farbati – Wikirječnik / Викиречник (original) (raw)

fȃrbati (ćirilica фа̑рбати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

trp.trp.rib.pren.

Oblici:

  1. -am [1]
  2. fàrbati [1]
  3. -am se [1]
  4. fȃrbati Subotica Novo Miloševo Vršac [1]
  5. Premazivati farbom, bojom, potapati u farbu, boju. [2][1]
  6. Bojiti svoju kosu, bradu i sl. [3] Gospođinci Vršac[1]
  7. Ulepšavati, doterivati; varati, obmanjivati; lagati. [1]

Primeri:

  1. A kad je Ùskrs — ȍndak na Vèliki pétak se fȃrbadu jája. Elemir [1]
  2. Kad je òčisti [kožu], ȍnda je gòtova za rȃd. Ȍnda je fȃrba. Kovilj [1]
  3. Pa čarȁpe se štríkalo od lépe vúne, pa se cŕno fȃrbalo, fȋno cŕno. [4] [5] [6] [7] Izbište Laćarak Ledinci Boljevci Subotica Martonoš Pačir Kula Novi Sad Banatsko Aranđelovo Novo Miloševo Bašaid Itebej Aradac Veliki Gaj Farkaždin Vršac Baranda Banatska Palanka Omoljica Deska Senpeter [1]
  4. Òbično se u lȕkovini fȃrbalo, ȍnda u mlečíki. Stari Slankamen [1]
  5. Na Vèliki pétak smo pòstili, fàrbali jája. Novi Sad [1]
  6. Prvog dana deca se „tucaju” „farbanim jajima”. [8] Ostojićevo [1]
  7. I ȍnda se tȏ nàkiti pántljikāma, pèrjanicāma (od àrtije zlátne fȃrbane). [4] [9] Kumane Novi Bečej Itebej Jaša Tomić [1]
  8. Ponedeljnikom, ondak se nije vatalo, ondak smo vrške farbali sa plavetnim kamenom. Mol [1]
  9. Sve dok je ladna voda, možemo da držimo i četrnaest dana da ne farbamo vrške... ali sušiti obavezno. Stari Slankamen [1]
  10. Imali smo vrške, terovali smo crnim, u teru, a bele vrške smo mećali plavi kamen pa smo i[h] farbali svaki osam dana da ne bi trunule. [10] Bačka Palanka [1]
  11. Ne sme da se farba unutra [u čamcu] katran, samo spolja. [10] Padej [1]

Izvedene reči:

  1. fȃrbanje [1]
  2. fȃrban [1]

Sinonimi:

  1. bojadisati [1]
  2. plavisati [1]
  3. terisati [1]

Konjugacija glagola farbati

Infinitiv: farbati Glagolski prilog sadašnji: fȃrbajūći Glagolski prilog prošli: - Glagolska imenica: fȃrbānje
Broj Jednina Množina
Osoba 1. 2. 3. 1. 2. 3.
Glagolski oblici ja ti on / ona / ono mi vi oni / one / ona
Prezent farbam farbaš farba farbamo farbate farbaju
Budućnost Futur I. farbat ću1 farbaću farbat ćeš1 farbaćeš farbat će1 farbaće farbat ćemo1 farbaćemo farbat ćete1 farbaćete farbat će1 farbaće
Futur II. budem farbao2 budeš farbao2 bude farbao2 budemo farbali2 budete farbali2 budu farbali2
Prošlost Perfekt farbao2 sam farbao2 si farbao2 je farbali2 smo farbali2 ste farbali2 su
Pluskvamperfekt bio sam farbao2 bio si farbao2 bio je farbao2 bili smo farbali2 bili ste farbali2 bili su farbali2
Imperfekt farbah farbaše farbaše farbasmo farbaste farbahu
Kondicional I. farbao2 bih farbao2 bi farbao2 bi farbali2 bismo farbali2 biste farbali2 bi
Kondicional II. bio bih farbao2 bio bi farbao2 bio bi farbao2 bili bismo farbali2 bili biste farbali2 bili bi farbali2
Imperativ - farbaj - farbajmo farbajte -
Glagolski pridjev radni farbao m. / farbala f. / farbalo n farbali m. / farbale f. / farbala n
Glagolski pridjev trpni farban m. / farbana f. / farbano n farbani m. / farbane f. / farbana n
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu.2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 108.
  3. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 140.
  4. ↑ 4,0 4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 349.
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 165, 262, 452.
  6. ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  7. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
  8. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 159.
  9. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 137.
  10. ↑ 10,0 10,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.