Парадокси знања у дигиталном свету (original) (raw)

Дигиталне компетенције универзитетских професора у XXI веку

Зборник радова Филoзофског факултета, 2022

Најновија дешавања у образовању изазвана пан демијом вируса 2019-nCoV и прелазак са традиционалне наставе на електронску наставу утицали су да се појави посебно интересовање методичара наставе у вези са сагледавањем дигиталних компетенција наставног особља у XXI веку. Промене су посебно утицале на универзитетске професоре од којих је стручна јавност очекивала да буду узори у примени савремених информационо-комуникационих технологија. Група наставника која је раније схватила значај рачунара и мобилних телефона у настави безболније је прошла кроз транзицију са једног вида наставе на други, док је далеко теже било оном делу наставника који је од почетка негирао њихову функционалност. Такво чињенично стање утицало је да се крене у дубље сагледавање њихове функције у осавремењивању академске праксе, да се анализирају званичне стратегије развоја образовања и постојећи оквири потребних дигиталних компетенција. Стога аутори у овом раду износе предлог оквира дигиталних компетенција професора на високошколским институцијама у Републици Србији, класификујући их у шест категорија неопходних за успешну реализацију академске наставе: 1) основна информатичка знања о савременим информационо-комуникационим технологијама; 2) успостављање комуникације у виртуелном окружењу; 3) управљање виртуелним окружењем за учење; 4) припрема наставног материјала помоћу апликативних софтвера; 5) креирање и вођење електронског портфолија; 6) безбедно коришћење онлајн окружења и етика.

Учење у дигиталном окружењу између приватне и јавне сфере

Годишњак за српски језик, 2023

У раду се разматрају могуће последице промена које је учење доживело у дигиталном окружењу из перспективе његовог положаја између приватне и јавне сфере. Указује се на два основна могућа тока. Први води остваривању потпуне контроле над настваом и учењем у циљу остваривања постављених стандарда и исхода. Други води јачању улоге појединца у образовању кроз примену принципа партиципативности.

Перцепције учитеља и родитеља о вриједностима и ограничењима наставног предмета Дигитални свијет

Бањалучки новембарски сусрети, 2023

Овим истраживачким радом представљени су начиниперципирања наставног предмета Дигитални свијет од стране учитеља и родитеља. Поред теоријског дијела у раду се налази и емпиријски дио кроз који је представљен методолошки дио истраживања и интерпретација ре-зултата. Наставни предмет Дигитални свијет представља нови наставни предмет у образовном систему Републике Српске који за циљ има развијање дигиталних компетенција код ученика млађег школског узраста. С обзиром да се ради о новом наставном предмету, овим истраживањем смо жељели да прикажемо на који начин учитељи и родитељи перципирају вриједности и ограничења овог предмета узимајући у обзир њихова социопедагошка обиљежја, као и да ли значајно више перципирају вриједности у односу на ограничења наставног предмета Дигитални свијет. У емпиријском истра-живању кориштене су технике анализе садржаја, пилот интервјуисање и техника скалирања. Истраживање је спроведено на узорку од 118 учитеља и 236 родитеља на територији Републике Српске током другог полугодишта школске 2022/23. године. Након обраде и анализе прикупљених података добили смо резултате који указују да учитељи и родитељи значајно више перципирају вриједности него ограничења овог наставног предмета, да не постоје разлике у перцепцијама учитеља у односу на њихова социопедагош-ка обиљежја, и да код родитеља дјелимично постоје разлике у перцепција-ма у односу на њихова социодемографска обиљежја. Посебна вриједност истраживања огледа се у препознавању потребе за развијањем дигиталних компетенција ученика на млађем школском узрасту.

