Sociological scientific activity and strategies for choosing a research topic in theoretical reflections (original) (raw)
Related papers
Bulletin de l'Institut etnographique
Разматрање научне институције и њених протагониста кроз време подразумева и нивое (само)преипстивања-ретроспекцију, интроспекцију и екстроспекцију, што умногоме указује на превирања, слојевитости, контрадикторности или противуречности научних темпоралних стратегија. У овом раду тумачим процесе успостављања нормативних стратегија, институционалних политика, конструкција колективитета и индивидуалних тежњи на примеру Етнографског института САНУ од 1947. године до данас. Историјска ауторефлексивност обухвата пет начина обликовања и сучељавања научних субјективитета и објективитета: 1. Рутинизација смислених поредака и клизајућа индивидуална инвентивност; 2. Ефикасна учинковитост институционалног поретка и ефектност у постизању научничких циљева; 3. Детерминисан поредак и индивидуална агилност у зони предузимљивог и спретног активизма; 4. Конзистентност научног поретка и стална динамичност у зонама јавне видљивости; 5. Проверљивост у складу са институционалним стандардима и координирани рад на нивоу колегијалности.
Triangulation of research methods in social phenomena research: anamorphic objection
2018
Комбиновањем више посматрача, теорија, метода и емпиријског материјала, истраживачи се могу надати да могу превладати слабости унутрашње пристрасности и других недостатака истраживања у којима користе само једну методу, посматрање и теорију. Сврха триангулације у оквиру овог контекста јесте да се дође до потврде налаза кроз конвергенцију различитих перспектива. Тачка у којој перспективе конвергирају прихвата се као нешто што репрензентује "реалност". (Jakob, 2001) Посматрање је метаморфоза није механизам. (Hansen, 2007)
Scientific activity: problems of transformation (ethical and social aspects)
The article presents a socio-philosophical analysis of the transformation process of research activ-ity at the present stage. This process is characterized by two trends: the "knowledge society" changes in the social sphere due to the transformation of knowledge in the human environment and the science is shifting focus toward the application of scientific knowledge in the technologies improvement ad-justed on the perception of science by society. The article relying on the activity approach shows how the increased social role of science is changing the norms of scientific activity, scientific creativity, its nature and structure, the challenges faced by the subject of knowledge. The great potential of acitivity approach to the analysis of specificity of scientific activities is illustrated, which can be applied to the analysis of both theoretical and practical problems in the field of science and scientific management development. It is shown that scientific activity which aims at the achievement of objective knowledge and truth is exposed today to the serious test by sociality. Evaluation without regard to the purpose of the activity, in terms of a particular social situation, may seriously alter the nature of this activity and its focus and distort its purpose. The resulting situation is analyzed in which scientific work is alien-ated when the scientific labour is turned into activity opposing to itself. The situation of alienation is created when several combined factors, specific research activities, such as intentions, ideas, interests, conditions, etc., associated in the network of feedbacks begin to exist separately. Basing on the ideas of K. Marx, R. Merton the need for ethical component in the activities is demonstrated, which also works to preserve the important principle of universality (universal access) of the scientific work and its results. The ambivalent nature of the ethos of science and the relationship between science and the social sphere is demonstrated by discussions around the "open access" policy and the examples of violation of the principle of universality and other principles of the ethos of science (CUDOS) in the scientific community. Thus, it is concluded that the orientation of science toward "pure" profit, benefit, applicaple results and toward its determination as an assessment, not a goal, may lead to the fact that it will turn into an activity, opposing to itself.
