Јулија Башић, Небојша Ђокић, ИКОНОСТАС ЦРКВЕ БРВНАРЕ У БРЗАНУ, КАЛЕНИЋ 01-2016, 36-37. (original) (raw)
Related papers
Ужички зборник 34-1, 2010, стр. 7-39.
UDK 716.54:72.046(497.11) ID = 178989580 Апстракт: У раду се износе потпуно нова тумачења историјских сцена и идентификација појединих "непознатих" историјских личности насликаних у Белој цркви каранској а све на трагу достигнутих сазнања у ранијим истраживањима о непосредним родбинским везама цара Душана и кнеза Лазара, као и о Добровоју, најстаријем сину кнеза Лазара. На овај начин се откривају родбинске везе између кнеза Лазара и жупана Брајана. У исто време се врши расветљавање личности из породице жупана Брајана као и његова припадност породици Растислалић која је једна од најмоћнијих властеоских породица при двору српских краљева и царева прве половине XIV века. Иако о Белој цркви у Карану нема никаквих изворних података о години изградње и живописања, на основу владарског и ктиторског ансамбла живописа са сачуваним текстом могло се утврдити да је ктитор "Петар звани жупан Брајан са супругом Струјом и децом својом" у време младог краља Душана и супруге Јелене. На северном зиду западног травеја и северном делу западног зида наоса насликана је ктиторска породица у свечаној поворци предвођена жупаном Брајаном, који држи модел цркве у левој руци и прилази својој заштитници и патрониму храма, Богородици са малим Христом на западној страни северозападног пиластра. Петар Брајан је представљен у старијем животном добу, седе косе и браде, изборана лица, опуштених очију и дугог шпицастог носа. Одевен је у богате, раскошно декорисане дуге хаљине, опшивене златовезом. Опасан је видно истакнутим опасачем са позлаћеним чланцима. Дуги крајеви опасача се укрштају и падају низ леву ногу. Пребачена преко
The paper presents never before published data on construction of the Orthodox church of St George in Prnjavor and its iconostasis from 1888. It is established that the church was not built in accordance with the project preserved in the Bosnia and Herzegovina Archive, and that this project was probably intended for the church of the Orthodox Ukrainians in Prnjavor. The paper specifically discusses the iconostasis painter, Teodosije Markovic, who signed the icon of St Nicholas, but was not known as icon painter beforehand. It establishes that Teodosije Markovic was a priest in the Pakrac Diocese in the second part of the 19th century, first in Brod on Sava and later in Daruvar. No other icons of him have been known so far. Iconography and style-wise, his work is close to the work of Arsenije Teodorovic in Pakrac. Teodosije Markovic might have come in touch with the Prnjavor Orthodox Church Community through some of the Prnjavor merchants who developed strong business relationship with Brod and many of them spent some refugee years there in the eve of and during the uprising from 1874 – 1878. Research on the icon painting of Teodosije Markovic presented here should incite to searching for his possible other works that might be preserved as well.
Дејан БУЛИЋ ЦРКВА У РАДОШИЋИМА /CHURCH IN RADOŠIĆ
Апстракт: У раду се научној јавности презентују остаци цркве Св. Петке у Радошићу, која се на основу покретних археолошких налаза датује у 14. столеће. Истовремено и аналогије са осталим црквама истог типа из области Рашке, као и остаци живописа указују на 14. столеће.