PRIMARY SCHOOL TEACHERS’ EXPERIENCE IN THE PLANNING AND IMPLEMENTATION OF SUPPLEMENTARY TEACHING OF MATHEMATICS (original) (raw)
Related papers
This study has been done in an attempt to evaluate the fifth grade Mathematics class curriculum, of which the pilot scheme was carried on in 2004-2005 educatin year and which was put into practise in 2006-2007 education year, depending on the teacher views. It is a qualitative study and content analysis method has been used. The study group consists of twenty classroom teachers working in primary schools in the education zone subordinated to the provience of Sivas in the second semester of 2010-2011 education year. Questions containing the challenges that teachers face to during the class has been asked in order to gather the study data. It has been emphasized insistently that the curriculum has lots of deficiencies in the teachers’ general views about the practicibility of the the fifth grade mathematics class curriculum. From the point of the participants’ personal ideas; a distinct difference has been specified in their views regarding the practicibility of the curriculum while teaching the class; and it has also been observed that they have common points in their answers given to questions addressed in general.
ТЕОРИЈЕ МАТЕМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА I - Прилог методици наставе математике у основној школи
ТЕОРИЈЕ МАТЕМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА I - Прилог методици наставе математике у основној школи, 2023
УВОДНА РЕЧ ИЛИ О ПРОМЕНИ КУЛТУРЕ ПОУЧАВАЊА Наставник није онај који само поучава. Он се и сам поучава у дијалогу са својим ученицима. Они заједно узрастају, и то свако на свој начин. Пауло Фреире Књига Теорије математичког образовања I – Прилог методици наставе математике у основној школи представља уџбеник за предмете Методика наставе математике II и Савремени методички правци у настави математике на факултетима за образовање учитеља и васпитача и педагошким факултетима. Настао је из наше жеље да се о настави математике у основној школи говори мало другачије него што је то досада у традиционалној науци о настави математике чињено. Уџбеник тако одражава дух актуелних токова истраживања у математичком образовању (нпр. Đokić, 2017; Maričić, 2011; Pjanić, 2019; Romano, 2009; Zeljić, 2021), а посебно одражава истраживања Стиглера и Хиберта (Stigler & Hiebert, 2017). Другачији приступ математичким темама овде подразумева заправо преиспитивање устаљених наставних рутина у контексту ефикасније наставе и постизања вишег нивоа учења. Но, није тако лако препознати специфичне наставне рутине које су директно повезане са високим нивоом учења, којем сви ми, као наставници и методичари, стремимо. Али, могли бисмо донекле указати на јасан правац промена у наставној пракси у циљу унапређивања учења. Наиме, поучавање је вођено културом рутине, а наставника није лако контролисати, нити је лако променити његове наставне приступе. Поред тога, наставне рутине повезане са високим нивоом учења разликују се од културе до културе. Тако су неке рутине у поучавању математике специфичне само за америчку средину (Stigler & Hiebert, 1998, 2017), друге пак, сложеније, специфичне су само за Јапан, Хонг Конг и Шангај (у Gu, Hunag & Marton, 2004; Pang, Marton, Bao & Ki, 2016; Stigler & Hiebert, 1998) итд. Но, без обзира на све те различитости, кључ успешног поучавања није само усвајање рутина које би могле да доведу до бољег учења, већ и учење како да се примене ове рутине у датом контексту тако да створе продуктивну борбу, експлицитне везе и намеравану праксу – све су то врсте прилика за учење које су потребне да би се произвело дубље разумевање учења. Отуда проистичу и неке импликације за наставу, о којима детаљније говоримо у овом уџбенику. Прво, сматрамо да фокус са наставника треба пребацити на поучавање. Велики део истраживачких дискусија усредсређује се на самог наставника – како да се регрутују што бољи наставници, како да их подстакнемо и задржимо у настави (нпр. у National Commission on Mathematics and Science Teaching for the 21st Century, 2000). Наставници се свакако разликују по својој стручности и, под условом да је све остало једнако, паметна одлука била би да регрутујемо способније наставнике у саму професију. Међутим, варијације у предметној стручности наставника могу бити умањене избором метода поучавања. Барем исто толико пажње треба посветити побољшању квалитета метода поучавања које наставници користе – рутинама које регулишу оно што се дешава у учионицама – колико и самим наставницима. Друго, сматрамо да се фокус треба померити и са понашања поучавањем на поучавање приликама за учење које се пружају у учионичком искуству, док учење траје, као и како се такве прилике разликују и унутар самих култура, али и међу различитим културама. Нарочиту потврду том нашем мишљењу налазимо у савременим токовима истраживања у математичком образовању. Према њима, односу поучавања и учења нужно је додати нови концептуални слој, концепт прилика за учење (Al-Murani, Kilhamn, Morgan & Watson, 2019; Gu et al., 2004; Stigler & Hiebert, 2017). Узрочни ланац од индивидуалног понашања у настави до исхода учења никада неће бити директан. Уместо тога, наставници у различитим културама користе различите методе поучавања да би створили оно што се чини универзалним и суштинским условима за учење. Коначно, сматрамо и да је потребно наставницима обезбедити услове (време и др.) и пружити одговарајућу подршку у осмишљавању, дизајнирању и имплементацији рутина које стварају корисне прилике за учење у њиховим учионицама. Скоро свака наставна рутина може бити неделотворна ако се одвоји од намераваног наставног циља који би требало постићи. Да би рутине биле ефикасне у стварању прилика за учење за ученике, наставници би морали да одржавају константан фокус на детаље имплементације. Рутине се морају стално прилагођавати условима учења како би се максимизирали њихови ефекти на учење. Са оваквим нашим ставовима сагледали смо промене у култури поучавања, прелазом са понашања поучавањем на поучавање приликама за учење. У овом смислу, уџбеник који је пред нама нуди управо један такав концептуални оквир, који ћемо, надамо се, читаоцима ове књиге илустративно приближити и појаснити.
