Aleksandra Maganić | University of Zagreb, Faculty of Law (Pravni fakultet) (original) (raw)

Uploads

Books by Aleksandra Maganić

Papers by Aleksandra Maganić

Deleted Journal, Jul 10, 2024

Informator : instruktivno-informativni list za ekonomska i pravna pitanja, 2021

S obzirom na to da je Hrvatska u kašnjenju s navedenom obvezom, u zakonodavnoj proceduri je Konač... more S obzirom na to da je Hrvatska u kašnjenju s navedenom obvezom, u zakonodavnoj proceduri je Konačni prijedlog zakona o predstavničkim tužbama za zaštitu kolektivnih interesa i prava potrošača 3 koji donosi brojne novine u odnosu na aktualne mehanizme procesnopravne zaštite potrošača. Osim što bi u kontekstu donošenja novog Zakona trebalo odrediti ciljeve koji se njime namjeravaju postići i područje njegove primjene, u radu se nastoje prezentirati nove ideje koje taj Zakon donosi. Prije svega, potrebno je odrediti koji će sudovi i uz primjenu kojih postupovnih metoda odlučivati u tim postupcima, da bi nakon toga proveli analizu najznačajnijih obilježja kolektivne pravne zaštite-aktivne legitimacije i potencijalnog financiranja od strane trećih te predstavničkih tužbi koje se razlikuju prema sadržaju pravne zaštite koja se njima traži. Osim toga, novine u postupku kolektivne zaštite potrošača tiču se provedbe samog postupka, odluka koje se u njemu donose i drugih procesnih instituta koji u takvim postupcima do sada nisu bili zakonom određeni. Konačno, Zakonom se posebno uređuju obveze država članica prema Europskoj komisiji, koje se odnose na dužnost informiranja o predstavničkim tužbama i prekograničnim predstavničkim tužbama.

Izvorni znanstveni rad novine u izvAnpArničnoM prAvu u repuBlici hrvAtskoj Sažetak: Hrvatska je n... more Izvorni znanstveni rad novine u izvAnpArničnoM prAvu u repuBlici hrvAtskoj Sažetak: Hrvatska je nakon osamostaljenja više puta pokušavala donijeti Zakon o izvanparničnom postupku, radi čega je osnovano nekoliko radnih skupina i izrađena nekolicina Nacrta prijedloga. Međutim, svaki put kao da je nedostajalo odlučnosti da taj zakon bude stvarno donesen. Koji su objektivni razlozi za njegovo nedonošenje teško je racionalno i objektivno utvrditi. Samo neki su pretpostavljena politička nezanimljivost toga postupovnog akta, problemi u razgraničenju materijalnopravnog i postupovnog uređenja pojedinih instituta (osobito stvarnopravnih izvanparničnih postupaka), kao i navodna dvojba o tome je li njegovo donošenje uopće nužno u pravnom sustavu. Međutim, pored svog opreza koji dosadašnji nerealizirani normativni optimizam nalaže, čini se da bi ove ili najkasnije početkom sljedeće godine moglo konačno doći do donošenja Zakona o izvanparničnom postupku u Republici Hrvatskoj. Optimistične izjave temelje se Nacionalnom planu oporavka i otpornosti za Republiku Hrvatsku (2021-2026) koji predviđa reformu izvanparničnog prava i donošenje Zakona o izvanparničnom postupku. Kakve novine ovaj zakon donosi u općem dijelu, čiji je značaj izniman u odnosu na sve izvanparnične postupke te koji bi se postupci trebali urediti u posebnom zakonskom dijelu analiziramo u ovom tekstu. Iako je potencijalni Nacrt prijedloga Zakona o izvanparničnom postupku trenutno tek u postupku izrade, naziru se neka njegova osnovna obilježja i reformski pravci. Ključne riječi: reforma izvanparničnog prava, Zakon o izvanparničnom postupku, opći i posebni dio zakona, stvarnopravni izvanparnični postupci

