ПОЛИСЕМИЧНА ЛЕКСИКА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ: ГЛАГОЛИ, ИМЕНИЦЕ И ПРИДЈЕВИ (original) (raw)
Related papers
МИКОЛОШКА ЛЕКСИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА – ОД ЛИНГВИСТИЧКОГ ИСТРАЖИВАЊА ДО РЕЧНИКА
С. Ристић, И. Лазић Коњик, Н. Ивановић (ур.), Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Зборник научних радова, 2021
Рад се заснива на истраживању миколошке лексике српског језика, ексцерпиране из дескриптивних и дијалекатских речника српског језика. На основу спроведене анализе преко 480 једночланих и вишечланих народних назива, којима се именују различите врсте печурака и, у мањем броју, поједини родови и породице печурака, разматра се идеја стварања будућег миколошког речника, који би по својој структури спадао у ред терминолошких, и дају се оквирне смернице и принципи његове израде.
ЛЕКСИКОГРАФСКА ОБРАДА МИКОНИМА (НАЗИВА ГЉИВА) У ДЕСКРИПТИВНИМ РЕЧНИЦИМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Српски језик : студије српске и словенске, Vol. 27 (2022) No. 1, 2022
У раду се разматрају лексикографски поступци у обради назива гљива у дескриптивним речницима савременог српског језика (Р. САНУ; Р. МС; РСЈ; Московљевић). Ексцерпирана лексичка грађа броји преко 400 једночланих и вишечланих назива гљива, којима се у српском језику именују различите врсте и поједини родови и породице виших гљива (макромицета). Миконими односно називи гљива припадају специфичном, терминолошком лексичком фонду, самим тим се и лексикографска обрада те врсте лексике разликује у односу на лексикографску обраду лексике која припада општем лексичком фонду. Компаративном методом посматрани су у речницима елементи лексикографског чланка лексичких јединица миколошког терминосистема: одредница (одредничка реч и граматичке информације: прозодијске и морфолошке), квалификатори, лексикографска дефиниција, потврде односно примери употребе с изворима и устаљени изрази. Посебна пажња посвећена је семантичком дефинисању и начину представљања назива гљива. Указује се и на недоследности и омашке у лексикографској обради.
ЛЕКСИКО-СЕМАНТИЧНИ И ГРАМАТИЧНИ ИЗМЕРЕНИЯ НА ГЛАГОЛА 'ИСКАМ' В БЪЛГАРСКИЯ И ГРЪЦКИЯ ЕЗИК
Балканите – език, история, култура. Ред. К. Мутафова и др. Велико Търново: ИВИС, 2013, т. 3, с. 436 - 450
The paper focuses on the semantics of the Bulgarian and Greek constructions with the verb ‘want’. It is an attempt to develop a conclusion already made various manifestations of ‘I’ in both languages. Attention has been paid to semantic features, functional areas of ambiguity and use of the two verbs, the division of roles and competition between them, the semantic-syntactic constraints and interaction with other categories in both languages. The nature of linguistic structures, predetermined by the semantic structure of the verb is treated as part of the Balkan view of the world. Grammaticalization of some analytical structures and forms discussed in diachronic perspective argues that the boundary between lexis and grammar is actually a smooth transition from one to the other field.
Филолог: часопис за језик, књижевност и културу, 2019
У раду се бавимо ограниченим лексичким колокацијама које као секундарни колокат садрже именице herd, flock и shoal у енглеском и крдо, стадо и јато у српском. На обимним електронским корпусима (British National Corpus, Korpus savremenog srpskog jezika) утврђујемо учесталост ових фразеолошких јединица у зависности од положаја датих именица у њиховој структури. Основни циљеви истраживања јесу да упоређивањем колокационих опсега уочимо правилности и ограничења у лексичкој спојивости именица и утврдимо степен њихове еквиваленције у двама језицима. Анализом заснованом на квантитативној и квалитативној методи закључујемо да границе опсега првенствено зависе од сложеног односа семантичких компоненти у значењима примарних колоката, а на који утичу когнитивна искуства говорника о категоријама прототипичних животиња које се крећу у скупинама. Због тога су ове јединице устаљене, али не и окамењене, и једино се могу сагледати тенденције у рестрикцијама селекције. Резултати истраживања додатно потврђују чињеницу да су колокације веома сложена категорија у „фразикону” једнога језика. Кључне речи: колокација, колокат, колокациони опсег, лексичка спојивост, еквиваленција, корпусна анализа, „фразикон”.
ПОЛИСЕМИЯ РУССКОЙ И ЛАТИНСКОЙ ЛЕКСИКИ И ЕЕ ПРЕДСТАВЛЕНИЕ В «СЛОВАРЕ ЯЗЫКА М.В. ЛОМОНОСОВА»
СОВРЕМЕННЫЕ ПРОБЛЕМЫ АВТОРСКОЙ ЛЕКСИКОГРАФИИ, 2018
В статье рассматривается полисемия на примере многозначного прилагательного простой и его латинских эквивалентов, встречающихся в корпусе текстов М.В. Ломоносова. Сопоставление особенностей семантической структуры слова про- стой с выявленными латинскими эквивалентами показывает, что 1) в языке Ломоносова семантической структуре русского прилагательного в целом соответствует структура значения латинского simplex; 2) представление в словарной статье всех иноязычных эквивалентов способствует верной интерпретации русских текстов Ломоносова.
