Inventing and Changing the Canon and the Constitution of Serbian National Identity in the Nineteenth Century, Belgrade 2012, pp. 505-517. (original) (raw)
Related papers
ДИЈАСПОРА И РАДНИЦИ НА ПРИВРЕМЕНОМ РАДУ У ИНОСТРАНСТВУ: ОСНОВНИ ПОЈМОВИ
У раду се бавим феноменом радника на привременом раду у иностранству који су после Другог светског рата мигрирали у земље Западне Европе. У циљу економске обнове, западно-европске земље, пре свега, Велика Британија, СР Немачка, Француска, Швајцарска, земље Бенелукса, Шведска и Аустрија због ниског наталитета и високог морталитета су биле принуђене да запошљавају инострану радну снагу. Са друге стране, лоши економски услови, немогућности запослења и жеља за вишим стандардом од оног у земљи порекла мотивисали су раднике из Италије, Шпаније, Португалије, Турске, СФР Југославије, Грчке, Ирске, Финске и земаља северне Африке да потраже запослење у иностранству. Радници на привременом раду у иностранству представљају спону између земље матице и земље пријема. Самим тим, радни мигранти, представљајући групу људи која одржава везе са земљом порекла, могу се сматрати и дијаспором земље матице. Са друге стране, с обзиром на „привременост“ њиховог боравка, поставља се питање да ли су они дијаспора. С тим у вези, у раду јукстапозиционирам феномене „дијаспора“ и „радници на привременом раду“ у циљу преиспитивања да ли, када и како радници на привременом раду постају дијаспора. У раду је посебан акценат стављен на радне мигранте из СФР Југославије, популарно називане „гастарбајтерима“, који су током 1960-их и 1970-их година одлазили пре свега у СР Немачку, Аустрију, Аустралију, Француску и Швајцарску и политички однос државе према њима.
Југословенски/српски клубови у Бечу у историјском контексту
Миграције из Југославије након Другог светског рата, које су битне за овај рад, започињу већ педесетих година XX века, усложњавају се и постају кључни друштвено-политички и економски процес. Одлазећи у западноевропске земље које су касније стално и населили, мигранти развијају нови културни контекст у коме и данас живе. У овом раду фокусираћу се на Србе који су населили Беч у Аустрији. Населивши ново, непознато подручје, где нису добро познавали језик и културни контекст, тада Југословени почињу да формирају место око којег ће се окупљати и место које ће им служити за повезивање и идентификацију са земљом матицом. Стога, седамдесетих година XX века у Бечу, самоорганизујући се, Југословени формирају прве клубове. Циљ ми је да у овом раду сагледам историјски контекст настанка и развоја тих југословенских клубова, који су се, пратећи конфликтне националне идеологије у земљи матици, током осамдесетих година делили на националној основи, након чега настају данашњи национално-етнички клубови (српски, хрватски, бошњачки итд.). На крају, покушаћу да укратко увидим, дијахронијски гледано, политике рада и репрезентације превасходно српских клубова, будући да својим теренским истраживањима покривам њихове политике, те да овај рад формирам као основу за даља, шира истраживања у вези с овом темом.
Republika Srbija i Republika Srpska - stari i novi politički izazovi, 2014
Босна и Херцеговина представља савезну државу (савез држава), у којем положај државотворних чинбеника, ипак заузимају јединице које су дефинисане као ентитети, на основу чега можемо рећи да се ради о једној врсти ентитетске заједнице конфедералног карактера, при чему ентитети имају право да успостављају специјалне паралелне односе са сусједним државама. Може се закључити да појам специјалних паралелних односа обухвата све оне области друштвеног живота које су у надлежности ентитета, а то су све осим оних које су, изричито, чланом III/1 Устава Босне и Херцеговине дате у надлежност Босни и Херцеговини. Иако је Споразум о специјалним и паралелним односима потписан два пута и то 2001. године између Републике Српске и СР Југославије, те 2006. године између Републике Српске и Републике Србије суштински није испуњено ништа, бар не у виду посебних односа или пак, пројекта од стратешког значаја, што би требало да представља један од главних облика системске сарадње. Резултати су непримјетни. Управо даље конкретизовање наведеног споразума представља елемент који стабилизује поредак успостављен Дејтонским мировним споразумом којим је успостављен мир и чиме је обезбјеђен темељ за напредак и свеобухватни просперитет Босне и Херцеговине и њених државотворних ентитета.
