Архетипска слика старости и митотворљива поетика (original) (raw)

Архетипска слика старости и митотворљива поетика

2024, Старост. Зборник радова

АРХЕТИПСКА СЛИКА СТАРОСТИ И МИТОТВОРЉИВА ПОЕТИКА МИЛОСАВА ТЕШИЋА Песнички доживљај старости Милосав Тешић у својој лирици прелама кроз својеврсну визуру прошлости као актуелног и свеприсутног исходишта у садашњости. Историју и конкретне историографске чињенице, укључујући и дубоку историју источног хришћанства, формулише као песнички мит који као такав потире временску дистанцу и старо српско и византијско песништво реактивира и претвара у живу материју. Тешићев процес митотворења извире у језику, нимало случајно јер је и сам лексикограф, тако што ће старословенски, црквенословенски, рускословенски, славеносербски и Вуков српски народни језик (целокупна лингвистичка вертикала српског језика) учинити саборним амалгамом једног аутентичног песничког говора. Сложена језичка композиција поезије захтева и, како је песник говорио, „многоструко сложен однос” према културно-историјском националном наслеђу. Други аспект ове традиције који се такође подражава у делима српских песника са неосимболистичким стремљењима, јесте слој звучања. Уколико је могуће повлачити паралеле између аутора епоха удаљених вековима, може се претпоставити једна околност настајања самих песама, тј. онога што претходи њиховом настанку. Потврђено је да су аутори средњовековних служби и црквене поезије уопште често биле старешине хорова, попут јеромонаха Доместика Генадија или пажљиви састављачи молитвеника попут Димитрија Кантакузина. Састављачи збирки текстова и сами појци знали су да уприличе текст његовом пригодном извођењу тј. појању у цркви, пред лицем Бога. Модерни песник на овом поетичком врелу креираће архетипску слику старости или старине која заузима значајно место на нивоу песничке слике и тематике, те је на месту црквене пригодности сама поетика са датом сликом у свом поетичко-естетичком центру. Кључне речи: Милосав Тешић, архетипска слика, поезија, мит, старост, поетичка старина, песнички мит, песничка традиција