ЕЗИКОВИ НАГЛАСИ КЪМ ЖАРГОНИЗМИ, ВУЛГАРИЗМИ И ПРОФЕСИОНАЛНА ЛЕКСИКА СПОРЕД ОЦЕНКАТА ЗА ГОВОРЕЩИЯ
This study examines attitudes towards slangisms, two types of vulgarisms, and professional vocabulary. Participants (N = 663) evaluated the speakers in four texts, each containing expressions belonging to one of these lexical phenomena. Half of the participants were told the speakers were men; the other half thought that they were women. Participants’ gender had an effect on the evaluation of the speaker who uses slangisms and both types of vulgarisms. Women disliked people using such words more than men did. The speaker’s gender had an effect on evaluation only when the speaker used professional vocabulary: Men were evaluated higher than women. People living in big cities and students disliked speakers who used slangisms and both types of vulgarisms more than those living in small towns and adults did. The professional vocabulary has high prestige and speakers using it were highest evaluated.
Crkvene studije 21, 2024
Предмет овог рада је семантичка анализа асоцијативних реакција на одабране стимулусе из домена хришћанства у српском језику код изворних говорника. Будући да испитаници припадају истој култури, истог су узраста, образовања и порекла, у великој мери су уједначене перцепције анализираних стимулуса. Најхомогенија асоцијативна поља имају стимулуси Јуда, смирна, Ева, чесница, Свети Јован, а најхетерогенија пост, атеизам, опроштај, грех, крштење. Највише хапаксних реакција имају стимулуси пост, Бог, атеизам, опроштај, крштење, рај. По највећем броју истих стимулуса издвајају се реакције црква, манастир, човек, слава, празник, крст, док се са преко 66% изостајућих реакција издвајају стимулуси епитимија, епитрахиљ, смирна, херувими, целибат, тропар, анатема. // The subject of this paper is a semantic analysis of associative responses to selected monolexemic and bilexemic stimuli from the domain of Christianity in the Serbian language. The aim of the paper is to analyse how each given stimulus is perceived by native speakers of Serbian, students of Serbian language and literature. Considering that all of the respondents are approximately of the same age and that they have the same cultural and educational background, as well as origin, their perceptions of the selected stimuli are homogenous for most of the stimuli. Furthermore, there are some stimuli for which many omitted responses have been noted. This can be a sign of the unfamiliarity of a lexeme, that the respondents do not comprehend it, or it could even be an indicator of its less frequent usage. Stimuli with over 66% omitted responses are: epitimija, epitrahilj, smirna, heruvimi, celibat, tropar, anatema. The following stimuli have the most homogenous associative fields: Juda (18), smirna (18), Eva (17), česnica (17), Sveti Jovan (15), and the ones with the least homogenous associative fields are: post (52), ateizam (51), oproštaj (51), greh (49), krštenje (49). Reactions that are mutual for the greatest number of stimuli are: crkva (for 53 stimuli), manastir (29), čovek (22), slava (21), praznik (20), krst (18). Finally, the stimuli with the most hapaxes among the responses are post (41), Bog (38), ateizam (37), oproštaj (37), krštenje (36), raj (36), and those with the fewest hapaxes among the responses are Savindan (10), Eva (9), raspeće (8), česnica (8), Sveti Jovan (6).
Srbija i srpski jezik, 2023
О лексичком сливању, као засебном творбеном поступку у српском језику, као и његовом процвату у 21. веку, све више се говори и пише (уп. Бугарски 2001; Лалић Крстин 2014; Томић 2019a; Томић и Даниловић Јеремић 2020). Но, иако се о карактеристикама српских лексичких сливеница у данашње време доста зна, у погледу њиховог начина творбе, продуктивности творбених форманата, семантичких одлика и слично, релевантна литература не обилује контрастивним радовима посвећеним овој теми. Следствено томе, циљ нашег рада је упоређивање карактеристика сливања у српском и појединим словенским језицима (руском, словачком, чешком, словеначком и бугарском) у којима је такође дошло до наглог пораста броја сливеница током последњих тридесет година под утицајем процеса глобализације и интернационализације. Анализа ће указати на сличности и разлике које постоје између словенских језика у погледу статуса сливања, његовог историјског развитка, као и специфичних одлика творбених модела, њихове продуктивности и домена употребе.
КОНЦЕПТУАЛНЕ ВРЕДНОСТИ ЛЕКСЕМЕ ДРВО И ЊЕНИХ ДЕРИВАТА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 1970
На основу лексичког значења лексеме дрво и њених деривата утврђују се појмовни домени којима посматране јединице припадају с обзиром на њихове значењске реализације. Будући да је лексема дрво вишезначна, њено семантичко-деривационо гнездо је развијено и обухвата 104 деривата с потврдом у РМС. Међутим, укључивањем јединица из РСАНУ употпуњено је ово семантичко-деривационо гнездо и обогаћено лексемама које имају различит статус у лексикону српског језика (покрајинизми, застареле речи, необични облици, индивидуалне творевине, кованице и др.). Компоненцијалном анализом утврђене су компоненте значења из примарне реализације мотивног појма које су у функцији индуктора даљих деривата. Анализа показује да су деривати различитог степена, различите творбене структуре, а да се на основу значења уклапају у девет појмовних домена са већим бројем лексема и у четири појмовна домена са по једним представником.