Opsežna i relativno brza dinamika pravne regulacije prava osobnosti otvara mnostvo novih domena u... more Opsežna i relativno brza dinamika pravne regulacije prava osobnosti otvara mnostvo novih domena u kojima je građanima potrebno pružiti pravnu zastitu. U Republici Hrvatskoj osnovu novog koncepta prava osobnosti cine pravila ZOO 05 koja samu povredu prava osobnosti određuju kao neimovinsku stetu (cl. 1046.). Ovaj objektivni koncept prava osobnosti stupivsi na snagu zamijenio je subjektivni koncept prava osobnosti ustanovljen ZOO 78 koji je nematerijalnu stetu određivao kao nanosenje fizickog ili psihickog bola ili straha (cl. 155.). Novine koje donosi ZOO 05 odrazile su se na objekt prava osobnosti ostavljajuci otvorenom listu prava osobnosti i omogucavajuci da se pod taj pojam supstituiraju i neka, tek buduca osobna prava. Istovremeno, prosirena je i lista subjekata ovlastenih zahtijevati zastitu prava osobnosti i naknadu neimovinske stete pravnim osobama koje naknadu neimovinske stete mogu zahtijevati ne samo u nenovcanom nego i u novcanom obliku. Misao vodilja ovog clanka je izvrsiti komparaciju pravila ZOO 05 i promjena koje u svezi s pravom osobnosti ovaj zakon donosi i drugih zakonskih tekstova kojima se pravna zastita pruža u posebnim domenama ili posebnim podoblicima prava osobnosti. Kako je vecina tih posebnih zakona donesena prije stupanja na snagu ZOO 05, a u svojim rjesenjima se oslanjaju na opce propise obveznog prava, valjalo je provjeriti u kojoj mjeri su ona usklađena s novim, objektivnim konceptom prava osobnosti i je li u tom smislu u hrvatskom zakonodavstvu potrebno izvrsiti neke izmjene. Buduci da analiza zakonskih tekstova ukazuje da bi u nekim domenama prava osobnosti usklađivanje s pravilima ZOO 05 bilo nužno (mediji, diskriminacija), istaknuti su problemi i ponuđena zakonska rjesenja de lege ferenda. Smatra se da je prihvacanje objektivnog koncepta prava osobnosti ZOO-om 05 izvrstan temelj za oblikovanje raznih procesnopravnih instrumenata kojima se zastita prava osobnosti pruža, jer olaksava naknadu neimovinske stete neopterecen dokazivanjem uzrocno-posljedicne veze između povrede prava osobnosti i nanosenja psihickih ili dusevnih bolova ili straha izazvanih povredom.

Pravo u gospodarstvu, 2006

Istraživanje procesnopravnog uređenja potrosaca u Republici Hrvatskoj vezuje se uz dva zakonodavn... more Istraživanje procesnopravnog uređenja potrosaca u Republici Hrvatskoj vezuje se uz dva zakonodavna akta kojima su uređena potrosacka prava – ZZP 03 i ZZP 07. Za razliku od ZZP- a 03 kojim su postavljene solidne osnove za procesnopravnu zastitu potrosaca i u hrvatski pravni sustav po prvi put uvedena udružna tužba kao oblik kolektivne zastite potrosaca (cl. 102. ZZP 03), ZZP 07 za zastitu potrosaca predviđa dvostruki put pravne zastite – sudski i upravnopravni, a udružnu tužbu ogranicava samo na zahtjev da se otkloni koristenje nepostenih ugovornih odredbi (cl. 103.-106- ZZP 07). Apsolutna neucinkovitost sustava procesnopravne zastite prema ZZP-u 07 proizlazi iz redakcijske pogreske cl. 155. kojim se primjena procesnopravnih odredbi odgađa do prijama Republike Hrvatske u Europsku uniju. Cini se da je to dobar razlog za izmjenu postojeceg pravnog uređenja zastite potrosaca. Osim toga, predstojecim izmjenama zahtjeva se preciznije uređenje procesnopravnih pitanja koja je zakonodavac propustio urediti kao sto su nadležnost, vrste odluke, uvjetovanje podnosenja tužbe prethodnim postupkom opominjanja i prosirenje ucinaka pravomocne sudske odluke te iskljuciva nadležnost sudova za odlucivanje o potrosackim sporovima i napustanje upravnopravnog puta pravne zastite. S obzirom da ZSD kojim se u Hrvatskoj sve osobe stite od nejednakog postupanja po bilo kojoj od diskriminacijskih osnova propisanih u cl. 1. sadrži relativno dobro razrađen sustav procesnopravnih pravila i impostira udružnu tužbu za zastitu od diskriminacije, u svim slucajevima diskriminiranja potrosaca treba primijeniti pravila ZSD-a. Konacno, ne preostaje nista drugo nego izraziti nadu da ce se ZZP 07 sto prije izmijeniti te da ce izmjene obuhvatiti iznesene prijedloge i uvažiti zahtjeve prakse.

