Business cycles in Serbia and its EU neighbors (original) (raw)

2018, Ekonomika preduzeca

Mi smo analizirali privredne cikluse u Srbiji i pet susednih zemalja članica EU (Bugarska, Rumunija, Mađarska, Hrvatska i Slovenija) između Q1Y2000 i Q3Y2017. Ovaj period je bio dovoljno dug da bi obuhvatio dve faze prosperiteta i dve faze recesije. Analiza je bila zasnovana na DSGE modelu realnog poslovnog ciklusa koji ignoriše specifičnosti razlika u monetarnim politikama i zasniva se na malom broju uporedivih makroekonomskih serija. Ciklusi u Srbiji su slični onima u susednim zemljama, jer su sve privrede bile pogođene Velikom recesijom. One su sada izašle iz recesije i biće, verovatno, u fazi prosperiteta naredne 4 godine. Neke zemlje, kao što je Mađarska, rano su ušle u recesiju, dugo su stajale na donjoj obrtnoj tački, a onda su se oporavile brzo i nenadano, što sve liči na profil recesije slično slovu "U". Druge zemlje, poput Srbije, imale su profil recesije sličan slovu "V" sa različitim trajanjem i nagibom ulaska i izlaska iz recesije. Srbija nije bila najteže pogođena recesijom. To je bila Rumunija, koja se oporavila pre Srbije i sada beleži najbolje poslovne rezultate u regionu. Problem sa Srbijom je bio u tome što je recesija trajala najduže, period oporavka teško da može da traje duže od naredne četiri godine i što se ciklus akumulacije kapitala još uvek nalazi u fazi recesije. To je razlog zbog kog se očekuju poboljšanja u investicionoj politici. Mi smo simulirali efekte fiskalnog podsticanja stranih direktnih investija i ne sporimo njihovo pozitivno dejstvo. Međutim, naše simulacije pokazuju da bi se bolji efekti na rast postigli podizanjem opšte produktivnosti faktora proizvodnje. To bi podrazumevalo reformu visokog obrazovanja i poslovnih institucija da bi se odgovorilo na zahteve nove industrijske revolucije 4.0. Mi smo, međutim, skeptični da će se dati prioritet reformama u obrazovanju i institucijama u odnosu na fiskalne stimulanse.