Narodna muzika Vranja / Folk Music of Vranje (original) (raw)
Related papers
Vranje's bank in Kingdom of Yugoslavia
Godisnjak Pedagoskog fakulteta u Vranju
Иван М. БЕЦИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић ВРАЊСКА БАНКА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ * Сажетак: Локални новчани заводи основани на територији Србије претрпели су велику материјалну штету у Великом рату, која је често била отежана и људским жртвама. У раду је, првенствено на основу архивске грађе, реконструисан рад Врањске банке, који у великом броју случајева може послужити као пример пословања локалних новчаних завода на простору источног дела Краљевине Југославије.
Savremena srpska folkloristika 1.pdf
2013
Зборник Савремена српска фолклористика чине радови који су саопштени на научном скупу, одржаном 4. и 5. октобра 2013. у Новом Саду. Скуп је организовао Центар за истраживање српског фолклора на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Поред уредница овог зборника, проф. др Зоје Карановић и доц. др Јасмине Јокић, програмски одбор су чиниле и Нада Милошевић-Ђорђевић, Снежана Самарџија и Биљана Сикимић као представници осталих институција, у чије су делатности укључена истраживања фолклористичких дисциплина (САНУ, Балканолошки институт, Филолошки факултет Универзитета у Београду).
Годишњак Педагошког факултета у Врању, 2018
Сажетак: Велике финансијске потребе за обнову пострадале државе у Првом светском рату утицале су да током послератних година на простору Краљевине СХС послује велики број банака, међу којима су доминирале установе локалног карактера. Стагнација у привреди, која је приметна од 1925. године, узроковала је да се тренд оснивања банака настави, јер је то био један од начина да се новац пласира на тржиште и оствари зарада. Врањска централна банка пример је установе која је настала на тим основама 1928. године са циљем да акционари остваре одређени ниво зараде, а да се привреди и земљорадницима омогуће повољнији кредити у односу на друге установе. Уједно, ова банка је пример новчаног завода чије је пословање онемогућено доношењем Закона за заштиту земљорадника и агитацијom спровођеном међу сељацима да се кредити не отплаћују, чиме представља праву "студију случаја"по овом питању.
Грађанска и фолклорна здравица у Банату / Civic and folklore toast in Banat
Acta pannonica 5, 45–83., 2023
This article, from the methodological point of view, belongs to the diachronic sociolinguistics and diachronic pragmatics. The fi rst part of the article deals with the tradition of civil toasting among the Serbs in Banat with a focus on political aspects: several toasters were prosecuted on charges of high treason in the Austro-Hungarian Monarchy. In the second part, the article deals with Serbian civil toasts and toasts of Serbian Orthodox church dignitaries in the Romanian Banat in the period between the two wars. Data from the end of the 19th and the beginning of the 20th century press, as well as contemporary ethnographic material, were used as sources. 1
Vokalna muzička tradicija Alaksandrovačke zupe i susednih oblasti
АПСТРАКТ: У овом раду износе се резултати теренских истраживања спроведених у два наврата у местима Александровачке Жупе и околних области, као монохрони пресек тренутног стања музичке традиције, са посебним освртом на вокалну праксу. Циљ је да се изнесе и представи сва прикупљена грађа кроз годишњи и животни циклус обичаја, као и она која није функционално условљена. Из тих разлога, овај рад по обимности превазилази уобичајене оквире, али указује и на потребу за једним свеобухватним прегледом вокалне праксе, који је до сада недостајао међу етномузиколошким радовима, када је ова област у питању.
У овом раду разматраћемо музичка издања Јована Фрајта и Сергија Страхова која су публикована у периоду од 1921. до 1945. године у Београду. Увидом у сачуване делове колекција Фрајтових и Страховљевих издања, уз њихово допуњавање подацима из дневне штампе и периодике, те, мемоарске и архивске грађе могуће је да се начини делимична реконструкција поља популарне музике у Југославији која подразумева издвајање значајних композитора, текстописаца и извођача популарних песама из тог периода, као и жанрова и културних утицаја (САД, Немачка, Аустрија, Мађарска, Италија, Француска, СССР итд.). Поређењем тенденција у овој области на простору Југославије са тенденцијама у другим земљама пружа се основ за изношење претпоставки о својствима домаће популарне музичке продукције. Сврха тога је да се укаже на околности настанка аутономне југословенске популарне музичке продукције, као и да се размотри значај овог сегмента у истраживању југословенског друштва и културе тог доба.
Savin, D. D. Rusini u Vojvodini - ustanove kulture, M53
Zbornik radova 16. međunarodna naučna konferencija "Transkulturalnost i biblioteke", 2017
For more than 250 years, the Rusyns (Ruthenians) have lived together or side by side with the Serbs and other nations in the territory of today's Vojvodina. In this paper, we find out how the cultural and national identity of Rusyns (Ruthenians) in Vojvodina was formed through the establishment of institutions of culture, education and religion. The historical data on the relocation the Rusyns from the Zakarpattia Region to the so-called "new land" (Vojvodina Region) and their adaptation to life in the fertile plain are also descibed. Key words: Rusyns (Ruthenians), Vojvodina, history, institutions of culture
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.