Informator : instruktivno-informativni list za ekonomska i pravna pitanja, 2020

Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, Apr 8, 2010

Es scheint, dass das Auserstreitverfahren als anderer Pol der Zivilverfahrensart seit langer Zeit... more Es scheint, dass das Auserstreitverfahren als anderer Pol der Zivilverfahrensart seit langer Zeit aufgehort hat das vernachlassigte Kind oder das Stiefkind des Rechtsgebers zu sein. Trotz der Langwierigkeit und der Standhaftigkeit der Reformbestrebungen erhielten wir die gesetzliche Bestatigung der geanderten Vorstellung vom osterreichischen Auserstreitrecht erst neulich als das Auserstreitgesetz 2003 verabschiedet wurde und in Kraft trat, und im deutschen Auserstreitrecht als das erwartete FGG-RG in Kraft trat. Es ware nicht moglich eine recht ernsthafte Botschaft uber die Bedeutsamkeit des Auserstreitrechts zu schicken, ohne die wichtigsten Merkmale der gesamten Effekten der Reform zu bestimmen d.h. der Annaherung und zugleich ernsthaften rechtlichen Regelung beider Verfahren – Zivilprozessverfahren und Auserstreitverfahren. Das Leitgedanke der neuen Auserstreitrechtslegislative von Osterreich und Deutschland bzw. die Zugangsanderung des Gesetzgebers dem Auserstreitrechtssubjekten gegenuber implizierte nicht nur das Definieren der Parteien (der Beteiligten) sondern auch die Sicherung der Grundverfahrensrechten, Aktivierung von ihren Rollen beim Stoffsammeln und Verantwortlichkeit fur das Endergebnis, Erhohung des Rechtssicherheitsgrades durch begrundete Entscheidungen mit entsprechender Rechtsmittelbelehrung, alles mit dem Ziel der ernsthaften Regelung des Verfahrens aber auch des Ausgleichs von scharfen Unterschieden zwischen Zivilprozessverfahren und Auserstreitverfahren. Trotzdem bleibt das Auserstreitverfahren das zivilrechtliche Verfahren, in dem private und offentliche Interessen verwickelt sind, was nicht der Fall ist im Zivilprozess. Offentliche Interessen, die haufig im Auserstreitverfahren vorkommen, ermoglichen das Einleiten vom Verfahren von Amts wegen, ausgepragte Anwendung des Ermittlungsgrundsatzes, Flexibilitat beim Verfahren sowie bei der Beweisaufnahme, die bei einem Zivilprozess kaum zu denken ist. Was konnte man noch sagen oder sich wunschen am Ende dieses Exkurses in das Auserstreitrecht? Es bleibt nichts anderes ubrig als die Hoffnung auszudrucken, dass in Kroatien bald die Umstande gereift sind fur ein neues Gesetz, mit dem die bestehende Auserstreitordnung grundlich reformiert wird. Naturlich ist dem kroatischen Gesetzgeber unbedingt zu empfehlen, beim Erlassen des Gesetzes uber das Auserstreitverfahren die Auserstreiverfahrenslosungen aus Osterreich und Deutschland konsultieren, nicht nur der traditionellen Angehorigkeit von Kroatien dem germanischen Rechtskreis wegen, sondern auch wegen der Oportunitat der beschriebenen Losungen und des wichtigen Beitrags der allgemeinen Rechtsregulierung.

