pucanj – Wikirječnik / Викиречник (original) (raw)

• IPA: /pûːt͡saɲ/
• Hifenacija: pu‧canj

pȗcanj m (ćirilica пу̑цањ)

Oblici:

1. pȗcnja [1]
2. Prasak koji se čuje kad se metak ispali iz vatrenog oružja, hitac. Novo Miloševo[1]

deklinacija imenice pucanj

| | jednina | množina | | | ---------------- | ------- | -------- | | nominativ | pucanj | pucnji | | genitiv | pucnja | pucanja | | dativ | pucnju | pucnjima | | akuzativ | pucanj | pucnje | | vokativ | pucnju | pucnji | | lokativ | pucnju | pucnjima | | instrumental | pucnjem | pucnjima |

• „pucanj” u Hrvatskom jezičnom portalu

1. ↑ 1,0 1,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.