Прилози проучавању цркава и манастира осниваних или обнављаних у области Бранковића од 1371. до 1455. године. II део, Косовско-Метохијски зборник 6, Београд 2015, 65-95. (original) (raw)
Related papers
Written Sources on the Churches and Monasteries Built or Restored in the Domains of the Lazarević and Branković Families. IV Diverse Legal and Property Documents, Saopštenja XLVIII, Belgrade 2016, 135-151 Апстракт: Разматрају се храмови и манастири у областима Лазаревића и Бранковића (1371–1459) који се помињу у правним исправама о имовинским односима. То су списи о судским парницама у вези са правом манастира да поседују и обавезама да воде бригу о поклоњеним метосима, одлукама о одузимању имовине и даровању њеног дела манастирском братству, потом непотврђени концепти или неоверени преписи оснивачких или даровних исправа, једна белешка о судском позиву и мноштво тестамената, као и уговори између светогорских обитељи и нових ктитора. Подаци које те исправе доносе већином су једина сведочанства о древним здањима за које није утврђено где су се тачно налазила. Ретки су случајеви храмова о којима постоје теренска сазнања или оних што су доцније порушени да би на њиховим местима билe подигнуте нове цркве. Подвлачи се значај наведених података за познавање странаца, махом Дубровчана, који су тада боравили у Србији и бринули о подизању цркава и манастира, а нарочита пажња се поклања питањима везаним за средњовековни град Рудник.
Писани извори о црквама и манастирима подизаним или обнaвљaним у областима Лазаревића и Бранковића. II ПОВЕЉЕ Апстракт: Разматрају се цркве и манастири у областима Лазаревића и Бранковића (1371-1459) који се помињу у повељама, очуваним у првобитном облику или познатим захваљујући познијим копијама. Најпре се истражују оснивачке манастирске повеље, потом даровнице различитим обитељима, нарочито светогорским, и, на крају, баштинске повеље властеле. Подаци које оне доносе упоређују се са теренским сазнањима о здањима о којима говоре. Кључне речи: повеље, цркве, манастири, Лазаревићи, Бранковићи ПИСАНИ ИЗВОРИ О ЦРКВАМА И МАНАСТИРИМА ПОДИЗАНИМ ИЛИ ОБНАВЉАНИМ У ОБЛАСТИМА ЛАЗАРЕВИЋА И БРАНКОВИЋА. II ПОВЕЉЕ Tatjana Starodubcev 108 1. Раваница 1. Ravanica
Вероватно је истовремено заснована и најстарија збирка књига, док о преписивачкој делатности у манастиру сведоче сачувани записи од XVI до XIX века. Прва историографска сазнања о манастирском књижном фонду потичу из друге половине XIX века, када је Девич посетило више истраживача и љубитеља старина. Сведочења о обиму и садржају девичке рукописне збирке веома су противречна, тако да ћемо у овом раду покушати да утврдимо које књиге су несумњиво биле у њеном саставу, с посебним освртом на оне које су настале у самом манастиру.
Епархија бачка у осмовековној историји Српске православне цркве. Зборник радова са научног скупа у Бачкој Паланци 2-3. новембра 2019, 2021
Након смрти свог пријатеља, владике банатског Георгија Летића, епископ бачки Иринеј Ћирић (1884-1955) преузео је дужност администратора епархије банатске. У том својству, поштујући жељу покојног владике Летића, он је у два наврата боравио у Петровграду (данашњи Зрењанин), где је у јесен 1935. освештао најпре камен-темељац, а неколико година касније, на Митровдан 1939. године - и цркву новоподигнутог женског манастира посвећеног Светој Меланији у градском насељу Шумица (задужбине владике Летића). Поводом друге посете и свечаног освећења (троносања)храма новог манастира, епископу бачком Иринеју у Петровграду је приређен свечан дочек у чијој су припреми активног учешћа узеле градске власти, Српска православна црквена општина, али и школе и др. установе и звања. Током дводневног боравка, уочи и након освећења манастирске цркве, епископ бачки Иринеј је служио свечано бденије и свету литургију у Светоуспенском храму, а у звању председника општине одржао је пријем градских већника и угледних грађана. Његово присуство и улога у оснивању поменутог манастира Епархије банатске остали су забележени у неколико архивских докумената и новински натписа чији је садржај представљен у овом прилогу. Кључне речи: епископ бачки Иринеј Ћирић, Петровград, манастир Свете Меланије Римљанке, епископ банатски Георгије Летић, "Банатска пошта", "Хирадо".