Novosti u upravnom pravu i upravnosudskoj praksi, 2020

Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci/Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, 2024

Izvorni znanstveni rad Sažetak Oskudno uređenje proširenog vijeća Građanskog odjela Vrhovnog suda... more Izvorni znanstveni rad Sažetak Oskudno uređenje proširenog vijeća Građanskog odjela Vrhovnog suda Republike Hrvatske u parničnom postupku i nedovoljno jasno naznačeni ciljevi koji se njime namjeravaju ostvariti, poticaj su za dublje istraživanje toga instituta i njegovu usporedbu sa sličnim institutima u komparativnoj praksi. S obzirom na to da se Hrvatska pri uvođenju novih instituta parničnog procesnog prava često oslanjala na njemačke pravne uzore, u radu se nastoji prikazati njemački model Velikog vijeća za građanske predmete i usporediti ga s hrvatskim uređenjem proširenog vijeća. Postojeći oblik ujednačavanja sudske prakse Vrhovnog suda Republike Hrvatske koji se provodi putem odjelskih sjednica iziskuje i odgovor na pitanje u čemu je razlika između instituta proširenog vijeća i odjelskih sjednica te kakav je njihov međusobni odnos. Posebno bi bilo važno znati kada i pod kojim će se pretpostavkama primijeniti neki od modela. Budući da autorica smatra da je za pravilan rad proširenog vijeća iznimno važna neovisnost i nepristranost, temeljne pretpostavke koje bi trebale biti ispunjene za njegov ustroj su pravno uređenje određeno zakonom, a ne podzakonskim aktom te način njegova određivanja koji mora biti transparentan i objektivno predvidljiv.

Deleted Journal, Jul 10, 2024

Informator : instruktivno-informativni list za ekonomska i pravna pitanja, 2021

S obzirom na to da je Hrvatska u kašnjenju s navedenom obvezom, u zakonodavnoj proceduri je Konač... more S obzirom na to da je Hrvatska u kašnjenju s navedenom obvezom, u zakonodavnoj proceduri je Konačni prijedlog zakona o predstavničkim tužbama za zaštitu kolektivnih interesa i prava potrošača 3 koji donosi brojne novine u odnosu na aktualne mehanizme procesnopravne zaštite potrošača. Osim što bi u kontekstu donošenja novog Zakona trebalo odrediti ciljeve koji se njime namjeravaju postići i područje njegove primjene, u radu se nastoje prezentirati nove ideje koje taj Zakon donosi. Prije svega, potrebno je odrediti koji će sudovi i uz primjenu kojih postupovnih metoda odlučivati u tim postupcima, da bi nakon toga proveli analizu najznačajnijih obilježja kolektivne pravne zaštite-aktivne legitimacije i potencijalnog financiranja od strane trećih te predstavničkih tužbi koje se razlikuju prema sadržaju pravne zaštite koja se njima traži. Osim toga, novine u postupku kolektivne zaštite potrošača tiču se provedbe samog postupka, odluka koje se u njemu donose i drugih procesnih instituta koji u takvim postupcima do sada nisu bili zakonom određeni. Konačno, Zakonom se posebno uređuju obveze država članica prema Europskoj komisiji, koje se odnose na dužnost informiranja o predstavničkim tužbama i prekograničnim predstavničkim tužbama.

