Епска народна песма у речницима књижевних термина (original) (raw)
Related papers
Феномен смрти у епским песмама косовског циклуса - Један оквир културе сећања
Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 2023
Српска православна црква је у склопу стварања светачког култа кнеза Лазара изградила институционалне оквире неопходне за настанак културе сећања на Косовску битку (1389). Усмена традиција је преузела кључне идеје црквене интерпетације битке, али су се оне мешале са старим митско-магијским представама које су се, упркос вековном процесу христијанизације, очувале у српском народу. У епским песмама је на тај начин дошло до смештања једног историјског догађаја у идејне оквире сачињене од, понекад кондратикорних, хришћанских и митскомагијских елемената. У овом раду ћемо уз помоћ компаративне анализе приказати како се то одразило на представу феномена смрти која чини неизоставни део сваког наратива о бици на Косову.
Савремена српска фолклористика XIII, 2024
Циљ овог рада је испитивање употребе деиктичких речи у српским епским песмама и староенглеском епу Беовулф како би се утврдиле сличности и разлике које постоје између ове две епске традиције. Оне ће бити посматране као алат који може бити употребљен у оквиру теорије усмене формулативности како би се утврдио њихов степен усмености. Основна премиса рада је следећа – речи које упућују на оно што је ближе, овде и сада, биће коришћене када певач говори о ономе што је заједничко за њега у његову публику, као и евентуално у директном навођењу речи које говоре ликови, док ће реферисање на прошлост и оно што је удаљено од њих бити обележавано деиктикама које указују на дистанцу. Тиме ће певач своју публику директно укључивати у оно што говори, на начин супротан ономе који је карактеристичан за писану књижевност у којој ова двострука референцијалност није репрезентативна. Испитивањем начина на који певач употребљава показне заменице „овај, ова, ово” и „онај, она, оно” у српски епским песмама и староенглеском епу покушаћемо да утврдимо да ли постоји заједничка основа коју ове две епске традиције деле, те да ли се и на који начин она уклапа у шири оквир теорије усмене формулативности.
Етимолошки речници српског језика – од концепције ка методологији
Српска славистика, 2018
Уређивачки одбор проф. др Злата Бојовић, дописни члан САНУ проф. емеритус др Душан Иванић проф. др Љиљана Марковић проф. др Драгана Мршевић Радовић проф. др Срето Танасић проф. др Рајна Драгићевић проф. др Љиљана Бајић проф. др Александра Вранеш проф. др Јован Делић др Бојан Јовић, научни саветник проф. др Милош Ковачевић проф. др Ксенија Кончаревић проф. др Људмила Поповић проф. др Петар Буњак проф. др Вељко Брборић проф. др Љубинко Раденковић проф. др Бошко Сувајџић проф. др Зона Мркаљ проф. др Александар Милановић проф. др Драгана Вељковић Станковић Рецензенти академик Александар Лукашанец (Минск, Белорусија) проф. др Данко Шипка (Феникс, САД) проф. др Ана Кречмер (Беч, Аустрија) проф. др Милорад Дешић (Београд, Србија) проф. др Божо Ћорић (Београд, Србија)
Етимологија у часопису „Наш језик“
Предмет дисертације су етимолошки подаци који се налазе у чланцима објављеним у лингвистичком часопису „Наш језик“ у временском распону од 1932/1933. до 2013. године. Међу његовим корицама су се, у складу с програмом часописа, нашли радови посвећени изучавању и нормирању српског (раније српско хрватског) књижевног језика, решавању питања језичке културе, неговању те културе и усмеравању правца њеног даљег развитка. Иако је у „Нашем језику“ објављен мањи број етимолошких студија, часопис се показао као богат извор етимолошких података, а под тим подразумевамо сваку информацију која се тиче порекла, развоја и/или историје одређене речи, израза или синтаксичке конструкције. У раду су постављена два основна циља. Први је опис етимолошких података и разврставање чланака у којима се ти етимолошки подаци налазе. На страницама часописа објављено је укупно 1646 чланака, као и велики број одговора чланова уредништва у сталним рубрикама Језичке поуке, Наша пошта и Језички пабирци. Спроведена анализа је показала да је у чланцима количина етимолошких података различита, а етимолошки садржај разноврстан. У зависности од теме односно области рада, аутори су залазили у етимологију и дијахронију у мањој или већој мери и из различитих разлога. Најбројнији су чланци у којима аутори приликом анализе речи иду за њиховом прошлошћу, реконструишу порекло речи и баве се историјом развоја облика, значења и употребе речи. Други циљ је да се на примеру лексема означених у часопису „Наш језик“ као русизми и бохемизми преиспитају тамо дате етимологије уз помоћ етимолошких метода и савремене литературе и извора. Из часописа је ексцерпирано укупно 