History of relations between Belgrade and the countries of South Eastern Europe (original) (raw)
Related papers
Cultural borrowing - Serbian jogurt between the east and the west
Juznoslovenski filolog, 2015
UDK 808 СНЕЖАНА М. ПЕТРОВИЋ* Институт за српски језик САНУ Београд МАРИЈА С. ЂИНЂИЋ** Институт за српски језик САНУ Београд КУЛТУРНА ПОЗАЈМЉЕНИЦА-СРПСКИ ЈОГУРТ ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА*** Рад разматра историјат и порекло речи јогурт у српском језику, самостално и у пословици Ко се једном на млеко опече, тај и у јогурт дува, из перспективе раздвајања слојева османског, постосманског и нетурског културног наслеђа, као и његову семантичку посебност у односу на турски предложак. У светлу процеса културног позајмљивања ова реч посматрана је и у ширем, балканском и европском контексту. Кључне речи: јогурт, српски језик, турцизам, културно по зај мљива ње, фразеологија.
Odnosi između Kraljevine SHS/Jugoslavije i Republike Poljske (1919-1939). Pogled iz Beograda
Jugoslovensko-poljski odnosi u XX veku, 2015
APSTRAKT: U radu se daje prikaz odnosa između jugoslovenske kraljevine i Republike Poljske u periodu između dva svjetska rata. Dvije nove države na evropskom tlu tražile su svoje mjesto na međunarodnoj diplomatskoj pozornici i u tom periodu često bile upućene jedna na drugu. Njihovi odnosi su bili prožeti srdačnošću, nad kojom je stajala sjenka panslavizma, ali i opreznošću. Ipak, fizička udaljenost, sličan karakter njihovih ekonomskih sistema, ali i drugačiji problemi sa kojima su se suočavali, doprinijeli su da njihovi odnosi, osim na riječima, ne postignu značajniju razinu. Članak je nastao na osnovu neobjavljenih dokumenata iz Arhiva Jugoslavije, objavljenih dokumenata, štampe i relevantne literature. KLJUČNE RIJEČI: Kraljevina Jugoslavija, Republika Poljska, Poljskojugoslovenska liga, Vojislav Marinković, Avgust Zaleski
Nauka bez granica 2: Uvidi i izazovi, 2018
Based on documentary material from the Central State Archives in Sofia, the article is analyzed relations between Serbia and Bulgaria in the years before the Balkan Wars 1912/1913. The data from the used material provide the opportunity to create a more complete picture of the sensitive relations between two countries on the eve of reaching the March 1912 agreement, which represented the basis of the Balkan Alliance. Diplomatic activities of future allies reached their peak at this time, through channeling and mutual reconciliation of the wishes and possibilities of Belgrade and Sofia. In the reports of Bulgarian diplomats, at this time the central place clearly belongs to the issue of Macedonia and the problem of the division of this sensitive area after the expected liberation from the Ottoman Empire.
Politički odnosi Srbije i Crne Gore - događaji i prilike od 1896. do 1903. godine.
Bastina, 2020
Универзитет у Београду Филозофски факултет Политички односи срБије и Црне Горе-доГађаји и Прилике од 1896. до 1903. Апстрак: Период од 1896. до 1903. обухвата једну интересантну етапу у црногорско-србијанским односима. Почетак овог периода резервисан је за првим директним сусретима владара ових двију српских држава, а његов крај је омеђен смјеном владалачке династије у србији. У поменутом периоду, односи између краљевине србије и књажевине Црне Горе су имали успоне и падове, и може се рећи да су се у распону од 1896. до 1903. десили и моменти најсрдачнијих и моменти најнарушенијих односа, гдје је камен спотицања више била суревњивост књаза николе Петровића и краља Милана обреновића, него ли краља александра обреновића који је у поменутом периоду сједио на београдском трону. Борба за српско ослобођење и уједињење као имеператив двију држава постаће, и поље неопходне сарадње, али и ривалства, јер су обје династије претендовале на исте неослобођене српске просторе. У овом периоду када се обреновићи више окретаћу аустрији, црногорски књаз никола види прилику да се уз подршку русије избори за јачу позицију у српству. Посебно је интересантна чињеница да су и поред династичких размирица, дворови знали ставити српски народни интерес у старој србији и Македонији у први план.
Regional position of Serbia in light of foreign policy relations with its “old neighbors”
Medjunarodni problemi, 2017
Due to turbulent circumstances and controversial heritage in regard to the breakup of ex-Yugoslavia, regional position of Serbia is, within academic as well as the wider public, most often observed in the context of its relations with the ?new? neighbors - the states that have emerged from the breakup of the former common country. This is in part because of constant tensions in the relations with ex-Yugoslav states, but also due to the political agenda of Western actors, which sets the framework for regional integration processes through the concept of ?Western Balkans?. Foreign policy relations of Serbia with its ?old? neighbors (most notably, Hungary, Romania and Bulgaria, given that Albania has a distinct status as a de facto interested party in the dispute regarding the status of Kosovo and Metohija), nonetheless, remain at least just as important element of Serbia?s regional position. It is the author?s intention to point towards determinants of the foreign policy of Serbia, as...