Izvorni znanstveni rad novine u izvAnpArničnoM prAvu u repuBlici hrvAtskoj Sažetak: Hrvatska je n... more Izvorni znanstveni rad novine u izvAnpArničnoM prAvu u repuBlici hrvAtskoj Sažetak: Hrvatska je nakon osamostaljenja više puta pokušavala donijeti Zakon o izvanparničnom postupku, radi čega je osnovano nekoliko radnih skupina i izrađena nekolicina Nacrta prijedloga. Međutim, svaki put kao da je nedostajalo odlučnosti da taj zakon bude stvarno donesen. Koji su objektivni razlozi za njegovo nedonošenje teško je racionalno i objektivno utvrditi. Samo neki su pretpostavljena politička nezanimljivost toga postupovnog akta, problemi u razgraničenju materijalnopravnog i postupovnog uređenja pojedinih instituta (osobito stvarnopravnih izvanparničnih postupaka), kao i navodna dvojba o tome je li njegovo donošenje uopće nužno u pravnom sustavu. Međutim, pored svog opreza koji dosadašnji nerealizirani normativni optimizam nalaže, čini se da bi ove ili najkasnije početkom sljedeće godine moglo konačno doći do donošenja Zakona o izvanparničnom postupku u Republici Hrvatskoj. Optimistične izjave temelje se Nacionalnom planu oporavka i otpornosti za Republiku Hrvatsku (2021-2026) koji predviđa reformu izvanparničnog prava i donošenje Zakona o izvanparničnom postupku. Kakve novine ovaj zakon donosi u općem dijelu, čiji je značaj izniman u odnosu na sve izvanparnične postupke te koji bi se postupci trebali urediti u posebnom zakonskom dijelu analiziramo u ovom tekstu. Iako je potencijalni Nacrt prijedloga Zakona o izvanparničnom postupku trenutno tek u postupku izrade, naziru se neka njegova osnovna obilježja i reformski pravci. Ključne riječi: reforma izvanparničnog prava, Zakon o izvanparničnom postupku, opći i posebni dio zakona, stvarnopravni izvanparnični postupci

Opsežna i relativno brza dinamika pravne regulacije prava osobnosti otvara mnostvo novih domena u... more Opsežna i relativno brza dinamika pravne regulacije prava osobnosti otvara mnostvo novih domena u kojima je građanima potrebno pružiti pravnu zastitu. U Republici Hrvatskoj osnovu novog koncepta prava osobnosti cine pravila ZOO 05 koja samu povredu prava osobnosti određuju kao neimovinsku stetu (cl. 1046.). Ovaj objektivni koncept prava osobnosti stupivsi na snagu zamijenio je subjektivni koncept prava osobnosti ustanovljen ZOO 78 koji je nematerijalnu stetu određivao kao nanosenje fizickog ili psihickog bola ili straha (cl. 155.). Novine koje donosi ZOO 05 odrazile su se na objekt prava osobnosti ostavljajuci otvorenom listu prava osobnosti i omogucavajuci da se pod taj pojam supstituiraju i neka, tek buduca osobna prava. Istovremeno, prosirena je i lista subjekata ovlastenih zahtijevati zastitu prava osobnosti i naknadu neimovinske stete pravnim osobama koje naknadu neimovinske stete mogu zahtijevati ne samo u nenovcanom nego i u novcanom obliku. Misao vodilja ovog clanka je izvrsiti komparaciju pravila ZOO 05 i promjena koje u svezi s pravom osobnosti ovaj zakon donosi i drugih zakonskih tekstova kojima se pravna zastita pruža u posebnim domenama ili posebnim podoblicima prava osobnosti. Kako je vecina tih posebnih zakona donesena prije stupanja na snagu ZOO 05, a u svojim rjesenjima se oslanjaju na opce propise obveznog prava, valjalo je provjeriti u kojoj mjeri su ona usklađena s novim, objektivnim konceptom prava osobnosti i je li u tom smislu u hrvatskom zakonodavstvu potrebno izvrsiti neke izmjene. Buduci da analiza zakonskih tekstova ukazuje da bi u nekim domenama prava osobnosti usklađivanje s pravilima ZOO 05 bilo nužno (mediji, diskriminacija), istaknuti su problemi i ponuđena zakonska rjesenja de lege ferenda. Smatra se da je prihvacanje objektivnog koncepta prava osobnosti ZOO-om 05 izvrstan temelj za oblikovanje raznih procesnopravnih instrumenata kojima se zastita prava osobnosti pruža, jer olaksava naknadu neimovinske stete neopterecen dokazivanjem uzrocno-posljedicne veze između povrede prava osobnosti i nanosenja psihickih ili dusevnih bolova ili straha izazvanih povredom.