Дискурсивные репрезентации «цифрового поколения» и смена парадигмы образования

Современные исследования социальных проблем (электронный журнал), 2018

В статье проводится анализ функционирования в современном российском образовательном дискурсе сформировавшейся в начале 2000-х гг. и ставшей устойчивой, несмотря на ее критику, тенденции описывать взаимоотношения субъектов образовательного процесса в терминах «цифрового поколения», «цифровых аборигенов» и «цифровых иммигрантов». Анализ репрезентаций «цифрового поколения» демонстрирует использование в риторике конфликта между учащимися и преподавателями постколониальных и маркетинговых дискурсивных практик. Показано, как эти репрезентации используются в образовательном дискурсе для обоснования смены парадигмы образования для «цифрового поколения». Однако сопоставление дискурсивных репрезентаций «цифрового поколения» с социальными практиками, в которых реализуется цифровая компетентность современных пользователей доказывает необоснованность этих репрезентаций и их негативное влияние на завышенную самооценку и невысокую мотивацию подростков при формировании цифровой компетентности. В заключении обосновывается необходимость разработки новой парадигмы образования в результате исследований, выявляющих реальный уровень цифровой компетентности учащихся и сопоставляющих его с академическими и профессиональными требованиями, предъявляемыми к развитию цифровой компетентности. Цель. В статье рассматривается обоснованность смены парадигмы образования на основе дискурсивных репрезентаций «цифрового поколения». Метод или методология проведения работы. Методы критического дискурс-анализа позволяют сопоставить дискурсивные репрезентации «цифрового поколения» в научном и медийном образовательном дискурсе и социальные практики, выявленные в результате эмпирических исследований, посвященных описанию цифровой компетентности современных интернет-пользователей. По ключевым словам «аборигены», «иммигранты», «цифровое поколение» были отобраны для анализа репрезентации отношений учащихся и преподавателей, воспроизводящиеся в 2014–2017 гг. в медийном и научном дискурсах. Результаты. Выявлены противоречия между репрезентациями «цифрового поколения» в научных и медийных дискурсивных практиках и реальным уровнем его цифровой компетентности. Область применения результатов. Результаты исследования обосновывают необходимость развития эмпирических и теоретических исследований социальных практик, в которых реализуется цифровая компетентность субъектов образовательного процесса, как основы для разработки новой парадигмы образования в условиях цифровой коммуникации.

О едином цифровом пространстве научных знаний

Вестник Российской академии наук, 2019

The article attempts a comprehensive analysis of the concept and phenomenon of the common digital space of scientific knowledge (CDSSK) as a narrower wording of the concept of the common Russian electronic space of knowledge, which is proposed in a number of government documents. Definitions of basic concepts are proposed in relation to this phenomenon. Goals, objectives, composition, and structure are considered to be the boundaries and the principles of creating CDSSK. A brief overview of the existing scientific information resources and services that have the features of the elements of space of scientific knowledge follows. It is concluded that the existing information resources can be sources of CDSSK but not its components. The paper proposes a structure for CDSSK, including static and dynamic components (base and add-in), various levels of knowledge representation, and core and periphery. This should include formalized knowledge over which a set of operations and the peripherythe sources of this knowledge (including documents)-are selected on the basis of quality. The logical structure of CDSSK must submit its ontology, formed as it ought to be on the basis of information languages and metadata of existing scientific information resources. A number of steps are proposed to organize the work of creating CDSSK, as well as its content and support.

Размышления о знаниях

Bulletin of the Karaganda university №3(99)/2020, 2020

В данной статье предлагается возможный авторский подход к возможному построению знаний. Внимание сосредоточено на онтологических вопросах: «Что заставляет нас приобретать и накапливать знания?», «Как мы получаем знания?» И «Как мы должны использовать то, что мы знаем?» Ответ на первый вопрос ищется в области любопытства и интереса. Ответ второго приводит к методу, с помощью которого мы приобретаем знания. Ответ на третий ведет к этическим нормам, к суждениям. В анализе ответы получены через поддержку философствования. Последнее определяет знания. Его интерпретации обсуждаются с разных философских направлений.

Форум: Научное знание в условиях Интернета

Антропологический Форум, 2011

Научное знание в условиях Интернета Подводя итог нашим ответам на вопросы журнала, могу сказать: будучи продуктом научно-информационного и технического развития, Интернет становится его (этого развития) приоритетным глобальным фактором. Краткая анкета Отношу себя к старшему поколению (76 лет). Под влиянием Интернета радикально изменилось не содержание, но форма и режим моего профессионального труда.

Вербалізація концепту "володіння інформацією" у неологічній картині метамови "віртуальної реальності

2007

The paper examines the structure of concept “information possession”, an attempt of modeling its conceptual field is made, the process of its verbalization in neologic picture of computer metalanguage is analyzed.У статті розглянуто структуру концепту „володіння інформацією”, здійснено спробу моделювання його концептуального поля, досліджено процес його вербалізації у неологічній картині комп’ютерної метамови. При цитуванні документа, використовуйте посилання http://essuir.sumdu.edu.ua/handle/123456789/167