РЕЦЕНЗИЯ НА: Н. А. ФЕДОСЕЕВА. ИСТОКИ ФОРМИРОВАНИЯ ХУДОЖЕСТВЕННОЙ СЛОВЕСНОСТИ НАРОДА МАРИ. ЙОШКАР-ОЛА: МАРНИИЯЛИ, 2017. 232 С.: ИЛ (original) (raw)
Related papers
On the Issue of origin and ways of development of the religious aspect of the Nahda The article deals with some aspects of the ideological issues of the concept of Islamic Nahda (an-Nahda al-Islamiyya). The socio-cultural and historical background of Islamic Nahda's origins in the Arab Nahda (an-Nahda al-Arabiyya), its ideological origins and the way the subsequent stage of development were analyzed. The information about most eminent representatives of the Arab Nahda (Rifāʿah Rāfiʿ al-Ṭahṭāwī, Ahmad Rida, Muhammad Jaber Āl Safa, Sulaiman Daher, et al.) in the context of the study of the religious aspect of their reform activities is presented. Also, the various aspects and features of activity and reformation of the founders (Sayyid Jamāl ad-Dīn al-Afghānī, Muḥammad 'Abduh) and the successors of ideas (Muḥammad Rashīd Riḍāʾ) of Islamic Nahda have been discussed and criticized from the standpoint the tasks of interest for the modern understanding of the problem.
Tomsk Journal of Linguistics and Anthropology
Фольклорные мотивы «внешней души» (персонаж умирает, когда уничтожены какой-то предмет или существо) и «ахиллесовой пяты» (уязвимое место персонажа находится на его теле, а не во внутренних органах) используются для объяснения смертности/бессмертия персонажа. Как и 2700 других, мировое распределение которых отражено в нашей электронной базе данных, эти мотивы являются не порождением универсального «первобытного сознания», а продуктом конкретных исторических процессов и обстоятельств. Цель статьи – определить эпоху и регион их первоначального распространения. Для этого сопоставлены материалы по Новому и Старому Свету. В Центральной и Южной Африке, в Австралии и Меланезии данные мотивы редки или вовсе отсутствуют, поэтому их появление уже в эпоху выхода-из-Африки невероятно. «Ахиллесова пята» обычна в текстах северо- и южноамериканских индейцев, включая огнеземельцев, тогда как ее евразийский ареал сильно разрежен. «Внешняя душа» популярна в пределах большей части Евразии, но в Америк...
Антропологический форум , 2020
В статье рассматриваются представления о личности, человеке и обществе в работах четырех крупных отечественных философов и социологов: Генриха Батищева (1932–1990), Александра Зиновьева (1922–2006), Юрия Левады (1930–2006) и Мераба Мамардашвили (1930–1990). Основной тезис статьи заключается в том, что социальная философия этих мыслителей претерпела схожую эволюцию от марксистского гуманизма к идее общества Homo sovieticus. Сравнивая представления о соотношении «личности» и «общества» в работах Батищева, Зиновьева, Лева- ды и Мамардашвили, автор прослеживает развитие их представлений от идеи гармоничного сочетания интересов личности и (советского) общества к противоположному тезису — об их несовместимости. В поздний период своего творчества эти философы разработали крайне пессимистическое учение о социальной жизни в целом. Она представ- лялась им в качестве удушающей «коммунальности», а составляющие общество индивиды представали в виде иллю- зорно-макабрических существ, живущих согласно «природным» социальным законам. «Цивилизация» виделась как механизм «искусственного» сдерживания природной социальности. В то же время каждый автор разработал для себя стратегию существования «личности» в этом окружении. Эволюция взглядов была отчасти результатом маргинализа- ции и идеологической критики, которой подверглись эти философы. В статье также уделено внимание дискуссии о предмете философии рубежа 1960–1970-х гг., суть которой сводилась к попытке создать программу марксистской гуманистической антропологии. Кроме того, впервые на архивных материалах рассмотрена критика в адрес Батищева и Левады в связи с «неправильным» видением сущности понятия «личность».
