lìteratur, 2020
Књижевна историја, 2019
Апстракт: У уводном делу текста се указује на одлике популарне књижевности, a потом на то да комп... more Апстракт: У уводном делу текста се указује на одлике популарне књижевности, a потом на то да компјутерске игре и књижевна дела могу да имају двосмерне односе, јер нека књижевна дела су инспирисана компјутерским играма и обратно, игре могу настати по књижевним делима. Игре и књижевност везују лудички елементи и нарација, која се различито обликује у тексту књижевности и вишемедијалном простору компјутерских игара. Указује се на особености киберпанк романа у руској књижевности деведесетих година 20. века и анализира начин приказивања игре "Лавиринт смрти" у романима Сергеја Лукјаненка Лавиринт одраза (1997) и Лажна огледала (1999). Указује се на однос невиртуeлног света и секундарних светова виртуелног града Диптауна и игре "Лавиринт смрти", анализирају се наративна стратегија представљања сценарија и господара игре, те интермедијални аспекти рецепције два анализирана романа Сергеја Лукјаненка. Кључне речи: киберфантастика, компјутерска игра, нарација, секундарни свет, виртуeлни свет 0. популарна култура. Назив популарна књижевност последњих година се чешће употребљава од помало погрдних назива рото, жута, тривијална, масовна књижевност, којима су називане мање вредне књиге, продаване у великим тиражима. Док се током седамдесетих и осамдесетих година 20. века говорило о елитној и масовној, тривијалној и уметничкој књижевности (Žmegač 1970; Slapšak (red.) 1987), чиме је подразумевано оштро вредносно сучељавање вредне и мало вредне књижевности, после периода слабљења таквих опозиција ти називи данас делују неприкладно. Писци дела избрушеног стила почели су да укључују теме и поступке писаца масовне књижевности, а неки од писаца жанровске књижевности су учинили сложенијим своје текстове, па је дошло до мешања и приближавања ових видова књижевности, како у приступима аутора, тако и у виђењима осталих учесника књижевног процеса. Значај књижевних критичара се временом умањивао, а у пласману и рекламама књига издавачима је било у интересу да избегавају непожељну им опозицију елитног и масовног, па су истицали популарност најпродаванијих књига и писаца. У данашњим разматрањима нема пређашње полемичке загрижености кудилаца и заштитника
Studia mythologica Slavica, May 5, 2015
The author analyses the characteristics of the speech of demons in the folklore of the Eastern an... more The author analyses the characteristics of the speech of demons in the folklore of the Eastern and Southern Slavs, relying on the studies of L. N. Vinogradova and O. V. Sannikova. The speech of the demons based on the folklore and christian origin is analysed in the stories by O.
DOAJ (DOAJ: Directory of Open Access Journals), Sep 1, 2019
Савремена српска фолклористика, 2021
Autor ukazuje na folklorističke radove o srpskom folkloru, od I međunarodnog kongresa slavista u ... more Autor ukazuje na folklorističke radove o srpskom folkloru, od I međunarodnog kongresa slavista u Pragu 1929. do XVI kongresa u Beogradu 2018. godine. Navode se autori i teme radova i prilaže popis sa 118 jedinica
З передмовою Веронiки Ярмак / Деян Айдачич, Вера Петрович, Київ: «Освіта України», 2020.
Перунославија, 2016
О судбини паганских словенских богова у епхама када у њих нису више сви веровли. Фантазије писаца... more О судбини паганских словенских богова у епхама када у њих нису више сви веровли. Фантазије писаца и славенољубивих фолклриста који на различите начине осмишљавају веровања предака.
из садржаја: Коме је данас потребна славистика? Међусловенска истраживања (о лексици, о фолклору,... more из садржаја: Коме је данас потребна славистика? Међусловенска истраживања (о лексици, о фолклору, о књижевности), Истраживања појединих словенских књижевности (бугарске, пољске, украјинске, српске теме)
Зображення Перуна у слов’янських літературах ХХ століття; «Про богів та благочестя слов’ян» в «Іс... more Зображення Перуна у слов’янських літературах ХХ століття; «Про богів та благочестя слов’ян» в «Історії різних слов’янських народів» (1794) Йована Раїча; Про мотив скам’яніння у казках південних слов’ян; Віли в народних баладах; Демони у слов’янських літературах; Назви водяних демонів у польській романтичній літературі; Упир у польській літературі XIX століття; Чорнокнижник пан Твардовський і договірз дияволом у літературі XIX ст.; Російські царі у пеклі польських романтиків; Сміх демона у слов’янських літературах XIX століття; Які танці диявольські?; Перевертень (вовк) у східнослов’янських літературах
Zeszyty Cyrylo-Metodiańskie, Dec 12, 2021
Slavica Wratislaviensia, 2011
Etnolingwistyka. Problemy Języka i Kultury, 2003
Literatura Ludowa, Jul 22, 2023
The two-volume collection of Klechdy, starożytne podania i powieści ludu polskiego i Rusi (Fables... more The two-volume collection of Klechdy, starożytne podania i powieści ludu polskiego i Rusi (Fables: Ancient Legend and Folk Narratives of Poland and Russia) by Kazimierz Władysław Wójcicki, a writer and popularizer of folk tales, aroused interest in Poland and among lovers of Slavic folk culture. K. W. Wójcicki wrote his book in the 1830s, in an era of strong Slavophile sentiments and under the influence of Polish Romantics from Lviv. The author mentions earlier research by Julian Krzyżanowski, Julian Maślanka, Ryszard Wojciechowski and Violetta Wróblewska concerning the collection Klechdy, starożytne podania i powieści ludu polskiego i Rusi. In fairy tales in the collection by K. W. Wójcicki, apart from motifs and content from the Polish folk tradition, there are elements from other Slavic traditions. The author analyzes the presence of Serbian, Slovak and Ukrainian motifs, pointing to the sources, methods of Polonization and the author's stylization of Slavic folkloric motifs.
