Issue of national minorities social identity and euro-integration processes in Serbia (original) (raw)
Related papers
Pitanje socijalne integracije nacionalnih manjina i evrointegracijski procesi u Srbiji
У овом раду се, на основу података емпиријског истраживања, анализира прихваћеност појединих идентификационих оквира посредством оцена коју припадници националних мањина придају значају припадности нацији, родном крају, Србији, Државној Заједници Србија и Црна Гора и Европској Унији. Подаци казују да се национална припадност управо јавља као најзначајнија детерминанта опредељивања те да постоји тенденција да припадници различитих нација на различите начине оцењују значај припадности понуђеним ентитетима. Генерални је налаз да се највећи значај придаје локалној и националној припадности а најмањи припадности Србији и Државној Заједници. Може се констатовати да међу националним мањинама не постоји сагласност око прихватања понуђених оквира идентификације. Мањине се могу поделити на две групе: прву која прихвата Србију као своју државу (пра свега Румуне и Словаке) и другу групу која није благонаклона према Србији као оквиру за своју социјалну идентификацију (овде, пре свега спадају Албанци а делом то важи за Мађаре и Муслимане/Бошњаке). Проблем са другом групом је у томе да се ради о мањинама које су густо концентрисане на појединим деловима територије Србије. Из података се може претпоставити могућност да се у догледној будућности око и поводом појединих етничких група развију потенцијална жаришта нових криза.
Uticaj procesa evropskih integracija na status nacionalnih manjina u Republici Srbiji
2018
Cilj rada jeste da razmotri kako pitanja iz domena statusa i prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji utiču na aspekte unutrašnjih politika u procesu evropskih integracija Srbije, ali i na sam proces evropskih integracija i pregovora sa Evropskom unijom. Prava nacionalnih manjina su deo političkih kriterijuma i prate se tokom celog procesa pregovaranja u okviru poglavlja 23. Status nacionalnih manjina nije samo unutrašnje pitanje Republike Srbije, gde se inkorporacija manjinskih prava proteže na sve sfere političkog, socio-kulturnog i ekonomskog života. Ovo pitanje spada u domen onih unutrašnjih politika koje imaju značajan uticaj na spoljnopolitičko delovanje Republike Srbije i odnose sa susedima. Pitanje zaštite manjina i manjinskih prava u Republici Srbiji razmatraće se, u domenu spoljnopolitičkih odnosa na nekoliko ravni: procesa pregovaranja za pristupanje Srbije Evropskoj uniji; bilateralnih odnosa Srbije s državama susedima koje su članice Evropske unije (Mađarska, Rumuni...
Vojno delo, 2020
Within contemporary geopolitical processes, respect for the rights of national minorities is no longer the discretion of a state, but rather is an indirect or direct international regulation of the minority issue. In the beginning of the 1990s, the political economical crisis and disintegration of the former SFRY opened the national question, that was considered to be permanently and successfully solved, in the most dramatic way, and ethnic conflicts and clashes followed the desintegration of the country. With the formation of a new states on the territory of the former Yugoslavia, the existence of numerous and different national minorities ("old" and "new") required a different approach to their protection and integration in complex political circumstances. Thus, the position of the so called new minorities drastically changed since they formed constituent nations in the former SFRY, while after secession they remained separated from their home nations and becam...
Ten Years of the New Minority Policy in Serbia
Politička misao : časopis za politologiju, 2012
Uprkos činjenici da je Srbija multikulturna država u kojoj žive brojne etno-kulturne manjine, uprkos tome što su do sada doneti osnovni propisi koji obezbeđuju prava nacionalnih manjina i uprkos tome što je uspostavljen sistem multikulturalizma, u Srbiji je ostvareno samo delimično priznanje identiteta i prava nacionalnih manjina. To je učinjeno uspostavljanjem procedura, pravila, institucija, mehanizama i instrumenata koji garantuju ostvarivanje prava nacionalnih manjina koje žive i razvijaju svoj identitet pored drugih manjina i nacionalne većine, čineći tako da su bez obzira na postignut visok stepen multikulturalnosti ipak manjine odeljene, uzajamno i od većine udaljene, odnosno getoizirane. To je posledica uspostavljenog tipa segregativnog multikulturalizma koji doprinosi odvojenosti manjina i njihovom su-postojanju, ali ne i povezivanju prožimanjem u jedno integrisano multikulturno društvo.
