Visual elements of the Serbian national identity in the comic strip Hieronymus Bosch (original) (raw)
Related papers
Kultura, 2019
Процес глобализаци је дестабилисао је и изменио дотадашњи положај националног идентитета, што је за последицу имало да национална уметност изгуби статус званичне уметничке праксе. Стрип, као посебан вид уметничког изражавања, у свом визуелном и текстуалном наративу, нуди многобројност националних кодова са за једничком улогом – комуникација са читаоцем. У овом раду анализираће се визуелни елементи српског националног идентитета у стрипу Хијеронимус Бош са намером њиховог представљања и тумачења, с об зиром на то да нису саставни делови наратива стрипа. Хијеронимус Бош до сада је издат у више европских земаља, а креирали су га француски издавач Делкур (Delcourt), сцена ристи Перез (Perez) и Риком (Ricaume) у са радњи са српским академским сликарoм и илустратором – Бобаном Савићем (Гето). The process of globalization has destabilized and changed the existing status of national identity, in consequence of which national art has lost the status of official art practice. Comic strip as a specific sort of artistic expression, offers numerous national codes in its visual and textual narratives, which have a common role – to communicate with the reader. This paper will analyze visual elements of the Serbian national identity in the comic strip Hieronymus Bosch aiming to present and interpret it as these elements are not integral part of the comic narrative. Hieronymus Bosch has been published in several European countries so far. It was created by the French publisher Delcourt, script writers Perez and Ricaume, in cooperation with the Serbian academic painter and illustrator Boban Savić (Geto).
Stylistic folklore features of Serbian realistic story
Prilozi za knji?evnost i jezik, istoriju i folklor, 2005
којему је на почетку тај језик.-2 Десет година касније, Стојан Новаковић већ прецизира разлику између "народног језика-и "књижевног народног језика-, који је "нашим филолозима лебдео пред очима као идеал чистог народног или народнога књижевног језика, а који се... у свим појединостима, онакав какав је, нигде не говори у народу, макар да опет у њему нема ни једна појединост која се у народу не би говорила.-У наставку студије Новаковић закључује: "Тиме су и Срби дошли до новога народног књижевног језика, који је управо рећи једино потпуно доследном правилношћу различит од народног говoрног језика.-3 Паралелно са овим лингвистичким запажањима, до новог схватања језичких диференцијација дошло је и унутар реалистичке критике. Са централне позиције у филолошки оријентисаној критици, питање језика и стила све се више повлачило на периферију књижевнокритичких интересовања, уступајући место анализама садржаја и тенденције. Ипак, иако оријентисани на другачији приступ књижевном тексту, програмски реалисти су већ 70-их година 19. века указали на извесну језичку јаловост, нефункционалност романтичарских имитација фолклорног стила. Упоређујући књижевне текстове са научним студијама, Светозар Марковић и Пера Тодоровић истовремено су скретали пажњу на један други тип књижевних стилизација. Објективност, прецизност, недвосмисленост, као одлике научног стила, постале су добар параван за прикривање примарне естетске функције текста и истицање тенденције.
Зборник Матице српске за ликовне уметности, 2024
На великој националној изложби којом је Краљевина Угарска прослављала хиљадугодишњицу свог постојања нашли су се и павиљони Босне и Херцеговине, организовани тако да репрезентују босанскохерцеговачку средину са аспекта уметничке продукције, културно-образовних достигнућа и привредних делатности. Они су указивали на јединствени статус ових територија унутар Двојне монархије. Aрхитектуру и ентеријер изложбених простора, експонате и перформативне наступе (живе слике) босанскохерцеговачких павиљона на Миленијумској изложи у Будимпешти прожела је поетика оријентализма која је доминирала империјалном маштом ондашње Европе. Павиљони Босне и Херцеговине стога ће бити тумачени у контексту идејне и идеолошке концепције ове изложбе која је требало да оствари двојаку функцију: с једне стране да у центру предочи Краљевину Угарску као империјалну силу која учествује у цивилизаторској мисији просвећења народа Босне и Херцеговине, док је с друге стране требало да утиче на артикулацију бошњачког идентитета на периферији. Велики број вербалних и визуелних извора о споменутим павиљонима са Миленијумске изложбе, доступних у штампи која је излазила у Будимпешти и Сарајеву, омогућио је њихово позиционирање у односу на империјалистичке начине представљања карактеристичне за светске сајмове у европским центрима крајем XIX века, док је с друге стране осветљена рецепција у локалној средини коју су наметали представници власти. / The intricacies of identity policies within the late 19th-century Kingdom of Hungary became apparent at the Millennium Exhibition in Budapest, notably through the visual representation and conceptualization of the Bosnian pavilions. These pavilions, dedicated to showcasing Bosnia and Herzegovina, were curated to exhibit achievements in art (architecture, painting, crafts, and design), culture, education, and economics. Embedded within these spaces were living pictures and exhibits saturated with the poetics of Orientalism, mirroring the prevailing imperial imagination of Europe during that era. The Bosnian pavilions, strategically positioned within the Dual Monarchy, served a dual role. On the one hand, they aimed to portray the Kingdom