297 лексема обележених као русизми, 9 лексема – као русизми или бохемизми, 64 лексеме – као бохемизми и 2 лексеме – као бохемизми или германизми (укупно 370). У раду су русизми расподељени у 213 одредница, русизми или бохемизми у 9 одредница, бохемизми у 44 одреднице, а бохемизми или германизми у две одреднице. Изабрана лексичка грађа је разврстана првенствено по етимологији која је дата у часопису у неколико група. Лексеме означене у „Нашем језику“ као русизми распоређене су у три групе: у првој групи су лексеме за које се у часопису тврди да су руског порекла, у другој оне за које је наведено да су значења преузета из руског језика, а у трећој лексеме изведене по угледу на руске творбене моделе. Русизми у првој групи подељени су на оне који су неспорни и спорни. Подела је зависила од тога да ли је руско односно рускословенско порекло потврђено или оспорено етимолошком анализом. Лексеме у другој групи подељене су на оне чија значења јесу или нису из руског језика. Лексеме које су у часопису наведене као русизми или бохемизми, у раду су подељене на оне које су неспорне и спорне. Лексеме означене у „Нашем језику“ као бохемизми разврстане су у две групе: у првој групи су оне за које се у часопису тврди да су чешког порекла, а у другој лексеме изведене по угледу на чешке творбене моделе. Лексеме у првој групи су подељене на неспорне и спорне бохемизме. Неспорни бохемизми су они којима смо етимолошком анализом потврдили чешко порекло, док међу спорним бохемизмима нашле су се речи чије чешко порекло по нашем суду није извесно. На крају рада су анализиране и две лексеме означене у часопису као бохемизми или германизми. Наш рад путем етимолошке анализе изабране лексичке грађе пружа детаљан увид у карактер те лексике, чиме се осветљава њено место у лексичком фонду српско хрватског језика.
Прилози проучавању језика
Предмет овог рада је језичко-стилска анализа дела Фисиолог, које представља врсту идеолошко-дидактичког списа у облику наративне прозе. Ово дело је било популарно и у српској средњовековној писмености, судећи по великом броју познатих записа. Сваки препис Фисиолога састоји се од одређеног броја слова о животињама у која је унета поука. За анализу су одабрана слова о две врсте птице, орлу и ждралу, чије ћемо језичко-стилске особине пратити у три српска преписа која су настала у различито време и на различитим местима српског средњовековног говорног подручја (у Никољачком препису из 15. века – Н 52, у препису из Грујићеве збирке из 17. века – МСПЦ 100, и у препису Народне библиотеке Србије из 16. века – НБС 38. Циљ истраживања је да, након филолошке анализе језика слова о ждралу и орлу у одабрана три преписа, закључимо којим језичким стилом је писано ово језичко дело, као и да утврдимо да ли постоје разлике између преписа у том смислу.
Ради свога разговора: зборник радова у част академика Станише Тутњевића, 2023
Збирке српских епских песама из Босне и Херцеговине које су део Етнографске збирке Архива САНУ у овом раду посматраће се са културноисторијског становишта, при чему ће се испитивати улога фолклорног текста у контексту, разматрати сакупљачка начела и институционалне политике на којима она почивају. Будући да су све посматране збирке записане у другој половини XIX века, периоду за који је карактеристично национално буђење, борба за ослобођење, као и процеси националне консолидације, хомогенизације националних и културних идентитета, рад на њиховом сакупљању посматраће се као један од битних чинилаца у поменутим процесима. Промишљаће се о улози и месту Босне и Херцеговине као фолклористички неистражене земље у контексту рада Етнографског одбора Српске краљевске академије и њене тежње да обједини српски културни и духовни простор. *** In this paper, the collections of Serbian epic poems from Bosnia and Herzegovina which belong to the Serbian Academy of Sciences and Arts Archives’ Ethnographic collection will be observed from a cultural-historical perspective while examining the role of a folklore text in context, analysing the collecting principles and the institutional policies in which they are based. Given that all the observed collections were written in the second half of the 19th century, a period characterised by national awakening, a fight for liberation, as well as the processes of national consolidation, the homogenisation of national and cultural identities, the work on their collecting will be considered as one of the important elements of the mentioned processes. The role and position of Bosnia and Herzegovina as a folkloristically unexplored country will be reflected in the context of the Serbian Royal Academy Ethnographic Committee’s activity and its effort to unify the Serbian cultural and spiritual space.
