Прилог истраживању борбе југословенских власти против покрета Збор у земљи и емиграцији 1944–1974 (original) (raw)
Related papers
ДЕВИНСКИ СПОРАЗУМ 1945. ГОДИНЕ: ВОЈНОДИПЛОМАТСКА БОРБА ЗА ЗАПАДНЕ ГРАНИЦЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца: нови помаци или ревизије историје, 2021
DUINO AGREEMENT 1945: MILITARY DIPLOMACY IN THE STRUGGLE FOR WESTERN BORDERS OF YUGOSLAVIA The article analyzes the negotiations that began on 13 June 1945 in Duino between the Yugoslav and Allied military representatives. The main goal of the negotiations was to closely define the decisions in adopted by signing the Belgrade Agreement on 9 June 1945. After difficult negotiations, the Duino Agreement was signed on 20 June 1945. The author points out the complex circumstances in which the negotiations took place. The article was written on the basis of documents from the Archives of Yugoslavia, published archival materials and literature. On the Yugoslav side, the negotiators in Duino were generals of the Yugoslav Army. During the negotiations with the allied military representatives, the Yugoslav generals tried to use all the arguments and all the influence that Yugoslavia had. They constantly emphasized the fact that Yugoslavia is an allied state, and Italy is an enemy, and that because of that, Yugoslavia and Italy do not have the same rights in the Venezia Giulia. Although the negotiations in Duino did not result in obtaining guarantees for the smooth operation of local people’s committees, nor in obtaining approval to increase the number of Yugoslav soldiers in the area under Allied occupation, which would significantly strengthen Yugoslavia’s position in Venezia Giulia, the Duino Agreement provided a good basis for the continuation of the diplomatic struggle at the peace conference. Keywords: Venezia Giulia, Trieste, Yugoslavia, Duino Agreement, Great Britain, United States of America.
Радови Филозофског факултета, бр. 22 (2022), стр. 37-56, 2022
Рад указује на развој југословенске идеје на територији данашње Хрватске 1835–1918. Заснован је, превасходно, на критичкој анализи штампе хрватске провенијенције у датом периоду, тачније чланака у којима се помиње Косово. Оно се више посматра као митски (историјски) симбол јужнословенских народа него што се, пак, анализирају и тумаче историјски догађаји на том подручју кроз прошлост. То и не чуди ако имамо у виду актуелност југословенске идеје на просторима данашње Хрватске кроз XIX век и прве деценије наредног. Након 1918. Косово убрзано нестаје из видокруга хрватске штампе, која се у новим политичким околностима фокусирала на српско-хрватски сукоб, а, сходно томе, југословенска идеја није више деловала привлачно као раније.
Годишњак за истраживање геноцида, 2020
Припадници јеврејске заједнице који су желели да се прикључе једном од пет таласа организоване емиграције из Југославије у Израел, реализованих између 1948. и 1952. године, морали су, на самом почетку овог процеса, да попуне пријаву за исељење. Од сваког лица заинтересованог за напуштање земље у пријави је, између осталог, тражена и кратка рекапитулација искуства из Другог светског рата. Овај рад је фокусиран на ратно искуство појединца, онако како се оно може сагледати на основу података сачуваних у пријавама за исељење, односно на вредност пријава као извора за писање личне историје Другог светског рата. Коришћени документи чувају се у Архиву Јеврејског историјског музеја у Београду.