Lifelong education: the XXI century
Аннотация: реформирование системы образования непосредственно влияет на образовательные и досуговые практики во всем их многообразии. Трансформации в области методологии и предметного поля социальных наук, выраженные в современной риторике научно-аналитического дискурса, актуализируют изучение потенциала «нового поколения» методов, технологий и инструментов социального исследования. Актуально применить их при анализе инновационных проектов социально-педагогической направленности. Поле деятельности таких проектов благоприятно не только для апробации нового репертуара качественных методов исследования, но и обладает новизной в части институциональной идентификации его практик в контексте теории и практики гражданского общества в России. Материал данной статьи может быть полезен в учебном процессе высшей школы по дисциплинам, касающимся досугововой педагогики, социологии образования, методологии научных исследований, социальной педагогики, социально-проектной деятельности. Также статья актуальна в просветительской работе институций третьего сектора. Ключевые слова: смена парадигмы образования, межпоколенческие связи, треангулярный подход, качественные методы социального исследования XXI в., метакомпетенции, социальная успешность школьника. Для цитирования: Ванхемпинг Э. Г. , Новак М. А. Методология научного анализа социальных проектов в сфере досуговых практик семьи и детей в условиях трансформации образования и науки // Непрерывное образование:
Proceedings of 22nd Scientific Conference “Scientific Services & Internet – 2020”, 2020
The development of the information society has led to the Informatization of all areas of human activity, including scientific. This is expressed in the widespread use of information and communication technologies (ICTs) in the organization, information support, research, and publication of their results. There are well-established trends in the use of ICTs in scientific activities. However, "Informatization of scientific activity" as an integral direction of scientific research has not yet been formed. Therefore, the research is aimed at identifying the main thematic areas that make up the direction of interdisciplinary research "Informatization of scientific activity", determining the core of its terminological base and further research the formation of a thesaurus and the development of this direction. For the solution of the research problems used developed by the authors' approach (synthetic method) to research the development of the thematic and terminological apparatus interdisciplinary scientific fields for the application of methods of search, extraction, clarification, explication, analysis, and presentation of contextual knowledge through the use of information and communication technologies.
Selecting a Research Methodology
The Marketing Review, 2000
Определив исследовательскую проблему или вопрос, необходимо осуществить выбор стратегии исследования, а также-соответствующей методологии для сбора информации, которая позволит пролить свет на проблему. В предлагаемой статье мы вначале обратимся к исследовательской стратегии и научному подходу к решению проблем. Довольно подробно обсуждаются основные исследовательские методы-наблюдение, эксперимент и опрос. В заключение работы приведен обзор качественных методологических подходов и различий между кросс-секционными и лонгитюдными исследованиями. Ключевые слова: исследовательская стратегия; научные методы; наблюдение; эксперимент; опрос; качественные методы; дизайн (основные параметры проведения) кросс-секционных и лонгитюдных исследований.
Socionics as an academic scientific discipline
Socionics, mentology and personality psychology, 2013
The widespread of socionics as a scientific direction is confirmed by that over the last 15 years socionic ideas and methods are used in more then 800 dissertations on all sections of the humanities and in a number of technical sciences. The analysis of these of dissertational works on branches and topic is carried out. There are analyzed the academic publications on Socionics. Now socionics is taught in over 150 universities in Russia, Ukraine and countries of European Union.
Teorijsko-metodološki aspekti korišćenja analize diskursa u društvenim istraživanjima
Metodolološki izazovi istorijske nauke: Tematski zbornik međunarodnog značaja, 2018
Овај чланак истражује истраживачко поље анализе дискурса која се у скорашњем периоду одомаћила у друштвеним наукама, линг-вистици, социологији, психологији и политичким наукама. Уводна раз-матрања наводе читаоцу неколико кључних аутора ове традиције и та-кође дају обрис о томе шта ова анализа сачињава, као и то која је њена примена у пракси. Дискурс се може разумети као диркемовски схваће-на " колективна свест " , али и као устаљење праксе деловања. Савремени аутори баштине ову теоријску традицију. Теоријска основа и поједини приступи, попут енунцијативног, комуникативног, социолингвистич-ког су осликани у даљем тексту. Испитују се такође разне традиције ана-лизе дискурса, као што је Фукоова, Гарфинкелова, те де Сoсирова линг-вистичка традиција. Наставак прегледа се тиче методолошких присту-па код анализе дискурса. Чланак се закључује кратким разматрањима о томе како анализа дискурса као метод помаже комбинованим истражи-вачким приступима (квалитативном и квантитативном) у друштвеним наукама. Кључне речи: анализа дискурса, истраживање, сарадња међу друштве-ним наукама, метод, приступи
Социокультурная обусловленность постановки и решения научных проблем в современном научном познании
2011
Рассматривается процесс научного творчества на примере особенностей постановки и решения научных проблем в познании. Констатируется, что научные проблемы в современной науке ставятся и решаются не только ради получения истины. Важнейшую роль сегодня в процессе постановке и решения научных проблем играет социальный заказ, в рамках которого исследователь ориентируется на получение практического и эффективного результата, что не обязательно связано с получением истины. Современным ученым приходится решать проблемы, одновременно придерживаясь задачи получения как истины, так и практического результата. Такие научные проблемы носят комплексный характер, и опыта решения подобных проблем в науке еще нет