opsovati – Wikirječnik / Викиречник (original) (raw)

opsòvati (ćirilica опсо̀вати) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

  1. òpsujem [1]
  2. Izreći, uputiti psovku. [1]

Primeri:

  1. Lála im je ȍpsovo lèpinju bèćārsku po bànātski. [2] [3] [4] Inđija Gospođinci Sanad [1]
  2. Dȍbio je bàtine što je snajka Léli pcȍvo mȁter, a òpcuje ȏn i drȕgima kad čȕje kȁko màtori dìvānu. Òd nji je i naùčio. [2] Jaša Tomić Novo Miloševo Itebej Šurjan Zrenjanin Boka Neuzina [1]

Konjugacija glagola opsovati

Infinitiv: opsovati Glagolski prilog sadašnji: - Glagolski prilog prošli: opsòvāvši Glagolska imenica: -
Broj Jednina Množina
Osoba 1. 2. 3. 1. 2. 3.
Glagolski oblici ja ti on / ona / ono mi vi oni / one / ona
Prezent opsujem opsuješ opsuje opsujemo opsujete opsuju
Budućnost Futur I. opsovat ću1 opsovaću opsovat ćeš1 opsovaćeš opsovat će1 opsovaće opsovat ćemo1 opsovaćemo opsovat ćete1 opsovaćete opsovat će1 opsovaće
Futur II. budem opsovao2 budeš opsovao2 bude opsovao2 budemo opsovali2 budete opsovali2 budu opsovali2
Prošlost Perfekt opsovao2 sam opsovao2 si opsovao2 je opsovali2 smo opsovali2 ste opsovali2 su
Pluskvamperfekt bio sam opsovao2 bio si opsovao2 bio je opsovao2 bili smo opsovali2 bili ste opsovali2 bili su opsovali2
Aorist opsovah opsova opsova opsovasmo opsovaste opsovaše
Kondicional I. opsovao2 bih opsovao2 bi opsovao2 bi opsovali2 bismo opsovali2 biste opsovali2 bi
Kondicional II. bio bih opsovao2 bio bi opsovao2 bio bi opsovao2 bili bismo opsovali2 bili biste opsovali2 bili bi opsovali2
Imperativ - opsuj - opsujmo opsujte -
Glagolski pridjev radni opsovao m. / opsovala f. / opsovalo n opsovali m. / opsovale f. / opsovala n
Glagolski pridjev trpni opsovan m. / opsovana f. / opsovano n opsovani m. / opsovane f. / opsovana n
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu.2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 368.
  3. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 156.
  4. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 399.