2018
Предмет научног рада огледа се у одређивању романа " Мајстор и Маргарита " као претежно модернистичке грађевине са нагласком на хуманистичким тежњама. Циљ рада односи се на формирање аналитичке интерсекције модернистичких тенденција Михаила Булгакова и авангардних, акмеистичких и претежно неосимболистичких тежњи модерне хумани-стичке свести у совјетској Русији. Књижевно-историјским претпоставкама конкретизују се халкидонске теме интелектуалне Русије XX века — симболички подтекст христоликости. Рад упућује на колажирану енциклопедију пропадања хуманистичког субјекта (контекст културног стваралаштва и положај писца) унутар тоталитарног режима. Са сижејног аспек-та, биће постављене хипотезе о структурној подели на два наративна нивоа, и на тај начин предложена прстенаста структура руског формалисте Бориса Томашевског – " роман у романуˮ. Са аспекта модерних књижевнотеоријских претпоставки фигурирају Бахтинова " теорија полифоније " , као и основне одлике фантастичне књижевности, изражене у студији Цветана Тодорова " Увод у фантастичну књижевност " .
ХУДОЖЕСТВЕННОЕ МЫШЛЕНИЕ ПОЭТА КАК ПРЕДМЕТ ИССЛЕДОВАНИЯ (ГЕНЕЗИС АЗЕРБАЙДЖАНСКОГО ФИЗУЛИВЕДЕНИЯ)
The history of Fuzuli studies is one of its rich and leading trends, part of the Azerbaijani literary criticism, which is as old as fiction. Like every science, fuzuli studies has begun to find its object and subject after M. Fuzuli and his heritage. N. I. Konrad, a prominent researcher in the Western-Eastern scientific and cultural relations, writes: "At the same time, the history of literature is the history of ideas about fiction". This right methodological approach can be attributed to the history of fuzuli studies. Fuzuli study is not only science about Fuzuli, also the unity of Fuzuli's legacy and Fuzuli.
‒ Новосибирск: Изд. НГПУ, , 2011
В статье реконструируются сложившиеся на средневековом Западе в X‒XIII вв. пред-ставления о здоровом питании, воздействии пищевых продуктов на человеческий организм, выявляются влияние на их формирование арабо-язычных медицинских сочинений, а также связь этих воззрений со средневековым миросозерцанием и культурными практиками эпохи. Ключевые слова: средневековый Запад, пищевые привычки, пища и медицина, режи-мы питания и диетология, представления о здоровом питании, культурные контакты Запада и Востока, арабо-исламские влияния, европейское поваренное искусство. INFLUENCE OF ARAB-ISLAMIC SCHOLARLY CULTURE ON THE FORMATION OF HEALTH-GASTRONOMIC IDEAS IN MEDIEVAL WEST The article describes the ideas of healthy food and nutrition, their effects on the human body which were developed in X‒XIII centuries in medieval West. The author reveals an influence of Arabic-language medical writings on their formation as well as the relation of these views to the medieval conception of the world and the cultural practices of the epoch. Keywords: Medieval West, eating habits, food and medicine, diet and dietetics, concepts of healthy food and nutrition, cultural contacts of West and East, Arab-Islamic influence, European cookery.
Sovremennye issledovaniya sotsialnykh problem, 2020
В статье описывается своеобразие профессиональной медицинской коммуникации и особенности ее репрезентации в художественном тексте.Цель исследования – выявить содержательные, функциональные и структурные особенности профессиональной коммуникации в медицинской сфере. Предмет изучения – эмоционально-коммуникативный и речевой аспекты профессиональной коммуникации вербатим Е. Исаевой «Doc.Top. Записки провинциального врача».Методы исследования определяются задачами исследования и включают общенаучные методы анализа и синтеза, сочетание методов лингвистических (описательный и статистический методы) и литературоведческих (проблемно-тематический метод). Новизна исследования обусловлена его междисциплинарным характером. В настоящей работе предпринята попытка интеграции знаний теории коммуникации, лингвистики и литературоведения.Наиболее значимыми результатами исследования представляются выводы о том, что профессиональную медицинскую коммуникацию отличает синкретизм прагматических, профессион...