Да ли су европски бирачи мотивисани? Случај избора за Европски парламент у у Републици Словенији 2024. године (original) (raw)
Related papers
Psychological aspects of the indecisive voters` elective behavior in Serbia
This paper provides an overview of selected theoretical models and results of empirical studies vacillating electоral behavior. It is stated the results of its own empirical research and explains part of the circumstances that lead to indecisive voters' behavior. It is a survey with the use of two-dimensional unipolar scales, The survay was done on a sample of university students from Serbia. Indecisive elective behavior is considered in three situations: retrospect previous electoral experience of the voter, the voter turnout and indecisive voting intention for a specific party. It is analyzed presence-absence of party preferences of the participants, attitudes, emotions and estimates of the parties, political issues and problems, the party identification, the strength of ambivalence of relevant variables.
Miloš Bešić: ГРАЂАНСКА ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА: СРБИЈА У ЕВРОПИ 2
Сажетак: У тексту се компаративно и емпиријски тестира концепт грађанске по-литичке културе. За анализу смо користили податке из Европског истраживања вред-ности. Основни циљ рада јесте мерење степена и предиктора грађанске политичке културе у Европи и Србији. Грађанска политичка култура је операционализована као конструкт који се састоји из интересовања за политику, политичког активизма, де-мократске оријентације, социјалног поверења и либералне вредносне оријентације. Кључна хипотеза коју смо тестирали јесте да вредносне оријентације као индикације ширих културних образаца обликују грађанску политичку културу. Као метод користили смо конфирматорну факторску анализу и хијерархијско линеарно моделирање. Тести-рањем хипотеза идентификовали смо да су екстринзична и интринзична радна оријен-тација, грађански морал, пермисивност, породични традиционализам и религиозност кључне вредносне оријентације које утичу на грађанску политичку културу. Утврдили смо да су висок ниво конзервативизма (непермисивности), висок ниво екстринзичне радне оријентације, те висок ниво традиционализма кључне културне препреке јачања грађанске политичке културе у Србији. Кључне речи: грађанска политичка култура, вредносне оријентације, конфирма-торна факторска анализа и хијерархијски линеарни модел
Srpska politička misao, 2024
Предмет овог рада је установити потенцијале, капацитете и опасности у спољнополитичком деловању малих и микро субјеката међународних односа. Заправо, овим радом ћемо, на студији случаја спољнополитичких циљева Северне Македоније, установити условљеност као и ефикасност и ефективност у процесу реализације утврђених циљева, те колико су оне детерминисане ширим регионалним и међународним геополитичким околностима, а колико су заправо у узрочно-последичној вези за унутрашњим (не)приликама. Значајно за разумевање актуелне позиционираности међународног права у регулисању међународних односа, у раду ћемо анализирати и међународно-правни угао у контексту реализације спољнополитичких циљева Северне Македоније, уз истовремену заштиту идентитетских атрибута ове земље и већинског народа који живи у истој. Користећи методолошки оквир анализе садржаја постојећих података, потом компарације различитих временских оквира, те конкретизацију кроз поновну компарацију на равни геополитичких и унутрашњих околности, установићемо ваљани одговор на истраживачко питање: колико геополитичке прилике утичу на спољнополитичко деловање субјеката међународног права које карактерише изразито ограничене ресурсе у политичком, економском, војном и дипломатском контексту? Закључак овог рада, односно резултати у контексту науке о међународним односима јесте да је спољнополитички механизам малих и микро држава у савременим међународним односима у зависном односу када су у питању шире геополитичке околности, а и остваривање спољнополитичких циљева увек је у апсолутној узрочно-последичној вези са унутрашњим (не)приликама.
ДА ЛИ ЈЕ " ПРИНЦЕЗА ГОЛА " ?: КУЛТУРНЕ ПРЕДСТАВЕ ИСЕЉЕНИКА У БЕЧУ О ЕВРОИНТЕГРАЦИЈАМА СРБИЈЕ
Имајући у виду учесталост високообразованих миграција из Србије, у овом раду преиспитујем на који начин се сагледавају евроинтеграције Србије и Европска унија међу исељеницима српског порекла који живе у Бечу. Ослањајући се на Жикићеву дефиницију културних представа као " когнитивног оруђа за замишљање стварности " Жикић 2013), њихово културно и искуствено испосредовано знање о Европској унији и Србији третирам као вид истраживања европеизације као културног процеса. Другим речима, европеизацију сагледавам као облик културне адаптације на промене на глобалном нивоу. Улазак у Европску унију испитаници посматрају двојако. Са једне стране, евроинтеграције се посматрају као решење за проблеме на савременој економско-политичкој и правној сцени и начин да се унапреди општи квалитета живота у Србији. Са друге стране, они виде евроинтеграције као окидач нових проблема које Европска унија може да наметне, као што је експлоатација домаћег тржишта.
Европски социјални модел - изазови и перспектива социјалног модела Републике Северне Македоније
2020
У раду користи се идеално типичну теорију социјалне државе у анализи тренутног положаја система социјалних држава у државама чланицама Европске Уније. Како у уговорима Европске Уније, тако и у изјавама Савета Европе признаје се да је европски социјални модел важан елемент европског процеса интеграције. Европска Унија је данас више него икад удаљена од једног јединог европског социјалног модела. Европски социјални модел је заједничка визија многих европских држава за друштво које комбинује економски раст са високим животним стандардом и добрим радним условима. Европске државе не користе само један социјални модел, али имају неколико широких карактеристика. У том смислу овај рад истражује карактер, значај и перспектива Европског социјалног модела и тиме у вези изазови и перспектива социјалног модела Републике Северне Македоније. Рад, такође анализује неопходна подршка политичким и регулаторним реформама потребним у процесу придруживања Европске Уније. У раду ће се првенствено користит...
Koalicije i izbori 2012. godine u Srbiji
Stojanović, Boban (2013), “Koalicije i izbori 2012. godine u Srbiji”, u: Jovanović, Milan; Vučićević, Dušan (ur.), Izbori u Srbiji 2012. godine: (ne)očekivana promena, Beograd: Institut za političke studije, str. 117 - 137. Рад се бави темом коалиција политичких партија пре и после избора у Србији 2012. године. Коалиције су неопходност парламентарних демократија. Ретко се дешава да партије саме освоје већину у парламенту, те су приморане на преговарања и формирање владајуће већине (коалиције). Партије желе да маскимизирају добит и због тога улазе у предизборне коалиције. Предизборне коалиције настају из два разлога: велике партије желе да се представе као лидери и победници, а мале се плаше да неће освојити довољно гласова да учествују у расподели мандата. На процесе формирања коалиција утичу изборна правила. Демократска странка (ДС) и Српска напредна странка (СНС) су на својим изборним листама имале 7, односно 11 партија и организација. Након избора се приступило преговорима о формирању владе. Иако су сви очекивали коалицију дојучерашњих партнера, ДС и Социјалистичка партија Србије (СПС) нису нашли заједнички интерес. Подстакнута резултатима избора и великим коалиционим потенцијалом, СПС је „тражила превише“, односно ДС није била спремна на толике уступке у погледу поделе позиција у влади и избору трећег партнера. На формирање постизборне коалиције утицали су и резултати другог круга председничких избора и победа Томислава Николића, лидера СНС. Постизборну коалицију склопиле су коалиције окупљене око СНС, СПС и Уједињених региона Србије (УРС).