ОЙКОНИМЪТ ТЪРГОВИЩЕ В БАЛКАНСКИ КОНТЕКСТ (original) (raw)

ЩРИХИ КЪМ БАЛКАНСКОТО СРЕДНОВЕКОВИЕ

Л. Симеонова. Правна защита на жените и децата в новопокръстеното българско общество (Закон за съдене на хората, Еклога) – В: Л. Симеонова (съст., ред.),Щрихи към балканското Средновековие. Изследвания в памет на проф. Н. Кочев [Studia balcanica 27], София: Парадигма, Институт по балканистика, 2009, 117–126 ISBN 978-954-92231-7-0; ISBN 978-954-326-103-1

"РОДОСЛОВНАЯ" АРМЯН И ИХ МИГРАЦИЯ НА КАВКАЗ С БАЛКАН

2003

Данная работа показывает исторические этапы миграции армян на Кавказ, и в частности в Азербайджан. Доводит до внимания читателя результаты этих миграций, их влияния на этническую номенклатуру населения страны. Авторы рассматривают и раскрывают на основе фактических материалов и фундаментальных трудов зарубежных исследователей корни «армянского вопроса» и армяно-азербайджанского конфликтов на протяжение всего XX века. Показывают необоснованные притязания армянских националистов на земли исторического Азербайджана. The given work shows the historical grades of Armenians' migration to the Caucasus and in particularly to Azerbaijan. To lead up to the readers attention the results of this migration, their influence to the ethnic cast of the country's population are considered on the base of real and fundamental works of foreign researchers, open the roods of the Armenian problem and Armenian-Azerbaijan conflict during XX century. It shows groundless of Armenian nationalists to the lands of historic Azerbaijan.

КЕРАМИКА ИЗ БРОНЗАНОГ ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ СОКОЛИЦА У ОСТРИ КОД ЧАЧКА

Зборник радова Народног музеја XXXVII, Чачак , 2007

Локалитет Соколица налази се на источном ободу Чачанске котлине, у атару села Остра, на доминантном узвишењу купастог облика са доста стрмим странама. (T. I) Источна и југоисточна страна се завршавају окомитом литицом, што их чини потпуно неприступачним, док је најлакши прилаз са северозападне и западне стране. На самом врху узвишења издваја се површина овалног облика, оријентације дужом осом у правцу С -Ј, на којој су се уочавали остаци зиданих грађевина. Археолошка ископавања, обављена током две кампање, имала су за циљ испитивање остатака рановизантијског утврђења ради конзервације и презентације локалитета, као и утврђивање стратиграфије и очуваности праисторијског насеља констатованог у оквиру овог утврђења. 1 Установљено је да је на целој површини платоа, на коме су постојали остаци зиданих грађевина, праисторијски слој комплетно оштећен, а сви налази измешани у слоју нивелације. Ради утврђивања распрострањености праисторијског 11 КЕРАМИКА ИЗ БРОНЗАНОГ ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ СОКОЛИЦА У ОСТРИ КОД ЧАЧКА Апстракт: У раду се третира керамичка продукција из бронзаног доба из градинског насеља у Соколици у Остри. Будући да није очувана вертикална стратиграфија насеља, сав материјал је хронолошки и културно опредељен на основу стилско-типолошке анализе. Може се закључити да је насеље континуирано егзистирало од раног до почетка касног бронзаног доба. Припада кругу ватинске културе где је присутна и њена врло рана фаза, означена као протоватин. Усамљен налаз суда са карактеристикама урни параћинске групе отвара питање односа ватинске културе и параћинске групе у овом делу западног Поморавља. Кључне речи: бронзано доба, насеље, керамика, ватинска култура, параћинска културна група УДК: 903.23(497.11)"637"(047.3) Катарина ДМИТРОВИЋ Мр Марија ЉУШТИНА

КЕРАМИКА ИЗ БРОНЗАНОГ ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ СОКОЛИЦА У ОСТРИ КОД ЧAЧКА

Локалитет Соколица налази се на источном ободу Чачанске котлине, у атару села Остра, на доминантном узвишењу купастог облика са доста стрмим странама. (T. I) Источна и југоисточна страна се завршавају окомитом литицом, што је чини потпуно неприступачном, док је најлакши прилаз са северозападне и западне стране. На самом врху узвишења издваја се површина овалног облика, оријентације дужом осом у правцу С -Ј, на којој су се уочавали остаци зиданих грађевина. Археолошка ископавања, обављена током две кампање, имала су за циљ испитивање остатака рановизантијског утврђења ради конзервације и презентације локалитета, као и утврђивање стратиграфије и очуваности праисторијског насеља констатованог у оквиру овог утврђења. 1 Установљено је да је на целој површини платоа, на коме су постојали остаци зиданих грађевина, праисторијски слој комплетно оштећен, а сви налази измешани у слоју нивелације. Ради утврђивања распрострањености праисторијског 11 КЕРАМИКА ИЗ БРОНЗАНОГ ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ СОКОЛИЦА У ОСТРИ КОД ЧАЧКА Апстракт: У раду се третира керамичка продукција из бронзаног доба из градинског насеља у Соколици у Остри. Будући да није очувана вертикална стратиграфија насеља, сав материјал је хронолошки и културно опредељен на основу стилско-типолошке анализе. Може се закључити да је насеље континуирано егзистирало од раног до почетка касног бронзаног доба. Припада кругу ватинске културе где је присутна и њена врло рана фаза означена као протоватин. Усамљени налаз суда са карактеристикама урни параћинске групе отвара питање односа ватинске културе и параћинске групе у овом делу западног Поморавља. Кључне речи: бронзано доба, насеље, керамика, ватинска култура, параћинска културна група УДК: 903.23(497.11)"637"(047.3) Катарина ДМИТРОВИЋ Мр Марија ЉУШТИНА

ЭТНОДЕМОГРАФИЧЕСКИЙ ОЧЕРК БЕЛОКАНСКОГО РАЙОНА

This article is about the size of the population Belokan area, the history of its formation and ethnic composition. Number of Avars, Azerbaijanis and Georgians and their settlement on Human Settlements in the region Alazani Valley. Now it is the frontier of the north-west of Azerbaijan.

