Рецензія (original) (raw)
Related papers
East European Journal of Psycholinguistics, 2018
Twardzisz P. Defining ‘Eastern Europe’: A Semantic Inquiry into Political Terminology. S. l. : Palgrave Macmillan, 2018. XVII, 259 p. ISBN 978-3-319-77373-5 У монографії «Визначення «Східної Европи»: семантичний розслід політичної термінології» Пйотр Твардзіш поставив собі завдання описати саме поняття Східної Европи, на чию заплутану сутність уплинули перемінні історичні, політичні й географічні обставини. Хоча ім’я Европи походить ще від давньогрецького міту, лише у другій чверті XVIII ст. завдяки шведському картографу Філіпу Йогану фон Страленберґу зформувалося сучасне географічне розуміння меж східного кордону. Тепер автор книги долучає ідеї когнітивної лінгвістики для опису цього місткого й багатогранного поняття. Пишучи про Східну Европу, дослідники із Західної Европи звертають увагу і на «східність», і на «европейськість», що породжує навіть досить розмите формулювання «Центрально-Східна Европа» для тих самих територій (розділ 1). У світовій географії домінує англосаксонський...
Вестник БарГУ, 2021
В работе представлена рецензия на коллективную монографию по истории развития достаточно специфического и узкого дисциплинарного направления — психологии религии. Проблемное поле монографии хронотопически включает российский контекст всего XIX, ХХ и начала XXI веков.
Book Review /Рецензия на книгу
Book Review /Рецензия на: Клаус В., Вейгл И. ООО “Переселение народов”: краткое пособие для понимания современного миграционного кризиса / Пер. с чешского Н.Я. Фальковской, И.Г. Безруковой. М.: Изд-во Института Гайдара, 2017. 112 с.
KOMENTAR OKLEVETANE KNJIŽEVNOSTI
ЗАМЕНА ТЕЗА – КАО АСИМЕТРИЈА ОДГОВОРНОСТИ Поводом Оклеветана књижевност. Идеолошки аспекти у критичком сагледавању српске књижевности и културе крајем 20. и почетком 21. века, Бориса Булатовића " Мека моћ " (soft power) је највећа, ако не једина разлика, између садашње и предходних тиранија. Студија " Oклеветана књижевност " , Бориса Булатовића, има не само релевантни научни значај, она представља научни допринос са ширим, културним, политичким и нормативним импликацијама. Западна, у првом реду германска и англо-америчка, славистика, филологија, књижевна критика и историографија у ширем обиму, наменски су се бавиле последњих деценија и настављају да се баве српском књижевношћу. Све до елаборације једне пара-научне идеолошко-дидактичке теорије политичке неподобности у књижевном стваралаштву, чиме настаје још један преседан у чијем се фокусу налази српска књижевна историја, прошлост и савременост. Било би од посебног значаја када би било више сазнања о различитим ставовима или школама мишљења, када је у питању српска књижевност, у западним књижевно-историјским академским круговима, под претпоставком да такве разлике уопште постоје. Доминација наглашене дисквалификације претежног и најзначајнијег дела српске књижевности, упркос њеној научној валоризацији и прворазредној рецепцији у Европи готово читавим трајањем 19 и 20 века, само по себи већ указује на радикалну ревизију готово два века вредновања српске књижевности у западној Европи 1. Остаје још увек неизвесно да ли је овако нагли заокрет у рецепцији српске књижевности првенствено реактивне природе или би његови антеседани могли указивати на старије идејне претпоставке. Као што се намеће питање може ли књижевност са тако значајним креативним наслеђем бити стигматизована, проскрибована, оклеветана, има ли преседана за тако далекосежни подухват ? Шта подразумева или повлачи за собом тако искључива морална девалоризација и дисквалификација ? Повлачење из школских програма, забрану наставе и нових издања, стављање на индекс забрањених дела или аутора, спаљивање ранијих издања инкриминисаних дела, или само цензурисање појединих страница, пасуса, реченица, тамо где је то могуће и целисходно...? По мерилима политичке коректности или морално-политичке подобности, по реду вредности естетског и моралног либерализма или либертинизма ? Да ли је и у којој мери било шта слично тражено од немачке књижевности после пораза нацизма, макар и од неких од најугледнијих аутора који су својевремено давали отворену подршку национал-социализму? Може ли се очекивати да преседан морално-политичког вредновања води ка даљим преиспитивањима подобности и захтевима моралног прочишћавања код можда још неких балканских писаца од којих би један од захвалних кандидата могао бити национал-романтизам једног Исмаила Кадареа, иначе блиског албанском диктатору Енверу Хоџи, или као и према геостратешким мерилима где циљ опредељује сва средства, такође и у науци о књижевности има недодирљивих имена, етничких заједница и њихових књижевнсти? Квалификација " Оклеветана књижевност " , као и сам садржај студије, намећу дакле потребу за даљим истраживачким напорима и подухватима који би омогућили сазнања и одговоре за 1 B. Bojović, « La reception de la poésie populaire serbe dans l'Europe de la première moitié du XIXe siècle », in La littérature serbe dans le contexte européen : texte, contexte et intertextualité, Bordeaux (MSHA), 2012, стр. 53-64.
АННОТАЦИЯ В рецензируемое издание входят 23 статьи и три документальных публикации (воспоминания и протоколы), удачно дополняющих научные исследования. Автор данной рецензии останавливается исключительно на статьях, уделяя основное внимание публикациям, посвященным менее изученным страницам истории «кровавого ХХ века». Отмечается новаторский характер сборника для советской и российской историографической традиции, его некоторое созвучие тематике дискуссий и подходам, характерным для современной Германии и других стран. Авторов, весьма различных по своему составу, отличает особое внимание к положению «человека на войне», осознанию катастрофичности применяемых на войне практик сквозь призму личного опыта участников или свидетелей. В особенности это касается массового уничтожения беззащитных-детей, женщин, душевнобольных, узников гетто, концлагерей или лагерей для военнопленных.
Культура подсолнечника распространена повсеместно, практически во всех районах, пригодных для земледелия, и ареал промышленного выращивания ее также чрезвычайно широк -это страны с тропическим и субтропическим климатом (Италия, Индия, Бразилия), так и в зоне умеренных широт (США, Аргентина, Польша?, Россия, Украина, Белоруссия). В РФ наибольший Южный, Центральный и Приволжский федеральные округа. Центральный Черноморский регион, Поволжье, Северный Кавказ, Алтай Масличные культуры (подсолнечник, соя, рапс), которые возделываются для производства растительных масел, служат ценным кормовым сырьем. Жмыхи и шроты… Силосование… Скот охотно поедает обмолоченные корзинки, полову и силос из растений, убранных во время цветения. Богатая белком зелёная масса высокорослых сортов идёт на силос и сенаж. Основной сдерживающий фактор использования остатков травостоя подсолнечника от послеуборочной подработки (корзинок, листьев) и продуктов переработки его семян (жмыхов, шротов) в кормопроизводстве -контаминация микотоксинами, связанная со значительнаой подверженность грибным заболеваниям, многообразию микобиоты, сопровождающей его вегетацию иь хранение. В обзоре обсуждаются особенности пораженности токсигенными микромицетами и контаминации микотоксинами вегетирующих растений и продуктов переработки семян в разных регионах возделывания. Обобщены данные о видовом составе патогенных грибов и характере их токсинообразования.