ЗБОРНИК РАДОВА НАРОДНОГ МУЗЕЈА, 2021
L’emplacement dans lequel fut éduquée la KJS fut d’importance primordiale pour tous les acteurs de la Deuxième guerre mondiale dans la Serbie occupée. Durant la bataille pour l’Afrique, ce territoire obtint une importance supplémentaire pour l’occupant, mais aussi pour les alliés, puisqu’à travers elle passa le chemin de fer qui représenta une des directions supplémentaires de ravitaillement des troupes allemandes. L’importance citée ne passa pas inaperçu ni au premier homme de la JVuO, à propos de quoi témoigne le fait que cet emplacement fut consacré à une commande particulière, à la téte de laquelle fut place un homme de confiance – le commandant Radoslav Djuric. Le Quartier général dans les montagnes, on a vu, possédait de bonnes fondations pour le déroulement de diverses activités. Un bon réseau d’informations fut établi, capable de recueillir, d’analyser et de faire suivre à temps voulu les données aux instances suprêmes. Une réussite particulière fut réalisée par le KJS dans le segment de travail de renseignement sur les chemins de fer, ce qui fut aussi une des priorités de la Ravna Gora, mais aussi des alliés. Le deuxième segment d’activité se contempla dans l’établissement de contacts et de collaboration avec les différents facteurs politiques et militaires. Les Albanais, les Grecs, les Bulgares, une partie des structures de renseignements de l’occupant et des collaborateurs contactèrent ou à leur initiative cherchèrent une “relation” avec le KJS.
Годишњак за друштвену историју, 2023
У раду је анализиран утицај државе односно војске Краљевине Југославије на настанак, развој и функционисање домаће међуратне ваздухопловне индустрије у власништву приватног капитала. Утицај државе је анализиран на примеру фабрике „Змај”, основане 1927. године, која је била једна од три највеће приватне ваздухопловне фабрике у том периоду. Велика умешаност државе и војске односила се на све аспекте рада фабрике, од провера приликом оснивања и подизања фабрике, преко институтције надзорног органа, стриктиних провера радника и очигледне финансијске зависности у односу на државу.
Годишњак за друштвену историју, 2013
The organized emigration of Yugoslav Jews to Israel, conducted from 1948 to 1952, was widely influenced by the Yugoslav-soviet conflict and its direct consequences, resulting in a growing separation of the Yugoslav foreign policy from its soviet model. The Jewish Emigration was, in light of the conflict, considered to be an opportunity for introducing such a modified Yugoslav foreign policy and therewith for breaking the diplomatic isolation in which Yugoslavia found its self after the conflict. The general impact of the conflict on the emigration process and its function within Yugoslav foreign policy was observed on three separate, yet interdependent levels. An attempt was made to aces the importance of the emigration process for the Yugoslav state, for the participating organizations of the Yugoslav Jews in Yugoslavia, as well as in Israel and for the individual emigrants. These three interdependent levels offer three distinct perspectives concerning the influence of the soviet-yugoslav conflict on the emigration of Yugoslav Jews to Israel. Whilst the Yugoslav government seeks the opportunity to somehow propagate the ideas of an “authentic Yugoslav revolution”abroad, the organizations of Yugoslav Jews tried to establish their position in backdrop of the new communist society in Yugoslavia. However, the position and understanding of the situation of infividual emigrants was far from grasping the greater political context and its importance and far more limited to viewing the conflict as yet another reason for leaving the country. This paper is largely based on documents kept in the Jewish historical Museum (Jevrejski istorijski muzej) in Belgrade and the Archive of the Serbian Ministry of foreign Affairs (Arhiv ministarstva spoljnih poslova Srbije).
Архив, 2015
Између прилива политичких избеглица из земаља Информбиро-а, последично југословенско-совјетском сукобу, и организоване емиграције Јевреја из Југославије у Израел дошло је до специфичног преклапања које је резултирало минималним, али значајним континуитетом између два процеса. На основу малобројних примера појединачних исељеника за које се може потврдити да су из земаља Источне Европе у Југославију стигли са изричитом намером да се иселе у Израел, у раду су разматране одлике преплитања два миграциона процеса. Рад је утемељен на документима која се чувају у Архиву Јеврејског историјског музеја у Београду.
Обавештајна сарадња Краљевине Југославије са западним савезницима (1939 - 1941)
Други светски рат - 75 година касније, 2021
Рад на основу објављене и необјављене архивске грађе југословенског, британског, француског и немачког порекла, мемоаристике и релевантне домаће и иностране литературе реконструише мање познате детаље о обавештајној сарадњи Краљевине Југославије са савезницима до априлског рата 1941. године. Посебан акценат дат је на активности југословенског војног изасланика у Берлину пуковника Владимира Ваухника.