О ДЕЛЕ ОФОНЬКИ НАУМЕНКА И О КАЛАБРИЙСКОМ ПРОРОКЕ ТОММАЗО КАМПАНЕЛЛЕ: ЛЮДИ ЭПОХИ БАРОККО

"Словесность и история" № 3, памяти А.М. Панченко, 2022

THE CASE OF OFON’KA NAUMENOK AND THE CALABRIAN PROPHET TOMMASO CAMPANELLA: PEOPLE OF THE BAROQUE PERIOD Abstract In 1642, the strelets Ofonka Naumenok stood trial in Moscow for intending to “spoil” the tsarina. The proceedings of this trial do not contain specific historical information. As a historical source they are useful mainly in the context of the history of torture. Hundreds of people were involved in the criminal proceedings, which were directed by the boyars and the tsar. The account of the trial gives a good sense of the atmosphere of the time — cruelty, chaos, social dynamism, and a widespread belief in magic. Especially valuable is a text that was found during the investigation and included in the trial proceedings. The text was about a Calabrian prophet who proclaimed himself the son of Christ, the Messiah, who gathered numerous followers. and who intended to create a kingdom of peace and justice. This article connects the legend with the history of the Calabrian uprisings of 1599 and 1633, which were inspired by Tommaso Campanella. Campanella took on the role of a prophet with the intention to create an ideal society and to rejuvenate the world before its impending destruction. The eschatological, messianic, and salvational legend about the Calabrian prophet was bound to find rich resonance in Moscovy, which was marked by religious and social unrest at the end of the 1630s and in the 1640s. In the juxtaposition of the seventeenth-century Western European and Russian phenomena, this study employs the concept of the “Baroque period” developed by the historian Rosario Villari and, in a similar way, by Aleksandr Panchenko.

ТРАСОЛОГИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ КАМЕННОГО ОХОТНИЧЬЕГО ВООРУЖЕНИЯ СТОЯНОК ВЕРХНЕГО ПАЛЕОЛИТА БЫКИ

КСИА. Вып. 255. 2019 г., 2019

Определенная уникальность стоянок Пены, Быки-1, Быки-2, 3 и Быки-7 (слои I, Ib, Ia, Ic) заключается в присутствии серий геометрических микролитов (треугольников) в составе их кремневых коллекций 18–16 тыс. л. н. и фауне бореального подкомплекса мамонтового териокомплекса. В статье рассмотрены кремневые треугольники стоянок Быки как свидетельство древнейшего использования треугольников как наконечников стрел в Европе, представляющие собой отдельный тип треугольников поздней поры верхнего палеолита. Отмечена зависимость их формы от их конкретного использования и положения относительно древка или иной основы, что и является основным объяснением их отличия от других треугольных микролитов рассматриваемой эпохи.

ИМЕНИНЫ В БОЛГАРИИ В СВЕТЕ ЦЕРКОВНОЙ И СЕКУЛЯРНОЙ ПРАКТИКИ

Известия Уральского Федерального Университета. Серия 2. Гуманитарные науки. Т. 26. № 3., 2024

В статье содержится этнолингвистический анализ феномена болгарских именин, которые в XXI веке переживают явный бум, поддерживаемый массмедиа и интернетом. Рассматриваются истоки этого праздника (семейно-родовые ритуальные комплексы, посвященные патрону святому, личные обеты), характеризуется обрядность именин, приуроченных к датам церковного календаря, в XIX–XX вв., а также ее современное состояние. Подробно описывается специфика болгарских именин и их отличие от русских: празднуется собственно имя, представления о дне ангела отсутствуют, именины в Болгарии отмечаются не только в день памяти святых, но и в двунадесятые и малые церковные праздники. Особенности именин в Болгарии тесно связны с практикой имянаречения, крещения и спецификой именослова. Передача родовой связи через повторение («подновление») имени старших родственников (или его буквы, слога) в именах для внуков поддерживает идею преемственности торжества и нередко диктует выбор дня именин. Однако в связи с тем, что имя дедушки или бабушки модифицируется в соответствии с модой, преференциями родителей и другими обстоятельствами, появляются варианты иного дня именин. Кроме того, болгарский именослов – открытая, постоянно пополняющаяся неоантропонимами и заимствованиями система, бОльшая часть имен которой хотя и не представлена в святцах, выступает в качестве крестильного имени. Соотнесение имени и дня его празднования довольно условное, принципы «подбора» дня именин включают восстановление исходного канонического имени у гипокористик, перевод заимствованных имен на болгарский, использование семантики праздника, его эпитетов и народного хрононима для обнаружения его связи с антропонимом. Церковная составляющая именин постепенно отходит на задний план, оставляя преимущественно секулярное празднование.