Types of Natural Disasters (original) (raw)
Related papers
Health effects of natural disasters
Glasnik Srpskog geografskog drustva, 2013
Natural hazards have a number of adverse effects - they affect the life and health of humans and the survival of other living beings, destroy material goods and deteriorate socio-economic conditions of life. Without neglecting the impact of natural hazards lower intensity, in this paper emphasis is placed on natural hazards with the strongest effects for human health, that is to natural disasters. It covered the impact of various natural disasters on mortality and morbidity during and immediately after natural disasters, including earthquakes, floods and drought, which is to characterize on the Republic of Serbia.
In the scientific literature, domestic and international, theoretical definition and classification of natural disasters is a very topical issue. Necessity and motivation of authors to establish a concise definition, stems from the need for clear demarcation of a disaster than anything else, and the first since it averages concepts such as risk, crises and risks. Of course, the interest from the definition arises from the need to describe the field of study and create the conditions for the accumulation of knowledge and theory building. At the same time, researchers in the field of disaster studies, meet with discussions and debates about the demarcation of the conceptual definition of disaster. The research results show that the theoretical definition of natural disasters followed: the social environment within which it was created, a discipline that originated from, purpose, geographical region of origin, etc. When looking at their formation, it is noticed that the first definition given by linguists and that they are largely held specific cultures and languages within which they were made. Over time they have evolved from multilateral changing the world. Many of them, although at first sight contradictory, produced in the same categorical domains. Based on different theoretical and empirical grounds. Also, is not the same as the definition of disaster phenomena or areas of study. Researchers often fall into the trap that the conceptual basis of phenomena such as disaster, replaced explanations as to what does and how society act in such situations. Due to the foregoing, when defining and classification of natural disasters, it is necessary to be very cautious and thorough. In particular, it is necessary to take into account to cover aspects of causes, characteristics and consequences of such a phenomenon. U naučnoj literaturi, domaćoj i svetskoj, teorijsko određenje i klasifikacija prirodnih katastrofa predstavlja veoma aktuelno pitanje. Neophodnost i motivisanost autora za uspostavljanje konciznih definicija proizilazi iz potrebe jasnog razgraničenja katastrofa od svega ostalog, a najpre od njemu srodnih koncepata kao što su opasnosti, krize i rizici. Svakako, interes od definisanja proizilazi iz potrebe da se opiše oblast proučavanja i stvore uslovi za akumulaciju znanja i izgradnju teorija. Pri tome, istraživači iz oblasti studija katastrofa, susreću se i sa diskusijama i debatama oko razgraničenja pojmovnog određenja katastrofa od vanrednih situacija. Rezultati istraživanja pokazuju da je teorijsko određenje prirodnih katastrofa pratilo: društveni ambijent u čijim okvirima je i nastalo, naučnu disciplinu iz koje je poteklo, svrhu, geografski region nastanka itd. Kada se posmatra njihov nastanak, primećuje se da su prve definicije date od strane lingvista i da su one u velikoj meri održavale specifičnosti kulture i jezika u sklopu koga su i nastale. Vremenom su evoluirale u skladu sa višestranim promenama u svetu. Veliki broj njih, iako na prvi pogled protivrečne, nastaju u okviru istog kategoričnog domena. Počivaju na različitim teorijskim i empirijskim osnovama. Takođe, nije isto definisanje katastrofe kao fenomena ili oblasti proučavanja. Istraživači često upadaju u zamku da konceptualne osnove fenomena kao što je katastrofa, zamenjuju objašnjenjima šta čini i kako društvo deluje u takvim situacijama. Predmet rada predstavlja teorijsko određenje i klasifikacija prirodnih katastrofa, sa posebnim osvrtom na njene posledice.