Pravo u gospodarstvu, 2006

Istraživanje procesnopravnog uređenja potrosaca u Republici Hrvatskoj vezuje se uz dva zakonodavn... more Istraživanje procesnopravnog uređenja potrosaca u Republici Hrvatskoj vezuje se uz dva zakonodavna akta kojima su uređena potrosacka prava – ZZP 03 i ZZP 07. Za razliku od ZZP- a 03 kojim su postavljene solidne osnove za procesnopravnu zastitu potrosaca i u hrvatski pravni sustav po prvi put uvedena udružna tužba kao oblik kolektivne zastite potrosaca (cl. 102. ZZP 03), ZZP 07 za zastitu potrosaca predviđa dvostruki put pravne zastite – sudski i upravnopravni, a udružnu tužbu ogranicava samo na zahtjev da se otkloni koristenje nepostenih ugovornih odredbi (cl. 103.-106- ZZP 07). Apsolutna neucinkovitost sustava procesnopravne zastite prema ZZP-u 07 proizlazi iz redakcijske pogreske cl. 155. kojim se primjena procesnopravnih odredbi odgađa do prijama Republike Hrvatske u Europsku uniju. Cini se da je to dobar razlog za izmjenu postojeceg pravnog uređenja zastite potrosaca. Osim toga, predstojecim izmjenama zahtjeva se preciznije uređenje procesnopravnih pitanja koja je zakonodavac propustio urediti kao sto su nadležnost, vrste odluke, uvjetovanje podnosenja tužbe prethodnim postupkom opominjanja i prosirenje ucinaka pravomocne sudske odluke te iskljuciva nadležnost sudova za odlucivanje o potrosackim sporovima i napustanje upravnopravnog puta pravne zastite. S obzirom da ZSD kojim se u Hrvatskoj sve osobe stite od nejednakog postupanja po bilo kojoj od diskriminacijskih osnova propisanih u cl. 1. sadrži relativno dobro razrađen sustav procesnopravnih pravila i impostira udružnu tužbu za zastitu od diskriminacije, u svim slucajevima diskriminiranja potrosaca treba primijeniti pravila ZSD-a. Konacno, ne preostaje nista drugo nego izraziti nadu da ce se ZZP 07 sto prije izmijeniti te da ce izmjene obuhvatiti iznesene prijedloge i uvažiti zahtjeve prakse.