Буква Э в древнерусских певческих текстах и в списках библейской книги Исход
Вопросы языкознания, 2013, N° 6. —С. 79–114
В древнерусских певческих текстах, записанных крюковой нотацией, встречается буква Э, вставленная в текст песнопения. Вместе с тем, в русских списках Библии мы наблюдаем устой- чивую традицию использования «э оборотного» при передаче еврейских фраз, относящихся к имени Бога (где Э оказывается на месте еврейского алефа). Автор приходит к выводу, что оба эти явления связаны: предполагается, что певческое Э восходит к гебраизмам со значением имени Бога. Исследуется происхождение буквы Э и история ее развития (до нач. XVIII в.). Ключевые слова: сакральная филология, алфавит, глоссолалия, церковное пение, имя Бога, Библия, гебраизмы, палееография
Лемківська лексика у фольклорних записах Ореста Гижі
Lìngvostilìstičnì studìï, 2019
Вивчення говірок, які внаслідок політичних процесів утратили цілісність ареалу, набуває особливого значення. У середині ХХ століття (1944-1947 рр.) лемки, західна група українського народу, перенесли етноцид-насильницьке виселення з рідних земель на територію України та на північно-західні землі Польщі. Стаття присвячена аналізу діалектної лексики в текстах народних пісень, записаних Орестом Гижею від лемків-переселенців. З'ясовано семантику виявлених діалектних іменників, дієслів, прикметників, прислівників, службових частин мови. Визначено найбільш репрезентативні семантичні групи досліджуваних лексем. Ключові слова: діалектна лексика, фольклор, лемки, лемківський діалект, південно-західне наріччя, номен, лексико-семантична група. Hrytsevych Yurii. Lexical Units of Lemky Dialect in the Folklore Records of Orest Hyzha. Theriches of the Ukrainian dialectal lexicon provide multifaceted opportunities for the study of its composition structure, the system of organization, features of functioning and its areal specifics. One of the most important tasks of modern Ukrainian dialectology is the systemic study of the vocabulary throughout the ethnic-speaking territory. In this context, the study of the dialects that have lost the integrity of areal as a result of political processes becomes a topical scientific issue. In the middle of the twentieth century (1944-1947), the Western ethnic group of the Ukrainians, Lemki, experienced the greatest tragedy in historyforced eviction from their native lands to the territory of the Ukrainian SSR and the northwestern lands of Poland. In 1945 a doctor-dentist, musician-amateur, a well-known collector of Lemky folk songs Orest Hyzha was deported to Ukraine. His collection «Ukrainian Folk Songs from Lemkivshchyna» includes 300 song samples, recorded by O. Hyzha since1933.The article analyzes the dialectal lexical units revealed in the folk texts of Lemky-migrants. The materials of the case study allowed to distinguish ten lexical-semantic groups: 1) verbs (words for the designation of physiological, mental processes and states, verbs of motion and displacement, actions that cause changes in the object, speech processes); 2) lexicon to indicate the names of buildings, agricultural structures, their parts and other related objects; 3) vocabulary for designating persons by the kind of their activity or employment; 4) vocabulary for the designation of family members, families, family ties, the names of persons by their matrimonial or age status; 5) adjectives with the positive / negative connotation; 6) the names of the garments and footwear; 7) the names of foods, drinks, kitchen utensils; 8) the plant world (flora and fauna); 10) appellative names for the geographical concepts. In the lyrics, there are also a lot of borrowings from other languages, especially from the neighboring countries (Polish, Slovak and German). The register of dialectical vocabulary reflects the local characteristic features of the carriers of the southern-western Lemky dialect. The dialectal core of the folk songs language of the southwest dialect proves the necessity of involving multi-ethnic folklore texts into the dialectological research.