Građanski i komunistički liberali u Srbiji o Bosni i Hercegovini (original) (raw)
Related papers
Мађарски либерали и народносно питање 1848-1868.
Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 2014
Студија се бави анализом односа мађарске либералне политичке елите према статусу и правима немађара Краљевине Мађарске у периоду 1848-1868.г. Делатност мађарских либералних политичара имала је одређујући утицај на политички живот земљеод 1830. године. Заокупљени компликованим односима са хабзбуршком династијом, мађарски либерали су значај националног питања схватили у пуној мери тек за времере волуције 1848/1849. Либерални концепт решавања народносног питања обезбеђењем широких индивидуалних слобода и политичких права, односно путем образовне, верске и културне аутономије, али без федерализације земље, већина народносних политичара није прихватила, што је довело до дестабилизације политичке ситуацију непосредно пре и током Првог светског рата.
Српски глас о Македонији, Црној Гори, Косову и Метохији и Рашкој области 1939-1940. године
Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 3, Историја света и уметности / [уредници Божидар Зарковић, Данијела Тешић Радовановић], стр. 245-257, 2020
Аутор критички валоризује ставове интелектуалаца у листу Српски глас између 1939–1940. године о јужним деловима Краљевине Југославије у периоду политичке нестабилности настале стварањем Бановине Хрватске и непосредно пред рат. Иако су српски интелектуалци посветили највише енергије управо хрватском питању, постојало је и интересовање о јужним крајевима државе (Македонија, Црна Гора, Косово и Метохија, Рашка област), које су, иначе, сматрали делом српског политичког и етничког простора. Указивало се, притом, на свеобухватну тамошњу заосталост. Био је то аргументован одговор на хрватске перфидне и кратковиде тезе о српској хегемонији у држави, а лист је на територијално обликовање Хр- вата одговарао позивом на уобличавање ових крајева у општу српску територијалну јединицу, њихову привредну и културну еманципацију и, пре свега, ширење националне свести у условима тамошње етничке разноликости и тешког историјског наслеђа.
Nacionalna politika Komunističke partije Jugoslavije na Kosovu i Metohiji 1937-1941
Istorija 20. veka, 2014
Usled sve snažnijeg uticaja Komunističke internacionale (KI, Kominterna) na prilike u Komunističkoj partiji Jugoslavije (KPJ) početkom 20-ih godina prošlog veka, jugoslovenski komunisti započeli su reviziju svojih stavova. Najpre je činu stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca decembra 1918. oduzet progresivni karakter, iako je ujedinjenje "po prvi put tih triju jugoslovenskih nacija, koje su se ranije nalazile pocepane pod jarmom austro-ugarskog imperijalizma", značilo "stvaranje objektivnih uslova za proces formiranja jedne nacije iz triju srodnih nacija". 1 Iznad svega, utemeljeno je mišljenje da je formiranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca jedan od rezultata Prvog svetskog rata, odnosno Pariske mirovne konferencije. Počev od Treće zemaljske konferencije KPJ, održane januara 1924, u retorici jugoslovenskih komunista prevagu je odnelo stanovište u korist svrgavanja "velikosrpske buržoazije" i borbe "za obezbeđenje svakog naroda 2 Isto, 65, 69. 3 U međuratnom periodu u dokumentima Komunističke partije Jugoslavije i Komunističke internacionale termini "Arnauti", "Arbanasi", "Šiptari", "Albanci" predstavljaju sinonime. Ipak, nije uvek jasno šta se u retorici KPJ podrazumeva pod odrednicom "albansko područje" ili "albanske zemlje" izvan granica albanske države. Drugim rečima, nejasno je da li se time želelo naglasiti da određene oblasti pripadaju šiptarskom (arnautskom, albanskom) stanovništvu po prirodnom ili istorijskom pravu. U ovom radu prednost je data izvorima. Stoga prikladnim smatramo termine "Šiptari" i "Arnauti", odnosno "šiptarsko stanovništvo" i "šiptarska nacionalna manjina", koji su u prvoj polovini 20. veka najčešće upotrebljavani u dokumentima partijske provenijencije. U daljem tekstu termin "Albanci" rezervisan je za stanovnike albanske države, dok je albansko stanovništvo u okolnim zemljama -u Jugoslaviji i Grčkoj -određeno kao šiptarska ili arnautska nacionalna manjina.
