[Projekat Rastko - Poljska] Biblioteka poljsko-srpskih kulturnih veza (original) (raw)

W roku 1869 Zygmunt Miłkowski (T. T. Jeż) został wybrany na członka zagranicznego Towarzystwa Naukowego Serbskiego. W liście zaadresowanym z Brukseli 26 czerwca tegoż roku do prezesa TNS Janko Šafaríka słynny wówczas pisarz polski oświadczył:

"…Zaszczyt ten jest dla mnie zachętą na drodze pracy, którą obrałem, którą, w miarę sił i możności, staram się rozwijać i dalej posuwać. Praca moja ma na celu wzajemne zaznajomienie i zbliżenie dwóch bratnich narodów: Serbów i Polaków — zaznajomienie i zbliżenie, wedle mego przekonania, potrzebne pod wszelakiemi względami, tak dla jednych, jak dla drugich. Nie wiem, czy celu dopnę: czy starczą mi siły na usunięcie zapór, jaki czas, okoliczności i zła wola nagromadziły i gromadzą pomiędzy Serbią a moją biedną Ojczyzną. Lecz dopiąłem już jednej wielce dla mnie ważnej rzeczy, i to mi otuchy dodaje. Towarzystwo Naukowe Serbskie uznało moje dobre chęci…"

Słowa te sprzed półtora prawie stulecia stanowią poniekąd myśl przewodnią również dla twórców Projektu Rastko-Polska – Biblioteki Elektronicznej Polsko-Serbskich Stosunków Kulturowych. Historia XX wieku wymownie świadczy o tym, że działania na rzecz "wzajemnego zaznajomienia i zbliżenia dwóch bratnich narodów" nigdy nie mogą okazać się zbyteczne: bowiem "zapory czasu i okoliczności" bywają nieraz silniejsze od wysiłków nielicznych entuzjastów.

W dziedzinie wiedzy o stosunkach polsko-serbskich – poczynając od historii politycznej i historii kultury, a kończąc na językoznawstwie porównawczym, literaturoznawstwie, folklorystyce, teatrologii…– przeprowadzono dotychczas ogromną i żmudną pracę badawczą w obu środowiskach. Celem Projektu Rastko-Polska jest prezentacja w formie elektronicznej – w miarę możności – wyników dotychczasowych poczynań, ale nie w mniejszym stopniu również zachęta do nowych badań.

Projekt jest otwarty dla szerokiego grona współpracowników, mamy więc nadzieję, że nasza biblioteka w niedalekiej przyszłości stanie się największym w Internecie źródłem wiedzy o Polakach dla Serbów i o Serbach dla Polaków, największą biblioteką elektroniczną przekładów z obu literatur – prawdziwym, aczkolwiek wirtualnym mostem łączącym Północ Słowiańszczyzny z jej Południem.

Petar Bunjak

Belgrad, wrzesień 2002 r.

Године 1869. Зигмунт Милковски (Т. Т. Јеж) изабран је за иностраног члана Српског ученог друштва. У писму послатом из Брисела 26. јуна исте године председнику СУД Јанку Шафарику тада славни пољски писац је изјавио:

"…Ова част за мене је подстрек на путу рада који сам изабрао, који, према својим снагама и могућностима, настојим да развијам и унапређујем. Мој рад има за циљ узајамно упознавање и зближавање двају братских народа: Срба и Пољака – упознавање и зближавање, по моме уверењу, у сваком погледу потребно, како једнима, тако и другима. Не знам хоћу ли остварити свој циљ: хоћу ли имати довољно снаге да уклоним препреке које су време, околности и зла воља нагомилали и нагомилавају између Србије и моје јадне Отаџбине. Али постигао сам једну за мене веома важну ствар, и то ме охрабрује. Српско учено друштво признало је моје добре намере…"

Ове речи од пре готово века и по до извесне су мере мисао-водиља и за творце Пројекта Растко-Пољска – Електронске библиотеке пољско-српских културних веза. Историја XX века речито сведочи о томе да залагања на пољу "узајамног упознавања и зближавања двају братских народа" никада не могу бити сувишни: "препреке времена и околности" често су, наиме, јаче од напора малобројних ентузијаста.

У области знања о пољско-српским односима – почевши од политичке и културне историје па све до лингвистичких и књижевних поређења, фолклористике, театрологије… – до данас је обављен велики и мукотрпан истраживачки рад у обема срединама. Циљ Пројекта Растко-Пољска јесте презентовање у електронском облику – у мери у којој је то могуће – резултата тих прегнућа, али ништа мање и подстицај за нова истраживања.

Пројекат је отворен за широк круг сарадника, те се надамо да ће наша библиотека у скорој будућности постати највећи извор знања о Пољацима за Србе и о Србима за Пољаке на Интернету, највећа електронска библиотека превода обеју књижевности – истински, премда виртуелан мост који спаја Север Словенства са његовим Југом.

Петар Буњак

Београд, септембра 2002.