Соціально-економічний аналіз надзвичайних ситуацій природного та техногенного характеру
Соціально-економічний аналіз надзвичайних ситуацій природного та техногенного характеру / Волошин С.М., Жарова Л.В., Хлобистов Є.В., Чебанов О.А. / За науковою редакцією д.е.н., проф. Хлобистова Є.В. / РВПС України НАН України, НДІ СРП – Сімферополь, 2010. – 258 с., 2010
У монографії досліджуються методичні підходи до оцінки соціально-економічних наслідків надзвичайних ситуацій техногенного та природного характеру. Проведено детальну класифікацію соціально-економічних наслідків надзвичайних ситуацій техногенного та природного характеру, включаючи витрати на превентивні заходи; подано огляд нормативних та науково-експертних підходів до оцінки соціально-економічних наслідків надзвичайних ситуацій техногенного та природного характеру; запропоновано принципи побудови, структури та опису методики оцінки соціально-економічних наслідків надзвичайних ситуацій техногенного та природного характеру для сталого розвитку держави. В монографии рассматриваются методические подходы к оценке социально-экономических последствий чрезвычайных ситуаций техногенного и природного характера. Проведено детальную классификацию социально-экономических последствий чрезвычайных ситуаций техногенного и природного характера, включая затраты на предупредительные мероприятия. В работе представлен обзор нормативных и научно-экспертных подходов к оценке последствий чрезвычайных ситуаций, предложены принципы построения, структуры и описания методики оценки социально-экономических последствий чрезвычайных ситуаций в системе обеспечения устойчивого развития государства. In the monograph methodical approaches to an estimation of social and economic consequences of emergency situations and hazards are examined. It is lead detailed classification of social and economic consequences of emergency situations and hazards, including expenses for precautionary actions. In work the review of normative and scientifically-expert approaches to an estimation of consequences of emergency situations and hazards is presented, principles of construction, structure and the description of a methodic are offered to an estimation social and economic a consequence of emergency situations and hazards of maintenance of sustainable development of the state.
NATURAL DISASTER RISK INSURANCE AND REDUCTION - ОСИГУРАЊЕ И СМАЊЕЊЕ РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ КАТАСТРОФА
The number of natural disasters is increasing and their consequences are increasingly devastating. In some countries there is a mandatory insurance against natural disasters caused by flooding, while in Serbia this is still in its beginning. Therefore, this paper presents the results of quantitative research of correlation between demographic and socio-economic characteristics of citizens and property insurance against the consequences of natural disasters caused by floods in the Republic of Serbia. The survey was conducted in 2015 and on that occasion it was randomly selected 19 local communities in which 2,500 persons were interviewed. At the same time, the survey strategy was applied in households using a multi-stage random sample. Results of descriptive statistical analysis indicate that only 8% of respondents have insured their property against the consequences of natural disasters caused by floods while 86.6% did not do so. Chi-square test (x2) of independence showed a statistically significant correlation between insurance and demographic characteristics of respondents - gender, age, level of education, success in high school and some socio-economic characteristics - employment, marital status and home distance from the river. On the other hand, there was no statistically significant relationship between insurance and amount of household income. The originality of the research is reflected in the improvement of theoretical knowledge in the field of reducing the risk of natural disasters. The research results have unambiguous scientific and social importance which is reflected in the abundance of new data that can be used for the purpose of comparison with the results of other studies in the world and designing the strategy of encouraging citizens to insure their property. The presented results represent a segment of a wider research into citizen preparedness to respond to a natural disaster caused by flood in the Republic of Serbia. Key words: security, natural disasters, risk reduction, insurance, citizens, demographic, socio-economic. Апстракт: Број природних катастрофа је у порасту и њихове последице су све разорније. У појединим земљама постоји обавезно осигурање од последица природних катастрофа изазваних поплавом, док је у Србији то још у зачетку. Управо стога, у раду су изнети резултати квантитативног истраживања повезаности демографских и социо-економских карактеристика грађана и осигурања имовине од последица природних катастрофа изазваних поплавом у Републици Србији. Истраживање је спроведено у току 2015. године и том приликом методом случајног узорка одабрано је 19 локалних заједница у којима је анкетирано 2500 грађана. При томе, примењена је стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. Резултати дескриптивне статистичке анализе указују да је само 8% испитаника осигурало своју имовину од последица природних катастрофа изазваних поплавом док 86,6% то није учинило. Хи квадрат тестом (x2) независности