zapaliti – Wikirječnik / Викиречник (original) (raw)

zapáliti (ćirilica запа́лити) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Primeri:

  1. Ȅ, ȍndak kad dȏđe vȅče, ȍndak òtac već sprȅmi bȁdnjak, i mȋ ȍndak zàpālimo bȁdnjak. [1] [2] Beška Stapar Silbaš Kikinda Novo Miloševo [3]
  2. Znȁš kȁko je ȍnda bílo — kàndilo, i ȍnda zàpāle dȑvo, mȃsti i kȑpu. Laćarak [3]# Kad se zapȃlu furȕne, mȏradu svȉ jȅdnako odjedȁred da zapȃlu. [4] Jasenovo Bočar Itebej [3]

Sinonimi:

  1. upaliti [3]# ukresati [3]

Konjugacija glagola zapaliti

Infinitiv: zapaliti Glagolski prilog sadašnji: - Glagolski prilog prošli: zapálīvši Glagolska imenica: -
Broj Jednina Množina
Osoba 1. 2. 3. 1. 2. 3.
Glagolski oblici ja ti on / ona / ono mi vi oni / one / ona
Prezent zapalim zapališ zapali zapalimo zapalite zapale
Budućnost Futur I. zapalit ću1 zapaliću zapalit ćeš1 zapalićeš zapalit će1 zapaliće zapalit ćemo1 zapalićemo zapalit ćete1 zapalićete zapalit će1 zapaliće
Futur II. budem zapalio2 budeš zapalio2 bude zapalio2 budemo zapalili2 budete zapalili2 budu zapalili2
Prošlost Perfekt zapalio2 sam zapalio2 si zapalio2 je zapalili2 smo zapalili2 ste zapalili2 su
Pluskvamperfekt bio sam zapalio2 bio si zapalio2 bio je zapalio2 bili smo zapalili2 bili ste zapalili2 bili su zapalili2
Aorist zapalih zapali zapali zapalismo zapaliste zapališe
Kondicional I. zapalio2 bih zapalio2 bi zapalio2 bi zapalili2 bismo zapalili2 biste zapalili2 bi
Kondicional II. bio bih zapalio2 bio bi zapalio2 bio bi zapalio2 bili bismo zapalili2 bili biste zapalili2 bili bi zapalili2
Imperativ - zapali - zapalimo zapalite -
Glagolski pridjev radni zapalio m. / zapalila f. / zapalilo n zapalili m. / zapalile f. / zapalila n
Glagolski pridjev trpni zapaljen m. / zapaljena f. / zapaljeno n zapaljeni m. / zapaljene f. / zapaljena n
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu.2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.
  1. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 19, 95.
  2. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 56, 57.