Austromarksistički i boljševički odnos prema nacionalnom pitanju
Sociološki pregled, 2023
Osnovni cilj ovog rada je da utvrdi kako su se austromarksisti i boljševici, kao jedne od najbitnijih struja marksizma početkom 20. veka, odnosili prema nacionalnom pitanju. Marks (Karl Marx) i Engels (Friedrich Engels) su sma-trali da je glavni istorijski akter ekonomska klasa i da će vremenom, sa razvojem sredstava za proizvodnju i pojavom komunizma, nacija da odumre. Ovakav stav je bio blizak i mnogim najznačajnijim marksistima druge generacije. Sa druge strane, austromarksisti i boljševici su predstavnici prvih marksističkih pravaca, koji su iz praktično-političkih potreba stvorili donekle zaokruženu teoriju nacije. Prvi zbog interesa da sačuvaju Austrougarsku kao multietničku državu, a drugi sa ciljem da iskoriste nacionalne tenzije kao jedan od instrumenata za revolucionarno zauzimanje vlasti u Rusiji. The main goal of this paper is to examine the attitude of Austro-Marxists and the Bolsheviks toward the national question, these being two important currents of Marxism in the early 20th century, Marx and Engels believed that the main historical actor was the economic class and that with the development of means of production, and the emergence of communism, nations would eventually wither away. Маny of the most prominent Marxists of the second generation were more inclined to this position. On the other hand, Austro-Marxists and the Bolsheviks were the first Marxist currents to devel-op a somewhat comprehensive theory of the nation, due to practical-political needs. The former ones were interested in preserving the Austro-Hungarian Empire as a multiethnic state, while the latter aimed to exploit national tensions as one of the instruments for rev-olutionary seizure of power in Russia.
Recepcija stavova Branka Horvata o kosovskom pitanju u srpskoj štampi krajem osamdesetih
Ogledi o ratovima devedesetih: zbornik radova mladih istraživača, 2022
U ovom radu biće predstavljena recepcija stavova Branka Horvata o kosovskom pitanju u srpskoj štampi krajem osamdesetih godina. Eminentni jugoslovenski ekonomista i politički aktivista Branko Horvat, 1987. godine pozvao je jugoslovensku javnost na dijalog koji bi doveo do rešavanja krize na Kosovu. Horvatovi stavovi o kosovskom pitanju bili su u suprotnosti sa oživljenim nacionalizmima i rešenjima krize koje je planirala srpska politička elita, predvođena Slobodanom Miloševićem. Analizom sadržaja relevantnih srpskih dnevnih listova i serijskih publikacija u kojima su vođene polemike povodom stavova Branka Horvata o kosovskom pitanju, pokušaćemo da utvrdimo kakva je bila njihova recepcija u srpskoj i jugoslovenskoj javnosti. U radu će biti ispitane glavne teme i identifikovane dominantne društvene grupe koje su reagovale na stavove Branka Horvata.
Masarik i Srbi: Političke ideje
Srpska politička misao, 2020
U članku se proučavaju sličnosti i veze između političkih ideja Tomaša Masarika i najznačajnijih srpskih intelektualaca njegovog doba – Jovana Cvijića, Jovana Skerlića, Stojana Novakovića, Nikolaja Velimirovića i drugih. Pokazano je da su te bliskosti bile posledica širih, evropskih kretanja, mnogo više nego međusobnih uticaja. Sve do Prvog svetskog rata, razmena ideja između Masarika i Srba bilo je mnogo više na tlu Habzburške monarhije, nego u Srbiji, koja je glavni predmet ovog istraživanja. Posebno je ukazano na sličnosti u tumačenju demokratskih i nacionalnih ideja. Pokazano je da je Masarik bio mnogo više sklon geopolitičkom načinu mišljenja nego što se obično misli. I u tome je bio blizak Jovanu Cvijiću, Milovanu Milovanoviću, Slobodanu Jovanoviću, Svetislavu Simiću i drugim srpskim piscima i državnicima. Masarikovo religijsko tumačenje nacionalne ideje razlikovalo se od sekularnog nacionalizma ove generacije srpskih intelektualaca. Ono je, međutim, bilo blisko idejama Nikola...
Радови Филозофског факултета, бр. 22 (2022), стр. 37-56, 2022
Рад указује на развој југословенске идеје на територији данашње Хрватске 1835–1918. Заснован је, превасходно, на критичкој анализи штампе хрватске провенијенције у датом периоду, тачније чланака у којима се помиње Косово. Оно се више посматра као митски (историјски) симбол јужнословенских народа него што се, пак, анализирају и тумаче историјски догађаји на том подручју кроз прошлост. То и не чуди ако имамо у виду актуелност југословенске идеје на просторима данашње Хрватске кроз XIX век и прве деценије наредног. Након 1918. Косово убрзано нестаје из видокруга хрватске штампе, која се у новим политичким околностима фокусирала на српско-хрватски сукоб, а, сходно томе, југословенска идеја није више деловала привлачно као раније.
Communists of Vojvodina and conflict with the Kominform
Istraživanja, 2009
Сажетак: У нашој историографији добро је познат, али не и сасвим истражен, сукоб врха Комунистичке партије Југославије са Информбироом. Овај сукоб, који је потресао не само Југославију него и читав свет, имао је своје реперкусије и на територији Аутономне Покрајине Војводине. Како су Војводину насељавале националне мањине чије су матичне државе заузеле непријатељски став према југословенском руководству, партијске организације у Покрајини су имале веома сложен задатак да прате појаве "информбировштине" не само у својим редовима, него и у читавим националним заједницама. Овај рад је написан на основу записника са седница Покрајинског комитета Комунистичке партије Србије за Војводину, одржаваних од средине 1948. године, када је сукоб са ИБ-ом отпочео, до 1953. године, то јест до почетка процеса нормализације односа Југославије и земаља "народне демократије", који је уследио након Стаљинове смрти.