of Hungary as an imperial force engaged in a civilizing mission to enlighten the people of Bosnia and Herzegovina. On the other hand, they sought to shape and influence the emergence of a Bosniak identity in the periphery. This paper delves into verbal and visual sources gleaned from press publications in Budapest and Sarajevo, contextualizing these pavilions within the imperialistic modes of presentation characteristic of the 19th-century world fairs in European centres. Beyond the official narrative of liberating Bosnia and Herzegovina from Ottoman rule, there were the pragmatic interests of the Dual Monarchy, fueled by political-strategic, economic, and territorial expansion motives. The Austro--Hungarian occupation commenced in 1878 with the aim to quell pan-Slavism, secure access to resources, and extend market influence. Under the leadership of Benjamin Kállay, the civilizing mission in Bosnia and Herzegovina encompassed modernization and the preservation of local heritage, adhering to the occupier’s standards. The orientalist discourse and poetics embedded in the Bosnian pavilions were the instruments for fostering imperialistic perspectives on the Bosnian Orient. Bearing witness to essentialist dichotomies between the so-called East and West, as articulated in contemporaneous literary sources, the representational patterns visible at the Millennial Exhibition in Budapest reflected and reinforced these prevailing notions. This paper endeavours to provide a comprehensive understanding of the socio-political and cultural complexities that defined this transformative period in the Austro-Hungarian Empire, particularly through the lens of representation and discourses concerning Bosnia and Herzegovina.
Balkan Comedy" by Boryu Zevzeka - Aspects of the Comic
Ezikov Svyat volume 19 issue 3
The article presents a little-known Bulgarian literary work, the play "Balkan Comedy" by Boris Rumenov (Boryu Zevzeka). It was written during the Balkan Wars (1912-1918) and presents the relations between the Balkan states at that time in an allegorical way. The play is the most popular work of Boris Rumenov, who, before and after the wars, was the editor-in-chief of one of the most successful humorous newspapers in Bulgaria called "Drum". He and Stoyan Shakle, one of Rumenov’s closest friends, who wrote for the newspaper, founded a touring theater. They performed all over the country for years and the most popular play was "Balkan Comedy". During the First World War, the play was performed on all fronts of the Bulgarian army, usually by amateur actors, and it generated incredible enthusiasm and patriotic inspiration, thus enjoying a huge success. "Balkan Comedy" was an essential part of the theatrical performances, which also included songs, ...
Logo and semiosis: From an icon sign to the Serbian culture symbol
Glasnik Etnografskog instituta, 2012
Рад је настао у оквиру пројекта "Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије; Израда мултимедијалног интернет портала Појмовник Српске Културе"(III 47016) који финансира Минситарство просвете и науке Републике Србије.
Naive art as a story about the ethno/cultural identity of Slovaks in Serbia: The example of Kovacica
Zbornik Matice srpske za drustvene nauke, 2012
In this paper, painting is observed as a source for studying the ethnic and cultural identity of Slovaks in Serbia, with the retrospective view to the painters from Kovacica. During the second half of the 20th century there were 60 Slovakian artists in Serbia who dealt with the Naive Art, and 46 of them were from Kovacica. Today, in this majority Slovakian village in Serbia there are 30 people of both sexes who deal with the Naive Art. What do the members of the Slovak ethnic group tell us about their community through their art? Many motives from folk life can be observed in the paintings of Slovakian naive artists. However, the village is not often shown as it is today, but as it was remembered or depicted by the predecessors. On the other hand, multiple social and political changes during the second half of the 20th century, which have continued until today, influenced and changed village life, and also the subject matter of the Art.
Саопштења , 2018
Апстракт: Миленијумском прославом 1896. године читава Угарска је обележавала хиљадугодишњицу досељавања Мађара на просто-ре Панонске низије. Тим поводом је организована велика национална изложба у Будимпешти, у оквиру које су изложена многобројна дела ликовне уметности. Жупаније и градови из свих делова Краљевине Угарске су слали сликарске композиције, којима су се репрезентовали у престоници, а међу њима се нашла и слободна краљевска варош Вр-шац. Дело Вршачки триптихон је по наруџбини Муниципије извео Паја Јовановић, који je и сам потекао из овог јужнобанатског града. Тро-делни приказ образују најзаступљеније делатности Вршца и околине: у средини је берба грожђа, са леве стране је трговина, а са десне же-тва. Насликане личности, које обављају ове послове, лишене су етнич-ких особености, одевене су у типичну банатску ношњу, коју су носили сви житељи села, осим једног учесника у трговниској размени, који носи грађанско одело. Идеализовани приказ суживота народа у јужној Угарској јесте уметничка конструкција, не само у естетском већ и у значењском погледу. Вешто избегавши креирање историјске слике која нема упориште у националној прошлости Мађара, вршачке власти су се одлучиле за политички неутралну, али ипак идеолошки одређену сли-ку, ако се у обзир узме контекст настанка и излагања дела.