ručni – Wikirječnik / Викиречник (original) (raw)

• IPA: /rût͡ʃniː/
• Hifenacija: ruč‧ni

rȕčnī (ćirilica ру̏чнӣ)

Kategorije:

kov.

Oblici:

1. -a, -o [1]
2. rȕčni [1]
3. Koji se drži, nosi u ruci; kojim se rukuje, upravlja rukom. [1]
4. Alatka kojom se seče gvožđe, nasađena na držalje. [1]
5. Drvena naprava za krunjenje kukuruznog klipa. Jasenovo[1]
6. Malo zadnje veslo kojim se upravlja. [1]
7. Koji se obavlja rukom, manuelni. [1]
8. Rukom naštrikan, isheklan, izvezen proizvod, tvorevina. [1]
9. Koji prati nevestu na venčanje. [1]

Primeri:

1. Ranije se prela ručnom preslicom. Loparica je ručna preslica okruglog oblika, koja se prilikom predenja zadene za pojas. [2] [1]
2. Òvo se zòve sèkāč rȕčni. Tȏ smo mȉ prȁvili. [3] Kovilj [1]
3. Ova mala [vesla] se zovu ručna ili krma. [4] Perlez [1]
4. Ljȗdi su ìmali rȕčne mašíne [za mlevenje mesa]. Sombor [1]
5. Ȍnda smo ìmali rȕčni rȃd — da štrȉkāmo, da prevúne nȍsīmo, pa prédemo. Elemir [1]
6. Jȃ sam šlȉngovala pȕno rȕčni rádova. Tomaševac Kula Đala Aradac [1]
7. Tȕ bìla nȅka Tèrika, Čìvutkinja, pa je tȑgovala s rȕčni rádovi. Bačko Petrovo Selo [1]
8. A plȕs tȍga jȍš sam i štrȉkala, gobléne rádila, rȕčne rádove prȁvila. Novi Sad [1]
9. Al jȃ sam vòlela i rȕčan rȃd. [5] Neuzina Boka [1]
10. Već si mórao sȃm rȕčno da pèreš vȅš i da pȇglaš sa òbičnom péglom. Novi Sad [1]
11. Rȕčno tȍ se rádilo. Veliki Gaj [1]
12. A nȁjvȉše se kòsilo rȕčno. Martonoš [1]
13. Ȍndak se kȍpalo, rȕčno, mòtikāma. Tomaševac [1]
14. Dever vodi mladu na venčanje i čitavo vreme svadbe je uz mladu, te zato i ima naziv „ručni” dever. [1]

Izvedene reči:

1. rȕčno [1]

Izrazi:

1. [1]
2. neodr vid rȕčan rȕčna rȕčno [1]

deklinacija pridjeva ručni

• „ručni” u Hrvatskom jezičnom portalu

1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
2. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 89.
3. ↑ Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
4. ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 151.