Komparativnì doslìdžennâ slov'ânsʹkih mov ì lìteratur, 2019
В альтернативній історичній відносини між сильнішою і слабшою, старшою і молодшою, колонізуючою к... more В альтернативній історичній відносини між сильнішою і слабшою, старшою і молодшою, колонізуючою країною і колонізованою країною представлені як конфлікт між Сильною Росією і слабкою Україною, а також сильною Україною і слабкою Росією. Російська імперія в альтернативних історічних романах Кожелянка представлена негативно.
Komparativnì doslìdžennâ slov'ânsʹkih mov ì lìteratur, 2020
Књижевна историја, 2019
Апстракт: У уводном делу текста се указује на одлике популарне књижевности, a потом на то да комп... more Апстракт: У уводном делу текста се указује на одлике популарне књижевности, a потом на то да компјутерске игре и књижевна дела могу да имају двосмерне односе, јер нека књижевна дела су инспирисана компјутерским играма и обратно, игре могу настати по књижевним делима. Игре и књижевност везују лудички елементи и нарација, која се различито обликује у тексту књижевности и вишемедијалном простору компјутерских игара. Указује се на особености киберпанк романа у руској књижевности деведесетих година 20. века и анализира начин приказивања игре "Лавиринт смрти" у романима Сергеја Лукјаненка Лавиринт одраза (1997) и Лажна огледала (1999). Указује се на однос невиртуeлног света и секундарних светова виртуелног града Диптауна и игре "Лавиринт смрти", анализирају се наративна стратегија представљања сценарија и господара игре, те интермедијални аспекти рецепције два анализирана романа Сергеја Лукјаненка. Кључне речи: киберфантастика, компјутерска игра, нарација, секундарни свет, виртуeлни свет 0. популарна култура. Назив популарна књижевност последњих година се чешће употребљава од помало погрдних назива рото, жута, тривијална, масовна књижевност, којима су називане мање вредне књиге, продаване у великим тиражима. Док се током седамдесетих и осамдесетих година 20. века говорило о елитној и масовној, тривијалној и уметничкој књижевности (Žmegač 1970; Slapšak (red.) 1987), чиме је подразумевано оштро вредносно сучељавање вредне и мало вредне књижевности, после периода слабљења таквих опозиција ти називи данас делују неприкладно. Писци дела избрушеног стила почели су да укључују теме и поступке писаца масовне књижевности, а неки од писаца жанровске књижевности су учинили сложенијим своје текстове, па је дошло до мешања и приближавања ових видова књижевности, како у приступима аутора, тако и у виђењима осталих учесника књижевног процеса. Значај књижевних критичара се временом умањивао, а у пласману и рекламама књига издавачима је било у интересу да избегавају непожељну им опозицију елитног и масовног, па су истицали популарност најпродаванијих књига и писаца. У данашњим разматрањима нема пређашње полемичке загрижености кудилаца и заштитника
Studia mythologica Slavica, May 5, 2015
The author analyses the characteristics of the speech of demons in the folklore of the Eastern an... more The author analyses the characteristics of the speech of demons in the folklore of the Eastern and Southern Slavs, relying on the studies of L. N. Vinogradova and O. V. Sannikova. The speech of the demons based on the folklore and christian origin is analysed in the stories by O.
DOAJ (DOAJ: Directory of Open Access Journals), Sep 1, 2019
Studia mythologica Slavica, May 5, 2015
Studia mythologica Slavica, May 5, 2015
Acta Universitatis Wratislaviensis, May 31, 2018
Деян Айдачич Київський національний університет імені Тараса Шевченка (Украϊнa) Неземні тварини у... more Деян Айдачич Київський національний університет імені Тараса Шевченка (Украϊнa) Неземні тварини у слов'янській науковій фантастиці * Ключові слова: позаземне життя, тварини позаземне, еволюція, наукова фантастика, cлов'янськa література
Народна творчість та етнологія, Mar 30, 2022
У словенском културама казивачи, записивачи, књижевници и фолклористи користе различите називе за... more У словенском културама казивачи, записивачи, књижевници и фолклористи користе различите називе за приповедне врсте народне усмене традиције, па је потребно указати на међусобне везе и на историјске промене тих назива. Семантичка мотивација назива врста народних казивања се анализира по предавању Светлане Толстој «Лексикон фолклора: метајезик фолклора», а називи бајки код Срба, Пољака и Руса у 19. веку се разматрају по збиркама и студијама уз указивање на устаљене називе и називе који су се мењали под утицајем приређивача збирки, проучавалаца народне културе и писаца. Кључне речи: приповедни фолклор, жанрови, бајка, етнолингвистика, 19. век, историја класификације. In Slavic cultures, oral narrators, writers, folklorists use diff erent names for folk narrative genres, so it is necessary to point out the mutual connections and historical changes of these genre names. The semantic motivation of the names of folktales is analyzed from Svetlana Tolstoy's lecture Lexicon of folklore: metalanguage of folklore, and the names of fairy tales among Serbs, Poles and Russians in the 19th century are considered in collections and studies. under the infl uence of publishers, folklorists and writers.