ИНСТИТУЦИОНАЛИЗАЦИЈА МУЗИКОЛОГИЈЕ У СРБИЈИ У СВЕТЛУ НОВЕ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
ТРАДИЦИЈА КАО ИНСПИРАЦИЈА Тематски зборник са научног скупа "Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог" 2016. године, 2017
У Југославији након Другог светског рата јавља се идеја о стварању „нове уметности“ за „новог човека“, која ће бити прожета „новим, здравим мислима“. Из такве културне политике произлази потреба за институцијама које ће научно и теоријски подржати нове уметничке тенденције, а, такође, и отпочети рад на изучавању српске и југословенске уметничке прошлости. Оснивањем Одељења за историју музике и музички фолклор на Музичкој академији у Београду и Музиколошког института Српске академије наука 1948. године створени су услови за школовање стручњака и научно проучавање уметничких достигнућа домаћих аутора. Циљ овог рада је сагледавање културнополитичких околности у којима је институционализована музикологија у Србији.
УТИЦАЈ РЕКЛАМЕ НА МЕДИЈСКУ ПУБЛИКУ: РЕЦИПИЈЕНТИ КАО РОБА ИЛИ ПАСИВНИ ПОСМАТРАЧИ МЕДИЈСКИХ ТВОРЕВИНА
Аутори се, у раду, баве утицајем рекламе на медијску публику, апострофирајући да реципијенти у датом случају могу бити или роба или пасивни посматрачи медијског, тачније рекламног садржаја. Полазећи од тезе да је основна сврха робне производње продаја, а не задовољење реалних потре-ба купаца, аутори наглашавају да се успешност рекламе огледа у томе да се конзумент убеди у неопходност и куповину производа, а да он сам тога није свестан. У првом делу рада аутори анализирају карактеристике и функције ре-клама које заправо служе продаји илузија, у другом делу обрађене су катакте-ристике и утилитарност рекламних порука, трећи део рада посвећен је друш-твеном значају пропагандних порука и у завршном делу, аутори, резимирајући закључују да веровање у садржај који комуникатор нуди зависи од психо-социјалних карактеристика реципијената, од система ставова и вредносног система и од друштвене климе групе којој појединац припада, при чему кому-никатор, медијским садржајем тежи да модификује и измени ставове реципије-ната. На тај начин, по мишљењу аутора, пропаганда је (п)остала саставни део процеса комуницирања.
Наслеђе – Часопис за књижевност, језик, уметност и културу, 2019
Полазећи од природе предмета ликовна култура, који у наставном процесу на првом месту подразумева обезбеђивање богатог мултимедијалног окружења као основе учења, истраживања и стваралачког изражавања, указала се потреба да се испита у којој мери е-уџбеници као дидактичко средство подржавају специфичне захтеве овог наставног предмета. Циљ истраживања јесте сагледавање могућности примене е-уџбеника као дидактичког средства у настави, образовних домета и реперкусија на учење и развој у контексту савремене образовне праксе оријентисане на процес учења и образовне исходе. Компаративном анализом постојећих е-уџбеника за ликовну културу који се користе у основним школама у Србији, поређени су различити медијски формати: једноставне електронске верзије папирног издања, уџбеници обогаћени мултимедијалним подацима и савремене верзије е-уџбеника обогаћене апликативним програмима и интерактивним садржајима. Резултати истраживања показали су да је е-уџбеник као медиј и наставно средство инхерентан потребама наставног предмета ликовна култура, посебно у контексту проучавања савремене уметности, визуелних комуникација и медија, али и ширег мултидисциплинарног подручја образовних садржаја. У анализи се посебно издвојио концепт „нелинеарног” читања код хипервезе (hyperlink), као једне од кључних одлика е-уџбеника, што у процесу учења обезбеђује динамичан процес истраживања садржаја и контекста. Као медиј и као средство, е-уџбеник у већој мери обезбеђује остваривање кључних образовних исхода предмета ликовна култура, у односу на штампани медиј. У закључку истраживања истиче се да експанзија софтверских достигнућа у области ИКТ-а нуди диверзитет могућности примене е-уџбеника у образовном процесу, које имплицирају промене у схватању функције уџбеника, као и у начину његовог коришћења, али и потребе ширег оквира истраживања примене е-уџбеника као савременог наставног средства. Кључне речи: е-књига, е-уџбеник, настава ликовне културе.