National, linguistic and religious identity of the population in Serbia
Bastina
Within the current processes of globalization and integration of modern economic trends and intensive migration trends, the focus of interest, not only experts but also the public in general, are increasingly coming preservation of national, linguistic and religious identity. In accordance with the scientific significance of the research of ethnicity, linguistic and religious identity, this paper studies language and religion as important components of national identity, their importance in defining nations and national issues, as well as changes caused by numerous political factors. Empirical research has shown that there is a match between nationality and mother tongue (ethnophony), while the occurrence of a greater or lesser deviation (alterophony) is present in the fewer and sparsely dispersed ethnic communities. Regarding religion, the population of Serbia is declared to the greatest extent by the tradition, that is, the religion of parents, which is why there is a high degree ...
Этнические меньшинства и политика интеграции Болгарии в ЕС и НАТО
Грушецкий Б. П. Этнические меньшинства и политика интеграции Болгарии в ЕС и НАТО / Б. П. Грушецкий // Ученые записки Таврического национального университета им. В.И. Вернадского. – Серия «Философия. Культурология. Политология. Социология». – 2012. – Том 24 (65), № 4. – С. 226–236
Eurasian integrations and their reflections on the Republic of Serbia
Vojno delo, 2014
Министарство одбране Републике Србије, Управа за стратегијско планирање чланку се разматрају неки аспекти проблема и питања дезинтеграције појединих држава и интеграционих процеса на евроазијском простору, а у функцији сагледавања њихове рефлексије на економију, привреду, енергетику и безбедност Републике Србије. Идеја о евроазијским интеграцијама, која у континуитету постоји међу државама на постсовјетском простору, последњих година је заснована, пре свега, на економским интересима тих држава, као и на потреби повезивања националних привреда. Та идеја успешно се реализује у пракси и неспорно има дугорочни потенцијал. Све велике силе савременог света желе да утичу на процес евроазијских интеграција и да остварују своје интересе на том простору. По људским и природним ресурсима то је централни простор света. Због тога интеграциони процеси који се одвијају на евроазијском простору имају изузетну важност за Републику Србију, с обзиром на то да постоје знатно већи потенцијали за сарадњу од оних који се за сада остварују у пракси.
National identity of secondary school students in the Republic of Serbia
Socioloski pregled, 2021
This paper was aimed at examining the structure and expression of national identity among secondary school students (N=568) in different towns in Serbia, its relation to self-esteem and achievement motive, as well as the differences regarding socio-demographic characteristics (sex and place of residence). The instruments used are the Scale of National Identity NAIT, the Global Self-Esteem Scale, and the Scale to Measure Achievement Motive MOP2002. The results have shown that the values of national identity are above the theoretical average and significantly higher than the values recorded among the adolescents in an earlier study. Among general characteristics of their own nation, secondary school students value culture more than history, character traits and state institutions (lowest-ranked in comparison to all other characteristics), finding that courage is the most pronounced individual characteristic, while the least pronounced one is hypocrisy. A positive correlation of nation...
The phenomenon of social exclusion in the period of transition in Serbia
Socioloski pregled
Сажетак: Кроз овај рад разматран је феномен социјалне искључености и период његовог увођења у употребу од стране бројних актера у Србији. Кретање ове појаве праћено је анализом димензија незапослености, сиромаштва и изопштености из приступа образовању и здравственим услугама у руралним подручјима, као квалитетном показатељу стања у Србији. Сагледавањем положаја социјалне искључености у научним и институционалним оквирима, као и њене присутности у Србији, испуњен је циљ овог истраживања. Истраживање је спроведено на основу званичних статистичких података Србије и европских институција, као и кроз разматрање докумената, званичних саопштења и претходно вршених истраживања. Резултати су презентовани кроз велики број показатеља социјалне искључености за рурална подручја, којa су у одређеним сегментима и поређенa са урбаним подручјима.