Informator : instruktivno-informativni list za ekonomska i pravna pitanja, 2020

Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, Apr 8, 2010

Es scheint, dass das Auserstreitverfahren als anderer Pol der Zivilverfahrensart seit langer Zeit... more Es scheint, dass das Auserstreitverfahren als anderer Pol der Zivilverfahrensart seit langer Zeit aufgehort hat das vernachlassigte Kind oder das Stiefkind des Rechtsgebers zu sein. Trotz der Langwierigkeit und der Standhaftigkeit der Reformbestrebungen erhielten wir die gesetzliche Bestatigung der geanderten Vorstellung vom osterreichischen Auserstreitrecht erst neulich als das Auserstreitgesetz 2003 verabschiedet wurde und in Kraft trat, und im deutschen Auserstreitrecht als das erwartete FGG-RG in Kraft trat. Es ware nicht moglich eine recht ernsthafte Botschaft uber die Bedeutsamkeit des Auserstreitrechts zu schicken, ohne die wichtigsten Merkmale der gesamten Effekten der Reform zu bestimmen d.h. der Annaherung und zugleich ernsthaften rechtlichen Regelung beider Verfahren – Zivilprozessverfahren und Auserstreitverfahren. Das Leitgedanke der neuen Auserstreitrechtslegislative von Osterreich und Deutschland bzw. die Zugangsanderung des Gesetzgebers dem Auserstreitrechtssubjekten gegenuber implizierte nicht nur das Definieren der Parteien (der Beteiligten) sondern auch die Sicherung der Grundverfahrensrechten, Aktivierung von ihren Rollen beim Stoffsammeln und Verantwortlichkeit fur das Endergebnis, Erhohung des Rechtssicherheitsgrades durch begrundete Entscheidungen mit entsprechender Rechtsmittelbelehrung, alles mit dem Ziel der ernsthaften Regelung des Verfahrens aber auch des Ausgleichs von scharfen Unterschieden zwischen Zivilprozessverfahren und Auserstreitverfahren. Trotzdem bleibt das Auserstreitverfahren das zivilrechtliche Verfahren, in dem private und offentliche Interessen verwickelt sind, was nicht der Fall ist im Zivilprozess. Offentliche Interessen, die haufig im Auserstreitverfahren vorkommen, ermoglichen das Einleiten vom Verfahren von Amts wegen, ausgepragte Anwendung des Ermittlungsgrundsatzes, Flexibilitat beim Verfahren sowie bei der Beweisaufnahme, die bei einem Zivilprozess kaum zu denken ist. Was konnte man noch sagen oder sich wunschen am Ende dieses Exkurses in das Auserstreitrecht? Es bleibt nichts anderes ubrig als die Hoffnung auszudrucken, dass in Kroatien bald die Umstande gereift sind fur ein neues Gesetz, mit dem die bestehende Auserstreitordnung grundlich reformiert wird. Naturlich ist dem kroatischen Gesetzgeber unbedingt zu empfehlen, beim Erlassen des Gesetzes uber das Auserstreitverfahren die Auserstreiverfahrenslosungen aus Osterreich und Deutschland konsultieren, nicht nur der traditionellen Angehorigkeit von Kroatien dem germanischen Rechtskreis wegen, sondern auch wegen der Oportunitat der beschriebenen Losungen und des wichtigen Beitrags der allgemeinen Rechtsregulierung.

Novosti u upravnom pravu i upravnosudskoj praksi, 2020

Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci/Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, 2024

Izvorni znanstveni rad Sažetak Oskudno uređenje proširenog vijeća Građanskog odjela Vrhovnog suda... more Izvorni znanstveni rad Sažetak Oskudno uređenje proširenog vijeća Građanskog odjela Vrhovnog suda Republike Hrvatske u parničnom postupku i nedovoljno jasno naznačeni ciljevi koji se njime namjeravaju ostvariti, poticaj su za dublje istraživanje toga instituta i njegovu usporedbu sa sličnim institutima u komparativnoj praksi. S obzirom na to da se Hrvatska pri uvođenju novih instituta parničnog procesnog prava često oslanjala na njemačke pravne uzore, u radu se nastoji prikazati njemački model Velikog vijeća za građanske predmete i usporediti ga s hrvatskim uređenjem proširenog vijeća. Postojeći oblik ujednačavanja sudske prakse Vrhovnog suda Republike Hrvatske koji se provodi putem odjelskih sjednica iziskuje i odgovor na pitanje u čemu je razlika između instituta proširenog vijeća i odjelskih sjednica te kakav je njihov međusobni odnos. Posebno bi bilo važno znati kada i pod kojim će se pretpostavkama primijeniti neki od modela. Budući da autorica smatra da je za pravilan rad proširenog vijeća iznimno važna neovisnost i nepristranost, temeljne pretpostavke koje bi trebale biti ispunjene za njegov ustroj su pravno uređenje određeno zakonom, a ne podzakonskim aktom te način njegova određivanja koji mora biti transparentan i objektivno predvidljiv.