Персонална асистенција као облик ванинституционалне помоћи особама са инвалидитетом
Зборник радова "Положај маргинализованих група у друштву", Центар модерних знања, Бања Лука, 2019
Квалитет живота особа са инвалидитетом зависи од ванинституционалне подршке. Персонална асистенција је важан облик ванинституционалне подршке особама са инвалидитетом. Њена суштина је у томе да је у фокусу пажње сам корисник и његове потребе. Персонална асистенција омогућава особама са инвалидитетом да се укључе у друштвене токове и задовоље своје личне, професионалне и социјалне потребе. Она је заправо отелотворење филозофије самосталног живота, чији су принципи: могућност избора, самосталност у доношењу одлука, контрола рада асистената, одговорност и право на грешку. У раду ће, поред законске и подзаконске регулативе у Републици Србији, од значаја за примену персоналне асистенције, бити и приказана њена примена у Нишу. На овај начин се могу уочити кључни проблеми у функционисању сервиса персоналних асистената. Као један од највећих проблема, издваја се пројектно финансирање сервиса персоналне асистенције у многим градовима у Србији и ограничена финансијска средства за ову намену, што у многоме утиче на његову одрживост и смањује квалитет живота особа са инвалидитетом и извесност запослења самих асистената. Решавање овог и свих осталих проблема у вези са функционисањем персоналне асистенције у Србији ће свакако допринети остваривању принципа социјалне правде и стварању хуманијег и праведнијег друштва коме треба тежити.
ВЕЉКО БЛАГОЈЕВИЋ ОДБРАМБЕНА ДИПЛОМАТИЈА У ФУНКЦИЈИ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ ДРЖАВЕ
Сажетак: У чланку се разматра место и значај одбрамбене дипломатије у ок-виру општег дипломатског наступа, али и њен утицај на креирање и реализацију цело-купне спољне политике државе. С обзиром да је реч о односу вишеструке међузависности између положаја државе у међународном поретку/систему, спољне политике, дипломатије и одбрамбене дипломатије, схваћене као међународне активно-сти система одбране, биће представљени основни, стратешки, правци њиховог утицаја са посебним акцентом на значај војне силе у том процесу и органe који их реализују. Кључне речи: стратегија, спољна политика, дипломатија, одбрамбена диплома-тија, систем одбране
Апстракт Предмет рада јесу ставови студената државних универзитета у Србији о реформи високошколског образовања, започетој Законом о високом образовању из 2005. године. Анализиране су перцепције оптерећења студената обавезама у новом режиму студирања и материјалних могућности за опстанак у образовном систему. Наведене перцепције су доведене у везу са приступом социјалне биогра-фије, који објашњава интеракцију друштвених или структурних (институције, ресурси, норме) и индивидуалних (ресурси, оријентације, делање) чинилаца у процесу креирања образовних биографија младих у Србији. Циљ рада је анализа перцепција реформи студијских програма и режима студирања од стране студената државних универзитета и процена у којој мери различити аспекти те реформе представљају подстицај а у којој мери ограничење за процес креирања социјалних биографији у сфери образовања. Кључне речи: Србија, млади, образовне биографије, реформа високошколског образовања a Текст је настао као резултат рада на пројекту " Изазови нове друштвене ин-теграције у Србији: концепти и актери " , бр. 179035, који финансира Министар-ство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.