Collection of Research Papers Pedagogical sciences, 2021
Purpose. The article is devoted to the problem of formation of research skills in future teachers. It was found that research skills as the main component of the personality of the future specialist, include the leading characteristics of the process of professional development, reflect the universality of its links with the environment, reveal creative potential, stimulate the transformation of knowledge, skills and abilities to help adapt to dynamic conditions of today, namely, social mobility and confidence in the labor market.Methods. In the process of scientific search, we used empirical and theoretical methods of research: analysis of scientific and methodological sources, synthesis and generalization of theoretical provisions. To study the problem used systemic and activity methodological approaches.Results and conclusions. The definition of the concept of “research skills” as an integration domestication of personality, synthesis of its mental and practical actions, which en...
ТЕХНОЛОГІЇ ДИСТАНЦІЙНОГО НАВЧАННЯ ДЛЯ ШКОЛИ ПЕРШОГО СТУПЕНЯ: ЕТАПИ ІМПЛЕМЕНТАЦІЇ
Чикурова О. Я. Технології дистанційного навчання для школи першого ступеня: етапи імплементації, 2022
Мета статті − визначити моделі дистанційного навчання, охарактеризовувати етапи й технології моделі дистанційного навчання для школи першого ступеня. Використано теоретичні методи дослідження: аналіз наукової літератури, узагальнення інформації, систематизація наукових та науково-методичних джерел з проблеми дослідження. Подано особливості етапу імплементації технологій дистанційного навчання в освітній процес початкової школи. Розкрито рівні імплементації дистанційного навчання та їх підетапи, до яких належать: використання вчителем елементів технологій дистанційного навчання; використання елементів технологій дистанційного навчання вчителем і учнями; самостійна робота учнів (під керівництвом вчителя) з елементами технологій дистанційного навчання; самостійна робота для виконання домашніх навчальних завдань (короткотривале використання та середньої тривалості і довготривалі). Запропоновано класифікацію технологій дистанційного навчання за можливістю реалізації освітнього процесу, за напрямками (сферами) професійної діяльності вчителя в умовах віддаленості та за середовищем та видом комунікації.
Realistic mathematics education in initial geometry teaching
Inovacije u nastavi, 2014
Резиме: Циљ рада је испитивање на који начин наставни приступ реално окружење у почетној настави геометрије утиче на постигнућа ученика (по нивоима знања) и резоновање, као и ученичку мотивацију за учење. У ту сврху употребили смо експерименталну методу. Проучавали смо основе геометрије и дидактичко-методичке основе наставе геометрије, те теоријску заснованост наставног приступа реално окружење употребом методе теоријске анализе. Иновативним моделом уџбеника, који подржава реалистичан приступ, моделима и поступцима тежили смо да наставу учинимо што ефикаснијом и унапредимо нивое постигнућа ученика. Увођење реалног окружења и пропратног иновативног уџбеника позитивно утиче на постигнућа и мотивацију ученика четвртог разреда у геометрији, чиме је потврђен ефекат одабраног наставног приступа реално окружење. Такође, представили смо иновативни модел уџбеника као практичну имплементацију који подржава конструктивистички приступ настави у реалном окружењу, а указали смо и на кључне резултате и њихове методичке импликације на почетну наставу математике, добијене на основу експерименталног истраживања. Мислимо да би програм у неком дугорочнијем приступу показао већи ефекат и поставили смо питања за даља истраживања у настави геометрије, која је све више усмерена на развој способности просторног резоновања и унапређивање искустава при мерењу дужине, површине и запремине, посебно у почетној настави.
ШЛЯХИ ФОРМУВАННЯ ТА РОЗВИТКУ ІКТ-КОМПЕТЕНТНОСТІ ВЧИТЕЛЯ-ПРЕДМЕТНИКА
2017
The ways of formation and development of the ICT competence of a subject- teacher are revealed on the basis of the analysis of scientific literature in this article. The purpose of the study is to design a holistic process of the formation and development of the ICT competence of a subject teacher. The component model of the ICT competence of a subject teacher consisting of three interrelated components (they are motivational, cognitive-operational, professional-reflexive) is developed. The article presents the essential characteristic of each of the levels (low, sufficient, high) of its formation. The research is based on pedagogical innovative approaches: person-oriented, culturological, andragogical, contextual and competent. The analysis of the above approaches allowed to determine their advantages from the point of view of the needs of distance education and the possibility of their implementation both through traditional forms and methods of training, and through new pedagogical technologies. The article outlines perspective directions of further pedagogical researches. They are development of methodology of distance learning of teachers of subjects of the natural-mathematical cycle in order to form their professional competencies.
Problems of Modern Education (Problemy Sovremennogo Obrazovaniya), 2020
The article presents a didactic model for developing information and mathematical competence in teaching mathematics in the framework of extracurricular activities “Mathematics – the basis of the digital world” for students of grades 8–9. The definition of information and mathematical competence is given. A system of course goals has been developed in terms of the competence approach. The levels of development of information and mathematical competence are outlined. A digital metatechnology to form the information and mathematical competence based on a multi-level fan system of mathematical problems is proposed. The article describes the features of using the digital educational environment of the course and the possibility of diagnosing the effectiveness of the developed model.