Fuentesova potraga za identitetom (original) (raw)
Related papers
Kultura, 2018
Са же так: Циљ ра да је да се уо чи раз вој иден ти те та гра да Ва ље ва. У ис тра жи ва њу би тре ба ло уо чи ти исто риј ски раз вој гра да, као и спољ ње ути ца је на ње га. То мо гу би ти и не ки ве ћи гра до ви ко ји се на ла зе у бли зи ни Ва ље ва, као што је Бе о град. У пи са њу би тре ба ло ис та ћи оно што је има нент но и ка рак те ри стич но за сам град, и по че му се он раз ли ку је од дру гих гра до ва у свом окру же њу. Пре по зна ти бит не исто риј ске трeнут ке у ње го вом раз во ју, ин сти ту ци је и љу де. На кра ју би тре ба ло из не ти и про це ну ње го вог раз во ја (на пре дак, на за дак или ста га на ци ја) и ко ји су то ре сур си ко је по се ду је град и ње го во окру же ње.
Baština, sveska 48, Priština - Leposavić, 2019
Тема рада је један посебан аспект Кафкиног дела или Кафкино дело из једног новог угла посматрања, сагледано на примеру приповетке "У кажњеничкој колонији". Циљ овог истраживања је да на примеру Кафкине приповетке "У кажњеничкој колонији" покаже на који начин су иследнички поступци литераризовани у књижевном делу писца Франца Кафке. Метод рада је херменеутичко-феноменолошки. Књижевно дело се, како показује ово истраживање, одликује пре свега једним, гадамеровски речено, "значењским прирастом" у односу на ванлитерарни, иследничко-истражни, поступак. Херменеутичко истраживање приповетке спроведено је с обзиром на један од главних постулата Гадамерове филозофске херменеутике, а то је постулат да слика, у нашем случају песничка слика, не представља никакво срозавање узора или праслике према којој је сачињена, већ да значењским или смисаоним прирастом представља обогаћење узора према којем је сачињена. Књижевно дело тако надмашује стварност као један од могућих узора према којем је сачињено.
Lukmanova teorija ličnog identiteta
Гласник Етнографског института САНУ, 2019
The paper deals with the presentation of Tomas Luckman's theory of personal identity. After defining the concept of personal identity and description of Luckmann's approach as an interdisciplinary and dialectic, attention is shifted to the elaboration of the influence of different levels of reality on the construction, maintainance and transformation of personal identity. The explanation starts from the given biological base and evolution of the human organism, and continues at the level of individual consciousness and intersubjective level of face-to-face relationships, where the importance of different temporal structures is especially emphasized. Finally, structural determinants of personal identity are being put under consideration. Within this last level, following Luckman, the conditions for the formation of personal identity are compared in "archaic" and modern societies, conceived as ideal types. Luckman's deliberations on personal identity in modernity are compared with Giddens' theory of personal, that is, self-identity in modernity.
Professionalnaya identichnost lichnosti
Статья в "Архивариусе", 2021
Аннотация. В статье изложены результаты качественного исследования профессиональной идентичности личности преподавателя вуза. Методами исследования являются каузометрия А.А. Кроника и цветоассоциативный эксперимент (авторская модификация ассоциативного эксперимента К.Г. Юнга). Предложена модель профессиональной идентичности, состоящая из следующих компонентов: события профессиональной жизни; самоосознавание себя как представителя профессии, профессионально значимые черты с точки зрения самого субъекта. Данная модель требует дальнейшей эмпирической проверки. Summary. The article presents the results of a qualitative research of the professional individual identity as a component of self-consciousness. The research methods are A. A. Kronik's causometry and color-associative experiment (the author's modification of K. G. Jung's associative experiment). A model of professional identity is proposed, consisting of the following components: events of professional life; self-awareness of oneself as a representative of the profession, professionally significant features from the point of view of the subject himself. This model requires further empirical testing.