утврђена је статистички значајна повезаност осигурања са демографским карактеристикама испитаника – пол, године старости, ниво образовања, успех у средњој школи и одређеним социо-економским карактеристикама – запосленост, брачни статус и удаљеност домаћинства од реке. Са друге стране, није утврђена статистички значајна повезаност осигурања са висином прихода домаћинства. Оргиналност истраживања огледа се у унапређењу теоријског фонда знања из области смањења ризика од природних катастрофа. Резултати истраживања имају недвосмислен научни и друштвени значај који се огледа у пружању обиља новостворених података који се могу искористити у циљу компарације са резултатима других истраживања у свету и конципирању стратегије подстицања грађана да осигурају своју имовину. Изнети резултати представљају један сегмент обимнијег истраживања спремности грађана за реаговање у природној катастрофи изазваној поплавом у Републици Србији. Кључне речи: безбедност, природне катастрофе, смањење ризика, осигурање, грађани, демографске, социо-економске. Autori: Dr Vladimir M. Cvetković Prof. dr Vladimir Jakovljević Miodrag Stanić, dip. pravnik
Predmet kvantitativnog istraživanja predstavlja ispitivanje percepcije građana o riziku nastanka prirodne katastrofe izazvane poplavom i ocene ugroženosti njihovog domaćinstva. T – testom nezavisnih uzoraka ispitana je povezanost pola, roditeljstva, zaposlenosti, invaliditeta i prethodnog iskustva, dok je jednofaktorskom analizom varijanse ispitana povezanost godina starosti, nivoa obrazovanja i bračnog statusa sa percepcijom rizika i ocenom ugroženosti domaćinstva. Cilj sprovedenog istraživanja se ogleda u naučnoj eksplikaciji uticaja navedenih promenljiva. Primenom strategije ispitivanja u domaćinstvima i višeetapnim slučajnim uzorkovanjem anketirano je 2500 građana u 19 lokalnih zajednica. Rezultati istraživanja pokazuju da 13,4% ispitanika ističe da je verovatno da će doći do poplave u narednih godinu dana, neznatno više ispitanika 28,9% smatra da je verovatno da će doći do poplave u narednih pet godina i 39,3% ispitanika ističe je da je ugroženo njihovo domaćinstvo. Utvrđena je statistički značajna povezanost između percepcije rizika, roditeljstva, prethodnog iskustva, vojne obaveze, godine starosti i bračni status. Kada je reč o oceni ugroženosti domaćinstva statistički značajno je povezana sa roditeljstvom, prethodnim iskustvom, vojnom obavezom, nivoom obrazovanja i bračnim statusom. Rezultati istraživanja mogu biti iskorišćeni za podizanje nivoa svesti o rizicima od prirodnih katastrofa izazvanih poplavama kao ključni preduslov podizanja njihove spremnosti za reagovanje. Ključne reči: bezbednost, prirodne katastrofe, rizik, kvantitativno istraživanje, percepcija, poplave, faktori. The subject of quantitative research is to examine citizens risk perception about the occurrence risk of natural disaster caused by flood and assessments vulnerability of their household. T - test for independent samples examined the relationship of gender, parenting, employment, disability and previous experience, while the single factor analysis of variance examines the relationships of age, educational level and marital status with the perception of risk and assessment vulnerability of households. The aim of the research is reflected in the scientific explication of the mentioned variable. By applying a testing strategy for households and multistage random sampling were surveyed 2500 citizens in 19 local communities. Survey results show that 13.4% of respondents said that it is probable that there will be flooding in the next year, slightly more respondents 28.9% said it was unlikely that there will be flooding in the next five years and 39.3% of respondents said that threatened their household. There was a statistically significant association between risk perception, parenting, previous experience, compulsory military service, age and marital status. When it comes to assess the vulnerability of the household was significantly associated with parenting, previous experience, military service, level of education and marital status. The research results can be used to raise awareness about the risks of natural disasters caused by floods as a key precondition for raising their readiness to respond. Key words: security, natural disasters, risk, quantitative research, perception, floods, factors
Damage assessment natural and other disasters – Floods
2013
In the last period on the territory of the Republic of Macedonia particular in eastern part as a result of heavy rains flood occurred on a wider scale. All government institutions and Ministries timely participated in the procedures to deal with floods. The results of those floods are tremendous material damage and one causality. According to the Coordinating Body for dealing with floods (in which participate Steering Committee, Assessment Group, Headquarters and Regional Headquarters) all partner institutions were maximum mutually coordinated and in line with their responsibilities took all measures to deal with floods in the eastern part of the Republic of Macedonia. After the occurrence of the elementary and other natural hazards/disasters (flooding) assessments are organized. The assessment is carried out according to the "single methodology for the assessment of damages caused by natural and other disasters". As a damage from natural and other disasters consider losse...